Izbor daljeg obrazovanja

[mancube]

Poštovane kolege i forumaši,
kao maturant gimnazije i neko ko se interesuje oko elektronike i mehanike,
trenutno sam pred jednom većom životnom odlukom pa sam želeo da se posavetujem i sa vama.
Čime bi bilo perspektivno baviti se, opredeliti u kontekstu daljeg zaposlenja(kod nas ili negde preko), sveukupnog stečenog znanja?
Zanimaju me vaša iskustva, ne bih li možda malo pomogao sebi oko donošenja prave odluke.

[enaB]

Izaberi ono sto te vise interesuje..   Ja bih se (opet) opredelio za elektoniku

[progster]

Koji gradovi dolaze u obzir?
Ja sam konkretno završio Elektrotehnički fakultet u Beogradu, smer Elektronika. Elektronika je prilično univerzalan smer, jedan od najtežih ,ali ćeš se svakakvih oblasti dodirnuti, od programiranja, obrade signala i slike, preko embeded programiranja, pa do RF dizajna (delimično), i na osnovu toga možeš da odlučiš šta te najviše zanima... Mogu i šire o tome, ne znam šta te konkretno zanima...

Što se posla tiče, posla ima, barem u Beogradu, ne znam kakvo je stanje u Kragujevcu, ali smer treba da odabereš prema ličnim afinitetima...

[mancube]

Grad i nije ograničavajući faktor, ali iz nekih ličnih razloga zaista ne bih želeo da stavljam roditelje u situaciju da plaćaju smeštaj i sve što uz to ide,
pa bih najradije ostao ovde u Kragujevcu. No, ako postoji dovoljno dobar razlog, nije presudno.
Što se Kragujevca tiče izbor se svodi na Mašinski fakultet(Fakultet inženjerskih nauka), dvoumim se između softverskog inženjerstva ili opšteg smera(gde se u trećoj godini studija bira uža specijalizacija).
Lomim se između te dve strane, jer mi oba smera imaju nekakvu perspektivu, pa se na kraju krajeva svodi na više elektronike/programiranja ili na više praktičnijih stvari i nekog rada u industriji. Pitanje je prvenstveno zbog zaposlenja nakon studija, jer su mi obe strane primamljive i interesantne.

[progster]

Ako ti je do zaposlenja i dobre plate, programiranje je posao za tebe... Ako uporediš platu koju možeš da dobiješ kao programer i kao inženjer sa istim iskustvom, uvek će više dobiti programer... Što se Kragujevačkog univerziteta tiče, ne mogu da sudim...

Sa druge strane, ne mislim da bi stvari uopšte trebalo gledati iz tog ugla, sve dok ne moraš da biraš između nečega što nema nikakvu perspektivu za zaposlenje i zanimanja koje ima perspektivu, što ovde nije slučaj.

[nik]

Gimnazija daje širinu obrazovanja ali ne i neko realno specijalizovano znanje. Dakle upućen si na dalje školovanje, šta god izabrao. Nekada je u gimnaziji bilo savetnika koji u razgovoru s tobom mogu da odrede šta ti zaista najbolje leži. Trenutno interesovanje ne mora da bude i ono koje će te držati za godinu, dve, tri. Ono što treba već sada da shvatiš je to da ni fakultet nije kraj obrazovanja već ulaznica za pravo sticanje znanja u praksi. Bar dok je naš školski sistem postavljen ovako kako jeste.
Pred tobom stoji i neki prijemni ispit a verujem da ne želiš da budeš vanredni student. Mi iz manjih gradova smo se snalazili tako da u nekom lokalnom listu (koji niko ne čita) objavimo da smo izgubili original diplomu i svedočanstva (ako i svedočanstva traže prilikom upisa) pa zatražimo duplikat od škole i tako se prijavimo za prijemni na dva fakulteta. Tako su šanse veće da se ne desi godina bez studija.
Ono što ćeš zaista u životu raditi je još daleka priča i niko ne može da garantuje šta će za 4, 5, 6 godina biti aktuelno i dobro plaćeno. Znanje više jezika će povećati izbor poslova: koliko jezika znaš, toliko ljudi vrediš.
Bez sekiracije i pripremaj prijemni već sada, ne čekaj zadnjih 10-15 dana.

