Merenja osciloskopom

[Macola]

Na nekom drugom forumu (ES) zatekoh neke merene rezultate snimljene na napajanju od PC...
Van onog što je bila neispravnost konkretnog SMPS prometio sam nerazumevanje visokog sadržaja "buke" u oscilogramu, od strane osobe koja je merila...

Naravno, pomenuo sam moguće probleme kod merenja osciloskopom kada radi u okruženju sa povišenom elektronskom "bukom", i puteve ka rešavanju tog problema.

Preneću deo tog teksta ovde, jer je puno ljudi nabavilo tu mernu napravu, gde je iskustvo sa korišćenjem te naprave relativno kratko i ima puno nepoznanica kod "mlađih osciloskopista" :-)

-----------------------------------------------------------------
Citat sa drugog foruma:

(macolakg)

@xxxx,

U bučnom okruženju je dosta nezgodno meriti male signale osciloskopom.
Buka bude usisana već kroz petlju koja je formirana kroz uzemljenje osciloskopa i širm njegove sonde, poptom kroz uzemljenje tog napajanja koje meriš, da ne pominjem ostale "crviće".

Vladd ti je dao dobru primedbu oko "nervoznog" ponašanja povratne veze na oba napajanja, ali ja mislim da najveći deo "buke" koju vidiš na skopu potiče od tih neželjenih dejstava i da veći deo toga nije prisutan stvarno u izlaznom naponu.

Pokušaj sledeći jednostavan test: - prikači masu od sonde na mesto koje će biti podvrgnuto merenju, pa sa tako zakačenom masom prvo izmeri tu istu tačku od mase vrhom sonde (ne menjajući ugao i položaj sonde u odnosu na položaj u budućem merenju).
Pojaviće ti se sva "buka" koja stiže alternativnim putevima u skop. potom izvrši merenje željenog napona.
Sada u glavi oduzmeš ono što si video kao alternativnu "buku" i to ti je približno stvarna vrednost.

Zakon za merenja u bučnom okruženju je diferencijalna sonda sa visokim CMMR, ali jezivo je skupa, skoro kao osciloskop.
Uzgred, merenje diferencijalnom sondom na takvim mestima je i jedino pouzdano merenje.

Kada meriš običnim sondama takva mesta, gledaj da ti sonda i njen kabl budu pod pravim uglom u odnosu na tokove većih struja, i navikni se da testiraš "buku" koja stiže alternativnim putanjama, na način koji sam opisao, kao i na to da je u glavi anuliraš kasnije u oscilogramu.

Ako baš želiš da imaš "čist" rezultat, ne gine ti dobra diferencijalna sonda..

http://www.aliexpress.com/differential-o...tAod-xoAbQ

Pozz

--------------------------------------------------------------
Kao vojnik o skraćenju i baba o uštipcima, ja ću i dalje "pogurati" priču o diferencijalnom merenju u bučnom okruženju, pogotovo tamo gde je visok slew rate.

Mislim da će koristiti mnogima koji već koriste osciloskop.
Kao i svaka druga merna naprava, osciloskop i ako je moćan merni instrument nije bez mana.

Evo jednog korisnog teksta:

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&e...5972,d.d2k
--------------------------------------------------------------------

Evo nađoh nešto što će ti možda koristiti:

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&e...A9GKlNKaeg

http://xellers.wordpress.com/electronics...ial-probe/

---

Evo još korisnih tekstova:

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&e...5972,d.bGE

http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&e...5972,d.bGE
----------------------------------------------------------------------------------------

Naravno, i meni je dobra diferencijalna sonda u dometu snova jer je skupa kao zmijski znoj.

Međutim, za ogroman broj DIY merenja sasvim zadovoljava BW od oko 1MHz.

Mislim da u dogledno vreme mogu da razvijem galvanski razdvojenu sondu koja će biti veoma pristojnoh performansi za BW od 1Mhz.
Za pomoć oko detalja zbog nedosttka vremena zamoliću neke naše forumaše, kao na primer Mikija i sl...

Koristiće spravica kako meni -tako i vama. Suštinski cilj je da malo košta a bude dovoljna za pristojan nivo merenja.

Radiću to korak po korak, u ovoj temi, onda kada se dohvatim vremena.

Pozdrav svima

---

Za potrebe merenja na SMPS, koji je tipično bučno okruženje, ujedno i veoma opasno mesto zbog prisustva mrežnih i relativno visokih napona, nije najnužnija diferencijalna sonda.

