Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Sit Amplifier
#1
Slucajno u razgovoru sa Nikom dotakli smo se teme o Sit pojacivacima .Procitah da I Nelson Pass ima sit pojacivace.Tranzistori u izlazu koji imaju karakteristike kao lampe triode.Da li je neko imao iskustva sa Sit pojacivacima mozda cuo kako zvuce.Ako bi neko strucan mogao da iskometarise prednosti I mane topologije,cak sam  I nasao da postoji Sit ciclotrone.
Reply
#2
Evo I seme Sit ciclotrone
Reply
#3
Sit ciclotrone


Attached Files
.bmp   SIT CIRCLOTRON AMP 100.bmp (Size: 131,69 KB / Downloads: 39)
Reply
#4
(10-14-2018, 08:14 AM)ghostrider Wrote: ...Procitah da I Nelson Pass ima sit pojacivace.Tranzistori u izlazu koji imaju karakteristike kao lampe triode.....

Može i objašnjenje koje su to karakteristike lampi povoljne/povoljnije za zvuk od karakteristika tranzistora. Ja tranzistor sa karakteristikama lampi kapiram kao jako loš tranzistor, odnosno tranzistor posmatram kao ozbiljno unapređenje onih karakteristika neophodnih za neutralan zvuk, a koje su lampama nedostajale.

Zaista pitam, ne zahebavam.
Reply
#5
Sit moze lako da se pobudi i iskoristili su ga da ga drajvuju direktno sa trafoom koji dize ulazni napon tako da izlazni stepen radi samo kao strujni. Problem je nabavka tranzistora narocito nakon trenutne pomame za tranzistorima. da sacekamo Macolu da nam iz malog prsta izbaci neki novi tranzistor koji moze da zameni sit


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#6
Malo kasnije ću ponuditi neka objašnjenja, samo da pogledam slike sa skupa na kom na žalost nisam bio.
Reply
#7
Dok se Macola ne pozabavi evo i seme od cega se krenulo pre Sit-a, M2. Problme ovog sklopa je drajvovanje IRF-ova samo sa trafoom. Sit se jako lako pobudjuje jedino sto trazi negativan napon na gejtu pa zahteva odatni sklop za bias. Sprezni trafo radi i naponsko pojacanje dok je izlaz kod sit-3 SE. u datoj semi ja bi jedino na ualzni bafer dodao trimer izmedju sorsova radi podasavnja izlaznog spektra ili ga resiti pomocu bipolarnih tranzistora


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#8
(10-14-2018, 10:05 AM)Zvu Wrote:
(10-14-2018, 08:14 AM)ghostrider Wrote: ...Procitah da I Nelson Pass ima sit pojacivace.Tranzistori u izlazu koji imaju karakteristike kao lampe triode.....

Može i objašnjenje koje su to karakteristike lampi povoljne/povoljnije za zvuk od karakteristika tranzistora. Ja tranzistor sa karakteristikama lampi kapiram kao jako loš tranzistor, odnosno tranzistor posmatram kao ozbiljno unapređenje onih karakteristika neophodnih za neutralan zvuk, a koje su lampama nedostajale.

Zaista pitam, ne zahebavam.

Zvule,

Znam da potpuno ozbiljno pitaš jer pretpostavljam da se nisi pretrano bavio tom oblašću, ujedno znam i da si vrlo ozbiljan čovek sa vrlo pedantim i dubokim pristupom onom što radiš.

Za početak, imaš pogrešnu premisu da je tranzistor, kome je karakteristika bliska karakteristici lampe (elektronske cevi), lošiji tranzistor za za bilo kakvu upotrebu. 

Tvoja premisa je (vrlo uobičajena i) indirektno izazvana slušanjem konačnog "proizvoda" cevnih pojačavača, a pošto se zovu "cevni", onda je logično "okriviti" upravo cevi...
Za cevne pojačavače je možda bolje primeniti naziv "transformatorski pojačavači", jer je transformator dominantna odrednica konačnog "čujnog proizvoda".

Upravo suprotno vrlo uobičajenoj predrasudi, karakteristika prosečne lampe (elektronske cevi) je značajno linearnija od karakteristike prosečnog tranzistora.

Ono što diktira kvalitet prenosa zvuka kod cevnih pojačavača je neophodnost izlaznog transformatora, čiji: propusni opseg, uticaj na fazni stav, nelinearnost magnećenja koja ubacuje nove harmonike i "guta" neke postojeće, deformišu izvorni sadržaj koji je ušao u pojačavač.

