Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Korelacija između akustičkih merenja i kvaliteta zvuka
#1
Nešto razmišljam u poslednje vreme i vidim da postoji ozbiljna zabuna kod velikog broja poklonika našeg hifi hobija vezano za merenja zvučnika. Dosta njih je zamutilo vodu u prošlosti (od 70-ih na ovamo) u smislu da su pokušavali da maksimalno dobro merno urede neke zvučnike pa ipak, to je nekako na kraju uspevalo da zvuči čak i jako loše. Iz tog razloga se i dan danas mogu naći opaske tipa "ako se meri dobro ne znači da dobro zvuči". Čak pojedini i beže od zvučnika koji se jako linearno ponašaju misleći da je tu nešto verovatno ubijeno skretnicom i iz tog razloga se verovatno čuje loše. Neke od ovih poštapalica su zasnovane na istini koja i nije tako jednoobrazna pa se mora posmatrati iz više uglova, kao i sve ostalo. Iz tog razloga sam hteo da pokrenem ovakvu temu kako bismo malo dublje ušli u filozofiju (dugo razmišljah da li da napišem baš ovu reč koja na svim jezicima osim balkanskih ima pozitivnu konotaciju) zvuka i percepcije zvuka te korelacije između dobrih i loših merenja te dobrog ili lošeg zvuka. 

Često ljudi dovode u pitanje tuđa merenja (nekada s pravom). Došlo je doba kada svako za 100-150 evra može kupiti mernu opremu i približiti se opasno blizu laboratorijskoj opremi za merenje. Ono što pojedinac ne može, to je finansirati izradu gluve sobe u kojoj bi se moglo meriti do recimo 40Hz ali iz tog razloga su i osmišljeni sistemi koji isključuju rane refleksije te su u mogućnosti da za nekoliko milisekundi uhvate zvučnu karakteristiku pre nego što refleksije stignu do mikrofona i "uprljaju" zvučni signal i prikažu nam je vizuelno u vidu frekventnog grafika. Od nas samih i metoda merenja zavisi koliko ćemo precizno odnosno neprecizno izmeriti odziv nekog zvučnika. Baš ova činjenica (da svako može da dohvati mikrofon i izmeri nešto) jeste jedan od stubova nosioca stava da ako se nešto meri dobro ne mora da znači da će da zvuči dobro. U isto vreme, to što svako može da meri je i odlična stvar jer omogućava običnom čoveku da sa skromnim resursima i za cenu drajvera osmisli sebi zvučnik koji će umnogome prevazilaziti višestruko skuplje sisteme koji nisu tako pomno i natenane razvijani - ako taj koji meri zna šta radi. Potonje je motor pokretač DIY sveta i idejnog razvoja u poslednje vreme.

Elem, ako se ne izmeri precizno, merenje može da izgleda lepo, a da zvučno bude loše. Kod takvih situacija ljudi često dovode u pitanje merenje (prvenstveno mislim na frekventni odziv pa zatim i sonogram jer je to ono sa čim naše uho prvo komunicira), a ne metode ili opremu onoga ko je merio. O metodama neću govoriti sada jer smatram da je sve već rečeno na inostranim forumima pa bih ja samo služio u svrhu prevodioca što mi je malo besmisleno. Neophodno je da merenja budu što preciznija - iako je ovo očigledno, morao sam da napišem. Što su merenja preciznija time je korelacija između dobrih merenja i subjektivnog osećaja kvaliteta zvuka veća i obrnuto. 

Imajući napisano u vidu, moje dosadašnje iskustvo je sledeće - ZVUČNICI KOJI SE DOBRO MERE NE MORAJU DA ZVUČE DOBRO ALI ZVUČNICI KOJI SE MERE LOŠE ĆE SIGURNO ZVUČATI LOŠE

Ono što dodatno komplikuje priču jeste večito pitanje - KOJA SU MERENJA BITNA ? Zaista, kad razmislim koje merenje najviše govori, to je merenje frekventnog odziva. Ako neki zvučnik ima pik od 4, 5 ili više decibela u osetljivom opsegu (ovo je arbitrarna procena ali za mene je to od 200Hz-13KHz) ili pak ima veliki dip (rupu u odzivu) ne interesuje me da idem ga poslušam. Zašto bih slušao nešto za šta znam da se ne čuje dobro ? Sledeće pitanje se samo nameće - kako znam da se ne čuje dobro kad ga nisam slušao jer je neko tamo slušao i kaže da se čuje baš dobro ?

