Otvaram ovu temu na Brankovu inicijativu. Tema je za generalnu diskusiju oko solarnih panela i korišćenja istih u svrhu proizvodnje električne energije, a što da ne i za grejanje vode itd.
Moja trenutna potrošnja je mala i ne opravdava ulaganja pa nisam puno istraživao o temi. Uglavnom, kad se pojavi neki članak po nešto i pročitam.
Malopre naleteh na ovaj online kalkulator pa možda bude nekom od koristi:
09-09-2021, 07:21 AM (This post was last modified: 09-09-2021, 07:22 AM by NIXIE.)
Na zgradi (4 sprata, 20 stanova) imamo veliki krov pokriven pocinkovanim čeličnim limom, a nije velikog nagiba. Ako bude povoljno, ako bude državnih kredita, ili subvencija, predložiću upravniku da to sve okitimo solarnim panelima (južnu stranu zgrade celu pa čak i deo severne može). Videćemo šta novi zakon donosi, ako već nije donet.
U predlogu teme Macola je predložio da se odvojeno priča o proizvodnji struje i proizvodnji toplote, što podržavam, ne samo zato što se radi o dva totalno drugačija pristupa korištenju sunčeve energije, već je to po mom mišljenju totalno različito i sa aspekta korisnosti samih projekata.
Što se tiče proizvodnje toplote putem solarnih kolektora, tu bih mogao više da pričam, jer na svojoj vikendici u okolini Beograda imam njih 5 komada, koje maksimalno koristim i zimi i leti. Vikendica mi ima preko 100 kvadrata i svi podovi su sa keramičkim pločicama - verovatno već pogađate da imam podno grejanje i da je vikendica dobro izolovana - 12cm stiropora. Osnovno grejanje je toplotnom pumpom vazduh-voda, dok se zimi voda dogreva sa solarnim kolektorima. Toplotna pumpa mi radi noću; jeste da je zbog niže temperature nešto slabija njena iskoristivost tokom noći, ali 4 puta niža cena električne energije to kompenzuje. Bafer (rezervoar zagrejane vode) od 800l se preko dana dogreva Suncem. I to tako lepo funkcioniše da tamo ni po najgoroj zimi nije hladnije od 10-15°C iako uglavnom nisam tamo, a ne potrošim više od 350kWh, što je bitno da ne ulazim u plavu zonu gde je struja skuplja 50%. Kad odlučimo da provedemo više dana tamo, onda mi toplotna pumpa radi non-stop i zna se desiti da preskočim tu granicu, ali u principu najvažnije je do skoro 300 od tih 350kWh bude noćna struja, koja je osetno jeftinija, tako da taj povremeni izlet u plavo me ne košta previše. Koliki je doprinos Sunca ukupnoj situaciji? To je jako teško proceniti, ali sam siguran da je znatan. Toplotna puma se isključi oko 8, tad cirkulaciona pumpa počne da "gura" tu ugrejanu vodu kroz pod, a kad se već ta voda odhladi, recimo oko 11-12, uskaču solarni kolektori koji narednih 4-5-6 sati dogrevaju tu vodu, a samim tim i kuću. Pošto se ovaj ciklus dešava 30 puta mesečno, jako mi je teško razlučiti koliko koja komponenta doprinosi ukupnom utisku, jer to uveliko zavisi i da li je dan vedar ili ne, a ja uglavnom zimi nisam tamo da detaljnije pratim sve te efekte. A kad sam tamo, onda sam sa porodicom, pa opet neki drugi prioriteti. Ali mogu vam reći da uopšte ne treba zanemarivati količinu energije koju zimi dobijem od Sunca. U roku od 15 minuta se voda u kolektorima toliko zagreje da, ako ne uključite solarnu cirkulacionu pumpu u tom periodu, postoji velika šansa da se žestoko opečete tom vodom, dobijenom od zimskog zubatog Sunca.
Leti je opet druga priča. Tih skoro 10 kvadrata kolektora proizvodi toliko mnogo toplote da maltene postaje problem kako da je potrošim. Iako mi ta voda prvo prolazi kroz izmenjivač bojlera od 200 l, pa onda ide dalje, ne uspevam da potrošim toliko tople vode za kupanje, iako imam 2 kupatila, a doveo sam toplu vodu i do tuša pored bazena i opet ništa. Stvarno je impozantno da se gleda kako se brzo penje temperatura vode i da se shvati koliko energije Sunca se iskoristi tokom leta. Letnji školski raspust provodimo u vikendici i stalno imamo goste, ali sam opet morao da napravim sistem gde bi se taj višak toplote leti koristio za dogrevanje bazena. Ne bih sad da ulazim u detalje toga.