Transformator je neophodan za prilagođenje impendansi, zbog toga što su cevi visokoimpendansni izvori (veliki naponi - male struje), a tipični potrošači (zvučnik, slušalice) niskoimpendansni potrošači (mali naponi - velike struje).
Zamisli na primer da pokušaš da pokreneš zvučnik od 4 oma, direktno zakačen na anodu neke izlazne cevi, koja je predviđena za 100W ampa(kad ima prilagodni transformator), sa recimo "celih" prosečnih par stotina miliampera koje može ponuditi ta cev...
Dobio bi par stotina milivata "kristalno lepog" zvuka bez trafoa, a 99,9W bi bilo bačeno u toplotu.

Transformator je taj koji poveća efikasnost, konvertujući promenu reda neku stotinu volti i neku stotinu miliampera u red veličine nekoliko do par desetina volti i nekoliko ampera.

Tek su se pred kraj "ere" komercijalne primene cevi, pojavile vrlo niskoimpendansne cevi, koje su mogle biti direktno zakačene na zvučnik tipičnih impendansi (4,8,16,32R), ali i dalje sa stepenom iskorišćenja reda desetak procenata i tek tada sa izuzetnim zvukom (krajnje linearan prenos, kada se ispoštuju pravila za to).
Jedna od poslednjih izuzetnih power cevi, u klasi najboljih na svetu za audio power je bila KT90 proizvodnje bivše Ei iz Niša.
Posle toga su "pobedili" niskoimpendansni tranzistori, sa brojnim manama, ali i sa brojnim prednostima oko stepena korisnosti i kompaktnosti uređaja, kao i manjim radnim temperaturama, kao i manjom osetljivosti na mehanički stres.

Same lampe (elektronske cevi) su superiornije od tranzistora u svim stepenima pre izlaznog transformatora, zahvaljujući dosta lineranoj prenosnoj karakteristici i visokoj temperaturnoj stabilnosti iste (kada cev postigne nominalnu temperaturu po uključenju).
Savršen dokaz za to je činjenica da se sa neuporedivo manjim brojem aktivnih stepena (jedan sistem u cevi: trioda, pentoda, etc...), može napraviti pojačavač sa istim pojačanjem i linearnošću, kao sa bar dva tri puta više neophodnih tranzistora, od čega pola njih bude tu kao kompenzacija nestabilne temperaturne karakteristike poluprovodnika.

Stari cevni radio prijemnici su tipično imali samo tri do pet cevnih sistema, ponekad samo u dva-tri staklena balona: ulazni pojačavač, lokalni oscilator, mešač, međufrekventni pojačavač i izlazni audio pojačavač.
U takvom se pojača antenski signal ranga mikrovolta na promenu od par stotina volti na izlaznom audio stepenu.
Za istu "stvar", sa približnim karakteristikama osetljivosti i šuma, je obično potrebna puna kesica tranzistora i nekoliko puta više pasivnih pratećih komponenti (doduše minijaturnih).

U stvari, tranzistor sa karakteristikom koja je bliska karakteristici triode je tranzistor iz grupe superlinearnih tranzistora.

--------------------------------------------------------

Malo ću nastaviti da "davim" sa opisom cevi i tranzistora raznih vrsta, u korist i drugih čitalaca, gde sigurno ima puno početnika koji se tek dohvataju elektronike, a verujem i da ćeš ti naći koji koristan podatak.
Pokušaću to, kao i do sada, jednostavnim rečnikom običnog čoveka, bez nekih preteranih detalja, jer cilj je razumevanje principa do jasnog stanja, a posle će zainteresovani lako naći brdo literature koja je o tome napisana.
Ne pada mi na pamet da previše citiram literaturu jer se to svuda može naći i pročitati, već upravo da svedem stvari do krajnje jednostavnosti, koja je najvažnija za dobar početak i pišem ono što se teže nađe u tipičnoj literaturi.

Na forumu je mnogo mladih ljudi (na našu radost), koji se nisu nikad susretali sa cevima i ne znaju kako to radi...

-------------------------------------------------------------------

Elektronske cevi:

Zadržaću se samo na tipičnim vakuumskim elektronskim cevima, tipa: trioda tetroda i pentoda, koje su primenjivane u audio oblasti. 

Zato jer postoji ogroman broj (hiljade) vrsta, kako vakuumskih tako i cevi punjenih gasom ili parama metala, kao i vrlo specijalizovanih namenskih cevi koje obavljaju veoma složene funkcije u jednom sistemu. nekom drugom prilikom ćemo se baviti takvima.