Ovde se stvar komplikuje još više jer pored toga što su zvučnici nesavršeni, isto tako su i ljudi nesavršeni pa još imaju i različite ukuse. Neko ko sluša zvučnike koji na 7KHz imaju pik od 6dB, a pritom mu je sva muzika recimo skandinavski džez u kom preovlađuju trio i kvartet sastavi, koji su još obično i sporijeg takta - takvoj osobi nikada onaj pik neće zasmetati i smatraće svoje zvučne kutije najboljim na svetu. Još ako je sve kako treba na opsegu ispod i iznad 7KHz (sonogram, frekventno i fazno) eto audiofilske penzije. To znači da će zvučnici na toj produkciji zvučati dobro dok ne dođem sa svojom muzikom u kojoj recimo može da ima dosta visokih tonova, perkusionih ili žičanih instrumenata. Odjednom muzika počinje da smeta, domaćin gubi strpljenje što mu kvarim zvučnike tom lošom muzikom pa iz tog razloga toliko cvile, a nikako ne dopire da su zvučnici inžinjerski brljivo izvedeni. 

Drugo (meni) najvažnije merenje jeste sonogram (waterfall, vodopad itd.). On pokazuje frekventni odziv ali mu dodaje još jednu dimenziju - vremensku. On nam govori koliko dugo traje u prostoru zvuk na nekoj određenoj frekvenciji. U prevodu, da li zvoni zvuk na nekoj frekvenciji. Ta zvonjava ume da bude jako nezgodna, a neverovatno teško ju je izmeriti. Ja se i dalje tu oslanjam na third party merneja ili fabrička (koja su jako retko data). Merenje vodopada zavisi od mnogo činilaca i da bi se znalo kako se zapravo ponaša neki zvučnik skoro pa je neophodno imati neko preciznije merenje sa kojim bi se naše moglo uporediti. Tek kada počnu da se dobijaju konzistentni rezultati, možemo pristupiti merenju vodopada nekog nepoznatog drajvera i biti sigurni da to naše merenje ima smisla. Vodopad je drugačiji unutra kao i napolju, drugačiji je u sobama različite veličine pa i u istoj sobi, a na različitim mestima. Utiče skoro pa sve. Vodopad merenje je potrebno gotovo kao i frekventno jer se zvučna kutija može meriti da frekventno bude potpuno linearna, ali da na nekoj frekvenciji u osetljivom delu ljudskog slušnog spektra postoji zvonjava (uočava se kao greben). U tom slučaju zvuk smeta, nešto para uši, a nema pika na frekventnom odzivu što dovodi do još jednog problema zašto se može neko merenje pogrešno protumačiti - nepotpuno je.  



Treće bitno merenje je merenje izobličenja. Dele se na linearna i nelinearna. Pošto je ovo maltene za odvojenu temu, reći ću samo da se slažem da treba da budu što niža ali i da THD i IMD ne pričaju celu priču. Scan Speak Revelator - do skoro njihova flagship serija - ima drajvere koji se koriste u mnogim hajend kutijama, a na merenju ti midbasevi imaju THD viši od proseka. Mnogi se hvataju za cifru od 1% kao granicu do koje treba ići, dok je moje pitanje - ko je taj što je utvrdio da je 1% THD prag čujnosti ? To je cifra za koju se mnogi hvataju. U određenim knjigama i istraživanjima (Flojd Tula i Klipel papirima) pre se navode cifre od 3 i 4 procenta kao prag čujnosti, a i to na različitim frekvencijama i sa različitim pravcima muzike. Bitno je i to koliko koji harmonik učestvuje u ukupnom THD. Kod Scan Speak drugi harmonik HD2 je povišen, a treći HD3 je skoro pa nepostojeći. Drugi harmonik se povezuje sa prijatnim zvukom koji godi ljudskom uhu, dok neki čak smatraju da je drugi harmonik nemoguće uočiti slušanjem. Kako god bilo, Scan Speak pravi midbaseve sa THD u najosetljivijem delu (oko 700-1200Hz) sa THD preko 1,5% ali ipak se taj zvučnik čuje jako dobro. Dakle kod izobličenja treba posmatrati vrstu izobličenja i koliko učestvuju u ukupnom THD. Ako je recimo HD2 malo viši, a HD3 se ni ne vidi na skali koliko je nizak Smile šanse da se taj zvučnik čuje dobro (uprkos povišenom ukupnom THD) su prilično visoke. 

