Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
EV charging station pitanje
#21
bilo kako bilo,rešenje za brzo punjenje bi se dobilo brzom zamenom standardizovanih baterija.
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#22
Za radoznale, u prilogu je poređenje termalnog stepena korisnog dejstva različitih toplotnih mašina (izvor: MAN, Augsburg). Malo je starijeg datuma, u međuvremenu su procenti kod gasne turbine postali nešto bolji.
Sporohodi (80 - 120 o/min) dvotaktni Dizel-motor velike snage već odavno predstavlja najefikasniju toplotnu mašinu kojom čovečanstvo raspolaže.
Interesantno je da je Rudolf Diesel pre skoro 125 godina pri razvoju svog prvog motora predvideo teorijski stepen korisnosti od 55%.
Mašinci znaju da Drugi zakon termodinamike ne dozvoljava pretvaranje celokupne količine toplote dovedene motoru u mehanički rad. Međutim, uz korišćenje otpadne toplote, današnji četvorotaktni gasni motori s električnim generatorom dostižu ukupni stepen korisnosti od preko 90%.

Pozdrav
Reply
#23
(06-16-2020, 08:17 AM)BeliNinja Wrote: Trenutno su u Srbiji registrovana 2.029.554 putnička automobila. Od toga, 1.902.884 je u vlasništvu fizičkih, a 126.670 u vlasništvu pravnih lica.

Tu je i 24.579 mopeda i 39.513 motocikala.

Izvor https://www.b92.net/automobili/aktuelno.php?yyyy=2019&mm=01&nav_id=1490807

Podaci od prosle godine.
i to je zanimljivo.
Dakle zakljucujemo da elektrana djerdap moze da zadovolji potrebe Srbije za energijom potrebnom za transport skoro 5 puta.
ili u drugom slucaju da su svi automobili u srbiji elektricni morali bi napraviti jednu vrlo malu hidroelektranu. 5x manju od djerdapa. 

Znas li koliko kosta recimo kwh energije kod tebe da vidimo koliko bi hipotetski stanovnik srbije potrosio za "gorivo" kada bi koristio automobil poput id.3? koliko kosta 78kwh? recimo da auto punimo nocu u doba niske tarife u poredjenju sa skupom.
Reply
#24
Ako imamo 2m automobila, a Djerdap moze da puni od jednom 100k mislim da bismo imali veliki problem kada bi svi u Srbiji imali samo elektricne automobile.
Jos jedna stvar, nisam pricao o ekinomicnosti vec o ekologiji kao najvecem adutu EVa. A Djerdap pominjem zato sto nekako treba proizvesti struju, a Djerdap po mom misljenju nema kapacitet za tako nesto. A kada bi krenuli da pravimo elektrane vracamo se na pricu o premestanju zagadjenja tj. izcora zagadjenja.
U ekonomicnost i efikasnost stvarno ne pokusavam da zalazim jer za to si u pravu. Samo pokusavam da diskutujem o ekologiji Smile
Reply
#25
Moja neka ideja ide u smeru da nam u Srbiji ne treba 2m automobila. Zato smatram da će morati da se promeni koncept saobraćaja, naročito u gradovima.
Pre 20-tak minuta sam se iskobeljao iz pakla saobraćaja u Kragujevcu. Kolaps je a mogu misliti kako je u Bg.
Ko za inat, onako izmrcvaren ne razmišljajući skrenem levo u Gušićevu Huh i tu udarim u zid automobila koji se jedva vuku. Došlo mi da plačem...
Reply
#26
Dobar javni prevoz je jednostavno obavezan... Ja se prvi ne bih trudio da se vozim u špicu po Beogradu do posla i nazad kad mogu da sednem u metro ili dobru liniju GSP i da se vozim od kuće do posla i nazad, pa sve ida bude duplo skuplji nego sad...
Reply
#27
upravo sam ti objasnio da djerdap ima vise nego dovoljno kapaciteta. U tom hipotetskom scenariju ti bi svoj auto punio 3.5 sati i to samo 2x u jednom mjesecu.
Ako imas 2 mil. automobila. djerdap napuni za 3.5 sata od 0 do 100% baterije 100k auta. to je definitivno vise nego dovoljno.

