Materijali štetni po zdravlje u stambenim objektima

[Zvu]

Ceo kraj koji gledam je na nekom brdu/uzvisini. Ova zgrada je konkretno na Petlovom Brdu. Na blagoj kosini je. Tražio sam da pogledam podrum, nosio aparat za detekciju vlage i ništa sumnjivo nisam mogao da primetim.

Ima li logike da ponesem libelu pa ako su svi zidovi krivi na istu stranu, nagib zgrade postoji te bi to bio signal za izbegavanje ?

Za drenažu stvarno ne znam da li je rađena prilikom izgradnje. Naknadno nije sigurno.

Možda preterujem ali kad vidim ovo utanjanje zgrada kao u naselju Sava Kovačević, nije mi sve jedno. Istresem ozbiljnu cifru da bi za 10-15 godina razmišljao šta sad.

https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/u-...o-20200402

[branko tod]

Klizista

http://geoliss.mre.gov.rs/karte/igk300.html

[zbotic]

https://www.tportal.hr/vijesti/clanak/u-...o-20200402

taman sam htio da ti predložim neko ovakvu tablicu kakva je u članku.

"Po parametrima iz navedene studije, zgrade građene do 1945. imaju inicijalnu razinu potresne otpornosti, što znači da su najmanje otporne na potrese. One građene od 1946. do 1964. imaju minimalnu razinu; od 1965. do 1981. nisku razinu; od 1982. do 1998. srednju razinu, dok zgrade građene od 1998. naovamo imaju visoku razinu potresne otpornosti."
Ne samo za potrese već i za sve ostalo.

Možda da je nadopunim da su zgrade u razdoblju od 1972 - 1981 još i imale dobru kvalitetu samog betona, ali su imale neke probleme vezane uz preveliku hrabrost inženjera tipa pretanke armirane konstrukcije i slično.
 I još treba nadodati kako se nekad gradilo na terenima koji su povoljniji za gradnju, a što su se gradovi više širili zemljišta su obično bila lošije kvalitete.

U onu zgradu iz prethodnog članka (desetak katova, nepovoljan tlocrtni oblik, nagnuta) ja ne samo da ne bih kupio stan, već ne bih niti nekome otišao u posjetu.

[zbotic]

BTW nagnuće zgrade primjetiti ćeš tako da pažljivo pogledaš ima li pukotina između vanjskog zida i tla ili postoje ulegnuća tla samo s jedne strane zgrade. To je najsigurniji način. Također ako u blizini postoji neki dugački ogradni ili potporni zid, njegove pukotine mogu ukazivati na klizanje terena ili diferencijalno slijeganje.

[NIXIE]

A kako izgleda kada kuce tonu pogledajte ovde:
https://www.novosti.rs/vesti/beograd.74....e-u-Zemunu

Tom naselju verovatno nema spasa ako je teren ispod loš, teško je to sanirati kad se nakrivi, ogromna je masa. Možda može da se zaustavi podkopavanjem i značajnim proširenjem temelja u kampadama, ili nabijanjem šipova koji će nositi težinu silom trenja, ali ostaje kriva zgrada. Verovatno će to jednog dana morati sve da se poruši jer više nije bezbedno. Malo jači zemljotres može dovesti do likvifikacije tla i to će samo da se preturi u tu stranu gde je već krenulo. Težište zgrade je pomereno i sad postoji velika bočna sila koja samo uvrzava proces. To je trebalo odmah sanirati čim je krenulo naginjanje, sad je to već puno odmaklo.

[zbotic]

To Petlovo brdo koliko vidim na Google earth uglavnom je suhi teren jer se vidi nekakav kamenolom/rudnik sa slojevima vapnenca/fliša. Tu se može kazati da od podzemnih voda i slijeganja uglavnom ne prijeti opasnost, osim diferencijalnog slijeganja uslijed loše izvedbe (prije sam spomenuo taj problem).
Naravno, približavanjem rijeci ta teorija sigurnosti polako otpada.