Cevi su u jednom istorijskom trenutku 70. na 80. dostigle tako moćnu fazu razvoja, da je u jednom cevnom sistemu (vakuumiranom ili gasom punjenom balonu) bivao smeštan vrlo složen namenski sklop. Postoje razne vrste takvih cevi koje su bile: brojački sistemi, fotomultiplikatori, detektori zračenja, varijabilne reaktanse, čitavi kompletni prijemnici 
i tako dalje i tako dalje...
----------------------------------

Trioda:

Trioda je, kako joj ime kaže, aktivni element sa tri elektrode: katoda, anoda i upravljačka rešetka.
Elektrode su u staklenom ili metalnom balonu koji je podvrgnut vrlo visokom vakuumu (svega neki mm Hg). Od kvaliteta vakuuma značajno zavisi kvalitet rada i vek cevi jer on vremenom opada, delom zbog mikrošupljina (poroznosti), delom zbog isparenja metalnih i nemetalnih delova koji vremenom zagađuju prazan prostor svojim prisustvom.




Katoda (emiter elektrona, referentna elektroda):

Katoda triode je elektroda koja emituje elektrone u prazan prostor (visoki vakuum unutar balona).
Njen potencijal je negativan u odnosu na anodu, tj. uvek se vezuje na negativan kraj glavnog napajanja.
Emisija elektrona zavisi od visine temperature katode i raste sa porastom temperature. Tu postoji ograničenje konačnom granicom topljenja grejnog elementa i same katode i ne može se iznad tih temperatura.
Najstarije cevi su radile sa temperaturama katode iznad 1000C, dok modernije cevi rade sa temperatrama oko 800C.
Već na početku ere cevi, otkrilo je se da se elektronska emisija jako povećava kada se na katodu nanesu materijali koji olakšavaju emisiju elektrona, poput barijuma, torijuma, stroncijuma i td.
Moderne katode imaju indirektno zagrevanje posebnim grejnim vlaknima koja su unutar cevčice, koja je sama katoda.
Cevčica je premazana aktivnim slojem koji povećava emisiju elektrona pri relativno nižim temperaturama grejnih vlakana, što im produžuje vek i smanjuje osetljivost na mehanički stres, ujedno omogućuje korišćenje manje katode, tj. katode sa manjom površinom. Takođe je ta mera značajno smanjila ukupne gabarite cevi.

Kada se elektronska cev stavi u pogon, uključi joj se grejanje i kada katoda postane dovoljno vrela, oko nje se pojavi "oblak" slobodnih elektrona.
Za maksimalan vek cevi je najpovoljnije tek kad katoda postigne optimalnu temperaturu uključiti anodni napon.
Za vreme prelaznog perioda, dok katoda nije postigla radnu temperaturu, ako se ukjuči anodni napon, jakim pozitivnim poljem anode elektroni budu bukvalno "iščupani" iz aktivnog sloja katode, čim se svaki put po malo ošteti taj aktivni sloj. Što je snažnija cev - to više treba obratiti pažnju na redosled uključenja i postizanje radne temperature katode.

Upravljačka rešetka(kontrolor protoka elektrona):

Rešetka je popularno ime za elektrodu koja je uglavnom napravljena od tanke metalne žice, koja je namotana u zavojnicu oko katode, na izvesnom rastojanju i sa definisanom gustinom navojaka.
Na temeljnom izolatoru se nalaze metalni stubići koji nose tu tanku zavojnicu i drže je na tačnoj distanci od katode.
Od rastojanja "rešetke" i gustine njene spirale zavisi upravljačka karakteristika cevi. Bliža rešetka i veća gustina rešetke  produkuju veću "strminu" cevi (o kojoj ćemo kasnije) ali zato nose i dodatne probleme, te se pribegava kompromisnim rešenjima.
Kada je katoda vruća i oko nje postoji oblak elektrona, a rešetka je na neutralnom potencijalu (u odnosu na katodu, koja je referentna tačka uvek), bilo koja pozitivno naelektrisana elektroda u istom balonu će privući slobodne elektrone i struja cevi (struja katode) će poteći.
Dakle, iz katode "izviru" elektroni koji bivaju privučeni nekom pozitivnom elektrodom, onda ulaze u tu pozitivnu elektrodu i struja tako teče (najjednostavnije opisano).
Ako rešetku snabdemo izvesnim negativnim potencijalom, ona će formirati negativno polje oko onih pomenutih žičica, čim će suziti slobodan "kanal" za protok elektrona (jer će neki biti odbijeni) i struja cevi će se smanjiti.
Kada na rešetku postavimo dovoljno visok negativan napon, struja katode će u potpunosti prestati da teče jer će svi elektroni biti odbijeni. Zbog malog rastojanja rešetke od katode, relativno mala promena električnog polja (napona) u odnosu na polje anode (napon anode), može da moduliše količinu protoka elektrona i otud potiče pojačavačko dejstvo cevi.
U slučaju da na rešetku triode (ili neke druge cevi sa više elkektroda) dovedemo pozitivan napon, rešetka će se ponašati kao anoda i preuzeće neku količinu elektrona iz katode. Odnosno, rešetka ima pravo biti i pozitivnija od katode, čim se ponaša kao anoda i to već formira vakuumsku diodu (jer kad je negativna onda odbija elektrone i struja ne teče).
Dakle, svaka vakuumska cev, bez obzira na broj elektroda u balonu, može koristiti prvu upravljačku rešetku (najbližu katodi) kao diodu, istovremeno sa radom ostalih elektroda.
Kada je rešetka pozitivna, mora se voditi računa o veličini struje rešetke, jer je male mase i površine i tok elektrona je "bombarduje" pri čemu na metalu rešetke raste temperatura (discipacija). Kod takvih primena se mora znati dozvoljena discipacija prve rešetke.
Pozitivan napon rešetke su neki konstruktori vrlo vešto znali da koriste za razne primene: automatsko dobijanje negativnog prednapona kod predajnika, limiter pozitivnog polutalasa i slično tome...