da li mislis da u srbiji u 3-4 sata svakog dana se napuni benzinom 100k auta od praznog do punog rezervoara. mislim da ti je poredjenje potpuno ne fer.
Problem je energije vise nego trenutne instalirane snage.

o ekologiji je besmisleno pricati jer ako napajas 2 mil. auta iz male hidroelektrane zagadjenje je 0.
zanimljivo je kako se ljudi zabrinuti za zagadjenje u proizvodnji ponasaju kao da ukoliko se ne prave vjetro elektrane, solarne elektrane el.auta i sl nebi bilo nikakve proizvodnje a samim tim i zagadjenja.
Naravno da za sve treba energija ali isto tako el. auta su mnogo manji zagadjivaci i postaju sve bolji tako sto se mreza cisti i ima vise udjela obnovljivih izvora.
Reply
#28
A ti elektricni automobili rade na neke baterije, valjda. Njihov zivotni vek je? I gde cemo sa njima posle?
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
#29
(06-16-2020, 02:36 PM)gorankg Wrote: Pre 20-tak minuta sam se iskobeljao iz pakla saobraćaja u Kragujevcu. Kolaps je a mogu misliti kako je u Bg.
Ne možeš, posle korona zatvora haos u Beogradu je još gori.

(06-16-2020, 02:53 PM)elektropionir Wrote: upravo sam ti objasnio da djerdap ima vise nego dovoljno kapaciteta. U tom hipotetskom scenariju ti bi svoj auto punio 3.5 sati i to samo 2x u jednom mjesecu.
Malo si preterao. Pet do deset puta mesečno bi više odgovaralo istini.

Da dodam ja moju računicu. Da uzmemo da se u Srbiji voza samo 1 milion automobila,
Uz prosečnu cenu od 25.000 evra po autu potrebno je samo 25.000.000.000 evrića da
se zameni vozni park.
https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply
#30
Koliko znam, Srbija je svoje veće hidroenergetske kapacitete iscrpla, a ni sa postojećim termoelektranama, koje sagorevaju najgore vrste uglja, ne zadovoljava vršne potrebe tokom zime.
Male hidroelektrane su prilično kontroverzne, to je uglavnom prilika za debelu zaradu partijskih "investitora".
Otpor lokalnog stanovništva je veliki jer se ekološki aspekti apsolutno ne uzimaju u obzir. Čini mi se da su pre par dana ljudi sa Stare planine ponovo demonstrirali u Bgd.
Na primer, u ovoj zemlji je pri gradnji takvih elektrana obavezno napraviti obilaznicu za ribe (neke se mreste samo u gornjem toku) - može li neko takav uslov da zamisli u Srbiji?

Izgleda da ni reciklaža baterija iz automobila još nije rešena - pre nekoliko nedelja bila je reportaža na TV: čovek je imao udes s "Teslom" i niko nije mogao da mu kaže šta da radi s uništenim vozilom, odn. ko je nadležan da mu preuzme baterije.
Koliko znam, Nemačka u poslednje vreme ispituje i vodonik kao alternativno gorivo. Jeste da proizvodnja vodonika takođe troši puno struje, ali se on lakše skladišti i ukupni koef. kor. dejstva može na kraju ipak da bude atraktivan.

Pozdrav
Reply
#31
najvise informacija imamo od tesle jer ljudi postavljaju info na internet o degradaciji litiumionskih baterija.
statisticki njihov battery pack je dobar za minimum 500k kilometara a mnogi i za puno vise. Auta u hladnim klimama mogu komotno i do milion.
nakon zamjene koristeni pack ima 80-70% posti kapaciteta i reciklira se tako sto se koristi za grid storage ili ide u reciklazu materijala. opet baterije se mogu skoro potpuno reciklirati.

koliko novih auta ce preci 1 milion kilometara sa istim motorom? koja je vrijednost takvih auta sa 250k na

koliko energije je potrebno da se 1 litar sirove litar nafte rafinira da vi mozete da je koristite? da ne pricam o transportu!

od prilike je potreban dodatni litar nafte, dakle manje od 50% efikasnost. A ekoloske katastrofe uzrokovane naftnim mrljama? Deep sea drilling?
Reply
#32
(06-16-2020, 03:18 PM)branko tod Wrote:
(06-16-2020, 02:36 PM)gorankg Wrote: Pre 20-tak minuta sam se iskobeljao iz pakla saobraćaja u Kragujevcu. Kolaps je a mogu misliti kako je u Bg.
Ne možeš,  posle korona zatvora haos u Beogradu je još gori.

