Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Korelacija između akustičkih merenja i kvaliteta zvuka
#41
ma nema zamjerke, totalno podržavam ovakvu razmjenu mišljenja i iskustava,čitam i prija mi. opušteno ljudi! Smile
Цхоп уоур оввн ввоод анд ит ввил вварм уоу тввице
Reply
#42
(05-07-2016, 03:42 AM)Alex Wrote: Nisam procitao sve (a hocu) pa cu mozda da upadnem sa ovom tvrdnjom kao padobranac, ali:

Mislim da ne valja podesavati skretnicu samo po merenjima.
Mislim da ne valja podesavati skretnicu samo po uhu.
Mora da rade oba za najbolji rezultat.
Pa tako nekakako.
Kao i neophodnost nekog seta zavojnica, ali kvalitetnih, da bi se mogle vrsiti probe. set kondnzatora je lakse oformiti. 
Sa tim sto bi mozda trebalo konsultovati vise ljudi razlicitih muzickih ukusa? I sa bogatijim iskustvom slusanja.
Tu je jos od vaznosti po mom misljenu razgraniciti i uporediti materijal analognih izvora, pre svega mislim na gramofon, magnetofon i digitalnih izvora. Kao i materijala koji se slusa. Analogno snimani i digitalno snimani materijali - posebno slusanje i uporedjivanje.
...
Ali isto tako moze da bude i zanimljivo pogledati "formulare" za procenjivanje koje je recimo imao B&K.
formulacija pitanja, itd.
Kao i preporuke ljudi kojima je radno mesto bilo u studiju. Dugotrajno slusanje. Videcu da posaljem neke grafikone.
Reply
#43
(05-06-2016, 11:42 PM)Majda Wrote: Ove razlike koje se pojavljuju na grafikonima, jesu posledica raznih refleksija. Ali mislim da su vise proizvod matemamtickih aproksimacija. jasno se vidi i na jednom i na drugom frafiku. Pogledaj mesta gde se seku funkcije.
I tu su koriscene sigurno Tejlova formula, i Bessel funkcija. Mislim da nije u pitanju furijeova transformacija. Nema ni potrebe za tim posto se radi sa vec formiranom matricom podataka... Recimo najednostavniji sistem za inicijalno odredjivanje segmenata bi bio ako tacke n-1 i n+1 imaju manju vrednost od tacke n onda je n maksimum tog segmenta
ako imaju vecu vrednost onda je minimum...
Tu se jasno vidi i to da se definisu prvo minimumu i max funkcija na intervaku i tako se podeli kompletan fraf na segmente. Metodom prvog i drugog izvoda funkcije na intervalu. Onda se po nekom zadatom kriterijumu izvrsi aproksimacija tacaka na tomitervalu u odnosu na "kljucne frejmove".
Na primer najprostije uproscavanje ili smooting bi bilo odredi maks i min tacke na intervalima, onda nadji srednje vrednosti i sve ostajle tacke provuci kroz sredinu na svim pojedinacnim segmentima funkcije...
To se moze ponoviti i vise puta. Pa i uvesti dodatne varijabla, visedimenziona matrica. Slicno, ustvari mnogo komplikovanije posto je matrica mnogo komplikovanija rade i programi za obradu slike.
...
Drugo, na svim snimanjima sa windowingom i/ili smootingom za vecinu manjih i srednjih jedinica jednostavno se ne da videti sta se stvarno desava sa spektrom ispod 200Hz pa i znatno vise cak i do 1K. Dok su jako korisna za visdeo spektra. Detaljnija i manje proizvoljna. To je super ako se radi o srednjem ili visokom.
Medjutim upravi taj nizi i centralni deo spektra je najkriticniji. Tu se skoro sve desava. Najveca je bas na tom delu spektra koncentracija dogadjaja, instrumenata i osnovnih tonova. Neko cak misle da taj jako vazan deo opsega treba prosoriti na oko 100 do 800Hz pri razmatranju?
Na merenjima sa time gejtom, gde se uzima samo prvi impuls, bez onih koji su ustvari oscilacije koje se smiruju. taj ceo deo spektra je jako pojednostavljen, ne odgovara onome sto se cuje.
Kao provera se moze uraditi i merenje isto toga se driverom na terasi recimo okrenutim ka spolja a kapsula se moze udaljiti nekom letvicom koja je odozgo fiksirana na zvucnik ili manji kabinet... Ubedjen sam da ce se ponovo kod windowinga i/ili smootinga videti slicna aproksimacija narocito na delu 100Hz-1K. Dok bi trebalo da je veca razlika ka visim F. To je neka moja opservacija na ovu temu. Ko zna mozda i ne? Trebalo bi isprobati.

