05-13-2014, 05:29 PM
U koliko se vec upustate u gradnju svog novog pojacala, podrazumeva se da vec imate izvesnog iskustva u tome, i nekih barem opstih znanja iz elektronike. To je neki stvarno neophodni minimum, jer NE ZABORAVITE, kod skoro svih gradnji u ovoj oblasti, dolazite u dodir i sa sklopovima i komponentama koji se nalaze pod SMRTONOSNIM naponima, a nepaznja i preterana samouverenost su se mnogima osvetile!!!
Kod samogradnje svih snaznih pojacala, treba da obratite paznju na nekolicinu stvari. Necemo mnogo teoretisati, vec cu pokusati da vam dam neke sasvim obicne prakticne savete.
Svi snazni audio izlazni stepeni se dosta greju, i za njihovu dugovecnost i pouzdanost u radu je NEOPHODNO da se, za izlazne tranzistore ili fetove, koriste dovoljno veliki hladnjaci. Koliko veliki, zavisice od toga u kakvim ce uslovima eksploatacije uredjaj raditi i od togada li ste predvideli da ima samo prirodnu (pasivnu) cirkulaciju vazduha kroz hladnjak i kutiju, ili koristite forsirano hladjenje (ventilator). U ovom drugom slucaju mozete proci sa dosta manjim hladnjakom (i troskovima), i ja se licno, u zadnje vreme veoma cesto odlucujem za tu varijantu. Ako koristite ventilator, UVEK predvidite da on topao vazduh sa hladnjaka izbacuje van kutije. Normalno, ovo vazi ako su i hladnjak i ventilator u kutiji. Ako su oba van kutije, relativno je nebitno kako ste to postavili.
Uz veliku snagu izlaznog stepena MORA ici i odgovarajuci izvor napajanja. Za "razumnu" kucnu upotrebu, gde u proseku pojacalo retko kad radi na vise od pola snage a i to traje sat...dva...tri... ja obicno idem sa transformatorom koji je jednak ili do 20% "jaci" od zbira nominalnih snaga OBA izlazna stepena. Kod komercijalnih firmi se ova logika cesto koristi a ponekad i zloupotrebljava pa se zbog ustede na troskovima proizvodnje, ide i sa trafoima 1.5 puta izlazna snaga JEDNOG kanala. To ce te cesto videti kod uredjaja Japanske proizvodnje (sem kod pravih High-End uredjaja). Kada su u pitanju izlazni stepeni koji rade u klasi "A" situacija je nesto drugacija. Vecina poznatih konstruktora tu savetuje da snaga transformatora bude oko 5 puta veca od izlazne snage pojacala, a neki idu i do 7 puta. Dakle, ako vam jedan kanal takvog pojacala ima recimo 20W snage, trebace vam za taj kanal mrezni transformator od barem 100W snage. Kod ovog tipa pojacala se obicno za svaki kanal radi zaseban izvor napajanja sa zasebnim transformatorom, mada to striktno govoreci nije obavezno. Kad god mozete, koristite toroidne transformatore, jer su gabaritno manji a jos vaznije, imaju znatno manje rasipno polje. Ako pravite veoma snazno pojacalo 500-2000W po kanalu) i pri tom koristite toroidne trafoe, obratite paznju da veliki toroidi imaju jako veliku inicijalnu struju u momentu ukljucenja (takozvana "in-rush current")i moraju se predvideti sklopovi za prigusenje ili eliminisanje ove pojave.
