Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Gramofonske ploče
#41
Kako bi tek zucala da je sa lesnicima, ovi digitalci bi zaklipovali od muke...
Reply
#42
Dobra ideja - odlicna podloga za tortu, pogotovu 180 gramski LP, taman za nase skupove - 'ladno izdrzava transport na daljinu Big Grin

Sta da vam kazem. Samo sentiment 'eh kako nam je nekad bilo lepo, dodji da slusamo ploce' ili Ford T pa zatim VW Buba - 'kakav je to automobil, takvih danas nema!' Hm, slazem se, u potpunosti Big Grin

Na desnom kanalu zaboravili da upisu niske frekvencije i to preslo u naviku, standard.
A za visoke, neko pomenu Zdravka Colica: covek istrosio silne pare i master radio u Londonu, cuveni Abby Road studio. Ploca ide u prodaju i svaki treci kupac je vraca, jer ploca preskace! Naime, zbog kolicine visokofrekventnog zapisa igla prosecnih gramofona (Tosca, Turandot i slicni) je jednostavno iskakala. Eh, sta ces, 'ajde Colo da radimo reprint' Big Grin Big Grin
Reply
#43
Padoh sa stolice od tortilje  24
Make no mistake between my personality and my attitude.
My personality is who I am.
My attitude depends on who you are.
Reply
#44
nisam mogao da odolim da potrosim crvenu. Sreca je da je neko kupovao ploce da ima a ne da slusa tako da su kao sad ispod matrice

Nik jel ima nesto u kotlicu sutra?


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#45
he, he, samo se vi sprdajte...
...ali prve digitalne zrtve padose...

ps
uklizao Jevrem pre mene
Reply
#46
zar imamo okupljanje na Tamisu suta? Nisam znao.  Smile
Reply
#47
moze biti ali ne mora da znaci...
kotlic se moze, kojekude, svuda postaviti, pored Tamisa, usred Barande ili po volji...
U bilo kom slucaju, Prijatno vam bilo!
Reply
#48
(03-14-2019, 09:26 PM)Jevrem Wrote: ...Nik jel ima nesto u kotlicu sutra?...

Tja, komsija nudio samo nekog krzljavog somica pa mi nije bilo previse interesantno al' mozda ipak nesto osmislimo za kutlacu ?
Reply
#49
Šala. drago mi je da cemo se videti i ispricati. Mozemo dokumentovati fotkama za ostatak foruma
Reply
#50
zapravo se ništa loše ne dešava u temi: oni što ne preferiraju zezaju na kvalitetan način, oni što vole ili se pridruže ili mudro ćute... ipak se OKREĆE! Big Grin
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Reply
#51
Danas je vinil, da se integralno izrazim, podrazumevajuci i ploce i opremu za slusanje ploca, tesko opterecen pomodarstvom i ekskluzivom. NAravno, i nekada je toga bilo ali u znacajno manjoj meri, valjda bilo zabranjeno pranje novca.Wink

Do pojave CD-a, vinil je bio najkvalitetnii kucni nosilac zvuka, koji je pravio sasvim zadovoljavajuci ambijent i sa prosecnom opremom. Ali je pomalo bio smor, neki albumi su sadrzavali i hitove i kvalitetne numere, ali i veci deo prosecnih numera. Igle su bile sklone trosenju, pa su ozbiljne kombinacije za slusanje muzike imale pravilo da se ploce snime na traku, pa da se traka arci za svakodnevno slusanje muzike, a ploca u posebnim trenucima nirvane.

Sada to zalazi u ezoteriju, ali uz malo prociscene paznje, fino izradjenih delica sistema, moze se napraviti iili sastaviti ozbiljno dobar sistem.
NAravno, podrazumeva se ozbiljan finis audio lanca, pojacalo i zvucnici, bez obzira na vrstu nosioca zvucnog zapisa.
Reply
#52
(03-14-2019, 09:59 PM)HomeMadeAudioProject Wrote: zapravo se ništa loše ne dešava u temi: oni što ne preferiraju zezaju na kvalitetan način, oni što vole ili se pridruže ili mudro ćute... ipak se OKREĆE! Big Grin

Ja zaista volim da poslušam kvalitetan gramofonski nameštaj (bez sve šale) ali kod nekog, ne kod sebe. Iz praktičnih razloga - traži očuvanu ploču, plati kao Grčka, ustani i izvadi je iz gaća, stavi na gramofon, čisti četkicom, spusti iglu, obrni stranu. Šuš, puc, kuc. Puče igla (u mom slučaju bi bilo 200 evra) nađi gramofon iz 75-te koji je toliko ishajpovan da mu je cena 5 puta viša nego pre 10 godina, pravi plint, nije dobro furniran, traži novog majstora, juri drugi idler, oteglio se kaiš. Ovaj fono ovako zvuči, onaj onako, step ap trafoi, ožičenje, matovi, tanjiri, pritiskači ... A sve što mu uradim, razlika se čuje.