(06-16-2020, 02:53 PM)elektropionir Wrote: upravo sam ti objasnio da djerdap ima vise nego dovoljno kapaciteta. U tom hipotetskom scenariju ti bi svoj auto punio 3.5 sati i to samo 2x u jednom mjesecu.
Malo si preterao. Pet do deset puta mesečno bi više odgovaralo istini.

Da dodam ja moju računicu. Da uzmemo da se u Srbiji voza samo 1 milion automobila,
Uz prosečnu cenu od 25.000 evra po autu potrebno je samo 25.000.000.000 evrića da
se zameni vozni park.

ti nisi upravu. Ako ne vozis auto mjesec dana neces nikako ici na pumpu i neces ga nikako puniti na struju.
ja sam dao set pretpostavki. ako vozis 400km mjesecno sto vecina ljudi radi, ide i vraca se s posla, puniti ces 2x mjesecno 3.5 sati, ili ces puniti 20x mjesecno po 25min  isti je uticaj na mrezu.

Vozni park ce se zamjeniti hjeo ti ili ne. Bolje ga je zamjeniti elektricnim autima.Osim toga nafta je uvozni proizvod, struja domaci. za male zemlje poput bih i srbije to je znacajan izdatak.
Reply
#33
Zdravo Braca.

Na zalost proizvodnja hidrogena je jedan od najprljavijih procesa. 95% hidrogena se proizvodi steam reforming procesom koji je znacajno stetan za okolinu. Takodjer automobili na hidrogen su jako rijetki. Vecina proizvodjaca vec ima mnogo ev modela tako da je nivo adopcije tehnologije godinama ispred.

Ja sam upravo promjenio firmu. Radim direktno na problemima punjenja automobila. i na elektricnim traction inverterima. trka se usijava i vecina njemackih proizvodjaca je u panici. Lanci dostave komponenti se uspostavljaju i u mojim ocima trka je zavrsena. EV je buducnost.
Reply
#34
Projekcija sa zamenom IC sa EV podrazumeva da će se industrijska civilizacija održati u nedogled i da će biti radnih mesta na koja će ljudi odlaziti EVom. To su suviše optimističke pretpostavke. Malo ljudi prati temu Peak Oil-a. Malo je ljudi je upoznato sa idejama Jay Forestera i Rimskog Kluba. Moramo da razumemo da su svi resursi koje koristi industrijska civilizacija ograničeni. Recimo sada se pokazuje da su mnogi rudnici metala na granici iscrpljivanja i nema nade da se pronađu nova ležišta koja bi bila rentabilna, tj. gde bi postojao neto dobitak. Kod uranijuma je Peak Uranium bio pre dosta godina, sada su aktuelni zlato i srebro. To je sve pri kraju. U Boru je ekspoatacija bakarne rude sa 1% bakra isplativa samo zahvaljujući IC mašinama, samo one mogu da iskopaju potrebne količine tako siromašne rude. Kada se iscrpe rezerve nafte nikada više neće biti mašina koje mogu da ih zamene. 80% energije koju koristi industrijska civilizacija su fosilna goriva. Ništa ih ne može zameniti. Recimo, poljoprivredne mašine. Nema šanse da se ti poslovi obavljaju električnim mašinama.

Kraj industrijske civilizacije je počeo 2005. godine. To je godina kada su konvergirali proizvodnja i potrošnja. Nakon Peak Oila, potrošnja nastavlja da raste a proizvodnja se smanjuje. Privremeno je proizvodnja pojačana naftom iz škriljca ali sada ta proizvodnja počinje da pada i ona nema budućnost. Kada nestanu tečna fosilna goriva, tzv. konvencionalana nafta, industrijska civilizacija je kaputt. Sva velika ležišta su pri kraju i nema niakve nade da se zamene novim bušotinama. To je tzv. Libigov zakon minimuma: onaj resurs koji je najviše ograničen limitira celokupnu proizvodnju. Recimo u poljoprivredi možeš da imaš najbolje zemljište, najbolju klimu i najbolje seme, ali ako nemaš dovoljno vode nećeš proizvesti dovoljne količine. Isto je sa naftom, to je resurs iznad svih resursa. Bez nje ceo sistem doživljava kolaps. To je razlog zašto su države spremne da ratuju da bi prigrabile taj resurs.