Ono što hoću da kažem je: ko god može, neka ugradi solarne kolektore. Bojler u kući je najveći potrošač energije i sa ovim sistemom praktično ćete ga izbaciti sa spiska potrošača. I zimi i leti. Za prosečno domaćinstvo su verovatno dovoljna i dva kolektora. Jedino ako nemate podno grejanje i bazen. Tad vam je i 5 malo. Njihova iskoristivost sunčeve energije je 60-70%, što je dosta dobro. Zaboravite brojke iz reklamnih kataloga proizvođača. Te su brojke dobijene tako što se kolektor položi na sred brisanog prostora, te biva obasjan ceo dan. U realnim okolnostima, to nikad nije tako. Recimo, moj slučaj: položaj krova je takav da mi se Sunce na kolektorima pojavi tek oko 11 sati i tu je do zalaska Sunca. Naravno, početak i kraj ovog perioda su pod vrlo oštrim uglovima, tako da je tad iskoristivost vrlo mala, iako se i tad dešava ona priča od pregrevanju vode za 15 minuta (verovatno zbog akumulacije toplote, jer pumpa tera vodu koja prolazi kroz 5 kolektora jedan za drugim). Da sam stavio kolektore na suprotnu ravan krova, tad bih hvatao jutarnje sunce (koje je, inače, toplotno jače od popodnevnog), ali samo do 11 sati. I vi ćete morati praviti neke kompromise, jer nijedan krov ne može da hvata sunce tokom celog dana.
Postoje dve vrste solarnih kolektora: pločasti i vakuumski. Vakuumski su naprednija tehnologija i nešto su efikasniji, ali i osetno skuplji. Najvažnija stvar kod sakupljanja sunčeve energije jeste površina apsorbera. Za iste pare kao za jedan vakuumski, može se kupiti barem dupla površina pločastih kolektora i tu je sva dilema razrešena. Jedino, ako oskudevamo u prostoru, odnosno površini na koju se mogu montirati kolektori, onda tu nemamo izbora: moramo ići na vakuumske da bismo to malo raspoloživog prostora iskoristili na najbolji način. U svim drugim slučajevima, preporučujem pločaste. Još jedan glas u njihovu korist je činjenica da se vrlo lako prave u DIY verziji, dok vakuumski moraju da se kupuju.
Što se tiče proizvodnje električne energije putem tzv. solarnih panela, tu nemam mnogo praktičnog iskustva. Iako sam dugo vremena analizirao i cene i iskoristivost i sve druge faktore, uključujući i činjenicu da kraj oko moje vikendice često ostaje bez struje, odustao sam od ugradnje solarnih panela, iako se i ovde mogu postići znatne uštede u DIY varijanti, gde bi se same ploče uvozile iz Kine. Moj je zaključak da se to ne isplati ovako kako je to predloženo od Vlade. Možda nisam dobro shvatio tu ponudu, ali tu je sledeća kvaka 22: EPS nama plaća samo razliku između struje proizvedene od nas putem solarnih panela i struje koje mi potrošimo od EPSa. Drugim rečima, instaliram moćan i skup sistem na svoj krov i uspem da proizvedem tog meseca impozantnih 350kWh, ali pošto sam i potrošio isto toliko kWh tokom meseca, neću zaraditi ništa. Odnosno, moj jedini ćar je što neću EPSu platiti tih 350kWh, jer sam ih sam proizveo. Drugim rečima, ja sam sam sebi prodao tih 350 kWh po nominalnoj ceni od 10-ak dinara po kWh. 30 evra mesečno neće stići da mi kompenzuje troškove opreme za solarne panele, pa čak i da mi država učestvuje sa 50%. A sad o tome: juče sam pričao sa prijateljem poljoprivrednikom iz okoline Sjenice, koji reče da mu treba traktor. Ja mu pomenem državnu pomoć u vezi sa tim, a on mi reče: - Pričao sam ja sa njima, ali mi oni traže da se učlanim u SNS, inače ništa od pomoći za traktor.
A drugi aspekt te priče je očigledan. Kad ja proizvedem tu struju, onda sam je naplatio za nekih 10 din/kWh, a kad tu istu struju proizvedu neki ljudi bliski vlasti onda njima država tu struju plaća 20,66 eurocenti po kWh, dakle 2,5 puta više. Tu razliku između 10 i 25 dinara plaćam opet ja (u društvu sa svim drugim građanima Srbije) na svakom računu za struju pod stavkom "naknada za podsticaj povlašćenih proizvođača el. energije", jer je Miki Kostić povlašćeni proizvođač, a u ponudi Vlade ne stoji da ćemo i mi biti proglašeni povlašćenim proizvođačima. Ako bi se to desilo, onda bih morao ponovo da sednem i da napravim računicu da kupim plac od 1 ara, da instaliram samo panele na njega i da nemam tu nijednog potrošača, tako da svu energiju koju pokupim od Sunca prodam državi, ali po Mikijevoj ceni od 25 RSD/kWh. Tek tad bi mi se možda isplatilo.
Neću da tvrdim da će i sad sa solarnim panelima biti kao sa traktorima, jer nisam u stanju da vidim budućnost, ali se plašim da će opet slično biti. Druga stvar je da moramo opremu da kupujemo od nekih firmi, te da ne možemo da sami sebi upola jeftinije da pravimo te panele. Tu nam treba i projekat, kao i ugradnja opreme od "stručnih" lica, koji se u to verovatno slabije razumeju nego 90% članova ovog foruma.