Previše je to igranke za moju trošnu srčku i paučinaste nerve. 

Slično prosvetljenje sam doživeo kad sam ozbiljnije hteo da formiram akvarijum (malo ispod 200 litara zapremine). Volim vinil i akvarijume da vidim kad odem kod nekog ali kod mene kući samo minimalizam, digitalija i ambijentalna lampa.

Sagledavši na vreme šta znači imati kvalitetan gramofonski nameštaj, počeo sam mnogo više da cenim one koji ga imaju znajući koliko truda je potrebno da bi nešto bilo vrhunsko. No, to je onaj korak koji ja, odavno mi je već jasno, neću nikada napraviti.
Reply
#53
Kada na gramofonu nešto napraviš ili promijeniš, kao što si i sam primjetio, velike su šanse da se to i čuje. Dokoni audiofili sa CD playerima mijenjaju strujne kabele, prave nožice u obliku šiljka, stavljaju zlatne osigurače, bogatiji stavljaju mpingo komadiće ebanovine, neki imaju šumanove rezonatore i unatoč tome što je to više aktivnost za psihijatrijsku ustanovu tvrde da su postigli napredak u zvuku. Svaka budala ima svoje veselje. meni ove vremešne gramofondžije djeluju puno normalnije.
BTW imam doma oko 1000 ploča u mint stanju i još nekoliko puta toliko koje nisu. To je materijalna vrijednost zajedno sa svim omotima u formatu slova koji su pogodni za čitanje dok slušaš ploču. Tisuću fajlova na hard disku danas imaš sutra nemaš, to ne vrijedi ništa.
Reply
#54
Krenula priča koliko se kome sviđaju ploče, pa da se ubacim (po običaju na pola strane)...
Nevezano direktno za ploče, ispričao bih nešto što pre više od 10 godina nađoh na nekom chatu (ili nečem sličnom). Priča jedan naš Mađar iz Vojvodine.
2006. kad se CG otcepila od nas, njegova porodica sedi za stolom i pričaju koliko su sve država promenili, a da se se mrdnuli nisu. Baba im je rođena u Kraljevini SHS, pa onda Kraljevina Jugoslavija, pa posle rata Demokratska Federativna Jugoslavija, koja brzo prelazi u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, pa u već poznatiju SFRJ, pa SRJ, onda SCG i na kraju RS. I krene priča koja od tih 8 država je bila najbolja. Nikako nisu mogli da se slože, pa u pomoć prizovu babu, koja je jedina živela u svakoj od njih. Baba, kao iz topa, bez razmišljanja: "Naravno, za vreme kralja Šandora!" Svi u šoku, kako kralj Aleksandar (Mađari ga zovu Šandor), kad si baba kulačila na nemačkim imanjima po 12 sati svakog dana, itd. I onda svi zaćutaše, jer shvatiše zašto je babi bilo najlepše u doba kad je najviše radila. Baba je u vreme Šandora imala 17 godina. I nema boljeg vremena od tog...
Dakle, ako je neko u doba "vinil ere" imao 17 godina i uz zvuke nekog grebača ploča, kao što je Macoli draga Tosca 20, plesao (nadam se da nije samo plesao, već se i malo "povaćario" sa drugaricom iz razreda), taj zvuk mu je najbolji. Bez konkurencije. Možda nije tehnički superiorniji (a nije sigurno), ali je najdraži. A muzika se i sluša zbog osećaja. Isključivo zbog njega. A ako smo još učestvovali u izradi opreme za slušanje drage nam muzike, šta više da tražimo od života? Dobro, porodica je van konkurencije.
Ma koliko zvuk sa CDa bio bolji od vinila u frekventnom opsegu, distorziji, dinamici, itd., mnogima iz te "vinil ere" će upravo nedostajati malo tog krckanja i pucketanja, jer slušanje muzike bez "šuš, puc, kuc" pre same pesme, nema tu draž. Nema predigre (pa ma koliko kratko trajala)...
Mojoj deci (deca su mi relativno mala, oženio sam se u 46-oj) ne uspevam da objasnim šta je to i kako je radio magnetofon, a za kasetaš sam morao na tavan, pa se nadam da će im sad biti jasnije. Usput sam dobio nadimak skupljača starinske audio-opreme iako taj Sonyjev dual-deck ima svega 25 godina.
Zvu, kao i mnoge druge kolege sa foruma, očigledno ne pripadaju vinil-erašima, i meni je apsolutno jasan njihov stav: "Zašto moram da slušam šuš, puc, kvrc i da dobijem manje-više očigledno lošiji zvuk za mnogo veće pare, umesto da samo pritisnem jedno dugme i da uživam u svemu?". U svemu su u pravu i teško je objasniti argumente ovih drugih. Osećaj se ne može preneti i analizirati.
Imam jednog prijatelja s kojim sam 70-ih delio zajedničku sudbinu i on danas više nema nikakvu audio-opremu, a ima milione (ne u dinarima, već evrima). Kad sam ga pitao zašto nema ništa od toga, rekao je da mu to više ne predstavlja ni izbliza takvo zadovoljstvo kao što je bilo kad je ploče slušao na tuđim Toskama. Reče i da mu je neko tad poklonio, ne Tosku 20 ili 10, već Tosku 5, da bi mu danas dao milion evra.
Odgovor na pitanje zašto neko više voli ploče je isti kao na pitanje zašto neko voli Bitlse, a ne Bijonse...
O ukusima se ne raspravlja, bitan je doživljaj...
Reply
#55
(03-15-2019, 09:39 AM)zbotic Wrote: ................BTW imam doma oko 1000 ploča u mint stanju i još nekoliko puta toliko koje nisu. To je materijalna vrijednost zajedno sa svim omotima u formatu slova koji su pogodni za čitanje dok slušaš ploču. Tisuću fajlova na hard disku danas imaš sutra nemaš, to ne vrijedi ništa.