Svugde se koristi samo FFT - bar u programima koje ja koristim. Nema potrebe da misliš da li je u pitanju Furije ili ne - znam kako sam setovao program i o čemu pričam Smile 



Svako merenje bilo čega u akustici je matematička aproksimacija samo je pitanje tačnosti te aproksimacije. Za sada je tačnost na strani merenja u gluvoj sobi (anechoic), a zatim gejted (quasi anechoic). 

Gejted merenja (windowing kako zoveš) i smoothing nisu ni izbliza ista stvar i ne smeju se mešati. Smoothing obrađuje rezoluciju merenja belim ili roze šumom odnosno chirp-om pa je samo pitanje rezolucije koja je katastrofalna kod svih merenja koja nisu gejted, a nisu rađena u anechoic uslovima (jer niko nema gluvu sobu). To da se ne vidi ništa ispod 200Hz zavisi od metoda merenja koje su podrobno objašnjene u onih nekoliko knjiga koje sam preporučivao ovih godina pa se tu ne bih više ponavljao. Koga zanima, naći će.

Kod gejted merenja, od frekvencije gejta pa na dalje se prikazuje ono što zvučnik realno radi, a ne refleksije. Svako moje merenje (a i tuđa merenja koja su obavljena kako treba) je zasnovano na impulsnom odzivu koji uzima u obzir pobudni impuls i smirivanje, a zatim i deo potpunog mirovanja koji omogućuje da se ode što dalje u niske frekvencije pa sve do prve refleksije koja se jasno vidi posle impulsnog odziva zvučnika. To što nemam halu da merim ili gluvu sobu kompenzujem drugačijim metodom merenja niskih frekvencija koja nema veze sa većinom ovde pominjanih. Kao što rekoh, pričao sam o tome pa koga zanima naći će. 

Glede merenja napolju, radio sam ih i apsolutno nema nikakvih aproksimacija već merenja postaju sve preciznija što se više udaljavaš od poda. Probao sam to odavno - to je jedan od razloga što sam na notebook prebacio samo programe za merenje i samo za to služi - on napaja zvučnu, mikrofon i samog sebe. Uvidevši poklapanje između tih merenja i onih unutra ali sa gejtom, te korelacijom onoga što izmerim sa zvukom koji slušam sam vremenom postajao sve sigurniji i sigurniji da su moja merenja dobra. 

Svako može napraviti near-field ili mid-field merenja da liče ali ona se ne mogu koristiti za izradu skretnice jer se većina ukrštanja odvija od 500Hz pa na više - a iz blizine ili pola metra se ne vidi ništa šta se dešava sa membranom i brejkapovima. Napraviti merenja far-field da valjaju malo ko ima uslove, a manje ko ume. Više puta sam se opekao poverovavši tuđim merenjima. Sad su mi validna samo moja, koja s vremena na vreme uporedim sa nekim fabričkim tek da vidim da li je sistem za merenje i dalje linearan.
Reply
#44
Mene interesuju dve stvari:

-Kako radite predvidjanje/simuliranje odziva drajvera na prednjoj ploci kutije? medjusobne pozicije izmedju drajvera i drajvera u odnosu na ivice kutije..... rekao bih da je to golem deo posla u fazi projektovanja....

-Ukrstanje bas drajvera i midbas drajvera, ako je recimo na frekvencijama od 200-500Hz, kako znate sta ste izmerili?