Bez obzira koji je napon na upravljačkoj rešetki, ona je neprestano blago "bombardovana" iz oblaka elektrona oko katode, te jedan maleni deo elektrona ipak završi u rešetki, te rešetka ima sklonost neprestanog povećanja negativnog potencijala koji bi poremetio propisan rad cevi.
Iz tog razloga je sa rešetke, ka nekom potencijalu bliskom katodnom, potrebno postaviti "odvodni otpornik" tj. otpornik prve rešetke, koji će odvesti tu malu količinu "uguranih" elektrona i sprečiti promenu radne tačke cevi.
Veličina tog neophodnog rešetkinog odvodnog otpornika je reda neku stotinu kilooma do nekoliko desetina megaoma i konačno određuje ulaznu otpornost cevi.
Bez tog efekta "bombardovanja", cev bi imala beskonačno veliku ulaznu otpornost i beskonačno strujno pojačanje (ali i pored toga ima ogromne obe veličine).

Tipične promene napona (devijacije) na rešetkama tipičnih cevi, zavise od veličine i snage cevi i kreću se od nekoliko stotina milivolti do nekoliko desetina volti kod snažnih cevi. Pominjem devijaciju napona koja može izazvati promenu anodne struje od nule do maksimalne struje koju može emitovati katoda te cevi.

Trioda je cev koja praktično naponom rešetke upravlja veličinom toka struje kroz cev. Pri konstantnom (negativnom) naponu rešetke, cev je dosta pristojan strujni ponor iznad nekih minimalnih napona anode.
Dakle, pripada naponski kontrolisanim strujnim izvorima/ponorima.

Kod triode se ne može govoriti o naponskom i strujnom pojačanju cevi, već o strmini upravljačke karakteristike koja se izražava u mA/V, tj. radi se o promeni anodne struje / promena napona prve rešetke.

Naponsko pojačanje zavisi od devijacije anodne struje i veličine anodne opteretne otpornosti.

Strujno pojačanje teži teoretski beskonačnom, ali nije beskonačno jer odvodni otpornik ipak zahteva neku malenu struju, ali je ipak strujno pojačanje baš ogromno.

Princip rada je skoro istovetan kao kod JFET N tipa (i može se posmatrati tako), gde su dosta slični i oblici tipičih karakteristika. Paralelno bi se moglo posmatrati na ovaj način (u smislu uloge elektroda): katoda-sors, anoda-drejn, rešetka(gejt)-gejt.
JFET N tipa je jedna malena poluprovodnička trioda i iz njegovih prinipa rada se lakše može shvatiti rad vakuumske triode.
JFET N tipa (a ne MOSFET) upravo zato što je kod JFET n tipa moguć tok iz gejta u sors, kada je pozitivniji od sorsa, poput pozitivne struje rešetke kod cevi.

Za primene u lineranim pojačavačima se cev obično koristi u najlinearnijem delu karakteristike i to se uzima kao radna oblast.
Radna tačka se postavlja spoljnim izvorom negativnog napona za prvu rešetku, ili automatski, umetanjem otpornika u vod katode, čim se katoda učini pozitivnijom u odnosu na rešetku i svodi se na slično.

U radnoj linearnoj oblasti je karakteristika prava kao strela, čim se retko koji tranzistor može pohvaliti.
To se može videti iz linka ispod, na slici 7R0 3832.
ECC83 može ostvariti THD od 1.1% bez ikakve negativne povratne veze, sa izlaznom amplitudom od 38Veff i naponskim pojačanjem od A=76,5
To je sa tranzistorima izuzetno teško izvodljivo (osim sa ekstremno superlinearnim BJT, SIC Mosfet ili SiC GaN kaskodom, pod uslovom da su temperaturno stabilisani, što je odgovor i na Jevremovo pitanje).