[Vlada021]

Upravo ono što ti je @nik rekao, jezici. Ja ti mogu pričati iz prve ruke o ljudima i serviserima sa kojima sam se ja sretao dok nisam uzeo stvar pod svoje...., mašinski inžinjeri koji ne znaju da koriste kilo ključ i lome šrafove na cnc mašinama, brazilci koji me ubeđuju da su inžinjeri a mešaju pola milimetra i 5 stotih..., što me jako izluđuje..., mi imamo tu sreću da možemo da naučimo dosta i široko, što nas i dalje drži na dosta visokoj poziciji u odnosu na "ostale" kada tražimo posao negde preko. Primer, italijanski Intermac, pravi cnc mašine, blizu su ti da odeš tamo jednog dana i odradiš neke njihove kurseve, kasnije ideš po svetu i instaliraš, popravljaš..., dobro plaćen posao,ali treba i da si "programer", i mašinac i elektroničar, što bi rekli - univerzalac. Ne znam koliko sam promašio temu.
P. S. Jednog dana ti mogu proslediti kontakte od intermaka ako budeš zainteresovan.

[mancube]

Prijemni za taj fakultet spremam već par meseci a svestan sam činjenice da nakon gimnazije nemam ništa u rukama od ikakvog zanata, toga sam bio svestan i pri samom upisivanju te srednje škole.
Upisujem fakultet sigurno, jedan od ta dva smera mi je maltene zagarantovan tako da to nije problem, želeo sam da odaberem jedan od ta dva smera, ili da već odaberem neki drugi smer/fakultet, ukoliko se pokaže kao perspektivnija opcija.

Kako stvari stoje, ni sa jednim od tih smerova neću pogrešiti ako se potrudim da nešto naučim i pokažem interesovanje, prijemni me čeka 1. jula, pa ćemo već videti kako će da se odvije situacija i gde ću završiti 😊

Ujedno, hvala vam svima na podeljenim iskustvima i viđenjima!

[BeliNinja]

Iz mog ugla, ako hoces da radis i da zaradis onda programer. Ako hoces da ne radis i da zaradis prava ili politicke nauke.
Sto se FINa tice, bice bolje da ne komentarisem.
Jaooo zasto sam u opste kliknuo na ovu temu

[Želja]

Nemoj birati izmedju elektronike i mehanike, - izaberi smer : Mehatronika

[gimba]

Frizeraj, po mogucstvu zenski!

Malo je nezahvalno reci ti sta da upises ali ja bih isao na programiranje.

[progster]

Moj savet, iz ličnog iskustva...
Ja sam se dugo bavio programiranjem, od osnovne škole, na kraju sam upisao ETF da bih otišao na računarsku tehniku i informatiku, ali sam nakon prve godine shvatio da me više zanima elektronika, a da programer mogu da postanem kad poželim, i bez tog smera... Naročito kad sam video metode i oblasti koji se izučavaju... To je dobra stvar kad je prva godina opšti smer, a usmerenje se bira od druge. Zbog toga sam mišljenja da je bolje upisati nešto što će pokriti širi dijapazon oblasti u jednoj ili dve godine, a onda se usmeriti. Problem je što se mnogi razočaraju od fakulteta, zato što on nije baš ono što su zamišljali, pa često i promene malo oblast interesovanja... Naravno, to ne znači da ćeš ti sa inženjerskih nauka da odeš na pravo, ali da promeniš smer vrlo moguće...

[BeliNinja]

Gimba, podrzavam taj zenski frizerski fax

Ali podrzavam i komsiju Progstera. Nezahvalno je preporucivati.

[HomeMadeAudioProject]

šta god da odabereš gledaj ta to bude posao koji voliš - ili u najmanju ruku ne mrziš da radiš. ipak to treba da te prati celog života.

