Materijali štetni po zdravlje u stambenim objektima

[Zvu]

Azbest (salonit ploče i azbestna šindra, azbestne cevi, vinaz ploče, španski zid itd.) 

Kako sam u procesu traženja stana, a tražim uglavnom starogradnju po opštinama Rakovica, Čukarica, Palilula, Zemun i Zvezdara, zainteresovao sam se da vidim šta mi to u stvari kupujemo. Vidim da je dobar deo naselja koja su pravljena po meri čoveka (zgrada, veliki stanovi, lift, parking, vrtić, škola, dom zdravlja, široke ulice sa dosta zelenila - sve dostupno u 10 minuta hoda) pokriven sivim valovitim salonit pločama i azbestnom šindrom. Salonit ploče se proizvode i danas, bez azbesta naravno, ali u prošlosti (kada su ove zgrade zidane) azbest je bio u širokoj upotrebi. Dobar deo naselja Karaburma, Cerak, Bele Vode, delovi Mirijeva i Novi Beograd su pokriveni azbestnim počama. 

To automatski diskvalifikuje kupovinu stana u takvoj zgradi/naselju jer je opasno po zdravlje sada, a prilikom uklanjanja se moraju preduzeti ozbiljne mere predostrožnosti, pa ipak ume dođe do rasipanja materijala. Ne samo to, nego to diskvalifikuje jako velike delove pomenutih naselja.

Kakva su vaša iskustva ? 
Da li ste gledali takve stvari pri kupovini ? 
Ima li nekog rešenja ponuđenog od strane države ?

[NIXIE]

Taj azbest sa cementom na krovu nije opasan po zdravlja stanara, zarobljen je u cementu, tu je 15% azbesta a ostalo je cement. I ako je možda u početku bilo malo na površini, to je otišlo odavno. Decenijama je azbest bio u kvačilima i kočionim pločicama, toga na svu sreću odavno nema. Nije ni svaki azbest opasan, postoji više vrsta. Piješ možda vodu iz azbest cementnih cevi, a nisi toga ni svestan, i to se polako menja. Ne brini puno nego nađi more dobar stan, krov će morati kad tad da se menja, od kog god materijala bio. Opasno je za one koji uklanjaju AC ploče, ali minimalno, dovoljna je industrijska maska, rekoh već zaroblen je u cementu i ne može da izađe napolje nikako ako se pažljivo uklanja.  Ono što je prilično opasno za uklanjanjanje je slobodan azbest, u vidu termoizolacije kotlova, cevi i zgrada, mislim da to nije za brigu u vezi stanova, individualne kotlarnice su ugašene. Inače imao sam priliku da montiram kompletnu fabriku azbest cementnih cevi, dok je pored nas punom parom radila fabrika AC ploča, godinu dana rada sa maskom, decenijama pre korone. Kažu da su one kule u Njujorku bile pune azbesta, jeftinije je bilo srušiti ih nego uklanjati to.

[Zvu]

Azbest se mešao sa cementom za pravljenje šindre i valovitih ploča, nije bio na površini. Imao je ulogu armiranja tako tanki cementnih ploča kako ne bi pucale. Azbest se nalazi u punoj debljini materijala. Bezbedan je dok je imobilisan u cementnoj smeši, međutim kada krene degradacija ploča zbog vremenskih uslova, azbest se oslobađa i udiše se. Pri tom nisu problem čestice azbesta koje se vide nego one koje su previše sitne da bi se videle okom. Ulazak u pluća rezultuje zabijanjem mikroskopske čestice u tkivo. Imuni sistem kreće da se bori protiv stranog tela ali mu ne može ništa jer ga je nemoguće razgraditi, a nije organskog porekla. Konstantan pritisak imunog sistema na delove pluća u kojima se nalazi azbest dovodi do mutacije okolnih ćelija pluća te to dovodi do azbestoze a kasnije kancera pluća. Da je azbest u vazduhu opasan jeste dokazano, ali nije dokazano da je štetan ako se unese u organizam oralno - stoga se u SAD i dalje prave azbestne cevi za vodovod, kojima menjaju olovne cevi koje su se koristile. Ne znam za masku ali u Velikoj Britaniji uklanjaju ovako:

https://www.youtube.com/watch?v=L_1xtqwfLrU

https://www.youtube.com/watch?v=OBoj6vl4hLg

Svakako mislim da nije baš dobroolako shvatiti opasnost od istog. Dosta truda da se ne bi čestice razletele po vazduhu. Kod nas ploče izgledaju ovako:

Azbestna šindra - 40x40 centimetara - ceo Cerak je pokriven ovim i jako mnogo zgrada na Novom Beogradu

Još je ova šindra i najbolja jer je beton, u kom je azbest, zaštićen otpornim slojem farbe pa se tek nakon 30-ak godina kreće kruniti.

