Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
LM317/337 Active servo PSU
#81
kako se podesava ovaj sklop,
da odredim na suvo iz formule otpornost trimera ili da merim izlazni napon dok ne dobijem ono sto hocu
vrlo sporo reaguje na promenu pozicije trimera (viseobrtnog), da li je to ocekivano?
stavio sam 500 oma na izlaz da ima neko opterecenje
Reply
#82
Postavi semu. Gde se nalazi trimer?
Reply
#83
Inace viseobrtni od 500 oma slabo menja otpornost zbog velikog broja obrtaja. To je ok.
Reply
#84
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?ti...3#pid77923
sema je u ovom postu,
pot je 5k kao na semi a R_load sam stavio 511 oma
Reply
#85
(10-20-2017, 01:12 PM)Ubledeli Wrote: kako se podesava ovaj sklop,
da odredim na suvo iz formule otpornost trimera ili da merim izlazni napon dok ne dobijem ono sto hocu
vrlo sporo reaguje na promenu pozicije trimera (viseobrtnog), da li je to ocekivano?
stavio sam 500 oma na izlaz da ima neko opterecenje

5K trmpotom, razvidno iz sheme...

Shema
LP
Dragan
Reply
#86
Sada ne razumem. Jel ti je viseobrtni trimer od 500R Rload ili onaj od 5k?
Reply
#87
Moja greska. Tek sam sada dobro procitao. R1 i Rpot daju vrednost izlaznog napona.
Reply
#88
Podesi napon prvo bez opampa. Izvadis op i prespijis na podnozju (nadam se da si stavio podnozje) prespojis pinove 1-3 i 7 -5. Tako si sklop sveo na obican regulator bez servo petlje. Kad ubacis opamp naponi bi trebalo da ostanu priblizno isti.
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
#89
to je jedna od stvari koja mi je pala na pamet, izmedju ostalog i jedan od razloga sto imam podnozje.
hvala na odgovorima, probam veceras ili sutra opet
Reply
#90
Imam i ja jedno pitanje. Nije mi jasno kako je pojacanje active-servoa za dc 1? Ako je 1 to znaci da se na donji kraj feedback otpornika od lm317 dovodi napon sa izlaza i to remeti samu regulaciju od lm317. Zar nije pijacnje za dc 0 i onda za cist dc, donji kraj feedback otpornika je 0, a izlaz od servoa se menja samo pri sumu izlaza? Ispravite me ako gresim. Active servo je u principu diferencijator koji na brzinu promene izlaznog signala koji interna povratna sprega od lm317 treba da koriguje. Da li sam u pravu?
Reply
#91
(10-20-2017, 03:06 PM)vojinilic Wrote: Imam i ja jedno pitanje. Nije mi jasno kako je pojacanje active-servoa za dc 1? Ako je 1 to znaci da se na donji kraj feedback otpornika od lm317 dovodi napon sa izlaza i to remeti samu regulaciju od lm317. Zar nije pijacnje za dc 0 i onda za cist dc, donji kraj feedback otpornika je 0, a izlaz od servoa se menja samo pri sumu izlaza? Ispravite me ako gresim. Active servo je u principu diferencijator koji na brzinu promene izlaznog signala koji interna povratna sprega od lm317 treba da koriguje. Da li sam u pravu?
Kod DC analize koli se posmatra kao neinvertujuci pojacavac i pojacanje je tada +1 jer je - ulaz je vezan za izlaz preko 220K, dok kod AC kao invertujuci i to sa pojacanjem od -220.
Posto je +ulaz na masi to ce i DC nivo na izlazu biti 0V.
Novac je sredstvo a ne cilj.
Reply
#92
Hvala. Ja posmatram kolo sa stanovista funkcije prenosa, odnosno da potiskuje jednosmernu komponentu, pa je onda izlaz za dc nula.
Reply
#93
Nije mi bila jasna terminologija. Drugaciji pristupi analizi kola.
Reply
#94
(10-20-2017, 05:05 PM)vojinilic Wrote: Hvala. Ja posmatram kolo sa stanovista funkcije prenosa, odnosno da potiskuje jednosmernu komponentu, pa je onda izlaz za dc nula.

