Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Dobar radni stabilisani ispravljač
#1
Namerno nisam napisao LAB de luxe anex manex power supply, već sat temi dao ime dobar radni stabilisani ispravljač. Nijedan ispravljač u samogradnji, uglavnom, ne treba da nosi pridev laboratoriski jer to i nisu u potpunosti. To su uglavnom radionički ispravljači koji trebaju da obavljaju i istrpe raznorazna mučenja. Od kratkog spoja pri 5A u roku od sat vremena, preko punjenja akumulatora, dovođenja napona na izlaz, a ostalo vi smislite.
Isto tako mora da ima mogućnost da se sa njime napaja i sat od 1,5V i i neko čudo sa 50V. Isto tako treba da omogući punjenje akumulatora, a i testiranje led diode pri 10 mA. I sve to pouzdano i vrlo sigurno bez ikakvog otkaza i sa kvalitetnim niskošumnim naponom. Normalno uz što bolju regulaciju i napona i struje.
Neke definisane potrebe govore da bi bilo lepo da takva sprava ide od 0 do 50-60V i od 0 do 5-8A. Moja ideja je da šema bude relativno univerzalna i da se zamenom vrednosti nekih elemenata mogu individualno definisati maksimalne radne vrednosti. Takav pristup će zahtevati nešto veću štampu i kod većih struja eksterne redne tranzistore.
Ideja mi je da svako može da iskoristi nešto elemenata koje svako ima oko sebe, i normalno neki već postoječi trafo. I da ga svako može da izradi bez jurenja specijalnih jezgara, integralaca ili bez programiranja mikroprocesora. Ovo jeste "starinski" koncept, ali moje viđenje je takvo. Možda zbog toga što sam i ja bajat.
Da se odbranim od napada onih koji kritikuju ovakav koncept. Osnovno pitanje je da li izrada ispravljača sama sebi cilj, ili je cilj izrada nekih novih uređaja uz pomoć ovog ispravljača. Mislim da se odgovor zna, i da ispravljač treba brzo odraditi da bi se razvijalo nešto drugo.
Potpuno stoje primedbe da linearni stabilizatori imaju izuzetno nisko iskoriščenje koje bi dovelo do toga da, recimo, pri izlazu od 5v, 5a imali bi disipaciju na rednom delu 250w, što je stvarno previše. Zbog toga mora da se uvede neka predregulacija koja će uvek održavati pad napona na rednom regulatoru 4-5V.
Postoji više metoda ostvarenja ove predregulacije. Najjednostavni metod je koristiti trafo sa više izvoda koji se preklapaju releom. Jednostavno, ali izlazi iz okvira moje ideje jer traži namenski motan trafo. Znači trafo iz budžaka otpada pa otpada i ta ideja.
Drugi metod bi bio regulacija faznim zasekom pre trafoa trijakom. I taj sklop nije komplikovan, ali traži trafo koji može da se bori sa ovom regulacijom. Torus bi tu izgubio bitku. Ja imam takav regulator, i radi dobro, jer je trafo EI i malo rastrešeno pakovan. Drugi problem je što se javlja potreba i za drugim trafoom koji će napajati pobudni deo.
Proizlazi da nam treba regulacija u sekundarnom delu. Tu postoji mogućnos regulacije u AC delu i DC delu. Ja sam se okrenuo DC delu. I tu postoji više mogućnosti, ali evo dve. Prva bi bila sa TL494 ili tako nečim i fetom, a druga bi bila sa tiristorom i fetom. Tanzistorski sitniš se ne spominje. Za napajanje pobudnog i referntnog dela napon se uzima pre regulatora.
Ovakvim konceptom bi se efikasnost drastično povećala i mogla bi da ide i do 75%

Nastavak sledi
セルビア
Reply
#2
Branko, ...čekamo nastavak! :-)

--------------------------------------------

Ako zatreba priskočiti u pomoč crtanju i simulaciji... evo me!
Godinama več crtam u TinaTI programu (koji je zapravo vrlo jednostavan, treba samo početi koristiti ga!), pa i u LTspice...
http://www.ti.com/tool/TINA-TI

i brže crtam, lakše popravljam, dodajem, brišem u simulacijskim SW
.... nego sa Programom Pilot N# 0,5 i gumicom! (kojeg još redovno i sam povremeno upotrebljavam)

