Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Audio spectrum analyser sa ATMEGA8
#1
Evo jednog interesantnog sklopa koji bi bio dobar vizuelni dodatak nekog (pred)pojacala.
Originalni projekt je odavde:
http://cxema.at.ua/publ/10_ti_polosnyj_s...a/1-1-0-34
Matrica je 10x10 LED, jumper-ima se moze podesavati rezim rada tacka/linija kao i memorija pikova.
Frekvencije su 31Hz, 62Hz, 125Hz, 250Hz, 500Hz, 1kHz, 2kHz, 4kHz, 8kHz, 16kHz.
 
Sema (ima je dole u boljoj rezoluciji):

[Image: sch_zps448f4c9a.jpg]
Izgled plocica:

[Image: plata_zpsb9e8a128.jpg]
[Image: 2_zpscdef0e0a.png]

Dole su prikacene dve verzije, jedna je originalna, druga moja neznatno izmenjena sa obicnim otpornicima umesto onih 10 komada SMD.

Ovo su Fuse bitovi potrebni za programiranje mikrokontrolera:

[Image: fuseatmega_zpsfbe98ff5.jpg]

Ovako je izgledao prvi primerak koji sam napravio, nakon koga su brzo stigli zahtevi za jos nekoliko... Rolleyes

[Image: DSC_1646_zpsa3bcd52b.jpg]
[Image: DSC_1644_zps4cfd7a55.jpg]

I za kraj jedno video gde se vide svi rezimi rada:

spectrum analyzer ATMEGA8

http://www.youtube.com/watch?v=ZRK9dqnsaCw#ws


Attached Files Thumbnail(s)


.lay   PCB.lay (Size: 84,26 KB / Downloads: 5)
.lay   PCB_rework.lay (Size: 87,07 KB / Downloads: 4)
.hex   SPECTR.HEX (Size: 10,66 KB / Downloads: 2)
I'm gonna live forever or die trying...
Reply
#2
ima više godina kako sam ovako nešto mislio da napravim,možda i kao zaseban uređaj sa analizom dva kanala. odlično urađeno, svaka čast!
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#3
pokušao sam da napravim raspored povezivanja J2 J3 J6 i J7. po smeru struja rekao bi da se povezuju J2 i J6 a J7 sa J3. 
J2 se izgleda lepo i redom povezuje sa J6,ali imam problem da smisleno povežem J7 sa J3: prateći šemu to treba da izađe kako je na slici:



ali mi se nikako ne slaže sa rasporedom kako stoji u drugoj i trećoj  slici prvog posta
 http://i226.photobucket.com/albums/dd117...e8a128.jpg
http://i226.photobucket.com/albums/dd117...ef0e0a.png

da li neko ume+hoće da pomogne?
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#4
Možda maalko višlja pločica i rešiš gornjim kratkospojnicima raspored? 
Meni je malko logičniji pristup iz originalnog članka, strana 18: 

https://cxema.at.ua/UserFiles/EdW_2008_05.pdf


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#5
rešio sam spajanje led dioda na eksternoj pločici vodovima na gornjem sloju,samo nisam prikazao radi jasnije slike.
ne brine me to nego ako pratim nogice ATMEGA8 i 4028 sa pripadajućim izlazima ka LED,redne oznake brojeva na desnoj vertikali glavne pločice mi se lepo slažu sa onima na eksternoj. problem je sa rednim oznakama dole horizontalno. kako sam ja to ispratio po šemi,oznake bi trebale ići onim redom kako sam ih ja označio na svojoj slici ali mi se to ne uklapa u ono što vidim označeno na dokumentima u prvom postu. tu mi je problem...
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#6
HMAP pogledaj ti ovaj projekat. LINK

Mislim da jednostavnije od toga ne moze. Ovo kolo MSGEQ7 sam koristio i to radi odlicno. Samo sto je ovo 7 kanalni graficki ekvilajzer i Arduino, sem sto upravlja sa tim MSG, radi i multipleks za 7 kanala koje gura jedan LM3915.
Datadheet za MSGEQ7

Slicno tome samo je OLED display u igri za prikaz bar grafa.
https://www.elektormagazine.com/articles...id=1&pid=1

https://www.elektormagazine.com/magazine...r-96/42640

Ovo su ujedno i jeftina resenje koje gledajuci delove ne moze da kosta vise od $10 a ujedno je programibilno pa recimo, na ovom sa displejem, moglo bi se prikazivati "kojesta" bitno i ne bitno.