P.S.
Ukrstanje midbasa sa visokotoncem, nalazim da su merenja korisna..... moze se stosta videti merenjem i zakljuciti.
Reply
#45
Za ukrstanje i susret mid i visokih po mom misljenu, merenja su apsolutno neophodna. A pre toga i za odredjivanje nivoa. Takodje i impedanse, faze i tih najosnovnijih stvari? Mislim da taj susret ne moze da se uradi samo racunski ili "napamet". Mozda neko moze ja nisam sposban za tako nesto... Smile
.
Nekako preferiram modularni dizajn. Da se jedinice ili "kutijice" mogu pomerati napred naazad ali sa nekim stalkom recimo i gore-dole...
.
Tacno Smile pa upravo to zapazanje sam i hteo da napisem prethodnim postom. Cak i sa refleksijama i bez smootinga ili sa minimalnim smotingom, meni realnije deluju izmerene krive. U tom opsegu 100, 200Hz - 500, 600 Hz. A mislim da je to najvazniji deo spektra, bukvalno se tu pocinje...
Reply
#46
Mislim pustim i windowing i smotting opcije ali nekako ne uzimam previse to zdravo za gotovo.
.
Zsboravih da kazem, mozda ce nekome biti korisna informacija, koristim u poslednje vreme skoro isklucivo
FuzzMeasure 3, AcousticToolBox, i REW programe (OSX). I to prva 2 demo verzije... Smile a rew je free.
Veoma jednostavni programi, nema kmplikovanih podesavanja - prosto sve radi, razumljivi ilogicni interfejsi. Ovaj FMP 3 je kao i dobio neku nagradu?
Panasonic DIY kapsula, DIY preamp za mic na baterije, i jednostavno DIY kolo za merenje impedanse i TS parametara za REW
Reply
#47
Imam utisak da je potrebno podsetiti na par teorijskih aspekata u vezi s Furijeovom transformacijom, pogotovo zbog onih clanova foruma koji se nisu njome iz bilo kojih razloga nisu bavili.
Furijeova transformacija (FT) definise uslove pod kojima se neka proizvoljna funkcija moze razloziti u zbir sinusnih, odn. kosinusnih funkcija (spektralnih komponenata).
U diskretnom vremenskom domenu, ta transformacija se naziva diskretnom Furijeovom transformacijom (DFT).
FFT je skracenica pojma Fast Forier Transform i odnosi se na algoritam koji omogucava da se koeficijenti DFT izracunaju sa znatno manje aritmetickih operacija nego primenom direktne formule koja sledi iz matematicke definicije DFT. Apsolutno najnizi broj aritmetickih operacija se dobija ako je broj diskretnih tacaka vremenske funkcije (signala) jednak 2^n, recimo, 32, 64, 128, itd.
Napominjem da se primenom DFT i FFT dobijaju identicni koeficijenti transformacije, jedino je u slucaju FFT broj racunskih operacija minimalan.

O potrebi koriscenja tzv. prozora (windowing) pri upotrebi FFT nekom drugom prilikom.

Pozdrav
Reply
#48
Kad neku vremensku funkciju proteramo kroz Furijeovu transformaciju, dobijamo amplitude i faze spektralnih komponenti tog signala.

Cak i dok sam studirao dalje od toga nisam uspeo da shvatim Smile mislim da je to ipak za čike u belim mantilima.

Drugar koji je to specijalizirao, zavrsio PMF, zadrzao se u Srbiji dok nije dobio doktorat ...... i tutanj! Pocetna plata 55000 evra godisnje.
Reply
#49
Nije uopste problematicno koje su matematicke metode koriscene. Za svaku operaciju sa funkcijama postoji dovoljan broj dokumenata i podataka. Ali ovo sto je Vlajko primetio sa grafova, koji su skoro tipicni, za taj navedeni opseg sam i ja primetio. A to tek dolazi do izrazaja kada se recimo na taj nacin transformise merenje susreta recimo porta i bas drivera?
Nekako sam sklon da pojednostavljene grafove i one gde je primenjen windowing ipak posmatram u kontekstu i near field i farr field grafova. A kompletnija informacija na relaciji graficki prikaz ono sto se cuje dopunjava se sa meranjem 2 kabineta u realnom vremenu i sa blagim pomeranjem mikrofona u prostoru.
Reply
#50
Sve vreme deluje kao da se mešaju babe i žabe. Gejted odziv je validan iznad frekvencije gejta - mislio sam da je to jasno kao dan. Ko misli da može da izvuče neku informaciju o niskim frekvencijama iz gejted odziva u našim ograničenim zatvorenim prostorijama grdno se vara. Niske frekvencije se u našem slučaju mere na potpuno drugačiji način, a o tome kad budem imao vremena.
Reply
#51
Upravo to sam samo hteo da primetim u prethodnim postovima...
Reply
#52
(05-07-2016, 04:40 PM)Vlajko Wrote: Mene interesuju dve stvari:

-Kako radite predvidjanje/simuliranje odziva drajvera na prednjoj ploci kutije? medjusobne pozicije izmedju drajvera i drajvera u odnosu na ivice kutije..... rekao bih da je to golem deo posla u fazi projektovanja....

http://www.tolvan.com/edge/help.htm
Nemoj silom, uzmi veći čekić.
Reply
#53
Zanimljivo: 

LINK

PDF na forumu da ne nestane: 
.pdf   Rotter_2010_Audibility_of_tweeter_performance_beyond_spectrum_and_phase.pdf (Size: 173,72 KB / Downloads: 13)

Citiraću samo zaključak, koga mrzi da čita sve, a detalji eksperimenta su u PDF-u.

Quote:Conclusion
When eliminating frequency and phase response
irregularities, baffle and room interaction, non-linear
behavior, and distance effects, a blind-comparison listening
test could not reveal audible differences between different
types of tweeters. Neither the material nor the actuator
principle, neither the tweeters geometry nor the specific
form of wave fronts in the far field could be shown to be
distinctive features of different tweeter types. Divergent
results of previous studies can only be explained by
aforementioned shortcomings of the test designs.
Furthermore, when excluding room and baffle interaction,
FIR equalization seems to be capable to compensate for the
behavior of different loudspeakers at the sweet spot within a
typical range of horizontal head movements.
Reply
#54
(09-09-2016, 09:08 PM)Zvu Wrote: Zanimljivo: 

LINK

PDF na forumu da ne nestane: 

Citiraću samo zaključak, koga mrzi da čita sve, a detalji eksperimenta su u PDF-u.

Quote:Conclusion
When eliminating frequency and phase response
irregularities, baffle and room interaction, non-linear
behavior, and distance effects, a blind-comparison listening
test could not reveal audible differences between different
types of tweeters. Neither the material nor the actuator
principle, neither the tweeters geometry nor the specific
form of wave fronts in the far field could be shown to be
distinctive features of different tweeter types. Divergent
results of previous studies can only be explained by
aforementioned shortcomings of the test designs.
Furthermore, when excluding room and baffle interaction,
FIR equalization seems to be capable to compensate for the
behavior of different loudspeakers at the sweet spot within a
typical range of horizontal head movements.

Dakle, ne treba vise bacat solde na skupe visokotonce.
Sagradis gluhu komoru nabavis dobar DSP i u centru sweet spota (cca 30cm ili manje) svi zvuce odlicno ili bar jednako. Big Grin
Reply
#55
Članak je jako interesantan.

Ne razumem se previše u gradnju zvučnika i njihovo merenje, ali bio bih slobodan da vam ispričam jedno veoma interesantno zapažanje i neke moje laičke zaključke iz istog.

Poznavajući godinama par lokalnih audiofila, sa dosta ozbiljnom opremom, a pošto neki od njih po pravilu slušaju jedan te isti, ograničen set "referentnih" muzičkih numera :-), u malom nožnom prstu mi je (hteo - ne hteo) moralo ostati zapamćeno bezbroj nekih detalja iz tog ograničenog muzičkog repertoara.

To je se preslušavalo (nije to moja volja, jer slušam raznu muziku radi uživanja) na stotinama: uređaja, kablova, zvučnika...

Neka bombasta lajv izvedena numera, sa stravičnom dinamikom, u izvedbi John McLaughlin-a i njegovog sastava, ostala mi je u sećanju po jednom specifičnom i vrlo čujnom izobličenju koje se javlja pri snažnom udarcu u činelu.

Pošto sam taj detalj skoro isto čuo na bezbroj neke različite opreme, bio sam mrtav ubeđen da je to nešto na snimku, kao posledica stravične dinamike, koju neki od delova snimačke opreme nije mogao da savlada, i da je to tako kako mora da bude.

Jedan od tih "mojih" audiofila, kupio je zvučnike Magneplanar 1.7, elektrodinamičke ribone za ceo spektar, koji su mi bili vrlo zanimljivi svojom konstrukcijom.

Naime, oni imaju ogroman planarni magnet, ispred kog stoje ribon tračice od verovatno bakra, koje su povezane poput namotaja klasičnog zvučnika i segmentirane po širini za bas zonu, srednjetonsku i visokotonsku zonu, a zvučnik ima samo jedan element skretnice koji odvaja napajanje visokotonskih ribona od ostalog dela.