Opcija da nemaš ništa sutra ako danas imaš nešto na HD jeste samo ako nemaš back-up. Ja imam malo preko 1TB muzike - da ni ne pominjem koliko je to albuma i izvođača. Dva nova HD-a od 2TB (jedan aktivan, drugi da stoji za bekap) koštaju čitavih 150 evra. Ne mogu se ni malo složiti sa gore citiranim. Jer možemo reći i ovako. Ja imam 1000 albuma na cloud-u. Neko ima 4000 vinila ali (nido bog) zapali se zgrada/kuća i ode sve. Na klaudu je vrednost: vinil danas imaš, sutra nemaš Smile
Reply
#56
Millan, nemam šta da dodam niti oduzmem - tačno sve do slova. uvek gledam da budem u "best buy" za onoliko para koliko mogu da izdvojim a da mi usput čini zadovoljstvo, i tu stanem jer kraja nema,ma koji deo audio sistema da je u pitanju. kad bi krenuo tim putem to bi mi postalo opterećenje a prestalo da bude hobi - aktivnost opuštanja.
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Reply
#57
(03-15-2019, 09:39 AM)zbotic Wrote: Kada na gramofonu nešto napraviš ili promijeniš, kao što si i sam primjetio, velike su šanse da se to i čuje. Dokoni audiofili sa CD playerima mijenjaju strujne kabele, prave nožice u obliku šiljka, stavljaju zlatne osigurače, bogatiji stavljaju mpingo komadiće ebanovine, neki imaju šumanove rezonatore i unatoč tome što je to više aktivnost za psihijatrijsku ustanovu tvrde da su postigli napredak u zvuku. Svaka budala ima svoje veselje. meni ove vremešne gramofondžije djeluju puno normalnije.
BTW imam doma oko 1000 ploča u mint stanju i još nekoliko puta toliko koje nisu. To je materijalna vrijednost zajedno sa svim omotima u formatu slova koji su pogodni za čitanje dok slušaš ploču. Tisuću fajlova na hard disku danas imaš sutra nemaš, to ne vrijedi ništa.

Upravo tako i jezgrovito.