Salonit azbestne ploče - ovoga po Karaburmi ima koliko hoćeš

Stan u Višnjičkoj koji se trenutno prodaje za preko 110 hiljada evra

Takođe, španski zid koji je rađen do 90-ih (a moguće i kasnije) je sadržao azbest u sebi kao vezivni materijal pa se prilikom uklanjanja toga jako treba voditi računa. SFRJ je imala ozbiljno veliku fabriku azbestnih proizvoda i mislim drugo po veličini nalazište u Evropi. Jeftin, termootporan a kvalitetan materijal je korišćen obilato dok nisu shvatili da je štetan - a i kasnije u republikama dok je trajao lov u mutnom zbog raspada SFRJ. Naselje Cerak je završeno 90-te godine, a nikom nije palo na pamet da ne bi trebalo da koriste azbestnu šindru.

[NIXIE]

U principu takve objekte sa AC šindrom treba izbegavati, ne zbog toga što je po tebe i ukućane nešto mnogo opasno, koliko vidim nije joj ništa površinski sloj cementa je netaknut, i natopljena je nekom smolom za bojenje i zaštitu, nego doneće propis jednog dana da se to mora ukloniti pa će da košta papreno. Krovne talasaste ploče, one nisu tako kvalitetetne, moguće je da ima abrazije površine, ali to su stvarno male količine i ako je otpao koji mm za 50god, ne bih ja brinuo, osim finansijski jer će da košta debelo novi krov. Jedino što vidim kao opasno za uklanjanje, to je španski zid, to zaobiđi ako ne znaš šta je unutra. Inače premazan farbom, bezopasan je. Mislim da je previše dramatizovano, osim za izolacije od azbesta koji je slobodan da leti okolo. Pričao sam sa čovekom koji je radio u fabrici AC ploča i cevi 30god. Imali su par slučajeva teških oboljenje pluća i kancera, ali ti ljudi su bili takođe i pušači. U tom procesu, na početku,  deo gde je azbest u prirodnom stanju je izolovan  u posebnom delu sa filterima, a filteri su takođe i u ostatku postrojenja, maske su obavezne svuda ne samo zbog azbesta već više zbog cementne prašine. Kad se azbest pokvasi i pomeša sa vodom i cementom, gotovo je. Umesto tog najopasnijeg plavog azbesta koji ima oštre iglice, koriste se odavno staklena vlakna. Opasno je na kraju, gde je mašinska obrada krajeva cevi i spojnica, odnosno na stovarištu gde se radi sa suvim pločama, tu ima prašine, ali ne previše jer se cevi mokre obrađuju, izvađene iz bazena sa vodom u kom borave nedeljama radi sazrevanja. I ploče se isto vade mokre i slažu na stovarište. Realna opasnost postoji za radnike koji uklanjaju azbestne proizvode zato što to stalno rade pa su puno izloženi prašini. Ako ipak kupiš stan sa španskim zidom, prvo to ukloni pa si miran, a i meni te razne zidne kerefeke nisu ništa lepše od čiste glatke površine zida.

[Leonardo]

Zvu, na Dedinju sigurno nisu koristili azbest tako da se odgovor za lokaciju nameće sam po sebi.
Nepogodnost i žešće loš uticaj na zdravlje ima blizina nezgodnih komšija, sumnjivo uspešnih biznismena i mega medijskih likova, koji su često na programima TV stanica.
U Zemunu imaš mnogo novih, pretpostavimo i zdravih zgrada na teritoriji Gornjeg Grada. Naravno cene ubivaju.
Ako ti je zdravlje na prvom mestu, Grocka brate ili Selo Crvenka preko puta Zemuna na levoj obali Dunava. Možeš gliserom otići na posao!
Čekaj malo, šta odjednom fali Vidikovcu?