Prvi utisak mi je bio da neverovatno dobro rade za te novce (oko možda 2200 evra kod nas) i da prelepo izgledaju.
Drugi utisak mi je bio ekstremno dobra prostorna slika, koja toleriše da se prošetate par metara levo- desno, napred nazad, a da pri tom ne degradirate prostorni osećaj u nekoj bitnoj meri (retka pojava kod mnogih kutija, bez obzira na cenu, a posebno kod elektrostatičkih ribona).
Treći utisak su bili impozantno dobri visoki i srednji tonovi, kakve nisam čuo ni na pet puta skupljim Martin Logan zvučnicima (kojima bar u srednjem i visokom spektru ne nedostaje vrsnog potencijala).

U nekoliko navrata, tokom narednih meseci sam slušao razne muzičke numere (jbg. iz onog ograničenog repertoara), sve dok nije natrčala pomenuta numera od McLaughlina.

Malo sam bio šokiran kad je izostalo karakteristično izobličenje kod onog snažnog udarca u činelu.
Posle namernog vraćanja te numere više puta, da se uverim da je sa mnom sve u najboljem redu, potvrdio sam sebi da tih izobličenja nema.
Dakle nije snimak, kako sam nekoliko godina bio apsolutno ubeđen!!!

Naravno, ne priznajem potpuno te "ušne" referente, jer to može zavisiti od toga da li je slušaoca supruga snabdela prethodno veče, ili ga iznervirala, da li nas boli glava ili nam je hladno, i tako dalje (čovek nema ultra stabilne slušne referente, možda neki "specijalni" slušači, ja ne).

Iz tog razloga sam bio uporan kao terijer, na negodovanje vlasnika zvučnika (jer se jako nervira kad mu se "lome" kablovi tokom nekih premeštanja zvučnika i tako to...), ali ipak je pristao da u sobu dovučemo prethodne kutije, i da izvršimo nekoliko preslušavanja iste te numere, čas na jednom paru zvučnika, čas na drugom, i tako nekoliko puta uzastopce (ipak sam ga zaintrigirao tim detaljem).

Definitivno na onim drugim (koji su inače fenomenalni zvučnici ranga 5000 funti) taj udarac je imao izobličenje, a na Magneplanarima ni trunke tog istog.

Radoznao kao mlad majmun, bacio sam se u razmišljanje šta bi to moglo da bude poreklo te pojave.

Po slobodi (i ako nisam duboko u toj materiji) doneo sam zaključke da je kod ovih Magneplanar ribonskih, prisutna ogromna površina za visokotonsku i srednjetonsku oblast i da joj je potreban maltene beznačajan mehanički pomeraj za ozbiljan zvučni potisak (sa tolikom površinom), i da se tu krije razlog nestanka izobličenja tog tona koji sam zapazio.

Malen mehanički pomeraj, malena fizička deformacija ribona, maleno izobličenje.
Bar to je moj zaključak (možda sam u pravu, možda nisam, ali verujem da jesam).

Klasičan visokotonac mora izvršiti baš veliko kretanje da izvede taj udarac, jer ima malenu emisionu površinu, i pretpostavljam da dolazi do neke mehaničke deformacije?
Pazite, to izobličenje sam jasno zapazio na par desetina veoma skupih kutija koje su sa dinamičkim drajverima.

Van toga, rekao bih da ogromna površina kompletnih ribona na pomenutim kutijama, verovatno jako teško može da se preoptereti i pregori, jer ima ogromnu površinu koja se lako hladi. Bukvalno je ceo "namotaj" izložen okolnom vazduhu čitavom površinom i pri tom se još i kreće.
Verujem da je te kutije veoma teško spržiti.

Voleo bih da se nekako dokopate tih kutija i da ih izmerite svojim metodama, jer sam bio poprilično iznenađen onim što sam čuo, i nešto bih rekao po mnogogodišnjem iskustvu da imaju opasan odnos kvalitet-cena.
Merenje bi dalo sigurno daleko bolje razjašnjenje toga.

Pozdrav ekipi,
Macola

P.S.