[branko tod]

Fakultet ćeš morati sam da odabereš. Ono što je danas vrh možda
neće biti za dvadeset godina. Samo da znaš, ako budeš učio punom
snagom, gurao dobre ocene i maksimalno se posvetiš bez rezerve
izabranom, uspeh  će sigurno doći. Ključ je samo u tvoim rukama.
Smatram da je danas nužno znati nekoliko jezika da ne bi ostao u
zapećku.
A za ovaj dodatak praštajte, nisam mogao da odolim 

[Braca]

Nezahvalno je. a mislim i nemoguće, davati nekom preporuke za izbor konkretnog poziva, koji bi trebalo da važi narednih 40 godina.
Pođimo zato od tvoje trenutne orijentacije i nekih opštih trendova u svetu, uključujući i tvoju aktuelnu lokaciju, tj. Srbiju.

Modernu industriju karakteriše stalno ubrzavajući tempo razvoja i promena, pa ćeš tokom svog radnog veka biti prinuđen da stalno dopunjuješ znanje i menjaš oblasti njegove primene.
To znači da se s uskom specijalizacijom još na studijama ne može očekivati zadovoljavajuća karijera - potrebna je fleksibilnost i sposobnost stalnog prilagođavanja, a to zahteva solidan temelj.
Taj temelj se sastoji od radoznalosti, osnovnog obrazovanja na fakultetu i želje za daljim učenjem.

Završio si gimnaziju i interesuješ se za elektroniku - postoji, dakle, već orijentacija ka tehnici, što znači fizici, što podrazumeva i sklonost ka matematici. To za mene predstavlja solidne početne uslove za eventualnu inženjersku karijeru.
Pod pretpostavkom da imaš želju da se baviš inženjerstvom, preporučujem ti da na početku izabereš smer na kome ćeš dobiti utemeljena znanja fizike, dovoljna znanja matematike, i nadgradnjom u elektrotehnici i softveru. To ti daje mogućnost brzog prilagođavanja u dobrom delu mašinskog inženjerstva.
Neko je već pomenuo strane jezike - meni je to bila jedna od najboljih investicija, ne samo u poslu, već i u životu kao takvom. U školi sam učio nemački, u 4. razredu Tehničke škole počeo autodidaktički da učim engleski, ruski mi je bio prirodan (oba ispita iz matematike sam spremio iz ruskih knjiga), a u zadnjih par godina sam naučio i nešto italijanskog. Ovo ne navodim da bih se hvalio, već kao potvrdu poznatog stava da se posle drugog stranog jezika, treći itd. lakše uči .
Ovo što sam napisao dolazi iz iskustva: po osnovnom obrazovanju sam mašinac, po sklonosti elektroničar, po interesovanju za jezike prevodilac, a na poslu sam se bavio spektrom od merne tehnike, analize rezultata, dijagnostike, do matematičkog modeliranja fizičkih procesa u raznim mašinama. I sve vreme (od 1974. godine do danas) dobar deo vremena sam proveo na razvoju simulacionog softvera, prateći pri tom promene u toj oblasti - zadnja biblioteka koju sam pred dve godine napisao za firmu u kojoj sam penzionisan, bila je napisana u objektno orijentisanom Fortranu.

Iz pedagoške prakse na fakultetu i inženjerske u industriji, znam da dobar broj inženjera ima samo površinska znanja i teško redukuje konkretan problem na njegove osnovne mehanizme.
Na poslu sam s vremena na vreme morao da procenjujem patentne prijave, a među njima je bilo nekoliko prijava za perpetuum mobile, koje su podneli inženjeri. Jedan od njih mi je rekao da njegovu ideju mogu da shvatim samo ako se odreknem primene Njutnove mehanike
S druge strane, ima ljudi bez formalnog visokog obrazovanja, ali s dubokom logikom i poznavanjem osnovnih principa fizike, kojima je dorastao samo mali broj inženjera, ali to predstavlja izuzetak koji potvrđuje pravilo.