Može to dobro obaviti i galvanski razdvojena sonda sa veoma malim kapacitetima izolacione barijere.

U tom slučaju se njena lebdeća "masa" može priključiti na mesta koja sadrže promene sa visokim slew rate.

Bitno je da ima veoma "čisto" napajanje, takođe i razdvojnu sposobnost od bar par KV naizmeničnog i jednosmernog napona.
Osim toga, ako dobijem klasu tačnosti od 1% u tom opsegu, to će sasvim zadovoljiti za DIY potrebe.
DIY rad nije laboratorija koja mora verifikovati merne rezultate, kao odlična orijentacija će biti dovoljno tih 1%, ujedno omogućiti sasvim bezbedno merenje na "vrućim" tačkama koje su pod mrežnim naponom.
Onom ko zna šta će sa tim to može biti ništa manje korisno nego "LeCroy" diff. sonda od 5Keura, jer kada imate sat za koji znate koliko žuri ili kasni, to je isto kao da mate tačan sat.

[mikikg]

Nije problem. Koliko god mogu ja cu pomoci.

---

I meni bi bila korisna ta sonda, posebno kada sam video ovo, i sta ja onda tu da merim (kada je ukljuceno), nema pojma

[Macola]

Nije problem. Koliko god mogu ja cu pomoci.

---

I meni bi bila korisna ta sonda, posebno kada sam video ovo, i sta ja onda tu da merim (kada je ukljuceno), nema pojma

Kupiće se i fabrička diff. sonda, samo "vremena", a u međuvremenu ćemo napraviti jevtiniju opciju-opcije.

Pozz

[Dragan100]

.... a u međuvremenu ćemo napraviti jevtiniju opciju-opcije.

Pozz

Čika TI daje free samplove:

THS3201 (ili 3201), SOIC
PDF

Napajanje baterijsko:
2x 4LR44 za napajanje +/-6V

Input T filtracija, ... ponešto kompenzacije,
ulazi sa jediničnim pojačanjem (ako predvidjimo ulaz sa atenuatorom, onda može i pojačanje)
Diff. sklop i izlazni buffer.
Sve skupa u miniaturnu Al-kutijicu, prekidač ON/Off, ...i kvalitetni kabal sa završetkom BNC

Ako se napravi "dobra PCB" izguralo bi se to i do par desetina MHz ... :-)

Evo jednostavne shemice:

Vrednosti su samo simbolične...

LP
Dragan

[Macola]

Hvala Čiko! :-)

Moguće je da Miki ima te op-amps, da ne šalješ čak iz SLO.

Rešenje je uobičajeno, jednostavno i jevtino, danas su stvarno dobri mnogi op amps.
Uz malo podešavanja bi verovatno vrlo pristojno radilo.
Takvo bi bilo prigodnije za zahtevna audio merenja, dok za SMPS ništa bez galvanskog razdvajanja.

Što da ne, i jedno i drugo. :-)
Pozz

[mikikg]

Od tih "besnih" OP-ova ima sledece (bar po 3 komada uzorci):

- OPA695 (CFB, 1.4GHz)
- OPA847 (VFB, 3.9GHz)
- OPA861 (OTA, 80MHz)
- THS7530 (DIFF VGA, 300MHz)
- VCA810 (VGA, 35MHz)
- VCA820 (VGA, 150MHz)

- TPS73133 (ADJ low-noise, low-drop, LDO <6.5V)

- BAV99 (brza dupla Si dioda, 0.5pF, dobra za zastitu inputa)

Izolacione OP-ove nazalost nemam ...
Nemam ni one BF998, jurio sam da ih uzmem al nije imalo kod nas ...

SMD R/C imam svasta ...

Ajd sa tim nesto iskombinujte

[Macola]

Miki,

Heh, sad videh da su ti ova merenja sa 20mV/div.

Kada ti na istom stolu radi računar, štedna sijalica, ili neko drugo svičersko napajanje, mala je šansa da već sam kabl sonde ne "pokupi" ništa od toga.
Pokupiće induktivnim putem i tu širm ne pomaže, kao ni diferencijalnoj sondi za onaj komad koaksijalnog kabla od ampa do skopa.
Takođe, šo ti je brži skop sve će bolje "čuti" lokalne radio stanice na najmanjim komadima kablova ili pcb koje meriš.

