Danas u prodaji ima dosta loših delova.
Ima li neko ideju kako da napravimo uređaj koji će testirati tranzistore, jače, npr. one koji se koriste u izlaznim stepenima audio pojačala?
Potrebno bi bilo da radi u nekom prekidačkom režimu ili pojačavačkom, a može i kombinovano.
Da uređaj ima napajanje koje je variabilno, da bi mogli da se parametri podese prema karakteristikama tranzistora.
Situacija, kupili smo tranzistore i dok radimo nešto drugo, stavili smo npr. dva komada da se testiraju npr. 3 sata, ako ostanu ispravni, onda ih ugrađujemo, ako ne idu u kantu.
Imao sam slučaj da ugradim tranzistore i da jedan dan pojačalo radi kako treba, prethodno su svi delovi pojačala provereni i neispravni zamenjeni ispravnim.
Pojačalo je tog dana radilo u različitim režimima i sve je bilo ok, sledećeg dana na umerenoj snazi, tranzistori su izgoreli.
Posle toga sam nabavio polovne i ugradio, podesio mirnu struju i ofset, i dan danas je sve ok.
Tranzistori su u oba slučaja bili upareni.
To pojačalo je bilo u AB klasi, napon napajanja +/-45V.
Ja sam na slicnu temu razmisljao iz ugla curve tracer-a. Posto sam pretezno softveras, zamisljao sam uredjaj za snimanje karakteristika kojim bi upravljao racunar. U softveru bih napravio cuvanje kka izmerenih tranzistora kao i pretragu, tj. uparivnje prema zeljenim parametrima. Malo je kompleksnija sprava od testera ali po meni bi vredelo da se pravi. Nisam se hteo sam upustiti u razvoj jer se sa hardverom ne bih uspeo izboriti.
Pogledaj uređaje koji se zovu curve tracer, oni ti služe da detaljno testiranje poluvodiča i lampi . Osim samostalnih curve tracera koji imaju ekran u današnje vrijeme imaš dosta manjih koji se spajaju na osciloskop i podijeljeni su na one za testiranje lampi ili tranzistora. U globalu princip uređaja je jednostavan ali dizajn baš i nije jer treba imati dosta iskustva i znanja elektronike da se dizajnira.U globalu uređaj se sastoji od generatora stepenastog signala koji služi za drajvanje baze/gatea i limita disipacije koji se spaja na kolektor/drain. Ti "mjeriš" na osciloskopu napon Uce/Uds i struju kroz DuT. Bitna stavka je da se napon Uce može kontinuirano regulirati od min to max tako da se točno može vidjeti gdje tranzistor počne da provodi,gdje mu je zasićenje itd... Sprava je veoma moćna samo u današnje vrijeme elektronike za narodne mase izgubila je svrhu.
Ja već dugi niz godina razmišljam o tome ali nemam dovoljno znanja za to,vremena se nekada nađe, nekada ne i tako projekt sakuplja prašinu. Budući da mi je već dojadilo testirati tranzistore sa ugrađenim hfe ugrađenim u multimetar i komponent testerom za osciloskop složiti ću jedan mali curve tracer za probu da vidim na što izgleda. Limit disipacije(snaga) koju može da isporuči je nekih 2W po šemi što je premalo za jače izlazne tranzistore ali je dovoljno za signalne. Šemu ću morati malo preraditi jer nemam pojma di bi našao unijunction tranzistore koji se koriste u šemi, ali o tom potom...
Pogledaj attachement da malo vidiš o čemu se radi i jel ti tako nešto odgovara. E da i tu ne možeš staviti nekoliko tranzistora i ostaviti ih neka se testiraju već to ide jedan po jedan ili zapravo praksa je takva da se testiraju u parovima pa se sa prekidačem prebacuje jedan ili drugi i mogu odmah usporediti. Također ne treba ih ostaviti da se "pacaju" pola dana,tranzistor staviš na veću disipaciju, povećaš mu bias i odmah se vidi jel prolazi ili ne za razliku kada je u nekom pojačalu gdje većinu vremena provodi u njemu veoma "ugodnim" radnim uvjetima i pitanje je kada bi vrisnuo.
Jevremova metoda je vrlo brza i pouzdana.
Jedino se uvek mora imati na raspolaganju jedan "originalni matorac" od iste vrste, kao referent.