Tokom karijere u ovoj zemlji imao sam prilke da učestvujem u procesu izbora novih saradnika i predlagao sam samo one koji su ispunjavali gornje kriterijume. Samo jednom sam se prevario, i to u proceni sklonosti jednog saradnika ka sticanju novih znanja. Nikada nisam mislio da ću nekog morati da otpustim, ali sam ipak doneo tu odluku, mada nisam morao da mu je saopštim jer je igrom slučaja firma morala da smanji broj radnika, pa ga je moj šef stavio na vrh liste.

Pomenuo sam i Srbiju: bojim se da ćeš u RS samo nekim sticajem srećnih okolnosti moći da se baviš kreativnim inženjerskim poslom. Našoj zemlji, kao i svim drugim na perieferiji EU, dodeljena je uloga izvora jeftine radne snage i stručnjaka u čije obrazovanje ništa nisu uložili. To nije nikakva teorija zavere, već neoliberalni ekonomski program koji je izdiktiran već prvoj vladi posle Miloševića, i koji su sve dosadašnje vlasti prilježno sprovodile. Za uzvrat su dobili dozvolu da se neograničeno bogate i brutalno suspenduju sve demokratske norme, u koje se Zapad neprestano kune.
Zato ćeš jednog dana verovatno stajati pred odlukom da napustiš zemlju, pa će dobro obrazovanje biti važan faktor.

Nadam se da će ti ovo gore biti od koristi, a na pitanja ću rado odgovoriti.

Pozdrav
P.S. Hteo sam da napišem samo par saveta...

[zare]

Par poznanika ima decu koja treba da upisu fakultet pa su u istoj prici...

Meni samo nije jasno sta cemo mi za 5 ili 10 godina da radimo sa tolikim programerima? Svi hoce da budu programeri jer je tu velika plata. Sve mi se cini da cemo imati programera skoro kao pravnika i ekonomista. A plasim se da im i znanje ne bude kao kod pravnika i ekonomista .

Jedan poznanik forsira dete da upise softversko inzenjerstvo na masinskom a dete zavrsilo gimnaziju, nema pojma o tome. Ali cuo da su tu pare pa neka dete zavrsi da ima za leba i preko leba... Sva sreca pa je dete pametnije od njega.

Pre par godina cujem od roditelja deteta koje je ranije islo sa mojom cerkom u obdaniste da ce da ga upisu na programiranje u srednjoj skoli. Lepo, kazem ja, ima li sklonosti ka tome, uci sam kuci... osnovna skola su tek, 4.-5. razred... Ma ne, kaze, ali on preko vibera prica sa drugovima a istovremeno preko racunara igra igrice sa njima. Mnogo mu dobro idu racunari, bas je talentovan. Ja ostao bez teksta.

Sto kazu, ne znam zasto sam ovo napisao ali napisao sam . Nece ti nesto pomoci ali bar da vidis kakvih sve roditelja ima.

[mikikg]

@Zare

To kao kada Mića Turčin (lokalni radio voditelj i komicar) prica price povodom ove situacije sa "zaposljavanjem" pa kaze "Vidi molim te ako mozes da mi dete uglavis tamo negde u JKP Vodovod, mnogo voli da se kupa"

[zare]

Sto je najgore, ja ne sumnjam da ce oni njega da upisu na programiranje. A sto je jos gore od najgoreg (ne znam kako se to sada kaze moderno, mozda "prejako najgore"   ) vecina roditelja tako i razmislja.

[Sir Oliver]

Ima raznih "programiranja"
Od Web dizajnera, fotoshopera, AutoCad crtača pa preko sysadmina,  informatičara, databaze admina pa sve do pravih programera, gde opet postoje razni nivoi. Na vrhu su projekt lideri i vrhunski integratori.
Znanje se rangira od tri meseca kursa pa preko 6 meseci i slično, pa preko nekih nazovi škola od godinu dve do visokih škola sa uskim specijalizacijama i višegodišnjim usavršavanjima u uskoj oblasti.
Sve se to (kod nas ) podvodi pod programiranje a razlika je ko donji deo ledja i oko.
I svi zaradjuju (odlične ) pare u ovoj oblasti. Velike ili mnogo velike.