Četvrto meni bitno jeste direktivnost zvučnika. Suštinski kompleksno merenje sastavljeno od više prostih. Meri se zvučna kutija pod uglovima od 0-180 stepeni i generiše se kriva direktivnosti. Ona nam govori koliko je onaj ko je pravio kutiju pazio na frekvencije ukrštanja i biming drajvera koje je koristio te i akustički nagib skretnice. Generalno, idealno bi bilo imati konstantnu i kontrolisanu direktivnost. Konstantna znači da frekventni odziv van ose ne odstupa mnogo od frekventnog odziva na osi koji bi trebalo da bude što linearniji, a kontrolisana da posle nekog ugla nemamo zračenje zvuka uopšte ili je zračenje znatno manje u odnosu na direktan zvuk odnosno zvuk pod neki određenim zahtevanim uglom. To nam pomaže da ne obasjavamo zvukom zidove sobe i na taj način se lišavamo tretiranja zidova jer rane refleksije praktično ne postoje već samo odložene koje nam prijaju i stvaraju osećaj prostora.   

Dakle procena nekog zvučnika na osnovu merenja je dosta kompleksnija od nekog frekventnog odziva koji je linearan, a kutija se čuje loše. Mesta za grešku ima mnogo pa se greške mnogo i prave. Nadam se da sam bacio bar malo svetla na ovu temu. Na koncu, ne smatram da ću ovim pisanjem preobratiti nekog koga merenja nisu zanimala već sam samo hteo da objasnim zašto ljudi i dalje mere zvučnike "kad već toliko merenja ništa ne znače". Iz ovog razloga moram da dopunim svoje iskustvo odozgo na sledeći način:

ZVUČNICI KOJI SE DOBRO MERE NE MORAJU DA ZVUČE DOBRO ALI ZVUČNICI KOJI SE MERE LOŠE ĆE SIGURNO ZVUČATI LOŠE (ali ne baš uvek)
Reply
#2
Svaka cast za tekst Wink.

Cuo si sigurno onu prici da kada vidis merenja znas kako ce koji instrument da zvuci. Ima li to smisla, da li je moguce ili samo internet strucnjaci prosipaju pamet?
Reply
#3
imaš 5+ od mene samo za ideju teme!
Chop your own wood and it will warm you twice
Reply
#4
...i još 5 nakon što sam pročitao post početka. volim kad neupućen pročitam tekst kao da sam iskusan - a baš tako pišeš. uvijek ostavljaš polje "razno" ako se nađe neko da te razuvjeri ali ostavljaš snažan pečat na svoje mišljenje. bravo Zvu.
Chop your own wood and it will warm you twice
Reply
#5
Bravo Zvu!

Tekst je odličan i govori mnogo o tome koliko je to "klizava" zona.
Bez ikakvog merenja, sa istim parom zvučnika, kakvi oni god bili, dovoljno je malo ih pomeriti u konkretnoj prostoriji, ili pak pomeriti nešto od nameštaja, i jasno se čuje promena ukupne zvučne slike.

Sasvim verujem da se može približiti dobrom zvuku jedino ako se u isti mah tretiraju i zvučnici i prostorija u kojoj rade.
A to je stvarno veoma zahtevno jer mnogi ne mogu ništa preterano učiniti oko prostorije, jer takva je kakva jeste, a preskupo je praviti posebnu u te svrhe.

Imao sam prilike posetiti i likove koji su imali dovoljno novca da naprave sebi posebne prostore za slušanje, i skoro po pravilu pogrešno to urade.
Naprave to po nekim svojim premisama, a ne po zakonima akustike.

Zvučnici i prostorija, i njihova međusobna korelacija JESU najzahtevnije komponente sistema, i to se ne može pobiti ni sa kakvim nulama u sistemu ispred.
--------------------------------------------
U vezi prethodnih komentara, koji će samo potvrditi ono što si rekao, ispričaću neko iskustvo od pre par decenija.

Sećam se jedne bivše koncertne dvorane "Pionir" u Kragujevcu, koja je bila napravljena po tada najsavremenijim pravilima akustike, čak je možda bilo pitanje da li je bolju akustiku imao Kolarac ili ta naša.