Nisam pratio sva tvoja pisanja pa mozda sam i omasio ono sta hoces da napravis. Ako je tako brisi post..
Reply
#7
HMAP, pronasao sam prototip kojeg sam pravio 2012-te, proverio sam i ommetrom, donja horizontala je vezna isto kao na slikama u prvom postu. Evo i par slika kako sam tada belezio na plocicama, nadam se da ce ti to pomoci... Shy
I'm gonna live forever or die trying...
Reply
#8
prevod teksta sa stranice 18:

Analizator, 
kao što naziv govori, koristi se za analizu i prikaz spektra audio signala. Dizajn analizatora spektra je već predstavljen (u EdV 04/2001). Bio je to interesantan projekat, ali mnogo komplikovaniji (u smislu hardvera), manje modifikovan i zahtevao je simetrično +/- 12V napajanje. Predstavljeni projekat nije običan rimejk analizatora, njegova implementacija zahteva dosta retorike o teoriji signala, kao i izvesno praktično znanje da biste mogli da se nosite sa specifičnim problemima, kojih nema u analognim kolima. Valjda se zato niko u EdV-u do sada nije dotakao ove oblasti. Predstavljeni projekat je jedno od prvih kola koje implementira digitalnu obradu signala, odnosno DSP !!! (DSP - Digitalna obrada signala). 
Zbog visokog stepena složenosti programa, projekat je označen sa 3 zvezdice. 
Međutim, nije potrebno da ulazite u zamršenosti programa da biste razumeli princip rada, a kamoli da napravite i pokrenete, stoga će početnici takođe moći da naprave i testiraju ovaj uređaj. 

Opis sistema 

Hardverski deo 

Kao i većina mikroprocesorskih sistema, predstavljeni projekat je sa elektronske tačke gledišta veoma jednostavan. Možete saznati o tome ako pogledate dijagram matične ploče prikazan na slici 1 i dijagram displeja na slici 2.

 

Napon napajanja od 9 ... 16 V se primenjuje na VCC i GND tačkama. Filtrira se kondenzatorima C1 i C2 i ide do stabilizatora U1. 
Napon sa izlaza stabilizatora, blokiran kondenzatorima C3 i C4, napaja glavni mikrokontroler U3. 
     Zbog pojednostavljenja kola, LED displej se takođe napaja stabilizovanim naponom od 5V.
      Ako bismo želeli da ih snabdevamo drugačijim naponom, bez obzira da li su stabilizovani ili ne, morali bismo da koristimo translatore nivoa napona da bismo preneli bar nekoliko digitalnih signala na displej. Upotreba uobičajenog napona napajanja rešava ovaj problem, ali nažalost stvara drugačiji: naime, stabilizator napunjen velikom strujom daje velike količine toplote i zahteva upotrebu hladnjaka. Međutim, snaga koja se emituje na njemu ne prelazi nekoliko vati i već je mala ploča površine 5 ... 10 cm kvadratnih je u stanju da obezbedi dovoljno hlađenje. Bez hladnjaka ili sa nedovoljnim hladnjakom, analizator će se s vremena na vreme isključiti. 
      Drugi problem je činjenica da se diode napajaju impulsnom strujom, a to izaziva velike smetnje u šini koja napaja analogni deo (to se uglavnom oseća preko analogno-digitalnog pretvarača unutar mikrokontrolera). Upotreba jednostavnog filtera u obliku otpornika R38 i kondenzatora C5 rešila bi ovaj problem, ako ne i određeni nedostatak mikrokontrolera ATMega8, koji se sastoji u činjenici da su dizajneri ovog kola greškom povezali VCC i AVCC magistrale.  Otpor veze je oko 50 Ohm, lako je proveriti multimetrom. 

Zanimljivo, ovaj nedostatak do sada nije otklonjen, pa ga čak i nedavno proizvedeni procesori ovog tipa sadrže. A čak ni najnovija kataloška beleška ne sadrži ni pomena o tome!

