Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Dimmer u primaru transformatora
#21

Generalno moze da se to tako regulise sa triacima, ali bar za ove audio primene to ne pije bas vodu, uzasno se pokvari talasni oblik na sekundaru, poveca se ripple na izlazu, moze i "zujanje" da se pojavi zbog veoma strmih tranzicija kod okidanja triaka i jos je pitanje kako ce jezgro transformatora da se ponasa, nije to za njega "normalan" nacin rada.

Prostudirajte malo detaljnije tehniku "faznog zaseka", npr ovaj doc:
http://www.littelfuse.com/~/media/Electronics/Application_Notes/Switching_Thyristors/Littelfuse_Thyristor_Phase_Control_Using_Thyristors_Application_Note.pdf.pdf

Reply
#22
<p>Rijesio sam trafo dodatnim namotajima na primaru i to oko 60 namotaja i dobio sam napone 90V-45V-0V-45V-90V. To ce biti OK za Apex H900. Jest da je slabji nego sto treba ali jaceg trenutno nemam.</p>
Reply
#23
Da ne otvaram novu temu postavicu ovde napravio sam regulator transformatora u primaru.Danas je bilo testiranje zedovoljan sam kako radi ali imam problem trijak BTA41 se zestoko zagreva pri 10 i vise ampera struje.
Za dugotrajni rad je najveca dozvoljena struja 6A sve preko toga je samo za neko krace vreme jer temperatura trijaku raste preko 10A opterecenja.
Postavici semu po kojoj sam radio samo sam umesto trijaka TIC263D stavio BTA41 zbog vece struje ostalo je sve isto kao na semi neznam da li je normalno za trijak koji je 40A da se toliko zagreva na 10A.


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#24
Na ovo sto si pravio probaj da ukljucis neku jaku busilicu ili brusilicu, da opteretis i da vidis , mislim da ti ovde induktivnost trafa pravi problem , a i trafa klasicna ne rade bas dobro sa ovakve uredjaje ..
А у руке Мандушића Вука биће свака пушка убојита ...
https://www.youtube.com/user/Marshallov/videos

Reply
#25
Pogledaj dobro DS od BTA 40 41, pri 10A struje na njemu ima 10W disipacije-treba ti ozbiljniji hladnjak
za trijak.-

pOz
Reply
#26
@Marshall  Nema veze sa induktivnoscu probao sam da stavim grejalicu kao opterecenje i isto je zagrevanje trijaka izgleda da je problem u velicini hladnjaka kao sto rece emiSar znaci ako hocu da poteram vece potrocase onda moram da stavim na trijaku veliki hladnjak samo neznam da li bih smeo ici preko 20A da ne unistim trijak. 
Reply
#27
http://www.st.com/web/en/resource/techni...002263.pdf

Pogledaj prvu sliku.-
pOz
Reply
#28
Hvala emiSar vidio sam sada detaljnije datasheet probacu sa vecim strujama ali hladnjak mora biti ogroman zimi ce lepo to da greje  Big Grin .
Reply
#29
Ovaj regulator se koristi u Elekterovom ispravljaču kao preregulator za transformator i ne smeta mu induktivno opterećenje.
Baš je i projektovam za njega. Kod mene radi dosta godina bez problema baš u ispravljaču.
Taj triak bi trebao da bez problema gura 10 A. Ja sa takvim, ali u onom RD91 kućištu prekidam 4KW sa malim hladnjakom
od nekog računara od pre 20 godina, i  greje se baš zanemarljivo. Huh
Da ti prikačim tekst tog ispravljača gde ima malo priče?

