Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
PRORACUN KLASICNIH EI TRANSFORMATORA
#41
ne šalju oni ni ovde poštom,mora se doći lično. mislim da sam ubacio link ili čak program koji odrađuje sve radnje iz prvog posta,a ako nisam večeras ću. ne znam da li je iko radio trafo po tim formulama osim slavenka,a ako program radi to je pravo malo bogatstvo. recimo,lijepo se pogodio sa jednim većim transformatorom,kad sam mu odmotam sekundar našao sam tačno toliko namotaja koliko je program bio izbacio. obraćanje vikleru ti ne gine,makar zbog motanja primara.
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#42
<p>Opravio sam program, ali jedino sto me brine je odakle da znam ja kolika je vrednost magnetne indukcii? Jel ima nacin i to da se presmeta?</p>
Reply
#43
<p>promjenio sam program u prvom postu jer je ona "farad studentska verzija" počela da baguje i da postavlja nerealnan promjer bakarne žice - ovaj program (Proračun transformatora) što je sad u prvom postu to radi kako treba samo nema proračun dužine žice. on se može dobiti množenjem spoljnog obima kalemskog tijela sa brojem potrebnih navojaka. na taj način rezultat je više žice nego potrebno ali bolje je da ima viška tri metrea nego da fali tri namotaja.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>bilo kako bilo,u oba ova programa uzete su f=50Hz,indukcija 1T i gustina struje 2,5A /mm^2.</p>
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#44
<p>A jel neko zna kako mogu presmetati koliko grama bakra ce mi trebati za primat recimo, jer svi traze da im kazem koliko grama bakara mi treba, a ne koliko grama.</p>
Reply
#45
uh,jedino preko relativne gustine bakra pa pomnožiti sa zapreminom,ne znam kako bi moglo drugačije. imaju li vagu u radnji u kojoj poručuješ? što ne odmjere u metrima sa stave na vagu?
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#46
Da li može stati namotaj na trafo u priloženom dokumentu, pošto ide dupli namotaj na sekundar a žica je blizu 3mm pa da li to može stati i da ne smeta limovima?


.docx   TRAFO.docx (Size: 14,51 KB / Downloads: 10)
Reply
#47
Za početak je sve dobro, osim računice struje sekundara, koju si računao za 24V, a trebao si 2x24=48V,
što bi se reklo, treba ti snage za 768VA, računajući 48puta 16A...
A za postojeći trafo računaš 8A puta 48V=384VA, i verovatno da će stati na kalem, obzirom, da je sada manji prečnik žice...
Nešto oko 2mm...
Reply
#48
Ok, hvala na pomoći, kako sam mogao to zaboraviti. Smile
Reply
#49
Po ovim proračunima sam uvijek računo ali mi nikad u praksi nije bilo dobro, izračunam pismenim putem (olovka i papir), i onda svoj račun uporedim sa jednim ili dva programa na računaru za proračun i sve se poklapa kako treba, ali kada počnem sa motanjem trafo primar mi zauzme veliki dio kalema tako da jedva ostane prostora za neki mali sekundar da namotam? Da li ja griješim u nečemu?
Reply
#50
Makso, skoro nigdje, a ne znam ni koje programe za proracun koristis da uporedis "pjeske" proracun,
preskace se jedan vazan korak, a to je provjera smjestaja navojaka.
Kod svih proracuna figurira presjek jezgre i odnosi se na povrsinu CISTOG jezgra, bez izolacije izmedju
limova gdje kod starijih limova treba odbiti kod onih izolovanih papirom nekad i citavih 12% od izmjerenog
presjeka. Noviji limovi su izolovani oksidnim slojem i taj odbitak je oko 2%, negdje manje -negdje vise sto
zavisi od debljine samih limova-od broja oksidnih slojeva.
Prostor za smjestaj navojaka naziva se prozor i ima konacnu povrsinu koja zavisi od velicine jezgra.
U tablicama o zicama (koristi Metzgera) imas debljinu zice-debljinu zice sa izolacijom laka i podatak
koliko navojaka stane u kvadratni centimetar. Jos ako se pravi trafo sa medjurednom izolacijom treba
uzeti u obzir i debljinu izolacije izmedju redova.
U sam prozor za motanje pored kalemskog tijela trebaju "glatko" da stanu svi navojci, kalemsko tijelo i
izolacija.
Ako provjerom smjestaja navojaka uvidis da isti nece stati, uzima se prvo vece jezgro.
Kod EI trafoa najbolje je kada je jezgro kvadratnog presjeka. Kod trafoa sa samo jednim
sekundarom dozvoljava odstupanje do omjera 2:1 u korist debljine paketa, a kod trafoa sa vise
sekundara ide se do omjera 2:1 u korist sirine srednjeg stuba trafoa.
kod dobro namotanog trafoa, masa bakra primara i sekundara, bilo koliko da ih ima je priblizno
jednaka, a trafo je najbolje iskoristen kada su gubici u bakru primara jednaki gubicima u bakru
sekundara, a njihov zbroj jednak gubicima u samom jezgru.
Kod "sitnijih" trafoa gubici u zeljezu su procentualno veci u odnosu na bakar.
Ponavljam jos jednom, kod proracuna trafoa figurira presjek cistog zeljeza-jezgra bez izolacije
izmedju limova.-
pOz
Reply
#51
Odlican program za proracun koji me nikada nije prevario.
Izbacuje sva obavestenja i upozorenja sa kompletom koliko ti treba zice, da li ne mogu da stanu namotaji, itd.


Attached Files
.xls   Proracun tesla trafo.xls (Size: 286,5 KB / Downloads: 14)
Između astronauta nikada nije postojala granica. Onog dana kada taj koncept bude dopreo do svesti političara, naša planeta će izgledati drugačije. Aleksej Leonov
Reply
#52
Imas li slucajno da postavis, negdje sam imao za E I limove. Za UI i LL limove sirina prozora za motanje je
puno veca nego kod EI limova.
Kod EI limova sirina prozora je 1/6 najvece duzine u nazivu -broju lima.-
pOz
P.S. Nadjoh na starom disku i postavljam


Attached Files Thumbnail(s)


.xls   proračun EI i M trafoa.xls (Size: 294 KB / Downloads: 5)
Reply
#53
Pa da to je ovo isto...
Odavde gledam velicine limova: http://www.melektronik.co.rs/pdf/lim%20i...matore.pdf
Između astronauta nikada nije postojala granica. Onog dana kada taj koncept bude dopreo do svesti političara, naša planeta će izgledati drugačije. Aleksej Leonov
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)