Servo opamp je tu kompozitni, kao je več @Gosha lepo napisao:

-AC je inverting sa pojačanjem -220x, Ao = - 220K/1K sa fo(-3dB) = 1/(2*PI*1K*220uF) = ispod 1Hz, dok
-DC radi kao noninverting sa referencom GND
(nju trebamo referirati baš iz GND kleme PSUja, to je @Jevrem u svojem prijašnjem postu odlično opomenuo!) 
na +IN u topologiji jediničnog pojačanja (preko tog 220K u povratnoj vezi)
i jedino mu zasmeta veči ulazni offset opampa i njegov temp.drift
i morebit "curenje" slabog ulaznog konda 220uF,
da bi na izlazu servoa imali nešto različitiji referentni "nivo GND" za LM317/337

@Ubledeli
Podešavanje ovog regulatora je podjednako kao i kod klasične sheme LM317/337,
jedino što ovaj ima i veliki kond C_adj 100uF na ADJ pinu, pa i izlazni kond je tu 220uF,
pa trebamo neko opterečenje izlaza, da su nam promene na trimmpotu regulacije DC izlaza koliko-toliko "brze"
(opteretiti sa barem 150-200mA ili pustiti izlaz manjim opterečenjem, pa sačekati promenu izlaza promenom trimmpota)
ili najlakše odspojiti C_adj, podesiti željeni napon i nakon toga vratiti taj kond.
Ostavi opamp u igri, on tako i tako glumi na izlazu DC virtual GND vrlo niske impedance,
pa je za ADJ pin LM317/337 svejedno dal je taj GND pravi GND ili naš opamp VirtualGND,
a AC fluktuacije kod podešavanja željenog DC izlaznog napona na DMMu DC napona nečeš meriti, pa ne smetaju,
tek sa osciloskopom češ to zapaziti.

Osciloskopom možemo na kraju i testirati izlazni sveukupni šum i PSRR sa i bez AC servoa.
Ulaznu tačku AC servoa, tačku izmedju 1K i 220uF spajamo na GND i tako AC dejstvovanje eliminiramo i izmerimo stanje bez AC servoa
(DC stanje servoa ostaje nepromenjeno, pojačanje je još uvijek Ao=+1 sa referencom izlaznog GNDja)
i kasnije maknemo taj jumper i izmerimo osciloskopom dejstvovanje AC servoa na sve harmonike brum-a
pa i na sve ostale šumove, uključivši i vlastiti izlazni šum LM317/337.
Za ovaj test dovoljna je preciznost približne (na oko) osrednjavanja amplitude izlaznog šuma AC merenjem osciloskopom,
ili ocjena peak-to-peak tog odziva,
dobičemo tako tendenciju ili "moč" prigušivanja PSRR AC servoem.

Pobolšanje PSRR AC servoem = 20log {(osredna vrednost izlaznog šuma sa AC servoem)/(osrednja vrednost izlaznog šuma bez AC servoa)}

Rezultat je za koliko se PSRR poboljša dejstvovanjem AC servoa, recimo rezultat če pokazati za -30dB, znači za tih 30dB je manji.

Primer:
1. Na gretzu izmerimo osciloskopom AC komponentu (biče tih 100Hz sa krivom punjenja i praznjenja bulk elkosa) i izmerimo recimo 1Vpp (peak-to-peak)
biče prisutni i drugi šumovi, sovraponirani tom ripplu, ali naspram tog rippla biče mali, pa jih možemo zanemariti.
2. Prespojili smo tačku izmedju 1K i 220uF na ulazu AC servoa prema GND i tako dejsvovanje AC komponente servoa eliminirali
i merimo AC na izlazu PSUja šum, ocijenimo da je šum ranga 1mVpp, izmedju max peaka amplitude šuma i njegovog minimuma:

PSRR1(dB) = 20log {(izlazni šum Vpp)/(ulazni šum Vpp)} = 20log (1mV/1V) = -60dB

3. Maknemo taj jumper izmedju 1K i 220uF prema GND i sad osciloskopom izmerimo, to jest, pokušamo ocijeniti peak-to-peak preostalog izlaznog AC šuma
(biče stvarno mali ...ranga uVpp ili čak manji), recimo da smo dobili 1uVpp preostalog šuma
(naravno probamo i sondu osciloskopa pre merenja što bliže prespojiti na GND, da vidimo referentni nulti signal samog oscilodskopa,
pa da taj morebit podatak odbijemo od kasnije izmerenog,
u pitanju su baš "sičušni" signali, pa jim sve smeta, ne njim... nego nama kod što preciznijeg merenja :-))

Poboljšanje PSRR2(dB)= 20log (1uVpp/1mVpp) = -60dB
ili sveukupni PSRR_tot = PSRR1 + PSRR2 = -120dB
LP
Dragan
Reply
#95
PREDLOG: Trimere kojima se podešava 15 v, P1 i P2, zamenite rednim otpornikom
i trimerom. Otpor od 2,2 k i trimer 500 oma bi bili dobra kombinacia. još bolja bi bila
paralelna veza 3.3 k i trimera 25 K, što bi trebalo tačno izračunati za potrebni napon.
Zašto? Zato što kroz taj trimer u prikazanoj šemi protiče 4-5 mA, pa će disiprati bar
60 mW. A sa većom strujom će i više šuštati. Ovako bi se to predupredilo, da bi sve
bilo hi fi.
Reply
#96
(10-21-2017, 08:56 AM)branko tod Wrote: PREDLOG: Trimere kojima se podešava 15 v, P1 i P2, zamenite rednim otpornikom
i trimerom. Otpor od 2,2 k i trimer 500 oma bi bili dobra kombinacia. još bolja bi bila
paralelna veza 3.3 k i trimera 25 K, što bi trebalo tačno izračunati za potrebni napon.
Zašto? Zato što kroz taj  trimer u prikazanoj šemi protiče 4-5 mA, pa će disiprati bar
60 mW. A sa većom strujom će i više šuštati. Ovako bi se to predupredilo, da bi sve
bilo hi fi.

Da, tako je, bolje staviti otpornike umesto "glasnog" trimmpota ako ne želimo/trebamo podesivi izlazni napon.
Referentna struja je cca 5mA, nije puno, ali če biti i taj šum sovraponiran Johnsonovom termičkom šumu,
pa se samo zbrajaju i večaju sveukupni šum.
AC servo če na kraju i taj dodatni šum eliminirati (ne sasvim svega) ali zašto da mu damo toliko posla.

15VDC izlaza sa 220R otpornikom izmedju OUT i ADJ pina,
dobijemo kombinacijom 9K1 i 3K3 otpornika paralelno (ili nekom drugom kombinacijom)
umesto trimmpota 5K i 6K8 otpornika u shemi.

------------------------------------------------------

Vezano na merenje PSRR sa osciloskopom iz mog prijašnjeg posta.

Slika i ocjena rippla na bulk elkosu do gretza (ili merenje pravo na gretzu)
-slike sam pokupio sa neta, tu su za razumevanje samog merenja, tačan signal nije tu toliko bitan.



Zapazimo punjenje i praznjenje bulk elkosa 100Hz i u signalu zapazimo i dodatak nekog visokofreq. šuma: 
koji može biti "pokupljen" usput iz gradske mreže, okolnih el. sprava koje su u blizini merenja, fluo rasvjete, ....
paljenje frižidera punog pive kod naše najbolje komšinice, :-)
HF smetnji obližnjeg odašiljača CB stanice susjeda, AM stanice u okraju....

Ripple punjenja i praznjenja je u ovoj priči največi i ocijenimo da je to 1Vpp (od max do min kao na sliki)

Onda izmerimo izlazni šum regulatora LM317/337 bez dejstvovanja AC servoa
(kratkospojimo na GND tačku izmedju 1K otpornika i 220uF ulaznog konda AC servoa da eliminišemo dejstvovanje AC servoa)

Izgledače nam približno tako,



Ocijenimo da je izlazni šum ranga 1mVpp, ulaz osciloskopa AC.