Vidite, ja sam pre par godina računao da mi je čak i DIY varijanta neisplativa, a pri ovim uslovima (daj Bože da ih ja nisam dobro shvatio) nikako se ne isplati. Dok god i ja ne dobijem ponudu kao povlašćeni proizvođač. A možda ni tad...
09-09-2021, 04:33 PM (This post was last modified: 09-09-2021, 05:00 PM by ddanijel.)
(09-09-2021, 10:13 AM)Millan Wrote: Vidite, ja sam pre par godina računao da mi je čak i DIY varijanta neisplativa, a pri ovim uslovima (daj Bože da ih ja nisam dobro shvatio) nikako se ne isplati. Dok god i ja ne dobijem ponudu kao povlašćeni proizvođač. A možda ni tad...
Sa trenutnom cenom struje bilo kakva prica o solarnim panelima za proizvodnju struje je u najmanju ruku smesna. Matematika je tu prilicno jasna kao sto si i sam lepo uvideo. Nekad je bila cena panela 1w/1euro , danas je to oko 3x jeftinije. Pod pretpostavkom da montiramo 3000w panela na krovu mozemo racunati u letnjem periodu najvise 30kw struje u 24h, a u zimskom periodu znatno znatno manje. Cak iskustva koje imam iz prve ruke kazu da su jul i avgust problem sa previsokom temperaturom koja smanjuje snagu iz panela i do 30%, ali da ne skrecem temu, o tome mozemo drugi put. Pretpostavicemo da smo kupili panele na KP po ceni 3w/1e sto ce reci za pomenutih 3000w smo potrosili 1000e. Invertor koji se kaci na elektrodistribuciju je jos oko 800e za pomenutu snagu, cena sa KP, znaci bez racuna i slicno. Cena struje koju racunam je 8dinara po kilowatu ( mene na 2 brojila mesecno kosta toliko kada podelimo ukupnu sumu sa brojem ukupnih kw). Tu je jos konstrukcija na krovu za montazu svega toga za koju nemam podatak koliko moze kostati ali u nekoj diy varijanti sigurno bar 500e materijala. Znaci dnevno dobijemo 30kw x 8 dinara =240dinara, da zaokruzimo imamo generisano 2eura na dan. Godisnje od 365dana mozemo da racunamo na max 300 dana sunca ali zbog ugla u toku kasne jeseni, zime i ranog proleca od pomenutih 30kw dnevno tesko da mozemo da dobacimo 30% od toga. Tesko je sad izvuci preciznu matematiku ali pomenuti sistem koji bi mesecno leti dao 60eura u zimskom periodu nece dati vise od 20e mesecno. Bicu slobodan da zaokruzim na oko 350e za godinu dana da ce dati pomenuti sistem, i to je bas onako optimisticna prognoza. Ulozeno 2300e cemo u teoriji vratiti za 6.5 godina, pod uslovom da grad i neka oluja ne osteti panele, ili grom ne spali grid invertor. Ovo je sve sa cenama na KP , a ono zvanicno da bi se dobilo natrag 50% cenim da ce kostati ne 2300e nego 3-4x skuplje, pa i sa vracenih 50% ce biti preskupo.
Info iz Italije gde vec godinama je ovo aktuelno i njihova matematika kaze da se ulozeno isplati za oko 15godina (edit: sa drzavnom subvencijom ) , a posle je cist profit
U medjuvremenu jos ne znam nikoga tamo da je dosao u tu profitnu zonu, a vec su krenuli masovno da menjaju panele i stavljaju novije sa vecom efikasnoscu, a kod nas na KP se pojavljuje gomila tih da kazemo starih, koje dovlace od "preko" koje su poceli da rashoduju.
Dodao bih samo jos da sa ovom cenom struje i toplotnom pumpom pogotovu ako se ima bafer kao ti sto imas diskutabilna je isplativost i solarnih panela za grejanje vode jer i oni kostaju. Vise se isplati investirati u veci akumulator toplote (baffer) tako da se moze toplotnom pumpom nadrukati dovoljno energije nocu po jeftinoj struji.
Linux is like a wigwam NO Windows NO Gates and an Apache inside
Pojam koji se uvodi je kupac-proizvođač ( prosumer, što bi rekli anglikanci i ovi naši kad hoće da ispadnu pametni). Problem kod ovog našeg kupca-proizvođača, po zakonu, je taj što on ne može da naplati ni cvonjka od snabdevača, već se višak (ako je proizveo više nego što je povukao iz mreže) prebacuje u sledeći obračunski period. I tako da aprila kada se završava period za poravnavanje potraživanja (član 59 stav 3 i 4).
Code:
Период за поравнање потраживања и обавеза између купца-произвођача и снабдевача је једна година и завршава се 1. априла.
Купац-произвођач нема право на потраживања за количину испоручене електричне енергије која је већа од количине преузете електричне енергије у периоду из става 3. овог члана.
Drugi pojam koji se uvodi je povlašćeni proizvođač koji ima pravo na premiju i fid-in tarife. Pošto sam siguran da nijedan povlašćeni proizvođač nije, niti će ikad posetiti ovaj forum, smatram da nema svrhe pričati o tome.
