Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
EV charging station pitanje
#1
Wink 
Nije mi jasno kako se pune električni automobili. U ovom textu https://en.wikipedia.org/wiki/Charging_station piše da može kod kuće tako što se direktno uključi u 230V mrežu, a može da se koristi i neka charging station koja omogućava brže punjenje. Gde se nalazi punjač? U samom automobilu zajedno sa baterijom ili je u autu samo baterija a punjač mora da bude izvan auta?
Reply
#2
Eh, dosao si u moj wheelhouse. Elektricna auta trenutno mogu da se pune na 2 nacina.
Svako auto trenutno dolazi sa punjacem koji se zove "onboard punjac". To je ac-dc konverter kojem ti kao korisnik nemas pristup. Snaga tih konvertera varira, ali trenutno je u rasponu 5-12kW za veliku vecinu automobila koji se prodaju. Npr. nije bitno sto si spojen na mrezu koja moze da podrzi brze punjenje, npr 32A 3-fazni prikljucak brzina punjenja je ogranicena unutrasnjim punjacem.
Drugi nacin punjenja je punjenje DC naponom. Tu se onboard punjac preskace i baterija se puni "direktno" sa punjacem koji je na stanici. Primjer je tesla supercharger koji je standardno 120kW. Stavio sam "direktno" pod navodnike jer nije bas direktno u +- terminal baterije.
Standardi variraju tako da se off-board punjac na punionici mora prilagoditi automobilu i snagi koju baterija moze da prihvati. Npr manja auta imaju limit punjenja 40-50kW max da nebi doslo do degradacije. Skuplja auta imaju sistem aktivnog hladjenja elektronike i baterija pa mogu da prihvate i vece snage.

Treci nacin punjenja postaje popularan u aziji, i vjerovatno cemo ga vidjeti sve vise i vise. Trend je da se onboard punjac skroz izbaci iz auta, jer zauzima previse prostora i tezak je.
Umjesto toga kupcu bi se isporucio punjac koji moze da ugradi u garazu, i tako puni auto sa sporim DC punjenjem.

Pozdrav.
Reply
#3
Električni auto je mnogo dobra stvar ako ne moraš da ideš negde daleko, autonomija je mala. Sa IC autom i 50 litara goriva može mnogo kilometara da se pređe, a kad trebaš da dopuniš sve je gotovo za par minuta. Kod električnog auta moraš dugo da čekaš da se napuni baterija i to nije praktično ako hoćeš da ideš negde dalje. Električni auto je za vožnju po gradu i kad hoćeš da slušaš muziku u autu, nema odvratne buke koja se čuje sa IC motorom. Ništa me ne nervira toliko kao buka u unutrašnjosti IC auta.
Reply
#4
Prvo da se dogovore koji ce konektor da koriste : ), trenutno ima tri trzista i tri konektora, pa za tim sledi punjac koji ima 3 razlicita provajdera struje, nisu iste cene, i posle toga punjenje sve pise za koliko/sta ce da se napuni i koji je trenutni status baterije.
Ima i  besplatinih prikljucaka, sporije se puni ali besplatno : )


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#5
https://autoblog.rs/blog/auto/noviteti/2...eap-lp-s01
Reply
#6
360 kilometara sa jednim punjenjem je vrlo OK.
Reply
#7
(06-15-2020, 03:15 PM)ivanlukic Wrote: 360 kilometara sa jednim punjenjem je vrlo OK.
Šta je tu OK???
Beš auto skojim ne mož da odeš u Bg i da se vratiš. Da ne govorimo o letovanju.
EV je imperijalistička propaganda i ispušena lula. LPG rulez. Čisto, bez zagadjenja, jeftino ( bez akcize 17 puta jeftinije od bemzina), infrastruktura za distribuciju postoji, samo jedan zajeb je što ga Rusi imaju mnogo a Merički je daleko.
Reply
#8
Ne vidim ja nikakvu korist po planetu sa elektricnim vozilima. Kako cemo napràviti toliku elektricnu energiju, kako cemo napraviti toliko bakarne zice, kako cemo izvaditi toliko litijuma itd. Pa uz pomoc nafte, kako drugacije. I sta je planeta dobila time, izmesteno zagadjenje, presipanje iz supljeg u prazno. Sto se tice solarne i vetrogenereatorske tehnike, znamo svi koliko je to efikasno.
Kad je bila era biodizela na kraju smo dobili racunicu da za dobijen litar biodizela treba uloziti litar D2. A da bi Amerika presla na biodizel neophodna je cela teritorija Australije da se zasadi uljanom repicom. Trt miljojka Smile
Reply
#9
I jos nesto, nikako mi nije jasno kako to da vise ne postoji mogucnost da nastane nafta. Da li je moguce da je proces nastajanja fosilnih goriva konacan? Pa ako je nafta nastala fosilizacijom izumrlih biljaka i zivotinja, da li to ne moze i sada da se desi posto i biljke i zivotinje i dalje umiru. Mozda to mora da budu bas dinosaorusi i biljke iz tog vremena Smile
Nego lepo je imati necujna borbena vozila koja imaju alternativni pogon, pa posto su ovladali tehnologijom namenjenoj vojsci sada nora da se povrate pare tako sto se ta tehnologija gura u civilstvo sa izgovorom da je to ekoloski dobro. Ma nije valjda.
Reply
#10
Nafta je neobnovljivi energetski resurs jer procesi koji su je stvorili traju milione godina, a mi ćemo sve to da potrošimo za par stoleća. Poljoprivredno zemljište je neobnovljivi resurs, tj. mi ga obnavljamo veštačkim đubrivima koja se ne bi mogla proizvesti bez fosilnih goriva. Samo zahvaljujući plodoredu i veštačkim đubrivima mi jedemo jeftinu hranu. Kad nestane nafta nestaje i industrijska poljoprivreda zasnovana na mašinama koje koriste IC motore. Tada nestaje i jeftina hrana, a sa njom nestaje i populacija od nekoliko milijardi ljudi. To se u ekologiji naziva dieoff.