[Zvu]

Da, vazdušnom linijom sam jako blizu brda Straževica koje je bilo kamenolom za vreme SFRJ. Petlovo Brdo, Labudovo Brdo, Vidikovac, Cerak i Skojevsko naselje.

Gde god pogledam oko starogradnje, kod svake je betonska staza oko zgrade odvojena od građevine. Vidi se kao, tj. deluje kao da je staza utonula u odnosu na zgradu. Kako oko moje bivše zgrade na Vidikovcu (građena 89-te) tako i ovde gde gledam stan (građena 71-ve).

Idem danas da se prošetam do vlasnika, popijemo kafu i prislonim libelu na koji zid.

[branko tod]

Jedno stepenište kojeg je otkrio potres u Zagrebu. Novogradnja. Slika s FB. Koga zanima više, lako će izguglati....

Tek sada sam video sliku stepenista. Majstorima svaka cast, provukli su kao armaturu
otprilike tri paljene zice od 2mm, a prema zidu nista. Ta kuca je samo za rusenje.

U onu zgradu iz prethodnog članka (desetak katova, nepovoljan tlocrtni oblik, nagnuta) ja ne samo da ne bih kupio stan, već ne bih niti nekome otišao u posjetu.

A ovde bi isao:



Ovo je krivi zvonik u Beogradu, Crkva Svetog Antona Padovanskog



---------------------------------------------------------------------------------------------------

Petlovo brdo je vrlo stabilno, koliko ja znam nije bilo problema sa klizistima.
Razorni zemljotres nije bas moguc jer taj ceo deo stoji na cvrstoj steni, a i
vrseno je bezuspesno testiranje na zemljotres sa vise komada GBU-28.

[NIXIE]

Gde god pogledam oko starogradnje, kod svake je betonska staza oko zgrade odvojena od građevine. Vidi se kao, tj. deluje kao da je staza utonula u odnosu na zgradu. Kako oko moje bivše zgrade na Vidikovcu (građena 89-te) tako i ovde gde gledam stan (građena 71-ve).

Iskopaju temeljnu jamu, urade objekat, ne nabiju dobro oko zgrade i naprave staze. Posle izgleda kao da je bilo bombardovano. Sad vidim da skoro svuda gde seku ulice zbog raznih instalacija, ne nabiju materijal nimalo pa se sve ulegne i iskrivi vrlo brzo. Isto kad rade šahtove, ploča koja nosi poklopac nije dovoljno velika i nije nabijeno ispod nje pa su svi poklopci ispod nivoa ulice posle 7 dana.

[Zvu]

...
Kod zgrada građenih do 1985 trebalo bi paziti i na tanke međukatne konstrukcije (AB ploče) koje imaju lošu zvučnu izolaciju.

Možda da je nadopunim da su zgrade u razdoblju od 1972 - 1981 još i imale dobru kvalitetu samog betona, ali su imale neke probleme vezane uz preveliku hrabrost inženjera tipa pretanke armirane konstrukcije i slično.

Kolika je minimalna debljina međuspratne konstrukcije/ploče koja se smatra bezbednom ? 

Mislio sam da zvučna izolacija zavisi samo od materijala koji se stavlja preko ploče u te svrhe (stiropor, kamena vuna itd.).

[Bocko]

Stiropor nije nešto cenjen i dobar u ublažavanju buke, bolje kamena...

[Zvu]

Čitao sam da se u službi buke nastale udarom koristi stiropor pa preko toga košuljica - takozvani plivajući pod, a koristi se najviše jer je dosta jeftiniji od kamene vune.

Takođe, čitajući, stekao sam utisak da je kamena vuna gotovo uvek bolji materijal za zvučnu i termo izolaciju od stiropora.

[Bocko]

Kod mene je na kući 10-ka stiropor i čujem dosta toga oko sebe

[1van]

Ja sam u sobi 4x4 koja je gradjena od sljaka bloka, stavio 2 cm stiropor, pa 2 cm azmafon + neka tkanina preko. Unutra nisam nista cuo od spolja, kad nema stvari u sobi ne cujes ni osobu pored sebe Ali iz nekog razloga u ostalom delu kuce se skoro sve cuje... mislim da se zvuk prenosio preko metalne konstrukcije za stolove koje sam usrafio u zid.(?)
Na kraju sam morao ovo da skinem jer azmafon bas i nije najzdraviji izbor...