Zbog slabog interesovanja, još dok sam bio dečak, pretvorili su je u bioskop "Pionir" i vrlo retko je korišćena kao koncertna dvorana.
Naravno, određeni ljudi su znali njenu osnovnu namenu i insistirali da upravo u njoj održe svoje koncerte.

Imao sam prilike da radim za miks pultom, dva puta u toj dvorani. Bila su to neka dva koncerta Bore Dugića, sa pozamašnim spiskom legendarnih muzičkih veličina, poput: Miše Blama, Bore Višnjičkog, Zorana Živkovića, Slobe Markovića i tako dalje i tako dalje.
Iskreno da kažem, us*ao sam se tada od straha kako ću obaviti taj posao, koji nije bio moja branša, a koji sam dobio isključivo zbog visokog poverenja Bore i Blama!
No, već na početku probe, sasvim lako sam (uz sopstvenu nevericu) oformio fantastičnu zvučnu sliku, jer je to u tako dobroj prostoriji prilično nezahtevan zadatak. Čak je i pokojni Miša Blam, koji je bio vrlo zahtevan po pitanju zvuka kontrabasa, bio i više nego zadovoljan.
Kasnije sam takođe istoj ekipi, u nekim drugim dvoranama, još par puta radio za miks pultom, i na*ebao kao niko, pokušavajući da dobijem približno dobar zvuk kao u "Pioniru".
To naravno nije bilo moguće ostvariti jer "Pionir" nije imao adekvatnu paralelu po tom pitanju.
Tada mi je već sasvim bilo jasno koliko prostorija može da "usreći" ili "unesreći" i najbolje sisteme ozvučenja.

Drugu potvrdu iste premise sam dobio kada sam aktivno učestvovao u ekipi firme "Boox-Computers", na poslu modernizovanja ozvučenja u dvorani "Kolarac" u Beogradu. Naime, svojevremeno smo je snabdeli tada najmodernijim aktivnim ozvučenjem, koje visi sa pokretne konzole sa plafona i poseduje i aktivno praćenje izvođača na sceni (laserskim skenerom iznad scene i delovanjem na panoramske efekte sistema).

Podešavanje sistema je izveo jedan čuveni ton majstor iz Danske (ne sećam mu se imena jer je puno vremena prošlo).

Čovek je bio pravi mag svog posla! Na naše čuđenje je prošetao kroz dvoranu, škljocao upaljačem sa ispruženom rukom u pravcu svog uva, coktao jezikom i proizvodio ustima neke slične praskave zvuke, pet minuta tako šetao škljocajući i cokćući, potom seo za mašineriju i za ciglih deset minuta tako namestio sistem da je zvuk bio maltene savršen.
Nije mu sledio pretežak posao, kako je i sam rekao, jer je u takvom prostoru to bilo moguće relativno lako izvesti...

Iz tih iskustava su sledili neminovni (i vrlo nemilosrdni) zaključci da je prostor jedan od presudnih elemenata, i najteže podesivh elemenata, potom zvučnici, pa tek onda sve ostalo...
-----------------------
Zvu, sve si lepo obrazložio i rekao, a tome pridodajem prostoriju kao "kosku" broj jedan!
Reply
#6
Pridružujem se komplimentima za temu i uvodni prilog.

Merenje performansi zvučnika daleko je teže od merenja na elektronici, čak i u gluvoj sobi, a korelacija izmedju rezultata merenja i subjektivnog utiska pri slušanju je zbog testiranja i slušanja u različitim prostorijama veoma labava.
Medjutim, ako se pri koncipiranju, odn. izboru elektronike za slušanje muzike opredelimo za što linearnije uredjaje, ne vidim veliki razlog za odstupanje od istog principa pri konstrukciji zvučnika. Takav pristup, na primer, neguje firma Nubert, pri čemu je glavni cilj dobijanje što čistijeg impulsnog odziva kao garanta linearnosti. Pri tome ne uzimam tu firmu kao apsolutnu referencu, već sam je pomenuo zato što oni svoju filozofiju podrobno izlažu u jednom podugačkom tekstu koji se stalno dopunjava novim saznanjima, a i zato što sam bio u studiju te firme i posle 90-minutnog slušanja njihovog programa bez prisustva prodavaca izabrao zvučnike koji su zamenili moje ostarele BBC LS3/5a. Na žalost, taj tekst postoji samo na nemačkom jeziku, ali ipak navodim link na kome ga možete naći:

http://www.nubert.de/product_download/?p...k_satt.pdf

Na drugom kraju spektra je firma B & W, čiji zvučnici važe za referencu, a koji istovremeno imaju u frekventnom odzivu rupu od nekoliko dB upravo tamo gde je po Fletcher-Munson dijagramu osetljivost ljudskog uha najviša. Rezultat bi trebalo da bude linearna frekventna karakteristika u glavi slušaoca, ali to ne odgovara uslovima slušanja muzike u koncertnoj dvorani, jer ona nema (barem ne namerno) takvu rupu u frekv. odzivu. Dakle, po definiciji linearnosti, zvučnici (a i slušalice) firme B & W su nelinearni po frekventnoj karakteristici, a ipak se koriste u nekolikim studijima čak i kao monitori za mastering.

Na žalost, nedostatak gluve sobe predstavlja odlučujuću prepreku za korektnu mernu analizu zvučnika u DIY uslovima. Merenje na nekoj tihoj livadi predstavlja upotrebljivu alternativu, ali ni to nije lako realizovati. Na ovogodišnjem skupu u Kragujevcu smo videli šta se dešava pri merenju zvučnika u prostoriji gde ima slušalaca - bilo je dovoljno da neko pomeri ruku, pa da se dobije drukčiji odziv.

Pozdrav
Reply
#7
Pitanje za rukovodstvo.

Vidim da ne vidim edit dugme. Imam par slovnih grešaka pa bi ih ispravio. Šta se promenilo za mene ?
Reply
#8
Nije samo za tebe. To je privremeno dok se ne isprave neki bagovi u sistemu.
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#9
Zvu,

interesantnu temu si pokrenuo, skoro svi aspekti koje si pomenuo su se i meni na ovaj ili onaj nacin motali po glavi.

U elektronici i akustici ljudi mere sta se da izmeriti, na kraju sva ta merenja su vrlo specijalni i izdiferencirani slucajevi koji strasno malo imaju veze sa muzikom.

Kod merenja frekventno amplitudne karakteristike zvucnika generise se frekvencija za frekvencijom i meri ponaosob svaka od amplituda.

Da li ce membrana zvucnika bas sa takvom amplitudom odraditi i kada se u momentu nadju recimo 100-nak frekvencija (spektralnih komponenti) koje su istog reda velicine amplitude?

Da li sam drajver u toj zbrci proguta nesto - izintegrali? Mi uglavnom mozemo i kod ampova i kod zvucnika izmeriti sta su oni pridodali, a to su izoblicenja.

Kao tipican primer bih naveo recimo 6,5" midbas u dvosistemskoj kutiji, koji radi vrlo dobro u toj varijanti, ali kada se rastereti najnizih frekvencija tj odsece na dole na recimo
300-400Hz taj drajver pocinje da radi sredinu neprepoznatljivo bolje nego u prethodnoj varijanti. Da li su u pitanju intermodulacije, a one dodaju u zvuk ili inercija koja integrali
male promene - oduzima detalje.

Izmedju Discovery serije i Classic serije razlika je u ceni u korist Classic serije koja takodje i bolje svira. (po datasheet-u Classic ima neke ruzne grafikone)
Ista stvar je izmedju Classic i Revelator serije. Voleo bih da kazem nesto o Iluminatorima, al nisam slusao.

Poredio sam Xt25 rame uz rame sa SS9700.
Ma ko dupe i oko, 9700 mnogo bogatije svira,. E sad to bogatstvo dal su harmonici il je nesto drugo
nemam pojma, znam samo da 9700 kosta 100 evra vise.

Lepo su proizvodjaci drivera to uklopili sa cenama, ono sto znaju da im svira dobro tome nabiju cenu, nazalost.....
Reply
#10
@Zare: Čuo sam i ja takva izletanja ali ne verujem dok ne vidim. Iz punog seta merenja se može zaključiti da li neki zvučnik radi dobro ali boja tona ? Teško.

@Macola: Baš iz razloga sinergije prostorije I zvučnika uvek prvo preporučujem promenu mesta pozicije zvučnika. Moze dosta da promeni.

@Braca: Koji su zvučnici zamenili Rodžerse ?