Anoda:

Anoda je najmasivnija elektroda, velike radne površine, koja na određenoj distanci okružuje, potpuno ili delimično, preostale dve elektrode.
Anoda se nalazi obično na dosta visokom potencijalu (naponu) reda više desetina do više stotina volti , a kod veoma snažnih predajničkih cevi to može dostići i više desetina kilovolti.
Uloga anode je da privuče elektrone iz oblaka koji pravi katoda, dok rešetka menja količinu elektrona koji će stići do anode.
Što je anoda pozitivnija, veća je njena sposobnost privlačenja, sve do granice saturacije, koja je određena kapacitetom emisije katode ili naponom rešetke.
Anoda je tokom rada cevi izložena snažnom bombardovanju elektronima koji su jako ubrzani poljem anode i to razvja dosta toplote na anodi. Anoda je zbog toga masivna i velike površine jer se od viška toplote može osloboditi samo zračenjem (u vakuumu nema drugih vidova prenosa toplote). Iz tog razloga je površina anode tamna i matirana (hrapava površina), sa ciljem povećanja emisije toplote i aktivne površine toplotne emisije.
Cev se od viška toplote dominantno oslobađa zračenjem anode radijalno u odnosu na osu cevi i greška je postaviti power cev pored sjajnih reflektujućih površina, bočno od cevi.
Radi povećanja energetske efikasnosti katode, na staklu balona cevi često biva nanešen refleksioni sloj, koji vraća deo toplote na katodu i tim joj štedi potrebnu energiju. To se spolja vidi kao neke "fleke" na unutrašnjosti stakla i to nije kvar cevi, već je to proizvođač namerno postavio.


Problemi anode nisu samo porast temperature zbog sudara sa elektronima, već postoje i problemi reflektovanih elektrona i izbijenih pozitivnih jona.
Problem izvesne količine reflektovanih elektrona i izbijenih pozitivnih jona, kod triode ometaju rad rešetke.
Vremenom je se pojavila i nova elektroda - druga rešetka ili zaštitna rešetka, čim je nastala tetroda.
Ta druga rešetka kod tetrode je pozitivna i popravlja problem triode, odnosno prima odbijene elktrone i reflektuje pozitivne jone nazad na anodu. Pošto se nalazi u mlazu elektrona, takođe ima izvesne upravljačke osobine.
Kasnije je se pojavila i još jedna - treća rešetka i tako je nastala pentoda sa još boljim osobinama. Treća rešetka odbija reflektovane elektrone i upija pozitivne jone (ono što preostane posle druge rešetke kao "lovca"). Takođe ima izvesne upravljačke osobine. Upravljačke osobine druge i treće rešetke (kod tetrode i pentode) su znatno slabije od upravljačkih osobina prve rešetke, prvenstveno zato što su na većem rastojanju od katode, potom i iz drugih razloga.
Ono što je bitno u odnosu na triodu je: višeelektrodna cev ima višu izlaznu impendansu od triode, tj. među cevima, trioda ima najnižu anodnu impendansu.
Postoji još podosta prednosti i mana i triode i višeelektrodnih cevi, ali za sada je dovoljno.

Postoje i cevi sa još većim brojem elektroda: heptode, heksode, oktode... Zaština i poslednja rešetka imaju istu ulogu, a ostale su obično upravljačke, poput mosfeta sa dva gejta. Namene su im za miksere signala, analogne množače i slično tome.

Takođe postoje cevi sa više aktivnih sistema u istom balonu: od dualnih trioda, tetroda, pentoda, pa do kombinacije duodioda sa jednom triodom i pentodom u istom balonu i sa zajedničkom katodom i naravno još mnogo drugačijih kombinacija.
Primeri su: EABC80, PCH200 i slično tome.
------------------------------------------------------------------

Tipične karakteristike poznate duple triode ECC83 izgledaju ovako:
https://frank.pocnet.net/sheets/030/e/ECC83.pdf


Trioda, na primer pomenuta ECC83 bez ikakvih problema radi sa rasponom temperatura okoline od -55C do +125C bez ikakve potrebe za temperaturnim stabilizacijama. karakteristike će se u tom rasponu temperatura minorno promeniti.