Postavi preliminarnu shemu tu ili mi je pošalji na PM ili email
precrtat ču je i imačemo tako i simulacijski file da se poigramo/dopunimo/popravimo
LP
Dragan
Reply
#3
Stiže valjda danas, imam malo gužve. A za pomoć hvala unapred.
セルビア
Reply
#4
Off topic, ali sviđa mi se brankov avatar. Kad su mnogi izgubili osećaj za patriotizam ima još ljudi koji su srpsku zastavu stavili u okvir koji podseća na srce. To bi se svidelo mom pretku vojvodi i knezu rudničko-požeške nahije Avramu Lukiću koga su Turci ubili 1813. godine. On je zajedno sa Karađorđem osnovao prvo preduzeće u istoriji moderne Srbije. Njih dvojica su bili jedini akcionari. Ostao je kao talac u turskom logoru nakon što se dogovorio sa Knezom Milošem da bude otkupljen kad Miloš izvrši obećanje da će Turcima predati oružje. U stvari on , i još par talaca, su žrtvovani jer Miloš uopšte nije nameravao da obećanje izvrši. Tako je nestao jedan Karađorđev poverljivi čovek, a Miloš nije baš voleo Karađorđeve ortake! A mog pretka su Turci ubili tako što su ga živog zakopali u zemlju do vrata, tako da je dugo umirao u velikim mukama. Niko ne zna ni gde je sahranjen jer je to bilo negde u Bosni.

Posle nekoliko decenija bio sam opet u Kragujevcu. Video sam spomenik Dimitriju Davidoviću, Knezu Milošu, staru topolivnicu a i Dom Omladine sa fotografijom grupe Smak. U tom Domu Omladine sam bio pre skoro 40 godina u prostoriji za vežbanje kada su u njoj probali članovi Krvne Grupe (pevač Zoran Branković je moj zemljak). Nažalost, stanovnici Kragujevca su delovali pomalo utučeno i depresivno.
Reply
#5
Ako mogu da dam predlog oko izbora komponenti, prvo da "rascistimo" sa izlaznim tranzistorima, koje izabrati, po kom kriterijumu?

Moje misljenje je da kriterijum za izbor tranzistora prvo mora da bude baziran na nabavljivosti istih i objasnicu zasto, uzmite u obzir na primer zadnjih 20-ak novih clanova koji su se registrovali na forumu, siguran sam da ni jedan od njih nema nista u na primer TO-3 kustistu na lageru, u sustini nemaju ni jedan power-tranzistor na lageru niti imaju trafo jaci od na primer 30VA ... Kako da za njih sutra napravimo to sve da moze da se nabavi i sklopi?

Sledeci kriterijum mi bi bio tehnoloski, koji tip tranzistora, na primer izmedju BJT i MOS-FET najbolje je izabrati IGBT !!! Zasto bas njega, pa prosto, ima ga skoro na svakoj "trafici" i to su trenutno najzilaviji tranzistori koji mogu da se nabave (a da nisu SiC i GaN) i nisu preterano skupu cak su daleko jeftiniji po ceni/perfomanse nego bilo koji drugi tranzistori.

Oko OP-ova i referenci cemo u nastavku teme ...
Reply
#6
po opisu iz prvog posta može da se ograniči deo "populacije" koji će da prati ovu temu od onih koji neće. na Branku je da opravda očekivanja u realnosti i to (ako treba i uz pomoć ostalih koji su odlučili da temu podrže) da i dokaže:teoretski a onda i praktično merenjima na gotovom uređaju. moj stav. sa druge strane,uvek je slobodno da se otvori "kontra tema" sa modernim delovima koja će praktično da pobedi ovu old-timer verziju,po ceni,jednostavnosti i trajnosti. prvi bi bio budala ako bi se opredelio na skuplju i lošiju opciju koja je manje pouzdana. "Let the games begin..."
da dodam,TO3 nije po meni ni malo nenabavljiva komponenta,a ni skupa kd joj je negde mesto. mada,i mator sam ja...ko ima volje nađe načina,ko nema-nađe razloga.
Chop your own wood and it will warm you twice
Reply
#7
Da.

IGBT su jako žilavi tranzistori i podnose rad i na 100+*C. Kada se dobro ohlade mogu izdržati strahovitu discipaciju.

Ako se izabere neki koji poseduje SCR osobinu (Short Circuit Rating) onda se može spasti od stradanja sa strujom reda 6-8 x Imax u roku od 10uS. Kod na primer IGBT za tipičnih 40A na 100*C, ta zaštita se može aktivirati kod naglog udara na oko 200+A.
To se da izvesti nekim malenim tiristorčetom tipa BRX49 ili slično, koji će kod enormnog prekoračenja struje šutnuti gejt dole (lečujuća zaštita od abnormalnih struja). Recimo neko punjenje ogromnog elko sa zaboravljenim CC...

Za razliku od BJT koji imaju maleni korak napona baze za veliku promenu struje, IGBT u analognom radu zahteva promenu od par volti na gejtu i i ima veliku milerovu kapacitivnost, veliku ulaznu kapacitet i izvesnu "repnu" struju kod brzog isključenja.
To ga čini malo nezgodnim "igračem" u analognim konstrukcijama i bez korektnog načina pobude znatno sporijim od prosečnog BJT, što pak dovodi do sporog odziva linearnog stabilizatora i vrlo otežane frekventne kompenzacije.