Ukupan kapacitet svih elektrolitskih kondenzatora u ispravljacu je sledeci jako vazan faktor. Oni sluze da uskladiste energiju potrebnu za rad pojacala. Veoma je bitno da ukupan kapacitet svih elektrolita bude dovoljno veliki kako bi pojacalo u pikovima imalo dovoljno energije, jer ako su elektroliti nedovoljni, napon na njima u tim momentima mnogo opada ("dise") sto ima pogubne posledice po dinamiku, izoblicenja i izlaznu snagu. Za praksu je sasvim dovoljno da znate da treba barem 2000uF po svakom amperu struje koju vuce izlazni stepen pri maksimalnoj snazi. Dakle ako izlazni stepen vuce recimo 4Amp. pri maksimalnoj snazi, treba uzeti elektrolite od barem 8000uF svaki i za pozitivnu i za negativnu stranu ispravljaca. Uvek je bolje umesto jednog velikog (i skupog) elektrolita od na primer 20.000uF koristiti paralelnu vezu cetiri komada od 4700uF istog radnog napona. Takva "baterija" elektrolita ce po pravilu imati i bolji totalni ESR (manju ukupnu unutrasnju otpornost) kao i vecu vrednost "Ripple Current" a u najvecem broju slucajeva ce biti i finansijski isplatljivije. Bolje je da svaki izlazni stepen ima svoj mostni ispravljac (Grec) i svoj set elektrolita, ali ce to za mnoge verovatno biti skupo resenje. Ako se oba izlaza vezuju na jedan ispravljac, trebalo bi vrednosti elektrolita duplirati. Pazite i na to kakve mostne ispravljace ugradjujete, posebno u veca pojacala sa velikim elektrolitima jer su oni u momentu ukljucenja prazni, a tada se ponasaju gotovo kao kratak spoj, tj. njihova inicijalna struja punjenja moze lako biti i nekoliko desetina ampera a sva mora proci kroz mostni ispravljac koji to treba da izdrzi. Sve ovo vazi za klasicne ispravljace sa mreznim transformatorom, grecom i elektrolitima. Danas se za kvalitetna profesionalna vrlo snazna pojacala uglavnom koriste SMPS (Switch Mode Power Supply) sklopovi koji pak, imaju sasvim drugaciju problematiku i resenja.
Sto se tice poluprovodnika trebalo bi da se sto je moguce vise drzite specifikacije za tu semu jer je to najbolja garancija uspeha u gradnji. To ne znaci da su zamene nemoguce ali vam savetujem da to radite samo kad stvarno nemate drugog resenja, i kad ste sigurni da tacno znate sta su najvaznije osobine koje zamena treba da zadovolji na tom mestu u semi. Vrlo cesto se ne radi o tome da li ce uredjaj funkcionisati ili ne vec o performansama i pouzdanosti. Mnoge seme ce raditi sa vrlo razlicitim izborom poluprovodnika, ali ce se karakteristike dosta razlikovati. Posebno ako radite visoko kvalitetan uredjaj i od njega ocekujete vrhunske karakteristike, morali bi se sto preciznije drzati specifikacije. Uparivanje izlaznih tranzistora ili Fetova je uvek pozeljno a kod pojacala velikih snaga ili vrhunskog kvaliteta, je OBAVEZNO. Sa tim se nemojte saliti. Ja uvek koristim uparene izlazne komponente ali uvek uparujem i tranzistore u ulaznom diferencijalnom stepenu ako pojacalo ima takav ulaz.
Sitne pasivne komponente, kao sto su otpornici i kondenzatori, su danas veoma kvalitetne i gotovo svuda nabavljive pa to ne bi trebalo da nikom predstavlja problem. Sem gde je potrebno drukcije, ja uvek koristim: metal-film otpornike 1/4 ili 1/2 W i 1% tolerancije, MKT ili Simensove MKH blok kondenzatore za vrednosti vece od 1nF(1000pF) a za manje vrednosti Mica (Mica=Tinjac= Liskun) ili stiroflex ali NIKADA keramicke kondenzatore izuzev za deblokadu vodova za jednosmerno napajanje, a i tada radije koristim takozvane "monoblok" ili "sibatit" tipove.
Ako se odlucite da sami radite dizajn svojih plocica, vodite racuna o sirini vodova na bakarnoj foliji plocice, koji vode velike struje. To su oni vodovi kojima se dovodi jednosmeran napon na izlazne tranzistore ili fetove, i vodovi prema zvucniku. Kod izlaznih stepena se uglavnom ne radi sa izrazito visokim naponima, ali je ipak preporucljivo da rastojanje vodova za napajanje od ostalih vodova ne bude manje od 1-1.5mm. Na ostatku plocice mogu (ako bas mora) rastojanja medju vodovima biti i manja, ali onda pazite na svoju tehniku lemljenja da ne bi bilo "mostica" od kalaja koji kratkospajaju vodove. NIKADA ne koristite pastu za lemljenje. To je dobro za oluke i limariju ali ne za elektroniku!!! ZAPAMTITE...KALAJ DRZI POVRSINOM A NE KOLICINOM.
Proverite sve bar dva puta po zavrsenom lemljenju svih delova. PROBAJTE DA ODOLITE zelji da uredjaj sto pre ukljucite. Proverite i lemove, i da li ste stavili tacne komponente a i kako ste ih okrenuli(ovo vazi za one delove kod kojih to nije svejedno a to su SVI poluprovodnici i elektrolitski kondenzatori osim bipolarnih elektrolita). Ako ste bili primorani da koristite zamene za neke poluprovodnike, proverite da li imaju isti raspored nozica kao originalni deo.
