Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
SubGhz low power transceiver-i (nodovi)
#21
@gorankg
Pisao sam o tome u uvodnom postu, a i kasnije. Foto ili industrijska baterija (1/2AA) završava posao. Vodio sam se da sutra korisnik bez velikih problema može da zameni bateriju, a to je 2032 jer ima svuda da se nađe. Ta baterija 2450 je takođe dostupna, ali recimo kod nje imam problem kućišta. Ne mogu da nađem uspravno (po nekoj normalnoj ceni). Osim toga, ja bih samo povećao autonomiju, a li ne bih rešio problem koji sam postavio u prvom postu, jer te baterije ne mogu da trpe kontinualne stuje veće od 3/5 mA, što znači da kontinualna predaja signala nekim strujama od 10+ mA i tu otpada. Mislim da ti onaj sajt nije za poređenje, s obzirom na činjenicu da baterija normalnog kvaliteta 2032 kod Kineza može da se nađe za 30 din (kao i u Comet-u na primer EEMB, čak i iz Schukat-a može kod nas da se nabavi Varta-ina za oko 0.35 e, doduše na neke količine od 20+ komada). Skoro knap staje i AAA od 1.5V, pa ako ne bi smetalo kačenju, onda bi trebao neki boost konverter. Ima specijalizovanih konvertera, koji imaju veliki stepen korisnog dejstva pri malim strujama (kad nam je sistem u sleep modu). Pravi Ti (TPS61098xx) i Si Labs (TS3310XX) . Trenutno su dosta skuplji od običnih. Pošto nemam kvalitetnu opremu za merenje, nisam probao koncept da uzmem neki standardni jeftini boost konverter (na primer MCP1640, sa njima sam se i pre igrao, mada ima i boljih), pa da mi bude isključen kad je sistem u sleep modu, a pred uključenje radija da uključim njega dok radio radi, pa da ga ponovo isključim kad dolazi sleep mode. Ako mi treba predaja ili da čvaknem relej, to može bez problema.
@vojinilic
Razmišljao sam i o tome. Sasvim je moguće da recimo luster u sobi i šuho gde se kači lampa u sobi budu na različitim fazama, kao i neka rasveta u prizemlju i na spratu. Onda eto problema. Mislim da je to koncept više za automatizaciju cele kuće. Imam utisak da ga polako napuštaju.
Ne znam baš kako bih to konceptualno izveo po ovom sistemu što je predložio mikikg. Ako može predlog kako bi to išlo da modulišem običnim mikrokontrolerom, a sa druge strane da uhvatim to sa NE567.
Reply
#22
Imas ovde App Note od Microchip-a kako da se uradi X10 kontroler.
http://ww1.microchip.com/downloads/en/Ap...00236a.pdf

P.S. Nije koncept kao Mikijev, ali cisto da vidis, pa ti mozda padne neka ideja
Reply
#23
Znam za sistem i taj Microchip-ov app. Za ovo što hoću mislim da je neprimenjivo, a za nešto ubuduće, ko zna.
Palo mi je na pamet da po ovom sistemu što je Miki predložio možda mogu da se sinhronizuju nodovi. Ako stalno ima prisustvo sinusoide, bilo uključeno svetlo ili ne, onda može to da se iskoristi da svaki nod broji poluperiode ili periode i onda aktivira radio nakon odbrojanih x. Ne mora da bude ništa precizno u okviru poluperiode ili periode, jer bi se pustilo da predajnik vrši predaju 12-22 mS na primer, što bi baterija mogla da podnese. Ima optokaplera koji faktički i pri 200 microA na predajnoj diodi mogu da pokrenu tranzistor. Jedino ne znam kako to prekidanje na strani mikrokontrolera gde je baterija 2032 može da se izvede, a da bude low power.
Reply
#24
(09-12-2016, 07:29 AM)mp3police Wrote: Znam za sistem i taj Microchip-ov app. Za ovo što hoću mislim da je neprimenjivo, a za nešto ubuduće, ko zna.
Palo mi je na pamet da po ovom sistemu što je Miki predložio možda mogu da se sinhronizuju nodovi. Ako stalno ima prisustvo sinusoide, bilo uključeno svetlo ili ne, onda može to da se iskoristi da svaki nod broji poluperiode ili periode i onda aktivira radio nakon odbrojanih x. Ne mora da bude ništa precizno u okviru poluperiode ili periode, jer bi se pustilo da predajnik vrši predaju 12-22 mS na primer, što bi baterija mogla da podnese. Ima optokaplera koji faktički i pri 200 microA na predajnoj diodi mogu da pokrenu tranzistor. Jedino ne znam kako to prekidanje na strani mikrokontrolera gde je baterija 2032 može da se izvede, a da bude low power.

Nisam odmah video da si naveo da bi predajnik produžio vreme predaje pa sam isprva mislio da ćeš imati problem sa sinhronizacijom ako su nodovi na različitim fazama. Ovako mi se čini da bi to moglo da se izvede sa tih nekih 20-tak ms predaje.
Reply
#25
Nisam ni ja siguran bio kako bi to sve bilo na tri faze, pa sam stavio 12-22 ms. Kad se utvrde ograničenja, lako je posle vršiti korekcije. Ne kažem da je ovo srećno rešenje, samo mi je palo na pamet.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)