Iz tog razloga ispred IGBT treba, u analogne svrhe, treba obezbediti analogni drajver u AB klasi, sa strujnim kapacitetom bar 200-500mApk i mirnom strujom reda 10-20mA. To se da izvesti sa dva tranzistora i par diodica koji će ih dovesti u AB klasu...
Tada će IGBT imati odziv poput vrlo brzog BJT, a znatno ga nadmašiti izdržljivošću.

Kad već pomenusmo BJT, izuzetni kandidati za analogne stabilizatore su recimo BJT tipa D44H11 ili KSE44H11 (NPN) ili ako tako zahteva konstrukcija onda PNP D45H11 ili KSE45H11.
To su moćni i neobično jevtini tranzistori prema performansama, sa velikim strujnim pojačanjem i veoma brzi za upravo takve primene.
Upoterebom takvih se može dobiti jako, jako brz analogni stabilizator, a čim je brz onda ima i dobro potiskivanje smetnji...

Na žalost, discipacija koju takvi BJT mogu podneti nije ni blizu IGBT, tako da bi ih trebalo nekoliko paralelno (možda 6-8 opasno ohlađenih komada) za nekih na primer 10A pri recimo 50V, što bi se recimo sasvim lako pokrilo sa dva do tri IGBT klase 50+A struje (svi su za bar 600V i o tom aspektu ne treba brinuti).

Mislim, u pretpostavci od malopre se radi o 500W sirove termogene snage, što nije naivno ni malo jer jedna sijalica od 100W odgaji puno pilića u nekoj kartonskoj kutiji :-)

Probajte da ohladite nekim hladnjakom lemilicu od 50W pa ćete shvatiti o čemu pričam (da se ne gađamo vatima ko oni što budže Jugiće konjima :-)...

Eto toliko i ako zatreba neka instant pomoć oko te naprave vi recite.
Reply
#8
2N3773 je 190-240 din..Nabavljivo 2N3055 takodje oko 200din, nabavljiv.
IGBT su 700-1000 i + din
Da li za linearac 30-50V treba tranzistor 1200V? Da li za tih 30-50V i 5A moze da zadovolji trafo 30VA?
Koliko je bedasto mastati o regulaciji 0-50V i struji 0-5 ili kusur ampera, sa preciznoscu podesavanja struje par mA? Ili neki naponski zahtevi podesavanja milivolti...
Ne moze jedan ispravljac da pokrije sve zamisljene situacije, i da napaja osetljivi led sa nekoliko mA i da zavaruje dva lima...
Dali nekome ko nema nista u fiokici uopste treba takav ispravljac...da li su i ovi lakonabavljivi plastikanci za 60-70 evra zadovoljavajuci, a ne uzimati trafoe od 400- 500VA za nijansu nize cene..plus pripadajuci elektroliti..par mF po amperu...je dovoljno

Zna se sta su blic kriterijumi, 2A po tranzistoru i pojacanje minimum 10. Rade u aktivnom rezimu, sto vece kuciste i sto veci prenos toplote. Tako definisani mogu da rade mesecima u punom rezimu bez ventilatora ili nekog drugog prinudnog hladjenja
Reply
#9
Branko je negde čini mi se pomenuo 8A i 50V kao opciju... Za te stvari onda mora ozbiljno da se hladi i pravi.
Možda mi je se učinilo to oko zahtevane snage, ali kad se radi za 8A što ne bi onda i na 10A.

Sa 2N3773 ili možda 2N3055 se može dobiti pouzdan odziv reda milisekunde, sa D44H reda par desetina uS.

Sve zavisi od toga šta se želi na kraju.
Reply
#10
Nije više tako strašna cena moćnih IGBT: https://store.comet.rs/Catalogue/Product/43247/

Takav, ako je tanko namazan pastom i direktno, bez izolatora, zašrafljen na hladnjak od npr 025K/W može sam izdržati kontinualnih oko 100W bez problema.
Reply
#11
(05-17-2019, 10:23 PM)Macola Wrote: Nije više tako strašna cena moćnih IGBT: https://store.comet.rs/Catalogue/Product/43247/