Za merenja u opsegu od par desetina mV potreban je stvarno pažljiv set-up svega okolo, osciloskop ne sme biti spregnut sa računarom radi snimanja i slično, treba metalni sto ispod, opasni filtri dovodnih napajanja, balansni rastavni transformatori, i još koječega...

Kada se nema sve to ne pomaže potpuno ni diferencijalna sonda na tom opsegu (pomaže značajno ali ne potpuno).
Samoj diferencijalnoj sondi opada CMMR sa porastom frekvencije ili stmine tranzicija merenog impulsa, ma koje marke bila i ma koliko koštala

Samu "buku" koja neregularnim putem ulazi u skop uvek možeš da sagledaš tako što ćeš masu onde zakačiti na merno mesto, potom vrhom sonde dodirnuti istu tačku.

To je "buka" koja upada u kabl sonde ili kroz ground-loop, a koaksijalni kabl ima i diferencijalna sonda, od pojačavača do skopa, tako da će izvestan deo toga "upasti" i tamo, osim smetnji od ground-loop čije će potiskivanje biti snažno ali opadati sa frekvencijom.

Protiv te vrste "buke" se bori metodama filtriranja napajanja skopa, uzemljavanjem metalnog stola ili metalne ploče ispod i slično tome, a u najstrožijim Lab slučajevima posebno oklopljenom prostorijom.

U kućnim uslovima je najpametnije u glavi eliminisati taj milivoltni sadržaj iz oscilograma.

Možda previše očekuješ za milivoltni opseg u kućnim uslovima, pa imao i diff. sondu od 5 Kevra :-)

Galvanskim razdvajanjem se mnogo toga dobije, ali kod milivoltnog opsega postaje važan i produžni kabl koji ti se vuče po podu ispod stola, kao i komšijin TV koji radi sa druge strane zida :-)
Tu već mere preduzete na prostoriji i napajanjima koštaju neuporedivo više od diff. sonde i skopa zajedno.

Sasvim druga je priča kada na nekom SMPS koji radi na nekoj desetini ili stotini kiloherca, sa tranzicijama od par KV/uS, gde meriš nešto reda volta ili više, onda dobra galvanski razdvojena sonda ili diff. sonda pokažu prilično realno stanje stvari, dok obična pokupi sve i svašta, odnosno svakakvo "đubre" petljom širm-uzemljenja.
Osim toga rešava i problem priključenja na "vruće" tačke, kao i što raskida ground-loop kod osetljivih audio naprava u na primer slučajevima kada se mora pratiti istovremeno ulaz i izlaz sa dva ili više kanala skopa.
Tu čovek ne zna šta da radi sa masama od sondi ukoliko sve mase u ispitivanom uređaju ne završavaju u jednom zvezdištu. (sada ćeš istovremeno bolje razumeti dodatnu prednost oko merenja kod Bato MM i 7294HQ, osim dorog funkcionisanja istih).
Ground-loop su najčeše uzroci većinskog sadržaja neželjenih smetnji.

Potpuno eliminisati sve smetnje (skoro nemoguće), to zahteva posebno pripremljenu prostoriju, napajanje mernih i merenih naprava napajanjima koja imaju ekstremno male parazitne kapacitete primar-sekundar, moćne filtre i naravno individualno "čisto" uzemljenje svega toga, ponekad laboratorije idu na čista baterijska napajanja kompletne merne opreme i to sa DC strujom.

Na žalost, masa tih smetnji putuje kroz slobodan prostor radio talasom ili se širi strmo promenljivim magnetnim poljima, koja opet ne mogu postojati bez one električne komponente, dakle radiotalas kako god okreneš.

Ipak nemoj previše očekivati na milivoltnom opsegu bez prostorije za to.

Pozz

[mikikg]

Jasno. Potpuno ISTA prica kao sa onim mojim SDR stvarcicama gde je osetljivost u mikrovoltima.
Tamo sam sve "video" kako koju spravu pored stola ukljucim.
Samo postvaka sa laptop koji radi na baterije i koji je totalno odkacen od svih ostalih kablova i antena u prijemnik je davalo "pristojne" rezultate.
Kako se zakacis za nesto tako se podigne shum za bar 10-ak dB u najboljem slucaju ...

[Macola]

Ihaj, oeracionih za medalju koliko hoćeš.