JFET N tipa, na primer neki od BF245 ima vrlo slične oblike karakteristika, ali dosta zavisne od temperature okoline.
[/url]https://www.nxp.com/docs/en/data-sheet/BF245A-B-C.pdf

[url=https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=2&ved=2ahUKEwjq5o7XlobeAhUlKcAKHdGADqEQFjABegQICRAC&url=https%3A%2F%2Fwww.nxp.com%2Fdocs%2Fen%2Fdata-sheet%2FBF245A-B-C.pdf&usg=AOvVaw3KnlJQhUe98aBTmVeOmGJo]


Generalno posmatrano, cevi su izvrsni pojačavači, kojima nije neophodna jaka NFB da bi dobro radile.
One koje se primenjuju u audio oblasti, sa lakoćom rade u kratkotalasnom opsegu (reda desetina megherca).
Problemi su: visoka izlazna impendansa (male struje veliki naponi) tj. potreba za prilagodnim transformatorom, potreba za zagrevanjem katode, veliki gabariti i osetljivost na mehaničke vibracije i slične vrste stresa, takođe i visoka temperatura balona, onda veliki naponi napajanja, neophodnost vrlo visokog vakuuma i tako dalje...
Već samo prisustvo sistema grejanja katode troši deo ukupne energije te i stepen iskorišćenja bude niži nego kod tranzistora.

Prednosti su: prirodno velika brzina, neograničena moguća snaga jedne cevi (prave se i u rangu više megavata), veoma linearna karakterisitka i nezavisna od temperature okoline, moguć vrlo složen sistem u istom balonu, mali broj aktivnih stepena za vrlo veliko pojačanje, rad sa velikim naponima...

Kod cevi postoji još jedna vrlo posebna prednost, a to je soft-klipping, odnosno, pri krajevima radne karakteristike cevi monotono "zatupe" signal. To pri snagama, koje se približavaju maksimalnim mogućim ima relativno spor porast izobličenja prema amplitudi, za razliku od tranzistorskih sistema koji "odrežu" vrhove signala.

To je primetno kod na primer gitarskih pojačala, gde nam se svima od reda jako sviđa ono sočno "režanje" kod većih amplituda,  bez kog se trećina muzike ne može zamisliti.
Hammond orgulje ne bi bile to da nisu imale sopstveni cevni amp.

https://www.youtube.com/watch?v=dqM5L5JQseI



Danas je moćnim DSP moguće dosta dobro imitirati zvuk iz cevnih sistema, skoro potpuno, ali ipak... :-)
Nemoguće je poluprovodnicima imitirati cev veličine autobusa :-)

-----------------------------------------
Nadam se da sam ovim tekstom pomogao početnicima da malo upoznaju cevi, ai nadam se da su i "stare koske" možda uhvatile po neku korisanu info.

Pokušao sam da sa što manje reči dam što više korisnih info, jednostavnim jezikom i za laike.

Pozdrav,
Macola
Reply
#9
(10-14-2018, 10:05 AM)Zvu Wrote:
(10-14-2018, 08:14 AM)ghostrider Wrote: ...Procitah da I Nelson Pass ima sit pojacivace.Tranzistori u izlazu koji imaju karakteristike kao lampe triode.....

Može i objašnjenje koje su to karakteristike lampi povoljne/povoljnije za zvuk od karakteristika tranzistora. Ja tranzistor sa karakteristikama lampi kapiram kao jako loš tranzistor, odnosno tranzistor posmatram kao ozbiljno unapređenje onih karakteristika neophodnih za neutralan zvuk, a koje su lampama nedostajale.

Zaista pitam, ne zahebavam.

Sustina je da sa vrlo linearnom komponentom, sa slicnim dijagramom triodi, uz povoljniju razliku znacajno vecih struja, i nizih napona, uz slicnu , dobijes identicnu paletu harmonika jednom SET OTL-u...
Ne moze bolje... Smile
Reply
#10
Macola moze li neko objasnjenje o sit pojacavacima.Da li bi nesto moglo da zameni sit izlazne tranzistore  a da imaju istu funkciju posto su orginalni sit papreno skupi.Mozda ako imas vremena da bacis neku semicu jako mi je zanimljiva topologija mozda bih nesto pravio na tu temu
Reply
#11
SIT izlazni tranzistori su JFET velike snage i odavno su zastareli. U današnjem vremenu nisu više dominantni kao 1979.

Novi naslednici sa podjednako moćnim karakteristikama, samo sa drugačijim bias gejta, mogli bi biti na primer:
https://uk.farnell.com/wolfspeed/c3m0065...3?st=C3m00

Cena im nije velika, ima ih na lageru trenutno samo na Farnell, karakteristike sjajne i mogu se paralelovati jer imaju blago pozitivni temp. koeficijent.
Inače su komponente neverovatne brzine, izuzetno malenog Qg što obećava ekstremno laganu pobudu tipa BCxxx, veoma niskog Rds_on za 1000V tranzistor, sa povoljnom pobudom gejta i bias na oko +7V za audio. Takođe im je granica primene čak do temperature od 150C, što obećava izdržljivost na udarna opterećenja.

Postoji čitava paleta SiC mosfeta iz te kuće, sa raznim cenama i snagom.