Malo sam bolje pogledao slike, ipak mislim da je hladnjak malečak, verovatno 30x80-100mm
Reply
#30
Znam ispravljac imam celu dokumentacije tog ispravljaca.Ovaj regulator je takodje iz elektora namenjen za regulaciju transformatora ali moja je krivica sto nisam bacio pogled u Datasheet za upotrebljeni trijak.Sada mi je jasno da nemogu sa ovim hladnjakom da dovoljno ohladim trijak.Sto se tice regulatora veoma sam zadovoljan kako radi.
Reply
#31
(06-27-2015, 05:12 PM)Milan94 Wrote: Da ne otvaram novu temu postavicu ovde napravio sam regulator transformatora u primaru.Danas je bilo testiranje zedovoljan sam kako radi ali imam problem trijak BTA41 se zestoko zagreva pri 10 i vise ampera struje.
Za dugotrajni rad je najveca dozvoljena struja 6A sve preko toga je samo za neko krace vreme jer temperatura trijaku raste preko 10A opterecenja.
Postavici semu po kojoj sam radio samo sam umesto trijaka TIC263D stavio BTA41 zbog vece struje ostalo je sve isto kao na semi neznam da li je normalno za trijak koji je 40A da se toliko zagreva na 10A.

Pozdrav, da li mozda imas pdf ili nesto slicno  za izradu pcb-a za ovaj regulator, unapred hvala...
Reply
#32
Evo ovo je cela dokumentacija u pdf ali sema nije ispravna ima neke greskice kao i raspored komponente zato treba obratiti paznju pri lemnjenju na diodi D8 a plocica je ispravna.Pri stampanju je treba okrenuti u Miror.


Attached Files
.pdf   Regulator trafoa u p4b73c4de5b43f.pdf (Size: 85,28 KB / Downloads: 56)
Reply
#33
(06-27-2015, 08:38 PM)Milan94 Wrote: Evo ovo je cela dokumentacija u pdf ali sema nije ispravna ima neke greskice kao i raspored komponente zato treba obratiti paznju pri lemnjenju na diodi D8 a plocica je ispravna.Pri stampanju je treba okrenuti u Miror.

Ok, hvala jos jednom....
Reply
#34
Tek sad videh temu.

Primetio sam dva nezavisna pitanja:

-kako toroidu smanjiti napone sekundara, a to smanjenje je reda do 25%?

-Koliko je dobro regulisati primar faznim zasekom na transformatoru bilo kog tipa?


Odgovor 1:

Toroidni transformator ima daleko manje navoja na sekundarima (za audio primene) i naravno da je lakše obučenom žicom dodati nekoliko navoja na svaki sekundar, potom ih protivfazno superponirati sa postojećim sekundarima.
Konačni napon će biti umanjen za veličinu napona na pomoćnim sekundarima.

Kako protivfazno superponirati pomoćni namotaj?

Sasvim lako: Trafo se uključi u praznom hodu i onda se jedan kraj pomoćnog sekundara veže za kraj onog postojećeg (serijski su povezani). Na konačnom izlaznom kraju se može dobiti zbir ili razlika napona starog i pomoćnog sekundara.
Ako je izlazni napon uvećan za vrednost pomoćnog, samo zamenite (rokada) krajeve pomoćnog i to je to.

Četiri su prednosti u pitanju kad se domotava sekundar a ne primar:

-prvo, može se staviti obučena žica većeg preseka jer treba malo navoja,

-drugo, zato što je malo navoja sasvim lako se namota iz ruke,

-treće, zbog prilično debele izolacije na žici, koja sad ide preko svih namotaja, trafo se lagodno može ponovo stegnuti elementima za stezanje a da pri tom ne ugrozi izolaciju, čak ga dodatno mehanički štiti debela izolacija obučene žice.

-i četvrto, ostaje ista bezbednost korisnika, pošto je primar tamo gde je i bio a takođe i izolacija između primara i sekundara kakva je i bila.

