Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Korelacija između akustičkih merenja i kvaliteta zvuka
(09-23-2018, 06:04 PM)vladd Wrote: ...entropija signala...
Generalno, entropije se treba kloniti  Confused .
Ne samo da je povezana sa porokom (kockanje), već je i dokazano opasna po život: L. Boltzmann, osnivač statističke termodinamike, izvršio je samoubistvo, a njegov doktorant koji je nastavio da se bavi tom temom, takodje.
Ja sam se, bar do sada, nekako sačuvao Big Grin .

Izvinjavam se zbog digresije.

Pozdrav
Reply
Od 2012-e, mada ima nekih radova iz 2010 i par god ranije, definisana je "entropija zvuka" kao opisni termin za karakteristiku zvucne slike, nesto kao fingerprint instrumenata.
Dalje nesto i nisam pratio, znajuci da ce tek neko sporadicno uraditi neko istrazivanje u pravcu koji nije propisan projektima ili finansijama, a usmereno prema zabavnom delu reprodukcije zvuka.
I od tog vremena, ne ulazeci u daleke istorije, se krenulo u osmatranje palete harmonika ali u smeru postizanja neiskvarene entropije (izgleda) zvucnog signala, i prenosa signala, na da kazem malo slozeniji nacin, nego sto se ranije radilo sa definisanjem znacaja velicine i izgleda harmonika u signalu.

I nije se niko samopovredio tom entropijom, od tog trenutka Big Grin
Kockare ostavimo ustanovi u DrajzerovojSmile
Reply
Kocka je jedan od glupljih, ako ne i najgluplji, poroka. Kad prodjem pored kladionice pored zgrade prođe me jeza. Gomila ljudetine koja ostavlja brdo novaca kladioničarima, a kukaju što su nam bolnice i domovi zdravlja u stanju raspada. Još je to, uz lutriju Srbije, najblaža forma zavisnosti. Ja ne znam kako iko sebi dopusti da kupi listić posle onog peha uživo sa čitanjem broja koji još nije izašao... Hit.
Reply
Kao to je strast, a ne znam da li treba da se tretira kao bolest, jedna ogromna devijacija ljudskog karaktera, i to pri punoj svesti sa pohlepom u zaledju..
Reply
Ili iz očaja, da se jednim dobitkom reši nemaština...
Reply
Ja to sve posmatram kao deo jednog malo većeg sistematskog plana da se narod maksimalno zaglupi, te da se tako lakše kontroliše. U sklopu svega toga su i ovi rijalitiji, pevaljke svih vrsta muzika koje nemaju vokalnih kvalitetai (ili ih imaju vrlo malo), ali zato maksimalno vrckaju dupetima ili veštačkim grudima, degradacija školskog sistema, negiranje potrebe da se uči i obrazuje, slabo plaćanje retkih istinskih profesionalaca, perfidno proterivanje eksperata u inostranstvo, promovisanje nepismenosti kao ljudske slobode, postavljanje nepismenih i nekulturnih ljudi na vodeća mesta u državi (poslanik ili čak predsednik Skupštine, direktori i načelnici policije ili BIA-e, itd), nefunkcionisanje sudskog sistema ni u kom pogledu, nepostojanje stvarnih i neotuđivih prava građana, itd, itd...
Kladionice su tu da stvore utisak da u životu nije potrebno da se vredno uči i usavršava, te da se tim putem steknu sredstva za normalan i pristojan život, već da je dovoljno da se uplati tiket i postane bogat i uspešan. A da bi bio srećan, potrebno je samo da se svrati do lokalnog dilera, koji radi u školskom dvorištu...
Reply
Svi mi težimo svojim "fabričkim podešavanjima". Pametnog je teško zaglupeti, glupog nemoguće opametiti.

Odavno sam zagovornik da na svakom glasačkom listiću treba da bude 3 pitanja iz opšte kulture i informisanosti. Pul od 7000 pitanja pa odatle 3 različita na svakom listiću. Važeći listići su oni koji imaju sva tri tačna odgovora. Svi ostali su nevažeći iliti - više sreće u sledećem kolu.

Jedino tako može doći do tehnokratije.
Reply
(09-25-2018, 04:21 PM)Zvu Wrote: Ja ne znam kako iko sebi dopusti da kupi listić posle onog peha uživo sa čitanjem broja koji još nije izašao... Hit.