Vinil moze da bude beskonacna zabava, i jako je tesko postavljati granice, najlakse su finansijske, ali crvic kopa. Vinil nekada i vinil sada se dramaticno razlikuju, da ne pricam i ja o Toskama(bese 10-ka), bitnije su mi bile cvrce koje cvrkucu dok slusaju vinil, a ja se nesto i ne secam zvuka od silne dekoncentracije. Smile
Sada je vinil ozbiljno pomodna aktivnost ozbiljno ustogljena, sa ozbiljnim problemima resursa. Ono sa cime mozemo da se igramo su komponente, koje se mogu doterati na natprosecno visok nivo, bez da bude ezoterije, ali vec dovoljno predobre za karakteristike ploce.
Sta je bilo nekada, bilo pa proslo...
A da moze da se napravi igra bez granica...moze...
Reply
#58
(03-15-2019, 10:33 AM)Millan Wrote: Krenula priča koliko se kome sviđaju ploče, pa da se ubacim (po običaju na pola strane)...
Nevezano direktno za ploče, ispričao bih nešto što pre više od 10 godina nađoh na nekom chatu (ili nečem sličnom). Priča jedan naš Mađar iz Vojvodine.
2006. kad se CG otcepila od nas, njegova porodica sedi za stolom i pričaju koliko su sve država promenili, a da se se mrdnuli nisu. Baba im je rođena u Kraljevini SHS, pa onda Kraljevina Jugoslavija, pa posle rata Demokratska Federativna Jugoslavija, koja brzo prelazi u Federativnu Narodnu Republiku Jugoslaviju, pa u već poznatiju SFRJ, pa SRJ, onda SCG i na kraju RS. I krene priča koja od tih 8 država je bila najbolja. Nikako nisu mogli da se slože, pa u pomoć prizovu babu, koja je jedina živela u svakoj od njih. Baba, kao iz topa, bez razmišljanja: "Naravno, za vreme kralja Šandora!" Svi u šoku, kako kralj Aleksandar (Mađari ga zovu Šandor), kad si baba kulačila na nemačkim imanjima po 12 sati svakog dana, itd. I onda svi zaćutaše, jer shvatiše zašto je babi bilo najlepše u doba kad je najviše radila. Baba je u vreme Šandora imala 17 godina. I nema boljeg vremena od tog...
Dakle, ako je neko u doba "vinil ere" imao 17 godina i uz zvuke nekog grebača ploča, kao što je Macoli draga Tosca 20, plesao (nadam se da nije samo plesao, već se i malo "povaćario" sa drugaricom iz razreda), taj zvuk mu je najbolji. Bez konkurencije. Možda nije tehnički superiorniji (a nije sigurno), ali je najdraži. A muzika se i sluša zbog osećaja. Isključivo zbog njega. A ako smo još učestvovali u izradi opreme za slušanje drage nam muzike, šta više da tražimo od života? Dobro, porodica je van konkurencije.
Ma koliko zvuk sa CDa bio bolji od vinila u frekventnom opsegu, distorziji, dinamici, itd., mnogima iz te "vinil ere" će upravo nedostajati malo tog krckanja i pucketanja, jer slušanje muzike bez "šuš, puc, kuc" pre same pesme, nema tu draž. Nema predigre (pa ma koliko kratko trajala)...
Mojoj deci (deca su mi relativno mala, oženio sam se u 46-oj) ne uspevam da objasnim šta je to i kako je radio magnetofon, a za kasetaš sam morao na tavan, pa se nadam da će im sad biti jasnije. Usput sam dobio nadimak skupljača starinske audio-opreme iako taj Sonyjev dual-deck ima svega 25 godina.
Zvu, kao i mnoge druge kolege sa foruma, očigledno ne pripadaju vinil-erašima, i meni je apsolutno jasan njihov stav: "Zašto moram da slušam šuš, puc, kvrc i da dobijem manje-više očigledno lošiji zvuk za mnogo veće pare, umesto da samo pritisnem jedno dugme i da uživam u svemu?". U svemu su u pravu i teško je objasniti argumente ovih drugih. Osećaj se ne može preneti i analizirati.
Imam jednog prijatelja s kojim sam 70-ih delio zajedničku sudbinu i on danas više nema nikakvu audio-opremu, a ima milione (ne u dinarima, već evrima). Kad sam ga pitao zašto nema ništa od toga, rekao je da mu to više ne predstavlja ni izbliza takvo zadovoljstvo kao što je bilo kad je ploče slušao na tuđim Toskama. Reče i da mu je neko tad poklonio, ne Tosku 20 ili 10, već Tosku 5, da bi mu danas dao milion evra.
Odgovor na pitanje zašto neko više voli ploče je isti kao na pitanje zašto neko voli Bitlse, a ne Bijonse...
O ukusima se ne raspravlja, bitan je doživljaj...