PSRR(dB) = 10 log (P_out / P_in) = 10 log {((U_out_pp/2 sqrt(2))^2) / ((U_in_pp/2sqrt(2))^2)} ,

10 je tu pošto je Bell (B) velika jedinica pa rado damo podatke u deciBell (dB)
podeljeno sa 2 je polovina peak-to peak,
sqrt(2) je koren od dva, pretpostavimo neki sinusni odziv tog šuma
izostavio sam impedancu iz računa jer je smatramo referentnom pa se izmedjusobno okrajšaju izlazna/ulazna
okrajšaju se i te polovine i koreni sa 2
i kvadrat ^2 prebacimo ispred log funkcije kao x2
i dobivamo poznani

PSRR(dB) = 20 log (U_out_pp/U_in_pp) = -60dB

ulaz osciloskopa biče na najmanjem podelku V/div, najverovatnije 1-2mV/div,
koliko je i največa osetljivost našeg osciloskopa - ulaz bez atenuatora.
Tu smo več blizu nivou internog šuma samog osciloskopa,
pa treba pogledati u specifikaciju osciloskopa kolika je ta vrednost.

Takodjer izmerimo odziv samog osciloskopa sa kratkospojenom sondom x1 na GND, pustimo taj odabir 1-2mV/div,
da vidimo koliko smetnji pokupi sam osciloskop na tom mestu gdje merimo i pokazače se najverovatnije i šum osciloskopa.
I taj odziv (koliko ga ima) kasnije odbijemo od merenog šuma na izlazu PSUja.

... i tu smo več na granici klasičnog merenja, jer če nam biti koristan signal več zamaskiran vlastitim/internim šumom osciloskopa.
Pa onda neznamo šta je šta, ili signal od interesa ili margina osciloskopa ili šum unešen sondom i priključnim kablom.

Za daljna merenja poboljšanja PSRR sa AC active servoem potrebne su druge metode,
limitiranje BW, upotreba 50R terminacije umesto 1M ulaza, upotreba diferencijalnog merenja,
pa dodavanja ultra low noise i low THD pojačavača greške...
Digitalnim osciloskopima još sa upotrebom "full fil screen" i naravno limitingom BW...
LP
Dragan
Reply
#97
Zadnji popravci PCBja:

-Kelvin sensing izlaznog GNDja (predlog @Jevrem)
za potrebe reference GND AC servoa (DC(+1x) i AC(-220x) pojačanja)



Evo detalja





.lay6   PSU ActiveServo 15+15VDC LM317-337-OPA2228.lay6 (Size: 588,85 KB / Downloads: 11)
LP
Dragan
Reply
#98
Izvini Dragane 100 što ti ovako upadam u temu.

Imam neki predlog oko mogućeg generalnog koncepta shunt psu na ovakav način. Nemam vremena da radim na tome ali verujem da će ti sam koncept biti zanimljiv, pa ako stigneš...

Pozdrav prijatelju,
Macola


.pdf   shunt_psu.pdf (Size: 15,39 KB / Downloads: 64)
Reply
#99
Macola,
hvala na "upadanju u temu" i kao uvijek dobrodošao... :-)

Oduzeču si nešto vremena i odraditi simulaciju, ponudjen koncept mi je več na oko zanimljiv,
i očekujem i neke rezultate PSRR, Z_out, Line i Load regulaciju i te naše sitnice...

Lepe pozdrave
LP
Dragan
Reply
Dragane,jedan prijedlog na tvoju zadnju izmjenu PCBa.

Da ne objašnjavam previše evo citata je Jevrema

Quote:Dragane ona dva kratkospojnika sto idu prema masi bih drukcije resio. Oni ipak uzimaju referencu sa voda po kome ide velika struja i postoji pad napona i na tako malom razmaku. Ja bih povukao iz pada izlazne mase jedan vod do operacionog i tamo sa dva kratka karatkospojnika povezao na masu. Ulazi operacionog su velike impedanse i nema pada napona na tom vodu

Boldano je zapravo moj prijedlog. Znači dovučeš samo jedan vod iz izlazne točke mase do samog OPa, između postojećih glavnih masa i od tamo samo provučeš dva kratke brike do OPa.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)