Moj otac! Uplaćuje neku istu bednu kombinaciju godinama. Nije prestao ni posle tog "čudnog" izvlačenja. Nikakvo ubeđivanje ne pomaže.
Što se tiče ovog tvog predloga za glasački listić mislim da je ok ali ima jednu manu. Prepisivali bi.
Moj predlog je da na izbore kao glasač može da izađe samo lice koje je zaposleno, uplaćuje sve doprinose i sa stalnim prebivalištem u državi X.
Ne studenti, ne zatvorenici, ne penzioneri ...
Reply
(09-26-2018, 01:30 PM)gorankg Wrote:
(09-25-2018, 04:21 PM)Zvu Wrote: Ja ne znam kako iko sebi dopusti da kupi listić posle onog peha uživo sa čitanjem broja koji još nije izašao... Hit.

Moj otac! Uplaćuje neku istu bednu kombinaciju godinama. Nije prestao ni posle tog "čudnog" izvlačenja. Nikakvo ubeđivanje ne pomaže.
Što se tiče ovog tvog predloga za glasački listić mislim da je ok ali ima jednu manu. Prepisivali bi.
Moj predlog je da na izbore kao glasač može da izađe samo lice koje je zaposleno, uplaćuje sve doprinose i sa stalnim prebivalištem u državi X.
Ne studenti, ne zatvorenici, ne penzioneri ...

Nema prepisivanja. Od 7000 pitanja (ili 10000 koliko god) postoji neverovatan broj kombinacija. Svaki listić ima različita pitanja. Jedino da neko nauči odgovore na sva pitanja, a samim tim se kvalifikuje kao dovoljno pametan da glasa ispravno i da ga se posluša (:

Ima mnogo nezaposlenih ljudi koji bi rado menjali nešto. Ne treba biti isključiv po tom pitanju. Mislim da je obaveštenost/informisanost/kultura dovoljan reper.
Reply
A ko bi onda bio poslanik? Valjda bi i oni trebali da odgovore na pitanja.
セルビア
Reply
(09-23-2018, 12:20 PM)pakonja Wrote: Ne mora MiniDSP da se koristi, moze cak i program JRiver sa zvucnom karticom koja ima vise kanala... On u sebi ima gomilu opcija ukljucujuci i low pass i high pass filtere... Ja sam odavno uzeo Profire 610 koja ima 8 izlaznih kanala i sa JRiver sam se igrao praveci aktivnu skretnicu... samo sto jos nisam napravio 3 stero pojacala pa da mogu kompletno lepo da se igram.

Pogledao sam ovu opciju sa JRiver-om. Iako izgleda jeftinija, nekako mi deluje da nije.

Potrebno je signal dovesti do osmokanalne zvučne karte. Vrlo malo zvučnih kartica meni ima dobar zvuk - za merenje frekventnog odziva su skoro sve dovoljno dobre. DAK-ovi koje stavljaju unutra nisu poslednja reč tehnike, a u velikom broju slučajeva je i izvedba takva da tek radi. Kako će da radi, drugi je par cipela. Ako se ispostavi da ne zvuči dobro, teško je uočiti gde je problem, a nemoguće je popraviti stvar osim drugom karticom. Treba imati računar preko koga se pokreće JRiver koji konstantno radi, koji treba da bude dovoljno moćan da ne pravi probleme prilikom procesuiranja signala, a istovremeno da bude i tih. Moćno, jeftino i tiho - birati dve, treća opcija ne može.

I dalje su meni najda dsp i minidsp opcije najbolje. S tim što bih probao nanosharc kako radi, a ima i oba tipa filtera; FIR i IIR - pa šta se kome više sviđa.
Reply
Sve je stvar kompromisa... samo je pitanje na cemu ces da "ustines"...