    Srećom, ovaj nedostatak utiče samo na ATMega8. To se ne odnosi na njegovu noviju verziju, tj. ATMega88, ili bilo koji drugi AVR procesor. Jedini način da se oslobodite buke na analognoj magistrali napajanja je da koristite filterski kondenzator velikog kapaciteta (ili koristite ATMega88 procesor). Ovu ulogu ima kondenzator C5 kapaciteta do 100uF. Kapacitet od 100uF je zaista veliki, jer ADC konvertor i nekoliko drugih elemenata koji su povezani na analognu magistralu napajanja troše mnogo manje od 1mA struje.
Otpornik R38 označen zvezdicom ne radi ništa u sistemu,jer su VCC i AVCC magistrale već povezane. Stoga ovaj otpornik neće biti montiran. 
      Audio signal ide na IN tačku i preko kondenzatora C9 ide na neinvertujući ulaz operacionog pojačala U2. Da bi se obezbedila pristojna tačnost analizatora, potrebno je obezbediti najveću moguću kontrolu ADC ulaza, ali bez klipinga. Ovo bi zahtevalo pojačalo sa Rail-to-Rail izlazom, ali takva pojačala nisu baš popularna. Korišćeni operacioni pojačavač tipa TL071 je u stanju da na izlazu proizvede signal sa peak-to-peak vrednošću jednakom 5V, ili čak i većom, ali pod uslovom da se napaja sa naponom mnogo većim od 5V. 
    Rad sa većim naponom napajanja, posebno nestabilizovanim, međutim, stvara rizik od preopterećenja, pa je neophodno koristiti limiter na izlazu pojačala. Preopterećenje, ili u stvari "izbočenje" signala izvan opsega napona napajanja od 5 V, opasno je jer može oštetiti ulaz ADC. U kataloškoj napomeni 1 mikrokontrolera nalazi se informacija da napon na bilo kom pinu nikada ne sme biti niži od napona uzemljenja za više od 0,5V ili veći od VCC + 0,5V. 
    Sama distorzija, shvaćena kao odsecanje vrhova signala, više nije opasna, već izaziva značajne količine harmonika, što je naravno takođe nepoželjno. Ukratko govoreći, pojačala serije TL07k mogu proizvesti na svom H izlazu minimalni napon od oko 2V, računajući od strane negativnog napona napajanja, i maksimalno oko 2V niži od gornjeg napona napajanja. ADC pretvarač zahteva napon sa vršnom vrednošću od (maks.) 5V, odnosno sa amplitudom od C 2,5V. Masa pojačanog signala je na nivou od 5V, pa jednostavna računica pokazuje da bi pojačalo moglo da proizvede signal amplitude 5V mora biti napajano naponom od najmanje 9,5V. Dakle, kolo TL071 zahteva veći napon napajanja od mikrokontrolera,pa se zato napaja naponom pre stabilizatora U1.
    Graničnik se sastoji od otpornika R34, R35, R36, R37 dioda D1, D2. Otpornici R36 i R37 formiraju djelitelj napona, koji inicijalno prebacuje ADC ulaz sa naponom od oko 2,5 V. 
    Pojačani audio signal sa izlaza operacionog pojačavača U2 se dovodi do ovog razdelnika preko kondenzatora C11 i modulira napon na njemu. Kada je signal previsok, biće kratko spojen LED diodama D1 i D2. Otpornik R34 štiti od kratkog spoja kada je signal ograničen.            Međutim, takav jednostavan diodni limiter osigurava da je signal ograničen na -0,7V ... VCC + 0,7V. Sada je otkrivena uloga otpornika R35. Zajedno sa otpornicima R36 i R37 formira delilac napona koji blago slabi signal. Vrednosti otpornika su odabrane na takav način da je napon na ADC ulazu u opsegu skoro jednakom 0 ... 5V. 
     
    Doduše, AT mikrokontroleri su izuzetno otporni na oštećenja u šta sam se uverio i sam mnogo puta, ali rad sa čestim preniskim ili previsokim naponom na ulazu je svakako rizičan, pa stoga postoji malo složeniji limiter. 
    Kondenzator C12 zajedno sa otpornicima R34 i R35 povezanim u nizu stvara jednostavan anti-aliasing filter. Nažalost, ATMega8 kolo ima premalo pinova da bi direktno upravljala ekranom od 10 kolona i 10 redova, primala analogne audio podatke i čitala status džampera J4 i J5. To bi se nekako moglo uraditi da nije bilo potrebe da se Ks1 rezonatorom zauzmu 2 pina. Zbog toga se za povećanje broja izlaznih pinova koristi dekoder 4028. 
    Tranzistori T1 ... T10 i T11 ... T20 povećavaju trenutnu efikasnost ovih pinova. Diode D3 i D4 štite od kratkog spoja kada su i J4 i J5 uključeni.  Zbog velike brzine osvežavanja ekrana, otpornik R39 je neophodan da bi se obezbedila dovoljno brza i stabilna logička stanja na PORTC pinu 5. 