Meni je jedina opcija, ne petljajti sa državom i ne nasedati na jeftine priče tipa puževi, lešnici, ono-kinesko-drvo-što-za-tri-godine-da-do-5-kubika-odlične-drvne-mase, prodaja struje...
pričao mi jedan ovde u Nemačkoj svoje iskustvo. da ne dužim,prošao je poput korisnika tng kod nas. u početku sve super,a onda je država požela lagano da steže sve više i bolje naplaćuje. pre tri godine bio je u situaciji da mu se ne isplati koristiti a ni skidati jer i demontaža košta - a oprema je već polovna i ne vredi ni pola onog što je uložio.
moraće se desiti mnoge promene ukoliko se želi iskoristiti sunčeva energija na ovaj način. šta više - veliki proizvođači trebali bi plaćati korišćenje tuđih krovnih površina - ako se zaista želi električna budućnost bez dima.
...
Dodao bih samo jos da sa ovom cenom struje i toplotnom pumpom pogotovu ako se ima bafer kao ti sto imas diskutabilna je isplativost i solarnih panela za grejanje vode jer i oni kostaju. Vise se isplati investirati u veci akumulator toplote (baffer) tako da se moze toplotnom pumpom nadrukati dovoljno energije nocu po jeftinoj struji.
Solarni kolektori (koje i dalje toplo preporučujem svima, za razliku od solarnih panela) su kod mene trostruko iskorišteni. Prvo ta topla voda iz kolektora, i zimi i leti, ide kroz izmenjivač toplote velikog bojlera, pa onda ide dalje. Zimi kroz izmenjivač vezan za bafer od 800 litara, a leti ide na dogrevanje bazena. Tako da se ne slažem da je u mom slučaju diskutabilna isplativost kolektora, jer praktično koristim svaki sunčev zrak koji padne na njih i to tokom cele godine. I da ih koristim samo za grejanje vode za kupanje, isplatilo bi mi se. Naravno, onda mi ne bi trebalo 5 komada, 1 ili 2 bi završavali posao. Tu je bitno i da je bojler što veći da bi bilo dovoljno tople vode i za večernja i za jutarnja kupanja, pre nego što mi Sunce stigne do kolektora. A do te ideje sam došao zahvaljujući bratu, koji je renovirao neki stan, pa me nazvao i pitao da li bih jedan solidan bojler od 200 litara. Odmah mi je sinula ideja da je to prava stvar i odmah sam bojler stavio u prostrani podrum, jer bi me žena ubila da sam pokušao tog monstruma da stavim u neko od kupatila. Do zadnjeg časa je bila skeptična sa tom idejom, jer "kako će topla voda da dolazi do tuša, jer kod svih su bojleri iznad nas, a ne ispod".
Što se tiče većeg bafera, takođe ne smatram da mi je neophodan. Temperatura vode u njemu mi je uglavnom 30°C, a u prostorijama je između 15 i 20. Kad boravimo tamo dignem temperaturu za 5°C i to je manje-više dovoljno. Iako je toplotna pumpa manjeg kapaciteta - nominalno 7kW na 5°C spoljašnje temperature, meni je to više nego dovoljno, jer se radi o vikendici. Recimo, na 0°C, po katalogu, ona daje 6kW i troši 1,7kW (COP=3,5). Da je držim uključenu svih 8 sati noćne tarife, to bi mesečno bilo 8*30*6=1440kWh, što bi za mojih 110 kvadrata bilo dovoljno, jer ima i solarni doprinos, za koji ne znam koliki je. A ja je držim uključenu 4-5 sati, da mi održava tih 10-15°C. Kad sam tamo, zbog većih gubitaka (česti ulasci i izlasci, provetravanje) pumpa mi radi ceo dan. A imam i rezervne grejače na struju 2x6kW, ako zatreba da ih uključim, naravno noću. A ako temperatura jednom padne na -15°C, i toplotna pumpa počne da daje svega 4kW i ako mi dodatni grejači ne budu dovoljni, onda ću se vratiti u stan, jer kog đavola plaćam Infostan 16-17 kilodinara! A u slučaju da mi dnevno zatreba 10kWh više toplote u sistemu (mesečno 300 kWh, što baš i nije malo povećanje potrebe za toplotom), onda ću da dignem temperaturu vode za 10°C u već postojećem baferu (tačnije: 10,8°, jer 1kWh zagreje 861 litar vode za 1 stepen) i uključiću cirkulacionu pumpu za podno da radi maksimalnom brzinom. Sistem je vrlo inertan, tako da se nimalo neće osetiti kad noću grejem pod 10°C toplijom vodom, jer je moje grejno telo sastavljeno od nekoliko desetina kubnih metara betona u podu. Prošlog februara smo bili 12 sati bez struje, dakle bez ikakve vrste grejanja i jedva se tek pred kraj primetilo da nemamo grejanje.