Da bas tako, sa neverovatnih 463W TDP @25C* po tranzistoru ...
Reply
#12
svako ko ide na regulisani ispravljač maksimalnog napona od 50V i struje od 5A kontinualno mora da računa na disipaciju od 250W na hladnjaku,jasno. za audio primene išao bi na 20Vdc pa na više i samim tim disipacija-rasipanje je manje. sledeće,ne bi se ni malo libio da u svrhe nekog univerzalnog napajanja stavim Borin elektronski osigurač sa regulacijom struje prekida izlaza,samo u treba njegovo mesto u sistemu. samim tim režim kvara u a_klasi bi bio smanjen na deliće sekundi(po Bori ono baš jako kratko,da tranzistor nema vremena da izgori),što je opet OK. ni Branko u početku teme ne obećava ultimate nešto ovo ono nego dobar trafo,masivan hladnjak i šaku delova... tako sam to shvatio. pokušavam da u priču dodam nešto da bi i sam došao do nečeg što mi treba a trafo već imam,hladnjaka i na poklon za isti projekt. a napokon,i sam se smatram matorim,pa k'o u ime tih vremena... Smile pa da vidimo omladinu šta može i ume? tu su-napred deco!
Chop your own wood and it will warm you twice
Reply
#13
Da, pod uslovom da peletu održiš na 25*C, kao što si i napomenuo Miki (@25*C), što može tečnim azotom ili u crtanom filmu.
Ti to znaš kao i ostali iskusni ovde, ali deca mogu da se zatrče na tih "sočnih" 436W.

Njegova termička otpornost je 0.27K/W, onda na primer hladnjak 0.25K/W, pasta još 0.08K/W i očekivani skok sa okolnih 40C na 100C, što je dt od 60C i imaš mogućih 100W.

Na istom hladnjaku će 2N3055 da ode kod manitua sa kontinualnih 50-60W... Tu recimo 2N3773 ima još veći problem jer ima veću termalnu otpornost kućišta nego stari 2n3055. On bi na primer otišao u večna lovišta sa 40-50W kontinualne snage na pomenutom hladnjaku. Dakle, treba ih više komada i to da se lepo razdeli max 30W po tranzistoru i da se ne brine.
I to ako oba nisu fake već originali.
Reply
#14
zato sam dodao u sistem Borin elektronski osigurač... a i niko se nije ograničio na 2N3055 ni BC108... jbg,ispada da sam drveni advokat Branku koji je samo postavio svoju koncepciju nečega što niko nije video,pa je ja kao nešto branim... nije do toga,nego daj da vidimo šta čovek ima na umu,neka predstavi ideju i pokaže dokaže gde je,a onda ćemo cvećem ili kamenjem... svakako će imati mane,ima ih i a-klasa pojačala pa ih iz teoretskih razloga nikad nisam pravio...(nisu mi se dopala ni na uho doduše) ali nije razlog da se ideja ne stavi na probu... zar ne?
Chop your own wood and it will warm you twice
Reply
#15
@Macko, poznato, zato sam se ogradio na 25*C jer je to mera za poredjenje sa drugim tranzistorima, sve mi jasno to sa temperaturom jer sam probao sa "onim" transizotirma kojima ne smem da spomenem oznaku Smile
Reply
#16
Mislim da je tako nešto Branko i pominjao. Nešto što se lako može sastaviti od onog što nađemo po kući.

Verujem da neće smetati što pričam o tim tranzistorima i potrebnim metodama.
Korisno je što uči omladina a Branko je stari vuk i verujem da m neće smetati da nastavi upravo kao je zamislio.

Dečica se lako zalete na podatke iz DS tako da moji postovi mogu da spreče početničke zablude.
Reply
#17
Ja san radija 2x 0-65V i 2A, ka neki kompromis za audio, 3 stupnja sekundara radi disipacije. Za audio namjene, a i većinu ostalih, i 1A je bija dovoljan do sada, sa 2A si na sigurnoj strani.
Puno ampera dosta komplicira i diže proračun....., po meni bi bolje rješenje bilo 2A i neki napon, a napravit još jedan ispravljač npr max 24-30V i 5A, koji nemora bit neki savršeni. Bolje je imat više izvora napona kad se nešto testira.
Reply
#18
Ma da. Velike struje su problem bez nekog predregulatora, makar bio i stepenasti.

Na Branku je sledeći potez a mi samo pričamo, onako usput.
Reply
#19
EI transformator i njegovo premotavanje sam postavio na svom YT profilu poprilično u detalje...što dodatno podržava priču... pa se stvar dodatno svodi na diy. ne znam kako da opišem svoje mišljenje... poslali su raketu na mesec sa posadom i vratili je na zemlju,pre 50 godina. sad im se nešto ne da... nadam se da će Branko opravdati iskustva takvih starih majstora,uz svo poštovanje modernih komponenti.
Chop your own wood and it will warm you twice
Reply
#20
(05-17-2019, 10:49 PM)mikikg Wrote: @Macko, poznato, zato sam se ogradio na 25*C jer je to mera za poredjenje sa drugim tranzistorima, sve mi jasno to sa temperaturom jer sam probao sa "onim" transizotirma kojima ne smem da spomenem oznaku Smile

Svakako da znam da ti je poznato, kako sam i napisao iznad u tom postu.
Dečici trebaju takva iskustva, kao što su i nama nekad trebala.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)