[progster]

O kupovini, prodaji itd: https://forum.yu3ma.net/thread-2452-post...#pid108045

[zbotic]

Koliko me sjećanje služi gradilo se u prošlosti i sa radioaktivnim siporeksom. Radioativnost navodno dolazi od dodataka zgure iz visokih peći odnosno talionica.

Što se azbesta tiče, malo je situacija previše izdramatizirana, sve gore napisano stoji.


Kod zgrada građenih do 1985 trebalo bi paziti i na tanke međukatne konstrukcije (AB ploče) koje imaju lošu zvučnu izolaciju.

[progster]

Koliko ja znam gradi se i dalje, samo ne znam da l je radioaktivan, ili možda osiromašeni...

[Zvu]

Ytong blokovi (današnji siporeks) ne bi trebalo da sadrže bilo šta od otrovnih ili štetnih materija tako da su bezbedni. Za stare siporeks stvarno ne znam ali sam čuo takve priče. Svakako, danas se za male novce može naći relativno dobar Gajger-Milerov brojač pa se može i proveriti na licu mesta.

Što se tiče krovova i azbesta, neka bude da ja preterujem i da to nije toliko strašno. Više volim da ja preterujem, nego da uvedem malu decu u stan gde će da odrastaju sledećih dvadeset godina i da razmišljam da li je malo ili mnogo štetno pri toliko dugom izlaganju - jer je dokazano štetno, samo je pitanje koncentracije/akumulacije tokom vremenskog perioda.

Kačim prezentaciju u kratkim crtama Prof Dr Bulata o azbestu i uticaju na nas:


  Zdravstveni efekti izloženosti azbestu Prof. dr Petar Bulat.pdf (Size: 1,06 MB / Downloads: 2)

[NIXIE]

U Srbiji ima i problema sa radioktivnim gasom radonom, zato treba izbegavati sve do drugog sprata. Mislim da to u Bgd nije slučaj, ali nisam siguran.

[Zvu]

Što do drugog sprata ?

[progster]

Samo procena verovatno (neka me NIXIE ispravi ako grešim i postoji neko istraživanje), radon se formira u tlu, pa što si više to je manje radioaktivno zračenje...

[NIXIE]

Što si više u zgradi, manje ga ima. I inače treba izbegavati prizemlje i prvi sprat, zbog lopova, izlivanja kanalizacije, buke sa ulice, mračnih stanova, komšija koji bacaju pikavce i opatke i slično. Za radon se tek ispituje po Srbiji, stvar je izuzetno opasna a slabo istražena kod nas.
https://www.blic.rs/vesti/drustvo/tihi-u...od/gevtlvb

[gorankg]

Imate li neke informacije o bojama koje služe za unutrašnju dekoraciju zidova? Šta izbegavati i na šta obratiti pažnju?
Ja bih sada najradije išao na kreč ali to znači da treba skinuti sve što je ispod, do maltera. A toga je ko zna koliko jer je stara kuća u pitanju.

[NIXIE]

Kreč za bojenje zidova je starinska stvar, ali ne buđa i ubija sve mirise. Moderne boje buđaju (poludisperzije) ali zidovi su paropropusni, ako su jače (pune disprezije) zatvaraju pore u zidu i nisu preporučljive ako zgrada nema dobru termoizolaciju spolja. Ako je puno slojeva boje na staroj kući koji nisu čvrsti, nema izbora, sve se guli do zdrave podloge, pa popravke i gletovanje.

[Zvu]

Umalo zaboravih:

https://www.istinomer.rs/analize/rusenje...je-opcija/

[Leonardo]

Radon jednako prirodno "curi" iz zemlje, tamo gde ima i nema stambenih objekata.
Problem predstavlja postojanje zatvorenih prostorija, podruma, ostava, skloništa i slično, u donjim delovima stambenih objekata, u kojima se radon nakuplja.
Može postojati njegovo negativno dejstvo kada je akumuliran u takvim zatvorenim prostorijama.
Zato je preporučljivo i veoma poželjno često prirodno provetravanje ili aktivna izmena sistemima za provetravanje.