Tako da mi ovaj bafer završava posao, iako dosad nisam imao priliku da ga testiram u ozbiljnijim situacijama. Istini za volju, ugradio bih ja i veći bafer, ali nije mogao da uđe u podrum
Sve ovo o cemu ti pricas je ok, a kako i sam imam podno grejanje, kombinacije grejanja pelet/struja/klime, bazen sa toplotnom pumpom, upoznat sam prilicno dobro sa manama i prednostima svih sistema. Medjutim i dalje stojim iza tvrdnje da se jako slabo isplati petljati na krovu sto se tice solarnih kolektora (pogresno sam bio napisao "panela" ako moze da se kaze da je pogresno jer i solarni kolektori su paneli). Sa trenutnom cenom struje mnogo godina bi trebalo da se isplati bilo kakva investicija oko kolektora na krovu. Matematika je neumoljiva, a naucen sam da verujem onome sta kazu "papir i olovka". Prosle godine toplotna pumpa za grejanje bazena od 9m3 za ceo septembar mi je potrosila 20eura struje, a bazen drzimo prosecno na +30c sto je prilicno visoka temperatura sa izrazenim termalnim gubicima nocu . Bazen mi je postavljen sa severne strane tako da i ceo avgust moramo da dogrevamo jer u protivnom u avgustu voda ne bi presla 25c, a grejemo cesto i u sred jula posto moja lepsa polovina se ne kupa ako je ispod 30c, a cesto napravim banju sa 32c. Kompletan trosak sto se tice grejanja bazena za celu sezonu mi ne predje 50eura, a sto se tople vode u kuci tice posto mi je sve na potpunoj kontroli i aktivaciji samo po jeftinoj struji, trosak tople vode u kuci na mesecnom nivou nam je 10eura tj nekih 120eura godisnje tako da lepo je imati solarne kolektore za toplu vodu ali matematika kaze drugacije bar u mom slucaju, i kako god ne vidim nikakvu logiku za bilo cime solarnim, bar za sad.
Ovo sto rekoh za toplu vodu u kuci 10eura mesecno je sa klasicnim grejacima, kada bih kojim slucajem namestio toplotnu pumpu vazduh/voda trosak bih u najmanju ruku podelio sa 3-4x i onda dolazimo na pricu da danas sa postojecom cenom struje i toplotnim pumpama je apsolutno neisplativo bilo sta vezano za solarno grejanje vode sem ako nemas hotel.
Linux is like a wigwam NO Windows NO Gates and an Apache inside
@ddanijel, a kod mene Ti je ovakva situacija. Bazen je zapremine 32 kubika i grejanje mu je, osim prirodnog od direktnog Sunca, još ovo malo od sunčanih kolektora. Ne trošim nikakvu električnu energiju za to, osim solarne cirkulacione pumpe. Ne sećam se više koliko ona troši, ali s obzirom na česte nestanke struje imam back-up podršku u vidu akumulatora, koji je u stanju da izgura i ceo letnji dan. Dakle, praktično struju ne trošim, jer za dogrevanje mog bazena za samo 1 stepen trebalo bi mi oko 40kWh i to bi bilo isplativo samo sa toplotnom pumpom, a nažalost nisam napravio vezu između mog bafera i bazena. Bazen mi stalno dogrevaju kolektori i juče je temperatura bila oko 24°C, a nadam se da će sutra biti i stepen viša, jer nameravamo da se kupamo za vikend. Krajem juna sam bio u Budvi i temperatura mora je bila 23-24, tako da nam to neće biti problem. S obzirom da su spoljašnje temperature ovih dana 12/25, dakle prosek je ispod 20°C, sasvim sigurno je da bi tu negde bila i temperatura bazena da nisu i solarni kolektori pripomogli.
Ne mogu da se setim koliko me je sve koštalo, jer smo sve poslove izveli brat i ja. Preturajući po starim mejlovima, vidim da u stvari imam 6, a ne 5 kolektora i da oni kod te firme danas ukupno koštaju 1100€, solarna pumpna grupa još 400. Ostaje ekspanziona posuda, bakarne cevi, izolacija i hrpa ventila zbog dvostruke funkcije solarne tople vode. U svakom slučaju manje od 2000€, ne računajući naš rad. To otprilike vredi oko 24 000 kWh električne energije. Sad je nemoguće sračunati koliko kWh sam ja od kolektora dosad dobio za grejanje tople vode za kupanje, za grejanje i za dogrevanje bazena. Ali bih po osećaju rekao da su mi se za prethodnih 5 godina isplatili, recimo, bar za 1000€. Bazen mi je trenutno topliji za nekih 5 stepeni nego što bi bio da nije njih, a to košta oko 200 kWh. Naravno da tih 5 stepeni neće nestati za 1 dan, pa da moram svakog dana da ubacujem 200 kWh, kojih inače i nemam. Ali ako pretpostavim da mi kolektori dogrevaju u maju i septembru (bolje rečeno, već od polovine avgusta) za samo 1 stepen, to znači 40 kWh dnevno. Neka bude ukupno 60 dana, to je 2400 kWh, a to je desetina ukupne investicije, odnosno za 5 godina je to pola investicije. A tu treba dodati (ili oduzeti) i bojlersku vodu i dogrevanje podnog grejanja. Nikad neću saznati, ali nije nemoguće da mi se investicija već isplatila.