Ovaj čika ima HCNR200 koji može galvansko razdvajanje do oko 1,5MHz -3dB, dakle oko 1MHz dobrih,
onda AD7401A, jednobitni sigma-delta sa clk. do 20MHz, sa njm bi moglo neka stotina KHz da se izvuče, sa slabijim digitalnim filterom,
onda ADUM5401, kroz koji može da se sa 25MHZ protne SPI na primer, sa prilično besnim A/D konvertorom ispred...

A mogao bi i da se odradi RF prenos na možda 2,5GHz, imam i CC2420RTC još jedno 25 komada (preteklo od nekog zig-bi projekta). Jeste da stoje već četiri-pet godina, ali indikator vlage još uvek pokazuje plavo pošto sam zadihtovao kesicu, tako da su potpuno upotrebljivi čak i za ručno lemljenje (radio sam to već, samo više ne vidim dobro).
Jeste da je malo "lenj". Svega 250Kb/s. Možda bi digitalci mogli nešto da smućkaju sa njim, ako se može nešto prčkati po protokolu, i prava je šteta što mu je RF deo interno povezan sa digitalijom.
U svakom slučaju stoje mi za džabe i ako nekom trebaju za Zig-bee aplikacije, ustupiću mu veći deo besplatno a nekoliko sačuvati kao rezervni deo.

Na kraju krajeva se može napraviti primopredaja u bliskom polju (par cm u samoj kutiji) na neku stotinu megaherca, i običnom FM modulacijom preneti svašta, ili mančester kodom digitalno, istovremeno tim i napajati ulazni deo.

Samo glasno razmišljam... Ima mnogo načina za galvansko razdvajanje.

Sada imamo i dodatne kombinacije za razmišljanje.

Na primer ADUM5401 je veoma zanimljiv zato što u sebi ima pretvaračić na 5V koji može napajati A/D konvertor na primarnoj strani.
Jeste da bi posle bio potreban DAC jednakih performansi na sekundarnoj strani, ali ne bi bilo sumnje u pouzdanost prenosa.

Uz put da znate, većina digitalnih osciloskopa ima vertikalnu rezoluciju od svega 8 bita, a takvi ADC i DAC se mogu naći po nevelikoj ceni a prilično brzi.

[mikikg]

Ako bi isli na neke RF modulacije imam ja finih trafocica 1:1 i 1:4 i jezgra FT37-43 (bela) sa kojim bi mogla "junacka" galvanska izolacija da se napravi.
http://yu3ma.net/wp/wp-content/uploads/2...errite.jpg

Za "proste" AM / FM modulacije da bi se preneo koji MHz BW-a mora nosioc da bude bar preko 200-300MHz (minimum je x10 ali zbog dinamike/distorzije valja sto vece freq nosioca).
I ja isto naglas razmisljam … Mozda nesto sa NE612 koje isto imam …

Sa AM bi to moglo ovako nesto da izgleda, u "diskretnoj" nekoj varijanti, moze i da se linearizuje preko dodatnog namotaja:
http://www.ti.com/lit/an/slua161/slua161.pdf

Ili ovaj pristup:
http://1.bp.blogspot.com/-TXcXv2Fz1jk/T0...lifier.png

Uglavnom za te RF varijante imam delova ...

[mikikg]

BTW: Ako bi razradili fino ovaj neki "izolacioni mehanizam", sto onda to isto ne upoterbiti za strujnu sondu koja nam je XY puta mozda potrebnija Macolu iskljucujemo iz te price jer je dobio "na lutriji" TEK strujnu sondu

Napravimo shant od bakarne zice za vece struje ili sa nekim drugim "sitnijim" otpornicima za manje struje (mozda da nekako napravimo izmenjivu glavu) i direkt u ovaj nas buduci "izolacioni AMP" i vozi Misko.
Znam da se takva sonda mora "umetne" u kolo ali nista preterano strasno niti komplikovano …

Dakle izolacioni AMP je cela prica za oba slucaja ovde

[Gosha]

Evo da vas malo skrenem sa izolacionih pojacavaca, ne zato sto mi se ne svidja konverzacija vec zato sto me zanima vase misljenje o diferencijalnim osciloskopima tj o osciloskopima sa diferencijalnim ulazom.
Kava su vasa iskustva, moja su nikakva. Imam samo jedan Tektroniks 7613 koji ima plug-in 7A22 ali jos ga nisam pustio u pogon (nikako da stigne na red).
Ovo cudo ima osetljivost od 10uV/DIV a BW 1MHz, -3dB.
Koliko ja kapiram potrebne su dve sonde za dif ulaz ali sta se u tom slucaju radi sa masama, da li "vise" ?