Ima onaj Hrvat, Eugen Pusić, koji je radio za Pavelića u NDH, pa se posle rata okrenuo partizanima i komunistima, navodno je špijunirao ustaše u korist komunista. On je otac bivše ministarke spoljnih poslova Hrvatske, Vesne Pusić. E taj je Eugen Pusić preveo jednu veoma važnu knjigu sa engleskog jezika "Limits to Growth", koju su napisali Donella Meadows i saradnici početkom sedamdesetih. To je važna knjiga za razumevanje dinamike sistema, u prvom redu industrijske civilizacije kao kompleksnog sistema. To treba da pročitate da bi ste mogli da razumete kakva budućnost čeka industrijsku civilizaciju. Tu nema mesta optimizmu.
Reply
#35
svi i sve je zamenjivo,pitanje je samo kada.
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#36
Ako ne bude radnih mesta (ovakvih kakva su danas) onda neće biti ni potrebe za ovolikim brojem vozila. Bilo da su IC ili EV, neće nam trebati.
Ako nafte ne bude bilo za poljoprivredu i nema radnih mesta u industriji onda prosto sledi da će radna snaga morati motikom da zarađuje za hleb.
Propast industrijske civilizacije ne mora da bude loša vest.
Loša vest je sukob velikih razmera koji bi došao pre toga.
Zato, svi držimo palčeve da onaj koji je poslao prvo EV u svemir, pronađe "neophodne" sirovine baš tamo negde.
Reply
#37
(06-16-2020, 07:29 AM)elektropionir Wrote: Ako za prosjecno elektricno auto uzmemo WV ID.3 koji ima najnizi realni opseg od 230km za bateriju od 45kWh mozemo da zakljucimo da za predjeni kilometar puta je potrebno  0.195kWh.
Predpostavimo da prosjecni Srbin putuje do posla 10km u jednom smjeru. Ne vjerujem da je to realna mjera ali ovo je samo predpostavka.
Za mjesec dana ce preci 20km*20 radnih dana = 400km, i za to potrositi 78kWh elektricne energije.

Sto napokon daje rezultat da energija koju elektrana Djerdap proizvede moze da zadovolji potrebe:
803520000kWh/78kWh=10301538 elektricnih automobila koji svi putuju svaki radni dan na posao.
To je vise nego populacija Srbije od 7 miliona.

Po ovoj kalkulaciji ispada da prosecni Srbin godisnje predje autom 4800km sto ne odgovara realnosti, tj, bar ja nikog u mom okruzenju ne poznajem koji napravi ispod 10.000km godisnje jer ne kupuje se auto samo do posla i natrag. Realniji scenario je 1000km mesecno tj. 12.000km godisnje i to u nekom optimisticnom scenariju, ako zanemarimo ljude koji prave i puno vise. Ni jedne godine nisam ispod 20.000km , a ne putujem autom na posao.
Prosle godine sam samo u julu mesecu sa jednom manjom turnejom po Evropi napravio 5800km, iskreno ne smem ni da zamislim na sta bi licelo to putovanje da sam imao EV auto i morao da punim za tih 5800km reda 15-20x .
Ako posmatramo da za 100km treba oko 25kw energije (zimi treba da zagreje kabinu, leti da ohladi), ali da uzmemo 25kw kao neki reper, po ceni kilowata na nivou evrope koji je oko 20evrocenti ispada 5eura za 100km. Trenutno za tih 5eura se moze kupiti vise od 5litra dizela/benzina i auto sa aerodinamikom kao EV nece trositi preko 4litra na 100km. Dalju matematiku izvucite sami bar za trenutnu situaciju.
Dobar drugar ima toyotu rav4 hibrid , kupljen nov prosle godine , 2500ccm3 benzinski agregat (atkinson) sa dodatkom elektropogona. Klasican hibrid koji se ne puni externo vec samo radi rekuperaciju. Zadnjih 1000km koje je napravio ima prosek potrosnje od ravno 5litra benzina na 100km, a auto je ogroman i apsolutno nije sampion u aerodinamici kakvi su vecina EV automobila.
Inace sa omasovljavanjem EV automobila ocekujem dalji rast cena elektricne energije tako da dzaba se radujemo, sasvim je sigurno da se jeftinije necemo voziti nego sto se danas vozimo, tako da dzaba radovanje . Ona prica o zagadjenju je realno smesna sa danasnjim benz/dizel agregatima jer su dovedeni do savrsenstva. Realniji je problem to sto se kod nas, a i u svetu voze polu raspadnuti automobili stari 15-20godina koji pojedinacno zagadjuju kao 50 novih, o kamionima, autobusima starim 30godina i da ne pricam.
Reply
#38
Lukicu, svaka ti je na mestu i sve je to tačno. Zabijamo glavu u pesak, jer lagodno živimo.
Kada sam se rodio bilo je oko 3 miljarde ljudi, a sada skoro 9. Fudbal smo igrali na sred
ulice jer je prolazio samo po neki auto. Braničevska je svake zime zatvarana za sankanje,
a danas njome dnevno prolazi verovatno 5-10 hiljada kola. A ni snega više nema.
Naša elektro civilizacija traje stotinak godina, i verovatno će trajati još otprilike toliko dok ne
iskoči osigurač oko 2100.
Pre 3.000 godina Evropa je bila skoro cela pod šumama, a sada je situacija tužna:
https://i.redd.it/j7rm3jpggyq21.png
Vratiće se šume kada nas priroda obriše ...
https://www.serbianaart.rs/recnik/cirili...tinicu.php