Ali moj slučaj je redak. IMHO, većini drugih korisnika ugradnja solarnih kolektora investicija se isplati nakon 10 godina, otprilike. Naravno, to može i ranije, ako se i kolektori rade u DIY varijanti, za šta mislim da je dobar deo članova ovog foruma više nego kvalifikovan da izvede...
09-10-2021, 02:20 PM (This post was last modified: 09-10-2021, 03:13 PM by ddanijel.)
Samo da dodam da ne bih bio shvacen pogresno, nisam protivnik solarnih kolektora za grejanje vode, apsolutno su isplativi ako se posmatra dobit u odnosu na klasicno zagrevanje obicnim grejacima. Medjutim ono sto sam pokusao da ukazem je da je diskutabilna njihova isplativost ako imamo toplotnu pumpu, pogotovu ako nam treba niska temperatura medijuma kao sto je slucaj sa bazenima i podnim grejanjem. Sto se bazena tice leti nije nista cudno da COP bude i 1:8 sa toplotnom pumpom jer kod tih sistema cesto vazduh bude topliji od potrebne temperature vode. I ono sto je meni licno presudilo u korist toplotne pumpe u odnosu na solarne kolektore sto ne trazi nikakvo petljanje sa krovom, instalaciju, izmenjivace. Toplotna pumpa 1200e , 1h za montazu i spajanje iste i imamo reseno grejanje bazena. Na kraju suma sumarum vezano za bazen da vise energije potrosim za sezonu na odrzavanje kvaliteta vode nego na grejanje istog (nema zamene vode nikad u toku sezone). Sa druge strane sto se tice zagrevanja kuce u zimskom periodu pocetna ideja je bila da odradim busenje rupe 100m, polaganje vertikalne sonde itd itd. Procena je bila da bi me investicija kostala preko 10.000e (busenje, sonda, toplotna pumpa, radovi) od cega sam odustao jer matematika je pokazala da to ne mogu u mom slucaju da isplatim ni za 20godina jer sam kucu odlicno izolovao i potreba u zimskom periodu za energijom je jako mala, iako drzimo 24h u kuci temperaturu 24c.
Svako ko u Srbiji zivi na ispod 500m nadmorske visine zavrsava posao odlicno sa toplotnim pumpama vazduh/voda jer nam je veci deo zime u plusu, cak ni minus ne smeta koliko magla smeta, no da ne duzim.
Linux is like a wigwam NO Windows NO Gates and an Apache inside
Da razjasnim moju malu diverziju. Danijele, napisao si : "Sto se bazena tice leti nije nista cudno da
COP bude i 1:8 sa toplotnom pumpom jer kod tih sistema cesto vazduh bude topliji od potrebne
temperature vode"
Ispada da vodu hladis pa sam zato i ubacio pingvina da se brcka u bazenu. Za COP 1:8 mogu samo
da kazem da je neverovatno impozantan. Ja nisam cuo za tako veliki COP.
Zakon sam procitao i ispao je sarena laza za plebs. Ocigledno da je jedina mogucnos da obican
smrtnik profitira neku kintu sa tom uzmi-daj formulom, isporuka struje u toku vise tarife i povlacenje
iz mreze u toku jeftine tarife. Jako je vazno i spreciti upadanje u crvenu tarifu i tu solarni paneli,
bilo elektricni ili toplotni sigurno rade posao.
Moja zamisao je bila da se u ovoj slozenoj temi bavimo i analizom i uporedjenjem elektro panela,
faktorom iskoriscenjem panela, i sto da ne, poredjenjem sa obicnim tremo panelima.
Termo pumpe su u svakom slucaju odlicne sprave, ali je mala korist od njih u Gornjoj Sugubi gde na
Mikinoj njivi nema struje, a on mora da zaliva pauloniju ili farmu puzeva. To, ipak, moze samo pomocu
elektricnih solarnih panela.
A to moze da se odradi za 1000 evrica, samo postoji opasnost da od suncanog zracenja netragom
sistem nestane nocu.
I da znate da su pogledi nekoga ko je vise godina ziveo po nekoliko sati bez struje u SFRJ drugaciji
od onih koji smatraju da struje mora da bude svaki put kada pritisnu prekidac.
09-10-2021, 08:45 PM (This post was last modified: 09-10-2021, 08:56 PM by Macola.)
Zato sam u temi sa predlozima pomenuo mogućnost razdvajanja teme na dve grane: solarni termo generatori i solarni elektrogeneratori.
Mislim, imena su simbolična (nazovite podgrane kako želite). Samo sam hteo napomenuti ključne pravce razdvajanja oblasti na dve grane koje se bave: direktnim korišćenjem toplote, direktnog porekla od zračenja Sunca i direktnim generisanjem električne energije, direktnog porekla od zračenja Sunca.
Svakako da i elektro paneli generišu toplotu (koja se može iskoristiti), a stoji da se i toplotnim dejstvom indirektno može proizvesti električna energija, tj. postoje sistemi koji i na taj način "prave struju".