U mnogo slučajeva ta metoda može biti perfektna, ali sa novijom produkcijom tranzistora ne mora biti pouzdan dokaz.
-----------------------------------------------------
Ono što najviše plaši graditelje i servisere je SOA (Safe Operating Area) nekog tranzistora.
Plagijatori kradu na količini materijala, tj. i na količini bakra za rashladno krilo i na površini pelete.
Plagijata ima raznih vrsta, pa čak i onih kod kojih se neće bitno razlikovati težina, a ima i originala novije produkcije koji mogu biti lakši od starijeg proizvoda, a ipak jednako operativni.
Primer su recimo novija generacija "Fairchild" stabilizatora napona, koji imaju vrlo tanko rashladno krilo i manju peletu, a ipak normalno podnose sve što je i prethodna generacija sa debelim krilom i većom peletom. Uspeli su nekako da smanje termalnu otpornost pelete ka krilu i to radi sa ušteđenim materijalom.
Možda bi pravi test bio lavinski proboj deonice kolektor-baza.
Bio bi potreban podesiv izvor konstantne struje koji raspolaže dvostruko većim naponom otvorenog stanja nego što je probojni napon CB i maksimalnom konstantnom strujom koja može biti tolika da razvije punu disipaciju te deonice (možda stotinak W za najveće audio tranzistore).
Pošto se za audio najčešće koriste tranzistori probojnih napona od 60-300V, onda bi taj strujni izvor možda trebalo da raspolaže sa naponom otvorenog stanja oko 400V, i podesivom konstantnom strujom reda do 1.5A i tako bi mogao da pokrije ceo spektar tranzistora
Takva sprava nije naivna za pravljenje, takođe radi i sa opasnim naponima.
Tim strujnim izvorom bi se doveo spoj CB na napon lavinskog proboja i potom struja podići do nivoa velike disipacije tog tranzistora.
Taj izvor bi mogao raditi sa sporim impulsima, koji imaju veliki D, gde bi se u njegovim kratkim pauzama merila temperatura pelete suprotnom konstantnom strujom na istoj deonici, eventualno istom metodom na drugoj deonici.
Kod PN spoja je tipično opadanje napona barijere oko 2mV/*C i tako bi se sve vreme mogla pratiti temperatura pelete.
Cilj bi bio da se namesti disipacija tako da održimo temperaturu pelete na nekih oko 125*C i ostavimo tako nekoliko časova.
Lavinskim probojem se istovremeno može saznati par važnih stvari: probojni napon tranzistora i Rtjc istog, kao i mogućnost utvrđivanja Rth nepoznatog hladnjaka sa poznatim tranzistorom.
Razmisliću o takvom sklopu i ako nađem vremena nacrtati predlog.
Ajde reda radi da bacim malo moje razmišljanje kako sam ja tracer zamislio tj. Macola sa kojim sam se aktivno dopisivao prije par godina kada sam bio zelen i zagrižen da to napravim čim prije.
Budući da na tržištu ima hrpa raznoraznih tracera većinom konstruiranih od strane entuzijasta koji mjere tranzistore i to veoma male snage ili lampe, niti jedan ne obuhvaća područje tranzistora i lampi plan je bio da se složi uređaj koji sve to testirao ili barem bio modularan. Da se bacimo malo na nekakve specifikacije kolektorskog napajanja jer je ono najzeznutije, znači da može dati nekih od 20V/10A do barem 1kV/200mA,recimo da mi je nit vodilja bila Tektronix 576. Poanta je da se stavi klasičan trafo i umjesto otpornika za limit disipacije se stavi aktivni limit disipacije tj. njih četiri. Jedan za recimo 20V/10A područje, drugi za 70V/2A, 300V/500mA i 1kV/200mA... Macola je već konstruirao jedan "modul" za 1kV područje ali ja ga još uvijek nisam napravio i probao. Znači ako nekome treba samo jedno područje napravi taj jedan modul i to je to.
Generator stepenastog signala bi išao preko nekog MCUa jer osim toga možemo sve i svašta drugo upravljati preko njega i tu sada postoje raznorazne varijante generiranja tog signala, sinkronizacije sa punovalnim ispravljenim naponom za napajanje DuTa, već sam zaboravio koje sve mogućnosti ima pravi curve tracer. Također jedan kamen spoticanja je kako napraviti regulaciju napona napajanja DuT, stari curve traceri imaju variak u primaru glavnog trafoa tako da kada se postave svi parametri mjerenja,curve tracer se upali napon na DuT je zanemariv, okretanjem variaka se diže napon na DuT i počinju iscrtavati krivulje na ekranu.