Softverski deo 

     Kao što vidite, hardverski deo je zaista veoma jednostavan, što nažalost ne čini softverski deo jednostavnim. Analogni deo samo adekvatno pojačava signal i sprečava kliping, ali u suštini ništa drugo, tako da postoji sirovi audio signal na ADC ulazu. Ceo proces određivanja spektra signala prepušten je procesoru. 
     Svako ko je ikada pokušao da napiše bilo koji program za digitalnu obradu signala sigurno će pogoditi koliko će program za kontrolu procesora biti komplikovan. Zbog potrebne brzine izvršavanja, program je napisan na asembleru, pa ga nažalost neće biti lako razumeti. Da bih barem objasnio princip filtriranja koji se koristi u predstavljenom analizatoru, ja ću barem objasniti kako funkcionišu IIR filteri koji se ovde koriste.
     IIR (Infinite Impulse Response) filteri su usko povezani sa analognim filterima. U stvari, IIR filteri su matematička simulacija analognih aktivnih filtera. Postoje niskopropusni, srednji i visokopropusni filteri. Njihova granična frekvencija, K faktor i pojačanje mogu se slobodno podesiti. Pošto su digitalno implementirani, iz očiglednih razloga ne menjaju svoje parametre sa temperaturom. Zahvaljujući tome, neće biti "problematični" zbog temperaturnih promena itd. Oni su verovatno najjednostavniji digitalni filteri u radu. Zahvaljujući tome, oni ne nameću visoke zahteve za procesor na kome treba da rade. 
    Naravno, oni imaju i nedostatke. Oni nisu u stanju da efikasno filtriraju talasne oblike na frekvencijama većim od polovine brzine uzorkovanja. Ovo više nije nedostatak filtera,već nedostatak aliasinga. S obzirom na tačnost proračuna postoji određena minimalna frekvencija za koju se može ispravno projektovati filter koji ispravno funkcioniše. Visokofrekventne filtere(filtere visoke frekvencije tj. one koji se približavaju polovini frekvencije uzorkovanja) je prilično teško dizajnirati. 
   
Šematski,IIR filter radi kao što je prikazano na slici 3:



da biste izračunali sledeći izlazni uzorak,potreban vam je ulazni uzorak "pre"  i dva prehodna izlazna uzorka. Primer koda za izračunavanje sledećeg uzorka je prikazan na listingu 1. 



Koeficijenti a, ẞ i y se izračunavaju iz prilično komplikovanih formula, a mogu se odrediti i eksperimentalno ako imamo program koji nam omogućava da odredimo karakteristike filtera za date parametre alfa,beta i ipsilon. I sam sam, imao problema sa određivanjem koeficijenata za kanale 4kHz i 8kHz, eksperimentalno ih odredio, jer su se karakteristike filtera „sagrađenih“ na osnovu izračunatih koeficijenata veoma razlikovale od predviđenih. 
    Shvatio sam brzinu rada mnogo lakše.  Jednostavno, svaki izlazni uzorak ovog filtera je razlika dva susedna ulazna uzorka.Tako jednostavan filter je visokopropusni filter. Mikrokontroler, uprkos jednostavnosti filtera, nije u stanju da istovremeno implementira zadatke na 10 filtera. 
    Zato sam koristio trik. Trik je u tome što smanjujemo frekvenciju uzorkovanja za filtere niže frekvencije. Ovo se radi usrednjavanjem vrednosti dva uzorka da bi se dobio jedan uzorak (slika 4). 