Verujem da će forumaše ipak najpre zanimati oblasti direktnog grejanja solarnim sistemom i direktne proizvodnje struje istim, pa otud predlog razdvajanja na dve pod teme.
-------------------------------
Inače, o sistemima sa grejanjem pomoću solarne energije bih imao šta da kažem pošto sam učestvovao u jednom vrlo složenom solarnom projektu koji je započeo 1988. i koji je pušten u funkciju posle oko dve godine, a naknadnih oko 10 godina su potrajali razni eksperimenti i dogradnje, poboljšanja čitavog sistema, koji i dan danas efikasno radi.
U projektu smo učestvovali dr Lambić, naš muzički doajen Bora Dugić (vlasnik solarne kuće i inače prof. matematike) i moja malenkost.
Sistem je snabdeven sa 80 kvadratnih metara hidrauličnih, selektivno anodiranih kolektora (40 jug, 40 zapad) i sa oko 20 kvadratnih metara vazdušnih kolektora sa orijentacijom približno jug. Akumulatori (baferi) su 1300L glavni i 300L sanitarni.
Čitav sistem ima spregnute: električni kotao, kotao na lož-ulje, kamin sa kotlom, dimne radijatore, vazdušni i hidraulični sistem, konvektorske izmenjivače sa određenom internom termo regulacijom, a u poslednjih desetak godina i gasnim bojlerom.
Sve je spregnuto metodom ponuda-potražnja, sa mnogo diferencijalnih termostata i dosta servo-motornih ventila i ima selektor prioritetnog izbora goriva.
Svakako da je '88. MCU bio teško dostupan mnogima na našem terenu, pa je sistem tada urađen CMOS i analognom elektronikom, što se tiče kontrole.
Našem velikom muzičaru je to bio jako zanimljiv i vrlo koristan hobi, gde je on sopstvenim (i vrlo veštim) rukama napravio pozamašan deo celog sistema i pri tom se sjajno zabavljao istraživanjem te oblasti.
Takođe je i meni poslužio kao odličan poligon za sticanje raznih iskustava, znanja i snalaženja u raznim izmenama sistema.
Po meni je, kod toplotnih solarnih kolektora, za kuću (i DIY) najinteresantniji (i najjednostavniji, kao i najjevtiniji) vazdušni solarni sistem, koji je se pokazao jako efikasan u prelaznim periodima (proleće jesen). Naravno kada postoje uslovi za smeštaj kolektora.
Praksa je pokazala da presvlačenje apsorbera samolepljivom selektivnom folijom veoma povećava efikasnost.
Takođe je i bojenje apsorbera crnom mat bojom u koju je pomešana gvozdena rđa (gvožđe oksid) pokazalo odličnu selektivnost, te su i takvi vazdušni kolektori samo malo manje efikasni od onih koji su presvučeni skupom folijom.
Naime, gvozdena rđa (je jevtina) ima kristalnu strukturu nalik inju i ima visoku selektivnost sunčevog zračenja.
Selektivnost je inače sposobnost da se apsorbovano zračenje reemituje u drastično manjoj meri (unutra ulazi mnogo a izlazi malo).
To je inače razlog zašto se inje odmah istopi po prvim zracima sunca. Upadni zrak se izlomljeno izreflektuje od mnogih kristalića u inju te maltene skoro ništa ne izađe napolje, već se skoro sve oslobodi kao toplota unutar pahuljice.
Tako funkcioniše i selektivno anodiran aluminijum, razne selektivne folije, gvožđe oksid i slične kristalne strukture.
Takođe su jako pomogli jednostavni sistemi za otklanjanje turbulencija u kolektoru, gde sam iskoristio štos iz avijacije sa ugradnjom više končića na izlaznim ivicama gde preti turbulentno kretanje, kao i kontrolom apsolutne brzine vazduha u sistemu...
U JNA 1984-5. sam bio avio mehaničar na klipno elisnom avionu Utva 66 (čitaj kopija Pajpera koji vozi mr No iz stripova :-) i pošto sam od onih ljudi koji retko šta vidi a da ne nauči nešto o tome, imao sam prilike da naučim mnogo jako korisnih stvari koje sam na puno mesta kasnije primenio.
Sistem je se odavno potpuno (i dooobro) isplatio i danas je jako efikasan jer je prošlo već preko 4 decenije korišćenja.
09-10-2021, 10:15 PM (This post was last modified: 09-10-2021, 10:24 PM by ddanijel.)
(09-10-2021, 07:24 PM)branko tod Wrote: Da razjasnim moju malu diverziju. Danijele, napisao si : "Sto se bazena tice leti nije nista cudno da
COP bude i 1:8 sa toplotnom pumpom jer kod tih sistema cesto vazduh bude topliji od potrebne
temperature vode"
Ispada da vodu hladis pa sam zato i ubacio pingvina da se brcka u bazenu. Za COP 1:8 mogu samo
da kazem da je neverovatno impozantan. Ja nisam cuo za tako veliki COP.