@Vlajko: Beli šum meri sve frekvencije odjednom. Uglavnom je dosta sličan merenoj karakteristici. Glede rasterećivanja dvosistemca od niskih frekvencija - upravo dopler efekat i inercija kretnog sistema jesu kamen spoticanja. Srednji se poprave jer je kalem duže u magnetnom procepu i samim tim sve vreme svira. Pri tom nije primoran na velike ekskurzije.
Reply
#11
@TDA - Pomislio na restrikcije zbog prijašnjih dešavanja. Hvala na odgovoru (:
Reply
#12
Beše ovde se tata Floyd bavi korelacijom merenja i šta uzorku od nekoliko stotina ljudi bolje sviri?

https://youtu.be/zrpUDuUtxPM
Nemoj silom, uzmi veći čekić.
Reply
#13
Ja mogu to predavanje bukvalno da gledam bezbroj puta Smile
Reply
#14
Moj prvi izbor kod Nuberta je bio NuVero 4, ali pošto nisam mogao da ga uklopim u unutrašnju arhitekturu naše dnevne sobe, odlučio sam se za drugoplasirani NuLine 32 (2012. godine nasledio ga je NuLine 34). Uz njega sam uzeo i aktivni korektor frekventne karakteristike ATM-32, čime je donja -3dB tačka zvučnika sišla na 43Hz i to ravno, bez uobičajene "grbe" na niskim frekvencijama. Inače, ATM ima i regler za visoke frekvencije koji simulira opadanje visokih frekvencija u koncertnoj dvorani, a čija je karakteristika linearna po frekvenciji sa max. slabljenjem od nekih 7dB na 20kHz. Taj regler često koristim pri slušanju digitalne muzike sa izraženim visokofrekventnim komponentama.

Pozdrav
Reply
#15
@Braca: Ti basići izgledaju kao neki Peerless sa slika. Ima li nekih merenja za te zvučnike ? 

@Vlajko: Imaš OVDE merenja raznih Scan Speak drajvera. Zanimljivo je upoređivati ih malo i gledati trendove merenja kako raste cena. Može da se uhvati neka žica šta se popravlja, a šta ne sa porastom cene.
Reply
#16
http://www.areadvd.de/hardware/2012/nube...ne34.shtml
Reply
#17
(04-28-2016, 04:55 PM)Zvu Wrote: @Braca: Ti basići izgledaju kao neki Peerless sa slika. Ima li nekih merenja za te zvučnike ? 
Nubert piše da su njihovi drajveri iz sopstvenog razvoja i da ih ekskluzivno za njih proizvodi jedna nemačka firma.

NuLine 32 je testiran više puta u raznim časopisima, a ja imam samo test iz nemačkog časopisa Audio 03/2010, iz koga prilažem list sa mernim rezultatima.
Zelena linija (10 stepeni naviše) se praktično ne razlikuje od SPL na osi, a plava (30 step. bočno) pokazuje pad od 5dB na 10kHz, odn. 23dB na 20kHz.
Inače, na zadnjoj strani kutije nalazi se tropoložajni preklopnik za izbor frekv. karakteristike (neutralno, blago pojačani i blago oslabljeni visoki tonovi). Ja ga koristim u trećem položaju ali, kao što sam već napomenuo, koristim i aktivnu korekturu preko ATM-32.

Pozdrav

.pdf   NuLine32_Audio_032010.pdf (Size: 1,2 MB / Downloads: 14)
Reply
#18
Kako se boriš sa BR otvorom pozadi ? Ako je manja prostorija, može da napravi problem.
Reply
#19
(04-28-2016, 07:41 PM)Zvu Wrote: @Braca - Kako se boriš sa BR otvorom pozadi ? Ako je manja prostorija, može da napravi problem.

Zvučnici su mi na stalaži, nekih 10cm udaljeni od zida. BR otvor mi ne pravi probleme (Nubert kaže da tek ispod 3cm rastojanja do zida treba u otvore staviti sundjere). Probao sam sa raznim muzičkim materijalom sa i bez prigušenja, tj. sundjera, i nisam dobio čujnu razliku.
Planiram da kutije stavim na stalke, ali će to zahtevati pažljive pregovore na temu unutrašnje arhitekture naše dnevne sobe Big Grin .

Pozdrav
Reply
#20
Zvu brate,ja tebi prljam temu,je'l da? da otvorim novu,u korist ove?
Chop your own wood and it will warm you twice
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)