 


Dosta toga dobro rečeno, ali dosta toga i pogrešno. Ako se slušalo na Toscama onda nije ni čudo što je zapamćen doživljaj pucketanja i šuma i slično. Otkud uopće ideja da je zvuk s cd-a bolji i prirodniji od gramofona?
Što se tiče comp audia, tu je igranka možda i veća nego sa gramofonom. Počevši od izbora računala, konfiguracije, ne svira isto sa istim softverom, pa pitanje napajanja, o dacu da se i ne priča. Šlag na tortu je (upitna)kvaliteta dostupnih zvučnih zapisa.
Ne jednom sam bio kod kolega koji imaju sastvaljen sistem baziran na digitaliji i ne jednom sam vidio da kad je sve u digitalnom obliku, samo se prebacuju albumi, nema se živaca dočekati kraj pa da se zasvira nešto drugo.
No tko šta voli u svakom slučaju.
Reply
#59
izmenio sam prvobitni post,bio je zez što je @ziki pisanje utpoljeno u @Millan post. nego:priča oko poređenja zvuka vinila i digitalije počela je od mog citata @Nik-ovog posta gde on kaže činjenicu kako su ovovremeno snimane ploče - sa digitalnog zapisa preko DA konvertora na rezač/pržilicu vinila. dakle opet je D-A i moderna varijanta ispred onog što danas kupujemo pod novo i, najgrđe, pomisli da je total analog...
🇷🇸🇷🇸🇷🇸
Reply
#60
Upravo tako Aco,
Iole ozbiljniji studio danasnjice raspolaze i radi sa digitalnom opremom. Skoro sve je digitalno u lancu snimanja sem mikrofona koji su i dalje vecinom cevni, pa model ovaj za glas, onaj za gitaru itd. Da li snimaju na 64, 128, 256 ili vise kanala zavisi opet od moci studija. Nakon miksovanja i finalne obrade master se snima ili na CD/DVD medij ili na dobri stari trakas.
Fama o nadmoci gramofona je lazna i to se poredjenjem tehnickih parametara dva medija ocas posla vidi. Niko ne osporava lep dozivljaj pazljivog drzanja okruglog parceta plastike u rukama i prelistavanje bogatog opisa pesama, izvodjaca, producenata i njihovih pomocnika, sve do kuceta i maceta koji su se vrzmali tokom snimanja materijala. Slicno je sa skupim CD-om dobre produkcije.
Sastavljanje PC baziranog setapa za reprodukciju muzike je slozeno bas kao i odabir komponenti gramofona. A gramofon takodje nije jedina komponenta u lancu vec su tu i nekakva predpojacala pa za glavu onu, glavu ovu. Izaberi otpornost, izaberi impedansu, daj sut, daj prshut.
I ja mogu da kazem da jos nisam cuo gramofonski setap koji bi me bacio u neosvest, cuo sam samo dobre i odlicne sisteme, kao i kod digitalije. Tri CD plejera sam prodao iako je svaki slovio za nekakav 'audiofilski' uredjaj ove ili one klase. I poceo da se igram i sastavljam racunarski bazirane sisteme za reprodukciju muzike, onako kako su racunari vremenom napredovali. Kako hardverski tako i softverski, ukljucujuci i operativne sisteme.
Da li je lako sastaviti PC bazirani audio sistem? Pa nije. Pre svega iz lenjosti da se nesto novo nauci i primeni. Ah, eno krntije iz '84 godine na oglasima, sad cu da dodam malo muzike i ocekujem cudo. Takvo cudo ne postoji. Isto se moras zainteresovati za svaki hardverski element kao sto to cinis kod gramofona pa zatim preci na testiranje operativnih sistema, sta i kako se iz njega moze eliminisati, preurediti vreme startovanja i prioritet izvrsavanja. A na kraju odabrati vrhunski softver i dobro ga prostudirati. Tek onda pricamo o ozbiljnoj PC reprodukciji muzike.
Nazalost, u realnosti ogromna vecina ne zeli, ponavljam, ne zeli da potrosi 70-100-150 eura za vrhunski audio softver vec trazi dobro a za dzabe, fraj. E pa nema.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)