[mikikg]

@Gosha

Evo ovde manula za taj modul:
http://bama.edebris.com/download/tek/7a2...k-7a22.pdf
http://w140.com/tekwiki/wiki/7A22

Tu imas opisano kako se vrsi merenje (ima 3 nacina).
Inace to nije izolovano tako da vodi racuna gde stavljas masu …

BTW: Ovo je sjajan sajt gde ima dokumentacija za gomilu Tektronix opreme
http://w140.com/tekwiki/wiki/Main_Page

[mikikg]

Ili ovaj pristup:

Sa ovim pristupom moze do nekih 50MHz da se izgura sa low-cost delovima, konkretno moze da se koriste ACT logicka kola i recimo 74CBTLV3253 brzi analogni prekidac tj dvostruki 1:4 analogni MUX koji tera preko 100MHz clock-a za select linije (terao sam ih do jedno 130-140MHz).

74CBTLV3253 ima malo nelinearnu krivu (vidi Fig 8) pa se postavlja offset negde ispod polovine napona napajanja ali u okviru 0.1V oko tog offset bi to bilo prilicno/zadovoljavajuce linearno. To pricam za slucaj kada je impedanca oko 200Ohm, kad bi se podiglo malo vise jos manja bi distorzija bila ali onda komplikuje izolacioni trafo. Mada ako bi se tu stavio HiZ->LoZ buffer i sa druge strane trafoa obrnuto to bi vec bilo extra linearno i smanjio bi uticaj temperaturnog drifta za Ron prekidackih kapija. Dodatno moze da se spoje dve kapije paralelno da se taj Ron otpor prepolovi.

74CBTLV3253 koristim za SDR kao I/Q demodulaor/mixer, prakticno vrlo vrlo slicna postavka (ovde treba 180 stepeni prebacivanje, ja sam radio sa 90 stepeni, kvadraturno) kao gore sto sam linkovao i to radi fenomenalno, izvlacim preko 100dB dinamike sa vrlo malim IMD.
Da se i za 5MHz naparvi, to je puna kapa!!! Najblize integrisano resenje (ISO-OP) sa koliko-toliko razumnom cenom su do 200kHz sa -3dB!

Glavni uzrok nelinearnosti ovde je sama analogna kapija i gledajuci Fig 8, njegova otpornost se menja u okviru +/- 3 Ohm tj od 3 do 9 Ohm zavisno od napona koji prenosi i temperature. Ovaj IC je inace jedna od najbrzih kapija sa najmanjim Ron.

Ajd malo oko toga razmislite, imam osecaj da moze mnooooogo dobro da radi!

U krajnjem slucaju i ovo gore sto sam linkovao, kada se malo bolje analizira i jeste MIXER, nije DBM (koji bi poboljsao IMD) ali jeste frekvetni mixer sa pocetkom od DC

Meni u SDR-u radi savrseno, ja posle toga imam 24bit audio konverter!
Evo shema mog sklopa i spektralna analiza bez signala i sa full-scale signalom pri 14.8MHz switching frekvenciji. To nije ze***nje, to je X klasa iznad mogucnosti prosecnih DSO po pitanju rezolucije!
http://yu3ma.net/wp/wp-content/uploads/2...r_v3_1.pdf
http://mikikg.files.wordpress.com/2013/0...-floor.png
http://yu3ma.net/wp/wp-content/uploads/2...m-test.png

[Gosha]

Miki hvala za linkove.
Poznat mi je w140.com
Ako se neko prakticno sretao sa diferencijalnim osciloskopom, voleo bih da cujem iskustva.

[Dragan100]

Evo da vas malo skrenem sa izolacionih pojacavaca, ne zato sto mi se ne svidja konverzacija
vec zato sto me zanima vase misljenje o diferencijalnim osciloskopima tj o osciloskopima sa diferencijalnim ulazom.
......
Koliko ja kapiram potrebne su dve sonde za dif ulaz ali sta se u tom slucaju radi sa masama, da li "vise" ?