Pitanje i razmisljanje ti je sasvim na mestu. Bazen mi je kako rekoh na severnoj strani, zaklonjen kucom, i vec u avgustu imamo problem da je osuncan tek od 13-17h , samim tim ne moze prirodnim putem da se dovoljno ugreje, a noci su prilicno hladne (cesto i ispod 20c). Samim tim vodu ne hladim nego uvek grejem, cak i u avgustu. Sto se COP-a tice evo konkretne matematike koja potvrdjuje opisano, iako znam da zvuci nerealno , ali nije !
Voda u bazenu bude ujutru oko 25c, a temp vazduha 30 i vise stepeni. U tom rezimu sa 1300w ulozenog imam nesto preko 10kw generisane toplote na izlazu i to je sigurno tako jer imam prirast temperature od 1C na sat, a kolicina vode u bazenu 9.5kubika.
Evo kalkulatora: https://bloglocation.com/art/water-heati...ergy-power
Scenario u julu/avgustu je bio takav da prepodne , najcesce od 10-13h toplotna pumpa odradi svoje i digne sa 25 na 28c , iskljuci se i onda popodne kada sunce krene iznad bazena voda se dogreje na potrebnih 30c prirodnim putem.
Linux is like a wigwam NO Windows NO Gates and an Apache inside
09-13-2021, 11:21 AM (This post was last modified: 09-13-2021, 11:24 AM by Millan.)
Što se tiče impozantnog CoP-a od 8 (tačnija računica bi pokazala da je 8,5), to nije nemoguće, jer je navodno maksimalni CoP pri grejanju 8,8.
Ali da se vratimo solarnim kolektorima i panelima. Prema računicama Junkersa (sad već deo Boscha) iz 2008, (slike slede) jednoj osobi je potrebno oko 50 litara tople vode dnevno, a to je trošak od 1,92 kWh, odnosno za mesec dan i 4 člana porodice to iznosi 230 kWh. Meni to izgleda previše, iako verujem Nemcima, radi se ipak o podacima iz kataloga proizvođača solarne opreme. Oni za takvu porodicu preporučuju 4m2 kolektora, a to su praktično 2 komada. Ovde je bitno i u koje doba dana se ta voda troši. Kod većine ljudi je to uveče i ujutro, a to je period kad nam nova topla voda ne stiže sa kolektora, tako da je ovde jako bitno imati i veliki rezervoar tople vode. Za gornji slučaj: nekih 250-300 litara. Kod mene je najveća potrošnja tokom dana (tuširanja pre i posle kupanja u bazenu), tako da mi je bojler od 200 litara dovoljan. Zimi ova 4m2 neće biti dovoljna, ali postojanje većeg rezervoara će omogućiti da se tokom noći akumulira veća količina energije u njemu putem električnog grejača, koji radi po noćnoj tarifi. A ako se tuširate pre 8 sati, znajte da će se potrošena topla voda zameniti dogrejanom po istoj, jeftinijoj tarifi. Uostalom da vidimo i sliku 6. sa potrebama za energijom (topla voda i grejanje) leti i zimi, kao i energiji dobijenoj solarnim putem. Slika je orijentaciona, ali daje dobru ideju šta se stvarno dešava.
A sad o položaju kolektora. Najbolje je da se postavi da je okrenut ka jugu. Na taj način će iskoristiti najveći deo raspoložive energije. Tu slobodu imate samo ako kolektore postavljate negde na ravan krov, te ih okrećete po želji. Ako se postavljaju na nekoj od ravni krova (većina slučajeva), onda birajte onu koja što manje odstupa od juga. U prilog nazvanom Faktori se može videti zavisnost efikasnosti u odnosu na dva ugla: horizontalni ugao odstupanja normale kolektora od pravca juga, kao i ugao nagiba kolektora u odnosu na horizontalu. Tablice su nemačke i kod njih je preporučeni nagib kolektora oko 45° (prosečna nemačka severno-geografska širina je oko 50, tako da se preporučuje nekih 5° manje od SGŠ). Za Beograd je širina 45°, pa je optimalan nagib oko 40. Ali i po donjoj tablici na toj slici se vidi da to nije kritično. Ako želite da bolje koristite sunce zimi, onda je bolje da nagib kolektora prilagodite kretanju Sunca u tom periodu - pošto je Sunce nisko, onda kolektor mora biti vertikalniji, tj ugao mora biti veći od preporučenih 40°. Ako vam je kolektor bitniji za letnju žetvu sunčeve toplote, onda ga oborite - smanjite ugao ispod 40°. Na toj tablici se vidi i uticaj onog drugog ugla - ostupanja od usmerenosti ka jugu. Navedeni faktori u tablici znače koliko treba povećati površinu solarnih kolektora u odnosu na idealan slučaj (krov okrenut baš ka jugu i nagib kolektora 45° za nemačke uslove), i u tom slučaju faktor je 1,00.
Ako nešto nije jasno, slobodno me pitajte, javno ili privatno...
PS Na dijagramu odstupanja ugla od juga imate oznake O, što je na nemačkom Istok...
![[Image: 1907824.jpg]](https://i0.wp.com/syl.ru/misc/i/ai/330483/1907824.jpg)