[Millan]

NIXIE je u jednom ranijem postu spomenuo da su kule blizanci Trgovačkog centra bile građene sa azbestom. Da, ali samo delimično. Njihova gradnja je počela 1968., a već početkom 1970. je stupio na snagu novi zakon o upotrebi azbesta u građevini. U kulama je azbest korišten kao termička izolacija čeličnih elemenata, nešto u stilu više slojeva azbestne farbe. Nakon usvajanja tog zakona, izvođači radova su promenili način izvođenja dalje izolacije, tako da su obe kule imale donje spratove sa azbestom, a gornje sa nekim novijim, ali manje efikasnim materijalom.
Ne znam da li je to samo nesrećna slučajnost, ili je namerno tako ciljano, ali obe kule su pogođene u zonama te slabije izolacije, što je imalo kao posledicu brže urušavanje kula, koje su se urušile nakon 56 i 102 minuta. Teško je proceniti koliko bi se dobilo na vremenu da su obe zgrade kompletirane sa azbestnom izolacijom, ali je sigurno da bi broj žrtava bio osetno manji. Ali pošto je azbest prognan materijal, i to sa pravom, niko iz struke nije izašao sa takvom procenom. Uostalom, kao što niko nije rekao da je kardinalna greška pokušaj vatrogasaca da ugase požar, jer su tako blokirali puteve evakuacije. Nije fer javno reći da su 340 vatrogasaca i 131 policajac uzalud poginuli, jer su oni bili u iskrenoj i hrabroj akciji spasavanja civila. Nažalost, ta akcija je bila u startu osuđena na propast, jer se zgrade visoke preko 400 metara ne mogu gasiti sa nivoa prizemlja.
Sve u svemu, ostaje nepoznato da li su teroristi koristili i usluge izuzetno stručnih inženjera tokom planiranja napada.
Ne zna se tačna količina azbesta koja je bila ugrađena, ali se procenjuje oko 300-400 tona po kuli. Nažalost, dobar deo toga je raspršen po Donjem Menhetnu nakon pada kula. Ostatak je koliko-toliko bezbedno uklonjen kasnije sa poprišta.
Što se tiče štetnosti siporeksa, to je zlobna izmišljotina konkurencije. Blokovi od gas-betona su ekološkiji od tradicionalne opeke, i to nema nikakve veze sa radioaktivnošću, već sa repromaterijalom. Svojevremeno su Kinezi sračunali da, ako bi stanove za 200 miliona ljudi gradili opekom, da bi morali da unište 1/4 obradivog zemljišta koje Kina poseduje. U Srbiji dosad nije bilo radioaktivnih građevinskih materijala sa izuzetkom blokova od šljake (zgure) iz kosovskih termoelektrana, jer se u tamošnjem uglju mogu naći tragovi uranijuma. I to je oduvek bilo; nema nikakve veze sa bombardovanjem osiromašenim plutonijumom. U principu, treba izbegavati šljaku gde god je moguće, jer se u uglju javljaju po pravilu radioaktivni materijali. Jedan moj prijatelj, profesor Sagorevanja na Strojarskom faksu u Zagrebu, mi je rekao da TE Nikola Tesla izbaci u vazduh više radioaktivnosti nego NE Krško. A TENT koristi ugalj iz basena Kolubare, ne sa Kosova...

[Macola]

Jako me zanima kako se to izvodi otapanje čelične konstrukcije na kulama, pomoću kerozina, drveta, zavesa, plastike... a bez dopunskog kiseonika, osim onog u atmosferi?

Čak i da pretpostavimo uticaj Al oksida od ostataka aviona, pa da pretpostavimo da je se čak formiralo i nešto termitne smeše. Kako je uspela da se istopi kompletna konstrukcija, kao ratluk?

Voleo bih da čujem nekog mašinca o tome.

[NIXIE]

Time se uglavnom bave građevinci konsrruktivnog smera, mašinci retko i to za dizalice i fabrike, za zgrade ne mogu, nema te licence. Znam da protivpožarci ne vole čelične konstrukcije tamo gde ima zapaljivih materijala, nisu dugo stabnilne pri požaru i moraju se posebno štititi premazima. Neće se istopiti nego izgubiti stabilnost, dolazi do izvijanja pritisnutih nosača, i kad prvi element popusti opterećenja se prenose na susedne i ako su i one pregrejane i oslabljene tad je običo sve gotovo. A to sa kulama u Amerikama je nameštaljka. Prodate su neposredno pre događaja, i naplaćeno osiguranje više nego što su plaćene. Srušene su i one zgrade okolo bez velikih oštećenja.