    Zahvaljujući tome, dobijamo nekoliko tokova sa sve nižim stopama uzorkovanja. Shodno tome, svaki filter sve niže frekvencije se sve ređe aktivira. Na primer, filter koji radi na 16kHz sa frekvencijom uzorkovanja od 40178Hz se pokreće 40178 puta u sekundi. Isti filter za frekvenciju od 8kHz, jer radi i sa frekvencijom uzorkovanja od 40178kHz. Svi filteri od 4kHz do 31Hz rade na sporijim tokovima. Filter od 4kHz filtrira tok sa stopom uzorkovanja od 20089Hz, odnosno aktivira se samo 20089 puta u sekundi, dva puta manje od filtera od 8 i 16kHz, filter od 2kHz oko 10,044 puta u sekundi, a na primer filter od 314Hz samo 314 puta u sekundi. Ovo ubrzava filtriranje za oko 1/3.      Ovaj proces filtriranja se može uporediti sa filtriranjem zvuka snimljenog na traci, ali koji se reprodukuje u usporenom snimku. 

    Nažalost, ovaj trik dovodi do toga da se aliasing ponovo pojavi na sporijim streamovima, ovog puta aliasing koji je teško eliminisati. Stoga, analizator koji radi sa prevelikim audio signalom (tj. sa klipingom) počinje da otkriva svoje nedostatke. Filteri sa nižim frekvencijama deluju delikatno da reaguju na nekoliko puta veće frekvencije. Na sreću, ovaj nedostatak postaje očigledan samo sa jakim izobličenjem. 
    Međutim, ako neko razmišlja o profesionalnoj upotrebi analizatora, trebalo bi da zapamti ovaj nedostatak. Koeficijenti većine filtera su identični, jer uzorkovana frekvencija takođe opada sa frekvencijom filtera.  Na primer, filter od 62 Hz radi na frekvenciji uzorkovanja od 628 Hz, a filter od 31 Hz radi na 314 Hz. Dakle, u oba slučaja je odnos frekvencije filtera / frekvencije uzorkovanja isti i kvalitet i pojačanje filtera treba da budu isti, tako da su svi faktori a, ß i y isti. U prekidu Timer2 postoji kod odgovoran za pokretanje merenja od strane ADC-a, prikupljanje podataka iz njega i njihovo smeštanje u bafer. Kod sadržan u njemu je takođe odgovoran za multipleksnu kontrolu LED matrice i za ciklično čitanje statusa J1 i J2 džampera. Učitavanje podataka u bafer je neophodno, jer je vreme ponovnog izračunavanja podataka različito, ponekad značajno premašuje period okidanja prekida. Upotreba bafera dužine do 256 uzoraka znači da je dovoljno da prosečno vreme ponovnog izračunavanja bude manje od vremena dostupnog između izlaska iz usluge prekida i ponovnog ulaska u rukovanje sledećim prekidom.
   Program će ispuniti proračune i neće izgubiti nijedan uzorak. 
   Iz ovoga proizilazi različito vreme izračunavanja, da se neki filteri ređe aktiviraju, ali s vremena na vreme dođe trenutak kada treba da pokrenete nekoliko njih istovremeno (crvene linije na slici 4). 
    Filtriranje se vrši u glavnom programu. Do prekida od Tajmera2 dolazi otprilike svakih 25 s (tačno svakih 24,889 s), što daje pomenutu frekvenciju uzorkovanja jednaku 40178Hz. Kvalitet filtera je oko 6, a srednje frekvencije su 31Hz, 62Hz, 125Hz 250Hz, 500Hz, 1kHz, 2kHz, 1kHz, 1kHz, 6kkHz. Vrednosti na kojima svetle sledeće LED diode, do -16dB, -14dB, ... -2dB, 0dB i 2dB (svaka 2dB).Indikacija 0dB odgovara amplitudi na ulazu analizatora od oko 0,2V. 
   Džamper J3 služi za biranje režima tačaka, a J4 džamper omogućava uključivanje/isključivanje indikatora maksimalne vrednosti amplitude.Džamperi se postavljaju horizontalno, kao što je prikazano na fotografijama modela.Nažalost, preciznija prezentacija a objašnjenje celog programa je veoma teško, kao što je već bilo u zaboravio sam napisan je asemblerskim jezikom. Svako ko želi da uđe u zamršenosti programa može to učiniti preuzimanjem izvornog koda sa veb stranice Edv. Slično je i sa obrascima i principima projektovanja IIR filtera. Ako je ovo od velikog interesa za čitaoce EdV-a, onda će možda biti serija članaka posvećenih ovoj tematici. 

Montaža i puštanje u rad 

Sistem se može sklopiti na 2 štampane ploče prikazane na slikama 5 i 6. 



Ploče su presavijene u tzv. "sendvič". Montaža je prilično klasična, osim što su elementi prilično tesno raspoređeni.