EV motori su samo jedan neuspeli pokušaj da se to reši. Mada neki ljudi smatraju da ako se na vreme izgradi solarna infrastruktura možemo da obezbedimo neki nivo transporta u budućnosti, mada ni približno ovom što se zasniva na fosilnim gorivima.

Kolika je zavisnost industrijske civilizacije od fosilnih goriva govori ti podatak da za svaku kaloriju hrane koja se proizvede potroši se deset kalorija fosilnih goriva. Da li razumeš kolika je to nelogičnost. Recimo, ogromni brodski dizel motori imaju tvrdi limit efikasnosti od oko 50%. 50% je disipacija. Benzinski motor putničkog automobila ima limit efikasnosti od oko 25%. 75% je disipacija. Ja sam na jednom stranom ekološkom blogu objasnio da je to ukupna efikasnost. To znači da se samo 25% pretvara u kinetičku energiju, ali koja prevashodno pokreće samo vozilo. Pošto je vozilo daleko teže od korisnog tereta, iz perspektive korisnog tereta efikasnost benzinskog motora je možda samo 5%!

Sijalica sa užarenim vlaknom 2%, etc. Kad sam ja mom pokojnom ocu objasnio nivoe efikasnosti mašina u industrijskoj civilizaciji on je nekoliko dana bio u čudu! Niko mu nikad nije saopštio koliko je njegova stara Škoda neefikasna mašina i da on od 100 dinara potrošenih na kupovinu goriva nepovratno baca 75 dinara! To ga je strašno pogodilo.
Reply
#11
Znam odlicno kako se obnavlja zemljiste jer sam odrastao na selu. I ne mora samo vestackim djubrivima.
Takodje odlocno znam kolika je efikasnost motora i vozila jer sam to izucavao na masinskom fakultetu (katedra za motore i vozila).
I dalje ne verujem da je proces nastajanja nafte prestao, kao sto ne verujem da takav proces ne moze savremenim tehnologijama opet da se pokrene.

Ivane, necete me ubediti u suprotno jer sam potpuno ubedjen u svoju pricu. I dalje se desava fosilizacija i to je 100% sigurno. Cela prica se svodi na to ko ce da upravlja i raspolaze izvorima energije jer su tu velike pare.
Reply
#12
BeliNinja, prirodni nastanak fosilnih goriva traje stotine miliona godina kao sto ti je ivan rekao. Estimacije su da je ugalj u zemljinoj kori star oko 300 miliona godina. Za nas nacin upotrebe taj proces je toliko spor da ne mozemo racunati na "obnovljivost" takvih izvora.

Ako predpostavimo da si upravu... Da postoji neki carobni proces koji stvara uslove nastanka recimo nafte, da li takodjer vjerujes da tim procesom mozemo dobiti vise energije iz proizvedene nove nafte nego sto smo ulozili da tonu nove biomaterije pretvorimo u naftu?

Uz sve tvoje proteste elektricni automobili, skupa sa novim i puno efikasnijim solarnim izvorima i mnogo efikasnijim i vecim vjetroelektranama, uz mogucnost prosirenja nuklearnih kapaciteta, omogucavaju napraviti tranziciju u transportu i proizvodnji energije sto dalje od prljavih izvora. Postoji mnogo nacina koji su skoro trenutno dostupni koji ne zahtjevaju previse truda. Npr rekonstrukcija termalnih elektrana na ugalj u elektrane na prirodni gas. To je i dalje mnogo bolja opcija od uglja.

I prije nego neko pocne da iskreno trola u vezi litijuma (kojeg ne treba mnogo za baterije) i kobalta koji je ustvari stvarni problem. Postoje uskoro spremni prototipovi baterija bez kobalta.
Vazno je napomenuti da svi materijali u baterijama su sposobni za reciklazu i za to imamo i procese. Litijum ne ispari u nebo osim ako ne zapalis auto. Metali koji se koriste u trenutnim baterijama mogu vecinom ponovo da se iskoriste.