Evo sad sam skoknuo na net da pogledam ponovo te kutije i vidim da se zovu "Magneplanar 1.7" a ne "magnaplanar" kako sam ja napisao, ali pošto sam zaboravio pravilan naziv nemojte mi zameriti. Ispraviću odmah u tekstu.
Reply
#56
ja se upali ceo sat slusam ove zvucnike a pazi kad se dobro cuju i ovako na snimku Smile



Posebno tamo oko 1:50 cinele ili 3:40 itd...
Reply
#57
Ja ću dodati samo jedan kratak osvrt moga slušanja elektrostata kod dva hrvatska DIYera. Jedan je pravi diy uradak i po prvi puta sam slušao tako nešto. Forumaš Elvis je se upustio u izradu elektrostata, za početak samo srednji+visoki i to su relativno mali paneli. Mogu samo reći da sam ostao paf kada sam to čuo, to je zvučalo tako čisto i dobro da sam ostao iznenađen da je napravljeno u podrumu. Da ne ulazim u detalje(koje inače ne znam jer nisam nešto posebno pratio tu temu) koliko se sjećam sama izrada tako nečega nije uopće skupa veći je problem nabaviti materijal na malo(pa se uzmu veće količine pa na kraju ispadne skuplje) i ima problema oko izvedbe ali u praksi se savladaju i rezultat je fenomenalan.

Drugo slušanje je bilo kod drugoga forumaša koji je nabavio ako se ne varam elektrostatske Martin Logane, situacija ista zvuči odlično. Čovjek je prije toga imao planove za raznorazne zvučne kutije ali kako mu je uletio ovaj par elektrostata rekao je to je to.

Za kraj koliko god reprodukcija bila fenomenalna preko jedne stvari ne mogu prijeći a to je usmjerenost ovih zvučnika. DIY varijanta zbog malih panela ima doslovce sweet spot u jednoj točci, čim se maknemo iz nje intenzitet zvuka pada da je za nepovjerovati, dok kod komercijalnih budući da su veliki(i možda lagano zakrivljeni) to nije toliko izraženo. Zato ja ostajem pri nekakvim širokopojasnim zvučnicima sa laganom membranom koje je lako potjerati jer većinu vremena slušam kao pozadinsku podlogu dok nešto radim pa stajanje u sweet spotu ne dolazi u obzir i ne treba mi baš nekakav ultra hi-fi.
Reply
#58
Khadgar2007 ,

E pa drugar moj, upravo me je kod MG 1.7 impresioniralo to što za razliku od bilo kog ribonca kog sam do tada čuo, možeš prošetati po sobi i da imaš i dalje odličnu prostornu sliku, čak daleko bolju od mnogih vrlo skupih elektrodinamičkih zvučnika.

Odavno znam da kod tih ribonaca moraš sesti u ubeležen "crveni krstić" da bi imao najbolji osećaj prostora, čak i kod onih nenormalno skupih.
To me je stalno nerviralo jer praktično ispada da su zvučnici za jednu osobu istovremeno :-)

MG 1.7 je sve samo ne to. Slika je raspoređena stabilnije nego kod mnogih elektrodinamičkih kutija, što je apsolutno suprotno od onog što sam očekivao.

I dalje mislim da su najbollja moguća kupovina za te novce.
Reply
#59
(09-10-2016, 11:58 PM)Omegakg Wrote: ja se upali ceo sat slusam ove zvucnike a pazi kad se dobro cuju i ovako na snimku Smile



Posebno tamo oko 1:50 cinele ili 3:40 itd...

Pošto si zemljak iz KG, lako te mogu odvesti da ih čuješ uživo.
Reply
#60
Evo i ja da dodam nesto na temu, uporedni test za slusalice.
Moj kum me pitao da li je moguce da se to tako razlicito cuje na snimku, bio je sumljicav (da su lazirani rezultati).
Ja malo to gledao, slusao i dosli do zakljucka da lik koji je ovo radio totalno nije imao povoda da bilo sta lazira.

https://youtu.be/udLoAV7YmjA

I kupio on te slusalice, stvarno se mnogo dobro cuju. Uporedili smo ih zvucno sa nekim low-cost koje se zatekle u kancelariji, ma kakvi, ove ostale su zvucale kao sa "tranzistora".

Sledeci test ce biti poredjenje Audiotehnike sa Stax Lamda Pro elektrostatickim slusalicama ... Javljam rezultate ovih dana Smile
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)