@Gosha, pa i za sve nas koji nismo nikad baratali diff.amp osciloskopa:

Način priključivanja diff.amp sondi i objašnjenje prikazanog signala na osciloskopu.

GND diff.ampa zajednička je za oba ulaza.

Ulaz IN (+) je non-inverting amp sa pojačanjem +1
Ulaz IN (-) je inverting amp sa pojačanjem +1

Pojačanja mogu biti i drugačija, a moraju biti "podjednaka-identična"!

Diff amp radi na principu sumatorja sa recimo funkcijom (V_in+ - V_in-) * K(freq),
gdje su u igri naponski nivoi na ulazima diff.ampa u zavisnosti prema "zajedničkom GND".

Faktor K(freq) može biti +1 ili bilo koja funkcija zavisna od freq, uzevši u obzir sve atenuacije ili pojačanja, kompenzacije...

Priključivanje sondi:

1.
Single ended merenje, radi jednako kao svaki osciloskop,
GND stavljamo na "zajednički GND" osciloskopa i naprave pod testom, recimo uzemljenje šasija...
stime da je GND sonde što bliže mestu oduzimanja signala sondom,

u HF tehnici je to još složenije pa treba misliti i na geometriju postavljanja sonde, GND sonde, kabla sonde...
pokupi se podosta smetnji jer sve ima parazitne elemente (par pF, par nH, proximiti effecta...)

Možemo upotrebiti svejedno ili IN+ ili IN-,
stime da na IN- imamo okrenutu sliku za 180° (invertirana)

2.Diferencialno merenje je sumiranje signala na IN+ i IN- nekom funkcijom, neka bude (V_in+ - V_in-)

Sonde trebaju biti dve
GND sondi u ovom primeru ne priključujemo na napravu pod testom, shild sondi je več na GND diff.ampa.
GND sondi spojimo skupa i na krajevima sondi i moraju biti el.izolirane od okoline,
GND naprave pod testom i GND diff.ampa povežemo dodatnim (samo za tu svrhu) vodom i to je taj "zajednički GND"
Ako nisu naprave pod testom sa GND i uzemljenjem kao zajedničkom tačkom,
potrebni su nam napajalni trafoti za galvansku izolaciju, tek tada GNDji idu zajedno inače "ode nam ulazi osciloskopa"!!!

Kako smo spojili GND sondi zajedno, a več su GNDji kabla sondi spojeni zajedno na GND diff.ampa,
napravili smo GND LOOP, od kojeg uvijek bježimo... :-),
ali tu uopšte ne smeta, i mora biti baš tako,
jer ulazi gledaju nivoe baš od te tačke (spojene GND sondi), pa da su nam signali SMETNJI podjednaki na oba ulazna signala!!!

Sada sa "golim i vručim krajevima" sonda ispitujemo naponnske nivoe na nekom elementu u napravi pod testom :

Na ulazu IN+ imamo "(+)koristnu informaciju - IN(+)", pa nakupljene "smetnje - Noise" i naravno "smetnje napravljenog GND LOOPa - Noise GND"

Na ulazu IN- imamo "(-)koristnu informaciju - IN(-)", pa nakupljene "smetnje - Noise" i naravno "smetnje napravljenog GND LOOPa - Noise GND"

Diff.amp sada sve te vrednosti sumira sa (V_in+ - V_in-)
Kako je Noise podjednak na oba ulazna signala i kako je GND LOOP takodjer podjednako prisutan na oba ulazna signala oni se anuliraju,
kako bi nam na kraju preostao koristan "čist" signal (V_in+ - V_in-)!

Zato "čika Macola" fino reče da se spoji vrh sonde i GND sonde zajedno, postavi se tako priključna kabla u blizinu mesta merenja
i odčita se na osciloskopu nivo nakupljenih smetnji.
Podatak visualiziramo i postavljamo sliku SaveAS u naš "fu*king mozak"!

Opravimo sada "koristno" merenje bez pomeranja kabla, a GND postavljamo na "zajednički GND" što bliže mernom mestu...
i od nove slike na osciloskopu oduzimamo onu sada nama dobro poznatu memorisanu sliku!!!

To je naš diff.amp, za kojeg stvarno netrebamo nekih silnih novca!!! ... :-)

LP
Dragan



Na slici su GND sondi priključene zajedno, simbol GND je tu samo za naše bolje razumevanje, inače ne spaja se nigdje, tako spojene GND sondi "vise u zraku"!