Trenutno najveca industrijska upotreba kobalta je u smanjenju procenta sumpora u gorivu. Potpuno jednokratna upotreba. Naravno niko ne govori o robovima u Kongu kada ide na pumpu da napuni gorivo ili kada kupi V6 turbocharged.
Reply
#13
mi se ne možemo složiti oko najboljeg izvora zvučnog signala,a da se složimo oko nečeg ovakvog...

najradije bi zabo* stupac do iznad atmosfere pa energiju kupio sa atmosferskih i sunčevih pražnjenja,a onda se bavio pitanjem kuda sa tom energijom osim da greje,ili d ne greje dok hladi i pokreće.

ali to sam samo ja. između je pored svega sve ono što treba da izgori iz naših u njihove džepove,pa sudeći po tome moraće da prvo izgori,a onda tek da se vrti i sunča da bi se dobilo nešto odozgo,umesto odozdo.

svakako "pucam" da je cilj energiju ubrati od gore,a ne od dole.
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#14
Mislim da će se sam saoubraćaj menjati tako što će se favorizovati, po gradovima samovozeći automobili pod patronatom AI a među gradovima železnica. I jedno i drugo elektrika jer su prednosti nad klasikom jasne.
O povoljnostima po okolinu ne treba trošiti previše reči. Na kraju lakše je trovanje kontrolisati na par elektrana u jednoj državi nego na svakom vozilu, bušotini, rafineriji i sl.
Onima koji bi ipak radije da do posla skoknu sami u sopstvenom vozilu sa motorom na klasiku, slediće takse po vremenu provedenom u vožnji u određenoj zoni, po emitovanom zagađenju, po broju putnika i sl.
O punjenju će više brinuti kompanije kojima će se poveriti gradski prevoz. Lično vozilo biće luksuz.
Reply
#15
Privatni automobili su najveći problem jer su oni glavni potrošači tečnih fosilnih goriva. Mnogo više će morati da se koristi javni prevoz. Neki naučnici zastupaju tezu da treba solarna energija da se koristi za punjače EV. Onda je zagađenje redukovano na najmanju moguću meru. Ako trošiš ugalj da bi proizvodio električnu energiju za punjenje onda samo premeštaš zagađenje na elektranu. Pri tome elektrana takođe ima neku disipaciju u proizvodnji, pa onda imaš gubitke u prenosu električne nergije, etc. Efikasnosti su vrlo male. Kako bi rekli ekolozi industrijska civilizacija je disipativni sistem.

Veliki problem je i infrastruktura. Za IC automobil ti već imaš mrežu stanica za gorivo. Kod EV tek treba da se izgradi takva mreža. To dosta košta. I svu tu novu infrastrukturu i tehnologiju treba izgraditi koristeći fosilna goriva, što vrši dodatni pritisak na potrošnju tih neobnovljivih resursa.
Reply
#16
Aj zamislite koliko nam Djerdapa treba lada bi sva vozila u Srboji bila elektricna.

Ivane, jasno ti je sce u vezi termoelektrana. Sto se tice nuklearki, dovoljno znam koliko mora da se zagadi pritoda da bi se nuklearka samo napravila a sve ostalo je plus.

A ako neko nije video, celo selo u okolini Bora mora da se premesti jer im je kop blizu kuca. Nije tosamo zbog EV, ali utice.

Metro je najbolji kompromis za ciste gradove, kao tramvaju. Brzi vozovi za medjugradske linije.
Reply
#17
(06-16-2020, 05:35 AM)BeliNinja Wrote: Aj zamislite koliko nam Djerdapa treba lada bi sva vozila u Srboji bila elektricna.

Mozemo probati da izracunamo da nebi zamisljali. Big Grin


Wikipedija kaze da je na strani Srbije instalisana snaga elektrane Djerdap 3x171MW+3x201MW=1116MW sto za mjesec dana proizvede energije 803520MWh

Ako za prosjecno elektricno auto uzmemo WV ID.3 koji ima najnizi realni opseg od 230km za bateriju od 45kWh mozemo da zakljucimo da za predjeni kilometar puta je potrebno  0.195kWh.
Predpostavimo da prosjecni Srbin putuje do posla 10km u jednom smjeru. Ne vjerujem da je to realna mjera ali ovo je samo predpostavka.
Za mjesec dana ce preci 20km*20 radnih dana = 400km, i za to potrositi 78kWh elektricne energije.

Sto napokon daje rezultat da energija koju elektrana Djerdap proizvede moze da zadovolji potrebe:
803520000kWh/78kWh=10301538 elektricnih automobila koji svi putuju svaki radni dan na posao.
To je vise nego populacija Srbije od 7 miliona.
Reply
#18
A koliko automobila moze od jednom da se puni preko Djerdapa? Npr u periodu od 15 do 17:00 Big Grin
Reply
#19
101454 automobila ako se pune sa standarde trofazne mreze maksimalnom snagom od 11kW.
Reply
#20
Trenutno su u Srbiji registrovana 2.029.554 putnička automobila. Od toga, 1.902.884 je u vlasništvu fizičkih, a 126.670 u vlasništvu pravnih lica.

Tu je i 24.579 mopeda i 39.513 motocikala.

Izvor https://www.b92.net/automobili/aktuelno.php?yyyy=2019&mm=01&nav_id=1490807

Podaci od prosle godine.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)