Meni je sad jako interesantan nanoSHARC jer bih voleo da izbegnem silne konverzije tako da mi je zanimljiva varijanta da uzmem nanoSHARC da mi radi skretnicu i volume kontrolu, a iza njega da stavim 4 I2S DAC-a... a koja - pa ona najbolja za koje imam novce u tom trenutku... Smile To mi deluje nekako najzdraviji i najcistiji put signala sa minimalnim konverzijama... ne znam da li moze minimalnije od toga...
Reply
Po meni nije poenta da se bilo gde uštine. Zato je modularni princip najbolji jer može da se radi sa onim što se trenutno ima, a da se nadograđuje kako se uslovi za to stvaraju.
Reply
Slazem se da nije poenta da se ustine, ali ja bar ne mogu da pljunem na gomilu onoliko para koliko bi mi trebalo... pa onda mora kompromis i da ustine na necemu... i apsolutno se slazem sa tobom da je modularno najbolje... na kraju krajeva i kad izadje novi i bolji DAC samo se on zameni dok sve pre njega stoji kao sto je bilo (ako radi ok).
Reply
Zanimljivo stanovište od nekoga ko osvedočeno pravi vrhunske zvučnike. 

Reply
Nismo dublje razmatrali do sada jedan od aspekata korelacije merenja i doživljaja kvaliteta zvuka. Šta ukoliko se nekome svidi zvuk zvučnika koji se loše/lošije meri ? Kako je to moguće ? Nagovestio sam u prvom postu ove teme da ljudi imaju tendenciju da slušaju različite aspekte muzike i dodeljuju im neku subjektivnu vrednost. Počev od najjednostavnijih (neko voli da bas preovladava dok neko drugi voli da su visoki malo glasniji) pa do nekih malo složenijih (neko voli pik na nekoj određenoj frekvenciji zbog sopstvenog oštećenja sluha ili jednostavno glasnije tonove na toj frekvenciji povezuje sa realističnijim zvukom - tipa ne može truba uživo da ne odere bubne opne niti se činela čuje meko i svileno već mora malo da smeta). Sada bih uveo termin tačnih iliti ispravnih zvučnika. Kako mi ne znamo na kakvim monitorima je urađen studijski deo posla, nikako ne možemo znati kako je to zvučalo majstoru tona koji je rekao - sad je dobro. Najbolje što možemo da uradimo sa nekim zvučnikom jeste da njegove kompromise svedemo na minimum. Dakle da poravnamo frekvencijski odziv, da nema izraženih rezonantnih pikova, da spustimo izobličenja koliko je god moguće i u poslednje vreme (uz pomoć dsp) čak i da poravnamo fazni odziv zvučnika. Postoji dobar broj zvučnika koji ispunjava sve osim poslednje stavke, a i nekoliko koji ispunjavaju i poslednju. Ako se krene malo prebirati po subjektivnim utiscima slušalaca koji su imali prilike da čuju takve zvučnike, u određenom broju slučajeva će se naći i komentari tipa "sterilan" ili "nije muzikalan" ili ... Šta je po sredi ? Po svoj prilici u pitanju je ispravan i precizan zvučnik, a opet ima onih koji pronalaze mane. Mišljenja sam da kad se izravna frekventni odziv, upeglaju pikovi, smanje izobličenja i rezonancije na minimum, kada ne postoje poništavanja ili nagle promene direktivnosti, ostaje samo ono što je na snimku - a to takvo kakvo je nije podložno menjanju. Primer: kod priličnog broja zvučnika uočljiva je rezonancija zvučne kutije oko ili ispod 500Hz koja daje drveni osećaj prilikom slušanja muzike. Divan, organski i topao prizvuk. Kada se ta rezonancija tretira, dobili smo tačniji/ispravniji zvučnik ali tog toplog prizvuka više nema. To ne znači da je taj zvučnik koga je pratila rezonancija superiorniji od zvučnika koji rezonanciju nema. To samo znači da će se određenom broju ljudi svideti da čuju taj tip izobličenja jer sa njime zvuk deluje realističnije. Deluje možda ali taj zvuk nije na tom snimku.

Ko je onda u pravu ? 

Iako će zvučati previše diplomatski za moj ukus - verovatno ili svi ili niko. Moguće je potkrepiti oba stanovišta, a i pobiti ih svakako. 

Ukoliko kažemo da to nije na snimku, a zvučnik ga je odsvirao - to je izobličenje i ne sme ni pod tačkom razno da bude tu. Ali - to je izobličenje koje doprinosi pozitivnom opštem utisku, a u krajnjoj liniji svakom od nas treba da prija zvuk pa ako nam više prija tako, kako to onda može da bude greška ?