E sada da li ići na iscrtavanje krivulja na kompjuteru ili osciloskopu. Ja bi osobno išao na podešavanje parametara rada curve tracera preko touch ekrana, rotacionog enkodera ili nečega drugoga na samome uređaju i ostavio izlaze da se može spojiti osciloskop. Kao dodatak se mogu staviti A/D konvertori da mjereni signal ide na kompjuter i da se na njemu prikažu krivulje, izmjeri pojačanje tranzistora, i ostale karakteristike koje se mogu dobiti iz očitanih vrijednosti sa A/D konvenrtora. Znam da sam Macoli spominjao da bi bilo zgodno to spojiti na kompjuter barem radi prikaza pa mi je on rekao da za to trebaju dosta moćni A/D konvertori i popratna elektronika da se dobije dobar prikaz krivulja na ekranu.
I tako to stoji već preko dvije godine...
Meni je ovakva sprava zanimljiva za propisno uparivanje tranzistora. Zato bi krive bile korisne u racunaru, ne zbog prikaza. Mada, u svakoj kuci ima bar jedan racunar, osciloskop je dodatna investicija.
U svakoj elektroničarskoj kući ima bar jedan osciloskop
Šalu na stranu, sa računarom bi verovatno bilo bolje, Ako ništa drugo velika
šarena slika, svaki tranzistor u drugoj boji i mogućnost preklapanja krivih.
Vrlo je važno da postoji dinamičko merenje sa nekim vidom određivanja fT
da ne bi umesto nečeg što ide do 50 MHz bio ubačen neki krš od 1 MHz.
Pogledajte ove šeme malo ozbiljnijeg trasera krivih: https://sound-au.com/project31.htm https://sound-au.com/project106.htm
Kao što već Macola reče, dobra sprava je krupan zalogaj. Barem po trafoima.
Gledam danas onu šemu i čitam tekst iz pdfa kojeg sam okačio nekoliko postova iznad i ne kužim jednu stvar vezanu za napajanje i mjerenje napona/struje preko DUTa.
Ako gledamo najgrublje nekakvu šemu mjerenja napona na DUTu trebala bi izgledati ovako.
E sada gledajući šemu na donjoj slici ne vidim kako struja može teći kroz DUT i kroz otpornike R11,12,13 koji služe za limit disipacije i mjerenje struje kroz DUT. Struja bi po ovome išla na COL. pa na EMIT. i na masu kompletno zaobilazeći R11,12,13
Ispričavam se na offtopicu ali ako kojim slučajem netko krene raditi ovaj mali curve tracer da ne zapne na ovakvoj banalnosti, iako bi prije zapeo na činjenici di naći unijunction tranzistore,ali o tom potom.
Quote:E sada gledajući šemu na donjoj slici ne vidim kako struja može teći kroz DUT i kroz otpornike R11,12,13 koji služe za limit disipacije i mjerenje struje kroz DUT. Struja bi po ovome išla na COL. pa na EMIT. i na masu kompletno zaobilazeći R11,12,13
Ok je ta putanja struje... COL. pa EMIT. i na "masu" (gde je konektovana i masa osciloskopa) i dalje kroz R11,12,13 do greca..
Da, malo je zbunjujuće zašto čovjek nije spojio na šemi emiter sa GND skopa, onda bi sve bilo jasno. Uglavnom jedan misterij riješen, sada idemo u lov na UJT. Over&out iz teme sa "mojim" projektom.
Vi bi od fiće išli raditi ferari.
Kada dođe na red pravi CT onda ću razmišljati kako zakomplicirati do daske, do tada nabaviti ću UJT i igrati se sa tim jednostavnim tracerom. Kolega sa drugog foruma je našao neke na ebayu(prodavači iz EU), da sam negdje bliže Goshi također bi problem bio riješen za čas. Sve u svemu nisu UJT tako nenabavljivi kao što sam mislio.
Inače imam i 5000 i 7000 seriju Tektronixa ali CTi za njih su sve samo ne povoljni koliko gledam po ebayu, bolje bi se isplatilo da kupim neki pravi CT a ne plugin, ali o tome ne razmišljam.
![[Image: tmF1J.gif]](https://i.stack.imgur.com/tmF1J.gif)