Inače, ima ih i za preko 100A i preko 1700V, samo neke treba čekati jer ih trenutno nema na lageru (na Mouser će stići krajem januara 2019):
https://www.wolfspeed.com/power/products/sic-mosfets

Predložio sam ti trenutno dostupne sa cenom koja nije strašna, dostupan sa dovoljno komada na lageru, u TO-247-4.

Ili možda podjednako dobre:
https://www.digikey.com/products/en/disc...ageSize=25


Bili bio dobri u circlotron konfiguraciji jer su samo N tipa i mislim da je Dragan100 već dao neki predlog sa šemom.
Pogledaj temu o circlotron ampu.

Ima naravno po načinu rada i bližih naslednika, ali sa osetno većom cenom:
https://www.digikey.com/products/en/disc...ageSize=25

Pozz

P.S.

Ne treba bežati i od modernih IGBT, koji su dovoljno brzi za audio, ali neverovatno izdržljivi kao komponente (opet pogledaj postove Dragana100 u temi o circlotron).
Reply
#12
Samo sto je tu u pitanju Enhancemet FET, a ne SIT, poenta je u staticki indukovanom kanalu, i to vise njih, a ne u zameni tranzistora za bilo kakvo pojacalo...itd...
Reply
#13
Vladd,

Nije problem napraviti pozitivan bias a i linearnost SiC mosfeta je dovoljno dobra u povoljnom radnom opsegu struja.

SIT se više ne prave i to odavno, a ne verujem da je cena pristojna, kao i nabavljivost pouzdane komponente.

Može se napraviti hibrid od JFET i SiC mosfet ako je baš zapelo za negativni bias.

Što se tiče "statički indukovanih kanala" i nisu baš toliko statički jer je kod 2SK180 struja curenja gejta sa negativnim bias čitavih 100uA, dok sa dozvoljenim pozitivnim bias može dostići čak 0.5A do oštećenja komponente.

Predloženi SiC mosfeti imaju struju curenja gejta reda 10nA, što se već pre može nazvati statički kontrolisanim kanalom.
Takođe 660pF ulaznog kapaciteta SiC, u odnosu na 2,5nF kod SIT još više tome ide u prilog, dok total Qg nećemo ni porediti, takođe ni graničnu frekvenciju koja je u odnosu 10:1 u korist SiC.

Za reda do 10 evra se može kupiti SiC za 36A i 900-1000V, sa 65 milioma Rds_on.

Smer dejstva na gejt kod obe komponente je isti: porast napona=porast struje, a samo se razlikuje statički položaj radne tačke: kod SIT reda -nešto volti, kod SiC oko + 6-7V.

Što se tiče karakteristike, kod SiC je kratko koleno i dugačka linearna oblast, što više liči na karakteristiku triode nego kod SIT, kod kog je dosta dugačka oblast kolena i kraći deo linearne oblasti, odnosno i nije nešto preterano linearan.

I jedan i drugi ulaze u linearni deo sa bias strujom reda 2+A.

https://datasheetspdf.com/pdf-file/60858...l/2SK180/1
https://www.wolfspeed.com/downloads/dl/f...65100k.pdf

Svakako da u obzir dolazi i SiC GaN kaskoda(sa malo masivnijom cenom):
https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=...NP65xsnckZ

Pozdrav Vladd,
Macola
Reply
#14
Cela filozofija je oko oblika palete harmonika i koriscenja SIT-a mesto triode, uz znacajno odsustvo izlaznog trafoa, grejanja katode...

U stvari je ushicenje oko konkretnih SIT-ova Tokinovih THF-51(Nelson ima svoje ekskluzivno dobijene), u single ended vezi, za nijansu je drugacija prica za tosibinim V ili W-shape fetovima....ima tu u prici nekih pasteta, hokej pakova, ali je rad sa njima malo(do ozbiljno) slozeniji, mehanicki

Cena je oko 50-60$ po komadu, sto lici da se istice medj tranzistorima, ali nije prakticno dramaticna...
Reply
#15
Vladd,

Savršeno sam ubeđen da samo prisustvo SIT tehnologije tranzistora ne garantuje tačan oblik palete harmonika jer (kako si i rekao) zavisi od komada i proizvođača SIT.

Da.
Cena očigledno i nije tako dramatična (za ljubitelje toga), ali pošto je neka paleta harmonika tu zbog rada bez globalne NFB, zašto se ne bi umesto SIT probali SiC i SiC GAN, možda i IGBT?

Nema nikakvih posebnih kontra-indikatora da njihova paleta harmonika možda i lepše zvuči od palete koju nude SIT raznih vrsta, onima koji vole modifikovan zvuk...
Nema razloga ne probati.