Kada se domotava deo primara preko sekundara, problem može biti dovoljna bezbednost izolacije.
To je rešeno već u originalnom obliku, termoosiguračem koji je obavezan element svakog toroida sa primarom na mrežnom naponu.
Taj termoosigurač čuva život zato što otkači primar pre nego što dođe do otapanja izolacije između primara i sekundara, i to sačuva život korisniku.
Kada se domotava deo primara PREKO sekundara, onda nedostaje taj element koji dežura nad temperaturom međuizolacije na tom mestu, a koja može biti otpoljena od strane sekundara ako dođe do parcijalnog kratkog spoja možda samo jednog navoja. Na tom mestu će lokalno progoreti izolacija pre nego što odreaguje termoosigurač na originalnom mestu, što može dovesti mrežni napon na sekundar.

-----------------------------------------
Odgovor 2:

Faznim zasekom se vrlo uspešno reguliše primar termogeno opterećenog transformatora, posebno dobro ako je opterećenje približno nominalnom opterećenju transformatora ili veće od tog (može veće jer je primar upravljan i to je uobičajena praksa kod punktovanja).

Onda trijak "vidi"  primar kao pretežno termogen otpor sa blago induktivnim karakterom, mali je fazni pomeraj (uglavnom poreklom od magnetizacione induktivnosti primara, koja je inače dosta velika, i zbog rasipne L oba namotaja), i zbog malog faznog pomeraja su i mali prenaponi jer se struja trijaka prekida samo malo posle prolaza kroz nultu vrednost napona.

Najgori slučajevi su: kapacitativno opterećen trafo (što je slučaj kod ispravljača za pojačalo), potom potpuno rasterećen trafo.

U prvom slučaju udarne struje punjenja kondenzatora vrlo agresivno deluju na trijak pošto su 6-7 puta veće od nazivne struje primara. Takođe postoji i vrlo strma komponenta porasta struje po okidanju trijaka, što dodatno pogoršava stvari i trafou i trijaku. Na trujaku se mogu pojaviti "hot spots" koji mu oštećuju peletu i tu od kritične važnosti postaje veoma precizna i pravilna pobuda gejta, i po struji i po talasnom obliku. Trijaku postaje nužno potreban element zasitiva prigušnica, a to dodatno povećava zahtev za snažnim snubber.
Greje se i trafo i trijak i oba obećavaju skraćen vek.

U drugom slučaju faza struje je pomerena skoro za 90* kasnije od napona, trijak se gasi blizu vršne vrednosti sledećeg polutalasa.
To rezultuje ozbiljnim prenaponima i ako trijak nema baš masivan snubber biva postepeno "probušen" velikim vršnim prenaponskim pojavama.
To se često zapaža kao otkazivanje trijaka na jedan neobičan način: ostane da provodi sa nekim konstantnim zasekom i bez pobude gejta, tj. opadne mu maksimalni zaporni napon zbog postepene degradacije pelete.
I to se pojavi kad je vruć i proces postaje kumulativan.
Takvi kvarovi se obično dogode posle nekog vremena upotrebe (dani ili meseci su u pitanju zavisno od kvaliteta snubber-a).

Dakle, ukoliko se želi regulisati primar trafoa za pojačalo (već odavno postoje ampovi kod kojih se to radi radi uštede toplote pri manjim snagama), onda se koriste specijalno motani trafoi: ili sa međugvožđem (poput onog na mikrotalasnoj, koji je odličan za regulaciju zasekom sa bilo kakvim teretom sekundara),
 ili veoma raspregnuto namotanim primarom (split bobbin sa razmakom i odmaknutim sekundarom od jezgra, nalik aparatima za zavarivanje).

U oba slučaja se radi o namerno slabo spregnutom trafou, gde se samo određen deo impendanse na sekundaru preslikava na primar.
Sasvim slična pojava kao kod LLC SMPS, gde je zahvaljujući slabo spregnutom trafou moguće potpuno kapacitativno opterećenje iza ispravljača.