[Braca]

Evo da vas malo skrenem sa izolacionih pojacavaca, ne zato sto mi se ne svidja konverzacija
vec zato sto me zanima vase misljenje o diferencijalnim osciloskopima tj o osciloskopima sa diferencijalnim ulazom.
......
Koliko ja kapiram potrebne su dve sonde za dif ulaz ali sta se u tom slucaju radi sa masama, da li "vise" ?

To je naš diff.amp, za kojeg stvarno netrebamo nekih silnih novca!!! ... :-)

LP
Dragan

Na primer, preamp iz Linear Audio Vol. 5 sa kalibrisanim preklopnikom za podešavanje pojačanja.

[Dragan100]

Evo da vas malo skrenem sa izolacionih pojacavaca, ne zato sto mi se ne svidja konverzacija
vec zato sto me zanima vase misljenje o diferencijalnim osciloskopima tj o osciloskopima sa diferencijalnim ulazom.
......
Koliko ja kapiram potrebne su dve sonde za dif ulaz ali sta se u tom slucaju radi sa masama, da li "vise" ?

To je naš diff.amp, za kojeg stvarno netrebamo nekih silnih novca!!! ... :-)

LP
Dragan

Na primer, preamp iz Linear Audio Vol. 5 sa kalibrisanim preklopnikom za podešavanje pojačanja.

Odlično!
Šteta što nema BW od nekoliko desetina MHz...

Evo kako:



Masa samo jednog čoveka .. i ne masa ljudi... :-)

[Gosha]

Sonde trebaju biti dve
GND sondi u ovom primeru ne priključujemo na napravu pod testom, shild sondi je več na GND diff.ampa.
GND sondi spojimo skupa i na krajevima sondi i moraju biti el.izolirane od okoline,
GND naprave pod testom i GND diff.ampa povežemo dodatnim (samo za tu svrhu) vodom i to je taj "zajednički GND"
Ako nisu naprave pod testom sa GND i uzemljenjem kao zajedničkom tačkom,




Na slici su GND sondi priključene zajedno, simbol GND je tu samo za naše bolje razumevanje, inače ne spaja se nigdje, tako spojene GND sondi "vise u zraku"!

@Dragan, na prilozenoj slici se ne vidi ova veza.
Aoje misljenje ako se ovako poveze (GND osciloskopa povezemo sa GND uredjaja pod testom) i ako na uredjaju merimo neki napon u odnosu na GND tog uredjaja, gubimo funkciju diff merenje jer nam je sada jedna sonda na GND koji je zajednicki i za scop i za uredjaj koji testiramo jer smo jedan ulaz diferencijalnog pojacavaca spojili sa GND.
Mislim da ne treba spajati GND scopa i uredjaja pod testom ali u tom slucaju treba voditi racuna o max common mode voltage, tj o maksimalnom potencijalu izmedju ulaznih krajeva diff pojacavaca (vrhovi sondi) i GND scopa.
---------------------------------------------------------------------
Jedan lep diff amp koji ima common mode voltage od +/- 250V je AD629
I lako bi mogao da se upotrebi kao diff amp za osciloskop.
Poz.

---

Evo kako:



Masa samo jednog čoveka .. i ne masa ljudi... :-)

Ha, EKG
Lepo me podseti. EKG aparati imaju odlican izolacioni diff amp samo je premali BW.
Imam jedan takav u mojoj kolekciji merne opreme i nedavno sam ga detaljno secirao i pregledao

[mikikg]

Uz put da znate, većina digitalnih osciloskopa ima vertikalnu rezoluciju od svega 8 bita, a takvi ADC i DAC se mogu naći po nevelikoj ceni a prilično brzi.

To je tacno. Mada recimo DS2072A ima 12bit kada se izaberu nisi opsezi vertikalne podele a za ostale 8bit.

Nego i ovih 8bit je potpuno zadovoljavajuce jer se tu radi o jednom pikselu gore-dole na LCD ekranu kada se prati signal! Ne vredi nista tu neka besna rezolucija A/D konvertera jer ekran ne moze preciznije da pokaze. Eventualno ima efekta kada se ukljuci neko merenje pa rezultat prikaze kao broj.
Takodje kada se izabere sporija vremenska baza, interna logika u osciloskopu verovatno radi oversampling pa se dobije koji bit ili deo bita rezolucije.