Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Elliott Sound Products : Stepen iskorištenja pojačala i napajanja - prevod za ex-Yu
#21

Ma ne to (zaboravio si 1/2),ima formula u kojoj se pominje i frekvencija...

de´ načukaj je cijelu molim te!

Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#22
<p>Ako se secam 1/2CU<sup>2</sup></p>
<p>Ima toga po netu,formule koje ne koristim njih i ne pamtim Smile</p>
Reply
#23

Presabiram se danas kolika je razlika u kapacitetu za fitriranje izmedju  SMPS i obicnog trafoa.
Po nekoj logici,ako je 1000uF za 1A na 50Hz,na SMPS koji radi pod 50kHz onda treba samo 1uF.Mozda i gresim,zaboravio sam formulu.Oba koriste punotalasni ispravljac... (100Hz vs. 100kHz)

vidi ime,računao sam to oko isplativosti klasičnog i smps napajanja. u obzir sam uzeo sve nove komponente bez obzira na vrstu napajanja,i da se radi sa ozbiljnijim pristupom tj dobar trafo+2000uF po amperu struje,odnosno smps sa malo više od onih osnovnih dijelova potrebnih da sprava proradi. došao sam do zaključka da se smps isplati praviti za snage veće od 400-500 VA, sve dotle jednostavnost izrade pa i cijena su na strani klasičnog transformatora. preko toga smps dobija na isplativosti sve dotle gdje recimo onaj Ludo-v smps od 1kW može da se uradi za 80ak evra i to da se sve kupi novo bez nekog posebnog traženja niskih cijena dok je sam 1kW trafo oko 100e,i još nemamo kapacitete po granama.
.
oko struje koja ide iz pojačala po kojoj računamo potrebne kapacitete: ne gleda se snaga u odnosu na napon napajanja već izlazna snaga u odnosu na otpor zvučnika -potrošača. dva pojačala identičnih snaga opterećenja a drastično različitih napona napajanja davaće identičnu struju na izlazu ka potrošaču. napon napajanja je tu bitan samo zbog odabira radnog napona kondenzatora. za količinu uF ni sam nisam načisto da li je 2000uF po grani ili duplo "jer pojačalo "vidi" pola od toga pošto su kapaciteti u seriji" jer mi obe grane napajanja ne učestvuju istovremeno za obe poluperiode pojačanog signala. ja uzimam tih 2000 uF po amperu u granu napajanja, kad god mogu stavim i višeod te mjere, najčešće različitih kapaciteta i ne razmišljam mnogo. ne tvrdim da mi je pristup pravilan, a o svemu ovome ima poprilično lijepo pisano na ESP stranici,čak i sa dijagramima i opisima delovanja odnosa različitih kapaciteta na iste struje opterećenja, treba(m) citati... Smile
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#24
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="HomeMadeAudioProject" data-cid="22413" data-time="1394340597">
<div>
<p>jedan amp se napaja sa +/-100V. a drugi sa +/-50V. za oba je maksimum izlazne snage 50W.<br>
.<br>
ako bi išli po P=U x I to bi u slučaju maksimalne snage značilo da prvi amp troši 0,5A iz napajanja a drugi 1A.<br>
.<br>
ako gledamo koliko struje ide prema potrošaču onda dođemo do zaključka da moramo znati i njegov otpor. pretpostavićemo da je otpor potrošača 4 Ohm. po P=R x I'2 dobijamo da je I = sqrth P/R = sqrth 50/4 = 3,53A.<br>
.<br>
za koji od ta dva amp -a ovo važi?<br>
.<br>
ako poštujemo Kirhofov zakon o strujama prije i poslije čvorišta,koliko struje treba da uđe u pojačalo da bi iz njega izašlo 3,53A?<br>
.<br>
ko pogodi za nagradu dobija odgovor! Smile</p>
</div>
</blockquote>
<p>Ako sam dobro shvatio funkcionisanje AB klase,ona ce vuci (u ovom slucaju) 3.53A iz napajanja pa makar joj napajanje imalo i +-200... znaci vazi za oba pojacala Smile</p>
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#25

Ako sam dobro shvatio funkcionisanje AB klase,ona ce vuci (u ovom slucaju) 3.53A iz napajanja pa makar joj napajanje imalo i +-200... znaci vazi za oba pojacala Smile