Inače, sa jakom globalnom NFB će svi ti tranzistori veoma slično zvučati. Možda se razlikuju samo po nekim mikronijansama za koje treba slonovo uvo.

Pozdrav Vladd
Reply
#16
U pitanju je korelacija i opadajuci niz 2,3,4..harmonika, sa solidnim potiskivanjem sledecih, nema incidentnih skokova treceg harmonika...itd..
I to se uklapalo u neke konstrukcije koje je radio Nelson Pass, on je bas modelovao oblik harmonika, koji je, da se pogresno ne izrazim, posledica nekih istrazivanja zvuka, oko okvira entropije zvuka(valjda nisu imali drugi pridev), i nekakvog konsenzusa koja je opcija najprijatnija...
Sa druge strane je moderna jednostavnost, minimizovan broj komponenti, blage povratne sprege, sve ono sto se ceni i sto je iskristalisano, ne ulazim opravdano ili ne(neka pomodarstva su vise ludorije), u audio sferama.
Cinjenica je da je ranije bilo zapostavljenih pojacavaca s Vfetovima, istina neki u klasicnim a neki u finim bogatim konfiguracijama, sa vise napona napajanja, bez komercijalnih usteda i pojednostavljenjima, ali marketinski satrti agresivnim trgovackim histerijama, narocito Ostrvljana...
Nakon sto se iskristalisala "high end", single ended triode, pa po mogucnosti DHT, uz specificne, da ne kazem ezotericne trafoe, sa raznim konfiguracijama jezgara, sa tajnovitim procentima nikla, egzoticno motanih...pa i opceije OTL, uz veliku kolicinu paralelizovanih a neozbiljno skupih trioda, SIT je dosao kao ogromno pojednostavljenje..uz velike benefite
A opstao je zbog vremenskog gapa, 70-80-ih godina, visokonaponski fetovi su bili bele vrane, prilicno zapostavljeni zbog naponskih limita, tehnoloskih limita nepovoljnih karakteristika pobude..ali su SIT korisceni za vojne potrebe, kao ekonomski neisplatljivi za nesto drugo..

Sada su u igri i velika pakovanja, pastete, kocke, i razna standardna i polustandardna kucista, a SIT je ispao odlicna zamena za par desetina trioda, bez trafoa u izlazu, sa modelovanom paletom harmonika(nije to bogom dano, mora se na tome raditi), ali ispunjava sve te navedene "iskristalisane" elemente, da ne kazem grubo, ali recimo aktuelnog trenda..ultraskupih i ultrafinih pojacavaca(bez uvek logicne korelacije).
Neki su zaostali po magacinima, neki se prave po porudzbini, od takvih restlova je Nelson dobio neku kolicinu sopstvenih komada...i tece aktuelna prica..,
Menjanje konfiguracije bi bilo u startu nepopularno, koristi se jedan SIT po kanalu, u slucaju nekih drugih varijanti, u sustnini nezeljenih, sve se komplikuje i poskupljuje, nepotrebno i jos vise nezeljeno...Smile
Reply
#17
@Macola i Vlad: Hvala na objašnjenjima.

Generalno mi smeta taj koncept "modelovanja izobličenja". Umesto da se ide u pravcu snižavanja istih koliko god je moguće, radi se isticanje i igranje sa njima.

Nisam zadovoljan.
Reply
#18
Pa snižava se dok je moguće, a onda ide "modeliranje". To je pravi pristup. Sa današnjim softwerima čak i nije problematično. Kod cijevi je problematičnije što se izračunato odnosi samo na onu cijev za koju je računato. Drugi proizvođač, drugi račun....
Reply
#19
Evo jedan sjajni online programčić gdje možeš malo sam eksperimentirati i vidjeti kako se mijenjanjem napona (anodni, prednapon rešetke, struja-katodni otpornik) tj. radne točke mijenjau i izobličenja, a uz to pokazuje i izobličenja po harmonicima.

http://www.trioda.com/tools/triode.html
Reply
#20
(10-15-2018, 07:42 PM)Zvu Wrote: @Macola i Vlad: Hvala na objašnjenjima.

Generalno mi smeta taj koncept "modelovanja izobličenja". Umesto da se ide u pravcu snižavanja istih koliko god je moguće, radi se isticanje i igranje sa njima.

Nisam zadovoljan.

Zvule,

Protiv toga postoji lek koji je izmišljen poodavno :-)

"Negative feedback as a control technique may be seen in the refinements of the water clock introduced by Ktesibios of Alexandria in the 3rd century BCE. Self-regulating mechanisms have existed since antiquity, and were used to maintain a constant level in the reservoirs of water clocks as early as 200 BCE.[3]"

Pozdrav care
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)