[Zvu]

Azmafon se pre proizvodio od azbesta ali kasnije nije iako je zadržao isti (nepopularni) naziv.

[zbotic]

...
Kod zgrada građenih do 1985 trebalo bi paziti i na tanke međukatne konstrukcije (AB ploče) koje imaju lošu zvučnu izolaciju.

Možda da je nadopunim da su zgrade u razdoblju od 1972 - 1981 još i imale dobru kvalitetu samog betona, ali su imale neke probleme vezane uz preveliku hrabrost inženjera tipa pretanke armirane konstrukcije i slično.

Kolika je minimalna debljina međuspratne konstrukcije/ploče koja se smatra bezbednom ? 

Mislio sam da zvučna izolacija zavisi samo od materijala koji se stavlja preko ploče u te svrhe (stiropor, kamena vuna itd.).

Nije baš samo jedan broj kao odgovor. U pravilu se ide na to da je armirano-betonska ploča deblja od L/30 gdje je L raspon konstrukcije. Glavni razlog je elastičnost tj. progib ploče.  To je okvirno za zgrade, stanove i slično. Debljina ne bi smjela biti manja od 14 centimetara zbog efekta zvučne izolacije. Ta debljina vrijedi za betonske ploče jer je ustvari izračunata po masi, tj. težini. Lagana ploča lakše vibrira, to znamo i iz priče o zvučnicima. Materijali poput stiropora ne štite od prijenosa buke velikim vibracijama npr. glasne muzike prepune bas frekvencija,  ali štite od prijenosa buke poput sitnih udaraca, npr. padanja žlice na pod ili slično.  Danas su i ti materijali poidosta napredovali pa i to pomaže u svim slučajevima. Ako su međukatne konstrukcije od drugih materijala npr. lagani beton tipa siporeks, ispuna opekom i sl. svaki takav materijal treba biti ispitan i homologiran i na utjecaj buke. Za nove materijale dosta se propisi razlikuju od države do države više kako koja štiti svoju proizvodnji ili uobičajenu gradnju.

[zbotic]

Problemi zvučne izolacije su posebno prisutni u brodogradnji i slično gdje su glavni materijali metali i konstrukcije su jako tanke. Za te potrebe razvijeni su izolatori na bazi gume, pluta, razni saćasti materijali i slično. Njihova upotreba u gradnji stanova se izbjegava uglavnom zbog cijene koštanja. Ali ako bi se išlo na ultimativnu izolaciju u vlastitoj samogradni to bi bio pravi smjer.

[Zvu]

vrseno je bezuspesno testiranje na zemljotres sa vise komada GBU-28.

Fu, sad sam izguglao šta je ovo. Gadno vreme.

Sećam se da sam gledao u Straževicu i prvo se video bljesak, a onda sam osetio potres pa čuo zvuk. Ne znam da li je od šoka ili je bilo stvarno ali sve mi se čini da sam osetio topao dah eksplozije na licu.

Baš gadno vreme.

[zbotic]

Logično, najprije bljesak brzinom svjetlosti, zatim potres brzinom valova u krutom materijalu pa zvuk brzinom valova u zraku.

Kada te npr, kao mene gađaju iz tenka T82 prvo te pogodi geler, zatim čuješ eksploziju pedeset metara od sebe pa onda čuješ eksploziju od ispaljenja granate. Navikneš...

[HomeMadeAudioProject]

Logično, najprije bljesak brzinom svjetlosti, zatim potres brzinom valova u krutom materijalu pa zvuk brzinom valova u zraku.

Kada te npr, kao mene gađaju iz tenka T82 prvo te pogodi geler, zatim čuješ eksploziju pedeset metara od sebe  pa onda čuješ eksploziju od ispaljenja granate. Navikneš...

au crni Mirko - pa gde si to stradavao?