.
...i oba će zahtevati jednako kapaciteta (uF) u napajanju.
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#26
<p>Sto znaci da kapacitet u napajanju treba da racunamo po izlaznoj struji pojacala,a ne transformatora.</p>
<p>Udarimo racunicu za opterecenje od 2Ohm, ganjamo 4omske kutije,uzmemo 1200uF po amperu i no problem...</p>
Zaraziti nekog cekanjem je najbolji nacin vladavine nad njim
Reply
#27
...s ti što ako imamo dva kanala na jednom transformatoru onda struju računamo duplo. generalno, sva struja koja izlazi iz pojačala u njega mora od nekud i doći. tu bi bila ta veza sa Kirhofom. koliko je kapaciteta dovoljno mislim da je individualno, tu mnogo priča osciloskop (talasnost) a najviše uši pa što smo "gluvlji" to smo o bezbrižniji Smile svakako,opet preporučujem čitanje stručnih tekstova,potrudiću se da i sam danas pročitam onaj ESP tekst.
Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply
#28
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="buca33" data-cid="22457" data-time="1394404157">
<div>
<p>Ako sam dobro shvatio funkcionisanje AB klase,ona ce vuci (u ovom slucaju) 3.53A iz napajanja pa makar joj napajanje imalo i +-200... znaci vazi za oba pojacala Smile</p>
</div>
</blockquote>
<p>Tako je.A klasa D ne trosi 3,53A Big Grin</p>
<p>Vec ide umnozak stuja/napon.</p>
Reply
#29
<p>Neka se AB napaja sa 200V i neka izlaz vuce 50V i 4A (npr. da trosimo DC).</p>
<p>AB ce i iz napajanja vuci 4A,sto je pri 200V 800W.Tako nam otprilike treba i trafo.</p>
<p>E sad neka se klasa D napaja sa 200V,i isto vucemo 4A pri 50V.</p>
<p>Posto je 4x50=200W,to je 200W/200V=1A.Dakle 200W iz napajanja u odnosu na 800W iz AB.Pa sad,vidimo i ustedu.800W trafo ima da da 4A na 200V (sve uzimamo idealno),sto znaci da za izlaznih 50V na klasi D sad mozemo progurati 800/50=16A mesto nasih 4A Big Grin</p>
<p>Ovo samo da ukratko objasnim odnose klase D i AB,to nije odgovor na gore postavljeno pitanje Smile</p>
Reply
#30
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="HomeMadeAudioProject" data-cid="22463" data-time="1394436815">
<div>
<p>.<br>
...i oba će zahtevati jednako kapaciteta (uF) u napajanju.</p>
</div>
</blockquote>
<p>Tako je,gledamo struju a ne napon Smile</p>
Reply
#31
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="HomeMadeAudioProject" data-cid="22413" data-time="1394340597">
<div>
<p>jedan amp se napaja sa +/-100V. a drugi sa +/-50V. za oba je maksimum izlazne snage 50W.<br>
.<br>
ako bi išli po P=U x I to bi u slučaju maksimalne snage značilo da prvi amp troši 0,5A iz napajanja a drugi 1A.<br>
.<br>
ako gledamo koliko struje ide prema potrošaču onda dođemo do zaključka da moramo znati i njegov otpor. pretpostavićemo da je otpor potrošača 4 Ohm. po P=R x I'2 dobijamo da je I = sqrth P/R = sqrth 50/4 = 3,53A.<br>
.<br>
za koji od ta dva amp -a ovo važi?<br>
.<br>
ako poštujemo Kirhofov zakon o strujama prije i poslije čvorišta,koliko struje treba da uđe u pojačalo da bi iz njega izašlo 3,53A?<br>
.<br>
ko pogodi za nagradu dobija odgovor! Smile</p>
</div>
</blockquote>
<p>U klasi AB,strujekoliko udje toliko i izadje Wink</p>
Reply
#32

dobro,sa malim razlikama koje smo zanemarili a to je mirna struja+struja potrebna za rad naponskog dijela pojačala. kod b-klase samo struja potrebna za rad naponskog dijela što je sveukupno opet zanemarivo.

svakako,i tu se ogleda ta prednost d-klase po iskorišćenju jer skoro da nema gubitaka na ostalim elementima i skoro baš sve snage što uđe - i izađe iz pojačala.

pređosmo sa skretanjem teme predaleko,selićemo ovo pisanje u neku drugu temu...

Bože,daj svakome pameti - ni mene ne zaboravi...
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)