    Trenutno ne ugrađujemo otpornike R21 ... R30. Sklapanje treba početi od najsitnijih elemenata. Jedini izuzetak je U3 čip, koji se mora zalemiti pre ugradnje C5 kondenzatora. Ako prvo zalemimo kondenzator C5 onda bi naknadno lemljenje U3 sistema moglo biti nemoguće. Ova situacija važi samo za vertikalnu montažu ovog kondenzatora. Objasniću to kasnije. 
   Možete staviti postolje ispod U3 čipa. Montirajte KS1 rezonator uspravno samo ako neće biti viši od 8mm. Ako je to najpopularniji tip rezonatora,odnosno onaj visine 12 mm, treba ga montirati ležeći, naginjući ga 90° prema otpornicima R1 ... R10 kao što je prikazano na tabli. Elektrolitski kondenzatori C3, C9, C10 i C11 možda neće stati vertikalno,pa ih takođe montirajte ležeći. Tačke lemljenja ovih kondenzatora su raspoređene na pločici tako da je vertikalna montaža barem prva tri od njih sada veoma otežana. Čak i ako neko dobije kondenzatore male visine, i dalje će morati da ih montira bočno. 
   Gore pomenuti kondenzator C5 će izazvati najviše problema. Na sreću, njegov radni napon ne mora biti visok i može biti, na primer, samo 6,3V A kondenzatori sa tako niskim radnim naponom obično su mali. Ovaj kondenzator se može postaviti vertikalno samo ako je visok najviše 8 mm i ima odgovarajući mali prečnik. Ako nije,onda ga treba postaviti u pravcu R38,otpornik koji, kao što je već pomenuto, neće biti instaliran. Da bi se olakšala ovakva bočna montaža kondenzatora C5, kondenzator C12 treba montirati što bliže IC kolu U3. Za kolo U2,pinove 1,5 i 8 pinove treba odseći ili podići na gore,jer štampana pločica nema rupe za njih. Zlatne igle J2 /J3 na matičnoj pločici i J6 /J7 na drugoj ploči najbolje je lemiti ih nakon spajanja u parove (traka umetnuta u utičnicu) i nakon postavljanja u rupe na pločicama i zavrtanja pločica.  Zahvaljujući tome, oni će se odmah montirati prilično jednostavno i, što je najvažnije, montirati, tako da će ploče odmah savršeno odgovarati jedna drugoj.
      TI ... T20 tranzistori treba da budu postavljeni što bliže štampanoj ploči tako da ne vire iznad zlatnih iglica. Nijedna komponenta ne sme da viri iznad ovih utičnica. 
      Ul stabilizator definitivno neće stati između ploča ako je zalemljen pravo na mesta lemljenja. Trebalo bi da se montira kao što je prikazano na fotografijama modela. Takva montaža će takođe omogućiti lako uvrtanje hladnjaka. 
     Konačna štampana ploča se razlikuje od one koja je prikazana na slikama modela. Zbog toga ne bi trebalo da pratite slike. Neki elementi u prototipu se nalaze ispod PCB-a na strani lemljenja) i stoga se ne mogu videti na fotografijama. 
     Raspored veze je naravno isti. 