Pozz
Reply
#35
Malo kasnije danas ću ja okačiti nacrt svoje verzije PCBa. Napravljen je tako da su oba triaka na rubu na jednoj strani PCBa te se tako mogu montirati bez problema na hladnjak koji god poželite.
Reply
#36
Evo malo literature na ovu temu:


Attached Files
.pdf   regulacija trijakom induktivnih opterecenja.pdf (Size: 92,02 KB / Downloads: 37)
Reply
#37
Evo ono sto ja imam mozda pomogne Smile


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#38
Evo, upravo je Tesla017 postavio divan primer onog o čemu sam pričao u prethodnom postu.

Inače se nadam da ne smeta ono što pišem o regulaciji primara tiristorima ili trijacima pošto već pravite razne sklopove, jer ovo što pričam je edukativnog karaktera i ne verujem da može da škodi.

Na oba primara je karakteristična sijalica priključena paralelno primaru.
Ta sijalica je parazitski potrošač i na njoj se baca poprilična snaga. Međutim ta ista sijalica je suštinski faktor koji omogućava korišćenje ispravljača u rasterećenom stanju ili pri malim opterećenjima.
Naime, ona unosi značajnu termogenu komponentu i tim smanjuje fazni pomerar struje za naponom, čim proširuje opseg regulacije i smanjuje prenaponske pojave na trijaku. Osim što menja krakter opterećenja na sijalici se istroši i najznačajniji deo prenaponskih pojava koje potiču od Lm i Llk.

Pogotovo je prva šema kvalitetna jer je serijski sa primarom zasitiva prigušnica koja raspreže spregu sa sekundarom i smanjuje dI/dt zbog punjenja prvog elko posle ispravljača.
Ta se šema može dodatno pojednostaviti tako što se može izbaciti prigušnica na primaru i prvi elko posle ispravljača premestiti iza prigušnice u sekundaru.
Onda prigušnica na sekundaru obezbeđuje rasprezanje primara i smanjuje udarne struje punjenja elkos (koji su sada posle prigušnice) i ako je prigušnica dovoljno velika onda se može namestiti da radi u CCM modu pri većim teretima i tako dobije i dobra filtracija.
------------------------------------
Van ovih priča, za regulaciju trijakom na primaru, od uobičajenih transformatora nejveću prednost imaju oni sa split bobbin namotajima (pola stuba zauzima primar pola sekundar).
Ovakav tip trafoa:
https://encrypted-tbn3.gstatic.com/image...YLzXedW6WT

Oni imaju najslabiju spregu sa sekundarom i ujedno su izolaciono najbezbedniji trafoi.

Dodatno se sprega može još oslabiti ovakvim načinom motanja:

.pdf   Trafo.pdf (Size: 4,69 KB / Downloads: 27)

U poslednjem slučaju otpada potreba za prigušnicama jedino je još uvek poželjna sijalica za lajt opterećenja.


Pozz
Reply
#39
Evo i nacrta PCBa dimmera kojeg sam ja napravio a i još jedan kolega forumaš i kojemu to radi savršeno dugi niz godina. 
P.S. Paziti kako okrenuti A1 i A2 nogice triaka, ja sam ih pobrkao i gledao ko tele u šarena vrata zašto to ne radi.




.brd   220V reg.brd (Size: 68,46 KB / Downloads: 6)

.sch   220V reg.sch (Size: 300,39 KB / Downloads: 11)
Reply
#40
Ponovo ću naglasiti da me ne razumete pogrešno:

Mnogi dimeri sasvim ok rade na mnogim trafoima, a neki i prave probleme.
Sve to zavisi od samog trafoa, dimera i opterećenja i može jako zavisiti od izvođenja vodova okolo.

Ono što sam pisao je isključivo edukatinog karaktera i ukoliko budete imali problema sa takvim uređajem onda u mojim postovima možda možete naći pomoć...
Odnosno, moja pisanja nisu ni najmanji razlog da ih ne pravite na razne načine.

Pozz
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)