Kad smo uradili posao tako da zvučnik bude tačan, dosta muzike će se čuti onako kako su je zamislili ili bar blizu. Mislim da bi studijski deo posla trebalo u budućnosti da evoluira te da takve detalje koji nam prijaju treba da inkorporira u snimak kako se ne bi oslanjali da to izvede nesavršenost zvučnika, pogotovo što će (zbog različitog Q i nivoa rezonancije) svaki zvučnik to malo drugačije da izvede.

Još primera tog tipa ima, stoga nisam siguran kako pomiriti ta dva sveta. Za sada smo stigli do toga da objektivno bolji uglavnom bude i subjektivno bolji. Najteži stepenik je poslednji. Tj kako postići da objektivno bolji bude uvek subjektivno bolji.
Reply
Probah svojevremeno na komšijskom forumu da konstatujem da su "dobro pojačalo" za inženjera i slušača muzike najčešće dva različita pojačala al džabe.
Samo kad bi usaglasili terminologiju manje bi muke bilo pa posle nek troši ko šta hoće. Ovo tvoje subjektivno i objektivno je korak u tom pravcu.

(06-06-2019, 10:39 PM)Zvu Wrote: Još primera tog tipa ima, stoga nisam siguran kako pomiriti ta dva sveta. Za sada smo stigli do toga da objektivno bolji uglavnom bude i subjektivno bolji. Najteži stepenik je poslednji. Tj kako postići da objektivno bolji bude uvek subjektivno bolji.
Nikako. Tvrda glava je urođena mana, pogotovo kad neko ne zna a misli da zna.
S druge strane probali mnogi ta istraživanje (ćakulali na temu onog karusela u JBL) al mi statistički uzorak malo škripi jer nije baš sastavljen od pučine neg ljudi koji su uglavnom tehničke struke. Sticajem okolnosti u porodici imam jednu doktorku sociologije koja se ozbiljno bavi statistikom u istraživanjima pa mi materija malko i poznata i neš mi se čini da se dobrim odabirom uzorka može dokazati bilo šta.
Lomiće se koplja na ovu temu ihaj, pogotovo što su informacije na internetu dostupne svima i svi ih iznose (hint: ravnozemljaši). Ponoviću, mislim da bi nekim ljudima internet trebao biti "read only" Smile
Nemoj silom, uzmi veći čekić.
Reply
Aferim Peđah moj...

Hifiles ili Diyaudio ?

Suštinski sve je jedno - istina, ljude najviše utaba inercija.

Glede istraživanja, u Harmanu su radili istraživanja i sa pučinom - a pučina je stoka jedna grdna, dobre duše kad joj rebra puču. Morali su da rade obuku - tj. da im ukažu na aspekte zvuka, raslojavanje i razlike. Iako to zvuči kao treniranje majmuna za let u svemir - neophodno je. Slično otkrovenje sam doživeo kad mi je (tada ne još moje) ženče objašnjavalo kako se gleda slika (ne fotografija). Ja gledam koliko je šta realno naslikano, kakve su boje itd. Potpuno sam zanemario aspekt radnje. Kritičku procenu. Vidiš ugao pod kojim je slikano. Znači da je slikar stajao tu ili gledao kroz prozor. Poluotvoren prozor sa druge strane i lepa žena koja leži, senka pada tako pa je to doba dana. I tako svašta nešto, dok još nismo ni zagazili u filozofski deo šta mi mislimo da je slikar hteo da kaže. Od tada potpuno drugačije posmatram vizuelnu umetnost.

Do tada je bilo: sviđa mi se - ne sviđa mi se. Što ? Nemam pojma. Volim konje i svemirske brodove.

Naravoučenije, ako gledanje slike mora da se uči - zašto bi postojala razlika kod slušanja muzike ?
Reply
Većini istina liči na pristitutku.
Svi je žele ali niko ne voli.

Isto mislim da slušanje muzike može da se uči ili trenira.
Reply
(06-07-2019, 11:47 AM)Zvu Wrote: ...Hifiles ili Diyaudio?
diya... ...na oni drugi bi me oma banovali jer sam čačno u dušu i sinergiju uređaja i svilene visoke.

Sluh se trenira kao i sve drugo, tu nema šta.
Nemoj silom, uzmi veći čekić.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)