Моћ не потиче из знања које се чува, већ из знања које се дели са другима
Moć ne potiče iz znanja koje se čuva, već iz znanja koje se deli sa drugima
Reply
#39
(06-16-2020, 11:31 PM)ddanijel Wrote:
(06-16-2020, 07:29 AM)elektropionir Wrote: Ako za prosjecno elektricno auto uzmemo WV ID.3 koji ima najnizi realni opseg od 230km za bateriju od 45kWh mozemo da zakljucimo da za predjeni kilometar puta je potrebno  0.195kWh.
Predpostavimo da prosjecni Srbin putuje do posla 10km u jednom smjeru. Ne vjerujem da je to realna mjera ali ovo je samo predpostavka.
Za mjesec dana ce preci 20km*20 radnih dana = 400km, i za to potrositi 78kWh elektricne energije.

Sto napokon daje rezultat da energija koju elektrana Djerdap proizvede moze da zadovolji potrebe:
803520000kWh/78kWh=10301538 elektricnih automobila koji svi putuju svaki radni dan na posao.
To je vise nego populacija Srbije od 7 miliona.


Ako posmatramo da za 100km treba oko 25kw energije (zimi treba da zagreje kabinu, leti da ohladi), ali da uzmemo 25kw kao neki reper, po ceni kilowata na nivou evrope koji je oko 20evrocenti ispada 5eura za 100km. Trenutno za tih 5eura se moze kupiti vise od 5litra dizela/benzina i auto sa aerodinamikom kao EV nece trositi preko 4litra na 100km. Dalju matematiku izvucite sami bar za trenutnu situaciju.


25KWh/100km je jako optimistična procena, i to ako se vozi konstantnom brzinom, bez vetra u čelo, bez klimatizacije i možda brzinom oko 90-100km/h, eventualno sa LED svetlima.
Reply
#40
Elektro pogon nudi stvarno fantastične vučne performanse, dobro iskorišćenje pretvaranja električne u mehaničku energiju, izuzetnu elastičnost i tako dalje...

Stara dobra dizel-elektro lokomotiva "Kenedi", koju viđamo po našim prugama, i dan danas spada u izuzetno ekonomična vozila koja neuporedivo manje troše po kg x km u odnosu na bilo koji automobil.
To je zahvaljujući dobrom prilagođenju dizel agregata koji pri raznim režimima kretanja radi sa skoro konstantnim brojem obrtaja dizel motora, praktično na piku krive iskorišćenja.

Za sada je kod EV još uvek problem masivnog i nesavršenog skladišta energije, odnosno akumulatorskih baterija, koje još uvek imaju veliku masu, zapreminu i razna ograničenja.

Čekamo bolje izvore i "rezervoare" za struju, u budućnosti, i EV odnose apsolutnu pobedu sigurno.
Za sad je IC u prednosti još uvek, sa moćnim paketom u relativno malom rezervoaru.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)