I NAJVAZNIJE OD SVEGA... UZIVAJTE!
Kod samogradnje svih snaznih pojacala, treba da obratite paznju na nekolicinu stvari. Necemo mnogo teoretisati, vec cu pokusati da vam dam neke sasvim obicne prakticne savete.
Svi snazni audio izlazni stepeni se dosta greju, i za njihovu dugovecnost i pouzdanost u radu je NEOPHODNO da se, za izlazne tranzistore ili fetove, koriste dovoljno veliki hladnjaci. Koliko veliki, zavisice od toga u kakvim ce uslovima eksploatacije uredjaj raditi i od togada li ste predvideli da ima samo prirodnu (pasivnu) cirkulaciju vazduha kroz hladnjak i kutiju, ili koristite forsirano hladjenje (ventilator). U ovom drugom slucaju mozete proci sa dosta manjim hladnjakom (i troskovima), i ja se licno, u zadnje vreme veoma cesto odlucujem za tu varijantu. Ako koristite ventilator, UVEK predvidite da on topao vazduh sa hladnjaka izbacuje van kutije. Normalno, ovo vazi ako su i hladnjak i ventilator u kutiji. Ako su oba van kutije, relativno je nebitno kako ste to postavili.
Uz veliku snagu izlaznog stepena MORA ici i odgovarajuci izvor napajanja. Za "razumnu" kucnu upotrebu, gde u proseku pojacalo retko kad radi na vise od pola snage a i to traje sat...dva...tri... ja obicno idem sa transformatorom koji je jednak ili do 20% "jaci" od zbira nominalnih snaga OBA izlazna stepena. Kod komercijalnih firmi se ova logika cesto koristi a ponekad i zloupotrebljava pa se zbog ustede na troskovima proizvodnje, ide i sa trafoima 1.5 puta izlazna snaga JEDNOG kanala. To ce te cesto videti kod uredjaja Japanske proizvodnje (sem kod pravih High-End uredjaja). Kada su u pitanju izlazni stepeni koji rade u klasi "A" situacija je nesto drugacija. Vecina poznatih konstruktora tu savetuje da snaga transformatora bude oko 5 puta veca od izlazne snage pojacala, a neki idu i do 7 puta. Dakle, ako vam jedan kanal takvog pojacala ima recimo 20W snage, trebace vam za taj kanal mrezni transformator od barem 100W snage. Kod ovog tipa pojacala se obicno za svaki kanal radi zaseban izvor napajanja sa zasebnim transformatorom, mada to striktno govoreci nije obavezno. Kad god mozete, koristite toroidne transformatore, jer su gabaritno manji a jos vaznije, imaju znatno manje rasipno polje. Ako pravite veoma snazno pojacalo 500-2000W po kanalu) i pri tom koristite toroidne trafoe, obratite paznju da veliki toroidi imaju jako veliku inicijalnu struju u momentu ukljucenja (takozvana "in-rush current")i moraju se predvideti sklopovi za prigusenje ili eliminisanje ove pojave.
Ukupan kapacitet svih elektrolitskih kondenzatora u ispravljacu je sledeci jako vazan faktor. Oni sluze da uskladiste energiju potrebnu za rad pojacala. Veoma je bitno da ukupan kapacitet svih elektrolita bude dovoljno veliki kako bi pojacalo u pikovima imalo dovoljno energije, jer ako su elektroliti nedovoljni, napon na njima u tim momentima mnogo opada ("dise") sto ima pogubne posledice po dinamiku, izoblicenja i izlaznu snagu. Za praksu je sasvim dovoljno da znate da treba barem 2000uF po svakom amperu struje koju vuce izlazni stepen pri maksimalnoj snazi. Dakle ako izlazni stepen vuce recimo 4Amp. pri maksimalnoj snazi, treba uzeti elektrolite od barem 8000uF svaki i za pozitivnu i za negativnu stranu ispravljaca. Uvek je bolje umesto jednog velikog (i skupog) elektrolita od na primer 20.000uF koristiti paralelnu vezu cetiri komada od 4700uF istog radnog napona. Takva "baterija" elektrolita ce po pravilu imati i bolji totalni ESR (manju ukupnu unutrasnju otpornost) kao i vecu vrednost "Ripple Current" a u najvecem broju slucajeva ce biti i finansijski isplatljivije. Bolje je da svaki izlazni stepen ima svoj mostni ispravljac (Grec) i svoj set elektrolita, ali ce to za mnoge verovatno biti skupo resenje. Ako se oba izlaza vezuju na jedan ispravljac, trebalo bi vrednosti elektrolita duplirati. Pazite i na to kakve mostne ispravljace ugradjujete, posebno u veca pojacala sa velikim elektrolitima jer su oni u momentu ukljucenja prazni, a tada se ponasaju gotovo kao kratak spoj, tj. njihova inicijalna struja punjenja moze lako biti i nekoliko desetina ampera a sva mora proci kroz mostni ispravljac koji to treba da izdrzi. Sve ovo vazi za klasicne ispravljace sa mreznim transformatorom, grecom i elektrolitima. Danas se za kvalitetna profesionalna vrlo snazna pojacala uglavnom koriste SMPS (Switch Mode Power Supply) sklopovi koji pak, imaju sasvim drugaciju problematiku i resenja.