 Još samo nekoliko rečenica iz LED1 ... LED100 

Da biste ih relativno lako instalirali, potrebno je da koristite dobro poznati trik. Sastoji se od umetanja stopala LED dioda u odgovarajuće rupe, okretanja PCB-a naopako (LED diode nadole, tačke lemljenja nagore) i postavljanja obrnute PCB-a na neku ravnu površinu, na primer na sto. Naravno, za vreme prevrtanja diode moraju biti obezbeđene od ispadanja, na primer papirom koji ćemo izvaditi kada stavimo ploču). Zahvaljujući tome, LED diode će biti na konstantnoj udaljenosti od pločice. Sada lemimo jednu nogu svake diode. Najbolje je skratiti noge zalemljene na početku kako biste lakše zalemili sledeće krakove. Kada je ovo urađeno, možemo zalemiti "druge" noge svake diode.       Nakon sklapanja, sistem ne zahteva nikakvo pokretanje i trebalo bi da radi odmah. Međutim, pre konačnog povezivanja audio signala, povezujemo ga do ružičastog šuma od oko 1Vpp. Takav signal će izazvati izobličenje, ali to je ono što želimo u ovom trenutku. Kolo napajamo naponom od oko 12V i kapacitetom od najmanje 300mA. A sada iznenađenje nećemo vidite bilo šta na displeju, jer nismo lemili otpornike R21 ... R30. 
      Međutim, namerno sam napisao da ih ne instaliram.
Tokom izrade prototipa, saznao sam da je za osvetljenje LED dioda različitih boja ili čak iste boje drugih proizvođača,može da varira toliko da je potrebno pažljivo birati vrednosti otpornika kako bi LED diode sijale što ujednačenije. Rupe na ploči su metalizovane i samo umetanje nogu otpornika u odgovarajuće rupe trebalo bi da izazove da se upali odgovarajući red LED dioda. Dakle, pripremamo nekoliko ... desetak otpornika u opsegu 33 Ohm ... 330 Ohm i stavljamo na mesto otpornika R27 (red zelenih dioda), R28 (žuti) i R30 (crveni). Najčešće, diode imaju nazivnu struju ... 30mA, ali u ovom slučaju se upravljaju sa radnim ciklusom od 10% % i sa visokom frekvencijom, tako da treba da izdrže impulsnu struju od oko 40mA. Ova struja se dobija korišćenjem otpornika čija je vrednost približno 330 Ohm. Ne bi trebalo da koristimo otpornike manje vrednosti.  Kada uzmemo otpornike tako da LED diode sijaju sličnom jačinom i istovremeno toliko sjajne, možemo ih trajno zalemiti. Na primer, u prototipu su se diode toliko razlikovale po kvalitetu da sam za dobijanje slične osvetljenosti morao da koristim 33 Ohm otpornika za zelene diode, a 330 Ohm za žute! Sada je ceo proces izgradnje završen. Tokom normalnog rada, sistem treba da bude kontrolisan audio signalom sa amplitudom do oko 0,2Vpp. Stavljamo ili ne stavljamo džampere J3 i J4 da bismo uključili odgovarajući režim rada,i to je to! 

Elektretni mikrofon se takođe može povezati sa analizatorom kao što je prikazano na slici 7.



 U ovom slučaju, značajno povećajte pojačanje pojačala promenom vrednosti najmanje jednog od otpornika R32 i R33 (na primer, R32 u 4,7k Ohm R33 do 220kOhm). Ako vrednost otpornika R32 treba da bude niža od 6,8kOhm, kapacitivnost kondenzatora C10 treba da se poveća u skladu sa tim, kako se ne bi potisnuli signali sa najnižim frekvencijama.

Andrzej Jabłonski atom1477@vp.pl
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply
#9
(01-10-2022, 02:05 AM)me[R]a Wrote: HMAP pogledaj ti ovaj projekat. LINK

Mislim da jednostavnije od toga ne moze. Ovo kolo MSGEQ7 sam koristio i to radi odlicno. Samo sto je ovo 7 kanalni graficki ekvilajzer i Arduino, sem sto upravlja sa tim MSG, radi i multipleks za 7 kanala koje gura jedan LM3915.
Datadheet za MSGEQ7

Slicno tome samo je OLED display u igri za prikaz bar grafa.
https://www.elektormagazine.com/articles...id=1&pid=1

https://www.elektormagazine.com/magazine...r-96/42640

Ovo su ujedno i jeftina resenje koje gledajuci delove ne moze da kosta vise od $10 a ujedno je programibilno pa recimo, na ovom sa displejem, moglo bi se prikazivati "kojesta" bitno i ne bitno.

Nisam pratio sva tvoja pisanja pa mozda sam i omasio ono sta hoces da napravis. Ako je tako brisi post..

nećemo ništa brisati - možda nekome zatreba iako sam se baš naoštrio na ovaj Lord-Zi predlog,hvala svakako!
(01-10-2022, 12:34 PM)LordZi Wrote: HMAP, pronasao sam prototip kojeg sam pravio 2012-te, proverio sam i ommetrom, donja horizontala je vezna isto kao na slikama u prvom postu. Evo i par slika kako sam tada belezio na plocicama, nadam se da ce ti to pomoci... Shy

na tebe računa tokom cele ove avanture! Smile
"Претпоставка је мајка зајеба..." : Д.В. - Дуд
🇷🇸 🇷🇸 🇷🇸
"Pretpostavka je majka zajeba..." : D.V. - Dude
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)