Sto se tice poluprovodnika trebalo bi da se sto je moguce vise drzite specifikacije za tu semu jer je to najbolja garancija uspeha u gradnji. To ne znaci da su zamene nemoguce ali vam savetujem da to radite samo kad stvarno nemate drugog resenja, i kad ste sigurni da tacno znate sta su najvaznije osobine koje zamena treba da zadovolji na tom mestu u semi. Vrlo cesto se ne radi o tome da li ce uredjaj funkcionisati ili ne vec o performansama i pouzdanosti. Mnoge seme ce raditi sa vrlo razlicitim izborom poluprovodnika, ali ce se karakteristike dosta razlikovati. Posebno ako radite visoko kvalitetan uredjaj i od njega ocekujete vrhunske karakteristike, morali bi se sto preciznije drzati specifikacije. Uparivanje izlaznih tranzistora ili Fetova je uvek pozeljno a kod pojacala velikih snaga ili vrhunskog kvaliteta, je OBAVEZNO. Sa tim se nemojte saliti. Ja uvek koristim uparene izlazne komponente ali uvek uparujem i tranzistore u ulaznom diferencijalnom stepenu ako pojacalo ima takav ulaz.
Sitne pasivne komponente, kao sto su otpornici i kondenzatori, su danas veoma kvalitetne i gotovo svuda nabavljive pa to ne bi trebalo da nikom predstavlja problem. Sem gde je potrebno drukcije, ja uvek koristim: metal-film otpornike 1/4 ili 1/2 W i 1% tolerancije, MKT ili Simensove MKH blok kondenzatore za vrednosti vece od 1nF(1000pF) a za manje vrednosti Mica (Mica=Tinjac= Liskun) ili stiroflex ali NIKADA keramicke kondenzatore izuzev za deblokadu vodova za jednosmerno napajanje, a i tada radije koristim takozvane "monoblok" ili "sibatit" tipove.
Ako se odlucite da sami radite dizajn svojih plocica, vodite racuna o sirini vodova na bakarnoj foliji plocice, koji vode velike struje. To su oni vodovi kojima se dovodi jednosmeran napon na izlazne tranzistore ili fetove, i vodovi prema zvucniku. Kod izlaznih stepena se uglavnom ne radi sa izrazito visokim naponima, ali je ipak preporucljivo da rastojanje vodova za napajanje od ostalih vodova ne bude manje od 1-1.5mm. Na ostatku plocice mogu (ako bas mora) rastojanja medju vodovima biti i manja, ali onda pazite na svoju tehniku lemljenja da ne bi bilo "mostica" od kalaja koji kratkospajaju vodove. NIKADA ne koristite pastu za lemljenje. To je dobro za oluke i limariju ali ne za elektroniku!!! ZAPAMTITE...KALAJ DRZI POVRSINOM A NE KOLICINOM.
Proverite sve bar dva puta po zavrsenom lemljenju svih delova. PROBAJTE DA ODOLITE zelji da uredjaj sto pre ukljucite. Proverite i lemove, i da li ste stavili tacne komponente a i kako ste ih okrenuli(ovo vazi za one delove kod kojih to nije svejedno a to su SVI poluprovodnici i elektrolitski kondenzatori osim bipolarnih elektrolita). Ako ste bili primorani da koristite zamene za neke poluprovodnike, proverite da li imaju isti raspored nozica kao originalni deo.
I NAJVAZNIJE OD SVEGA... UZIVAJTE!
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...