Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Programabilni 2-kanalni ispravljač (0-50V/3A) za samogradnju (sada EEZ H24005)
#41
Par riječi o simulaciji predstavljenoj u postu #30 i stvarnom stanju. Izbor pravih vrijednosti R4 i C11 u CV petlji su važne za stabilnost ispravljača u CV režimu rada. R4 ne može biti tako nizak, a C11 iako i pri manjim vrijednostima u LTspice drži vodu to u stvarnosti nije slučaj.

Za početak evo kako to izgleda kada se R4 postavi dovoljno visoko (10K umjesto 2K2), a C11 se spusti na 1n bez Cload i R1 na izlazu:

[Image: 3q5HBAq.png]

Ova nestabilnost se ne može vidjeti u simulaciji gdje to izgleda ovako:

[Image: Leq4G1d.jpg]

Tek ako se C11 spusti dovoljno nisko (u ovom slučaju 560pF), za različite R11 (korišten parametar .step param x list 1k 2.2k 10k a vrijednost R11 promijenjena u {x}) može se naslutiti što se tu događa (žuto=1K, zeleno=2K2 i plavo=10K):

[Image: GajWub0.jpg]

Nadalje u praksi se pokazalo da s OP37 CC petlja pokazuje nestabilnost što nije slučaj u LTspice dok radi dobro s OP27. Isto tako R43 i R44 je trebalo spustiti s 10K na 2K2.
Dakle, ništa nova, simulacija je simulacija i može uštedjeti jako puno vremena, ali bez stvarne provjere može lako zavesti.
Reply
#42
Prasimix,

OP37 je dosta brži od OP27 i verovatno će mu zatrebati dodatne HF mere.
Ukoliko ti zadovoljava SR od OP27 (typ 1.7V/uS) onda nema potrebe za OP37.
Što se DC performansi tiče ta dva opa su maltene identična osim što je OP37 drastično brži (SR > 11V/uS).

Kao što sam pisao u mnogo postova do sad, već sa op-amps koji imaju preko nekoliko V/uS (bili oni power ili signalni) postaju zahtevnije tehnike rutovanja veza i decouplinga napajanja, kao i tehnike rasprezanja izlaza od C opterećenja.
Mogu i takvi biti veoma stabilni bez ikakvih kompenzacija ukoliko se ispoštuje HF decoupling i HF tehnika rutovanja veza, kao i imunizacija izlaza na C terete.

Imaš primer u Bato MM gde LM3886 ima tipičan SR 19V/uS i LME49720 sa tipičnim SR 20V/uS, i stoga oba imaju full power BW koji duboko zalazi u dugotalasni radio band (LW), a pri malim amplitudama u kratkotalasni radio band (SW).
U simulatoru će to sasvim ok raditi jer simulator podrazumeva najoptimalnije izvedeno napajanje i rutovanje veza.
Veruj mi da će to takođe i u realnosti raditi ukoliko su te stavke korektne.

Odnosno, OP37 ili brži op-amps neće tolerisati veće impendanse i veća rastojanja decouplinga napajanja, već zahtevaju montažu keramičkih kondenzatora neposredno tesno uz nožice napajanja, i to najbolje nekoliko kondova raznih redova veličina, gde se upravo iskoriste rezonantne osobine njihovih ESL i kapacitivnosti (f0 samog konda, gde je najniža moguća impendansa dotičnog konda) i tako se dobije najniža impendansa u ciljnom opsegu frekvencija jer se preklapanjem krivih različitih veličina kondova dobije distribuirana povoljna kriva.

Takođe brzi op-amps neće tolerisati kapacitivna opterećenja na svom izlazu, koja prelaze red veličina 50-tak pF ukoliko nije raspregnut izlaz serijskim otpornikom (pogledati metode rasprezanja od kapacitativnog tereta kod op-amps).
C opterećenje vrši kašnjenje NFB i automatski formira diferencijator (HF propusni filter).

I konačno jedna od najosetljivijih tačaka su ulazi, i to posebno invertujući ulaz, jer je dovoljno svega par pF parazitnog C ka drugom ulazu ili ka masi i eto nam oscilatora na HF. (što je brži op sve manje pF je dovoljno)


Otpornosti koje se vezuju za inv. i noinv. ulaze, moraju biti što neposrednije uz ulazne pinove op-amp.
Ukoliko postoji na ulazima "gužva" od nekoliko elemenata, koja preti da značajno poveća parazitne kapacitivnsti pcb, onda se primenjuje jedan HF "štos"  koji savršeno uspešno rešava te probleme, a taj štos je skoro obavezna stvar kod brzih komparatora.
(izostanak takvih je jedan od osnovnih razloga što neiskusnima brzi komparatori osciluju, jer brzi komparatori su u stvari obični i slabo kompenzovani op-amps kod kojih nje akcenat stavljen na linearnost rada)

Evo kako se to izvodi na primer (važi za speed komparatore i speed op-amps):


.pdf   HFmere.pdf (Size: 7,5 KB / Downloads: 23)

Možda gušim malo, ali znam da ovaj podatak poslat upravo tebi nije pucanj u prazno. :-)

Pozz
Reply
#43
Dugujem jedno objašnjenje oko formiranja diferencijatora nastalog od parazitnog C na inv. input.

Evo simulacije koja će to jasno demonstrirati:



.pdf   parazC.pdf (Size: 4,87 KB / Downloads: 13)


.pdf   parazC_plot.pdf (Size: 26,28 KB / Downloads: 11)


Ponekad se to može rešiti samo niskim impendansama na op-amp, na primer ovako:


.pdf   parazC1.pdf (Size: 4,87 KB / Downloads: 11)


.pdf   parazC1_plot.pdf (Size: 9,03 KB / Downloads: 10)

Preostaje još samo maleni overšot jer je RC konstanta integratora R2-C1 sada kratka i vrši maleno kašnjenje NFB i tu već interna kompenzacija rešava problem...

Pozz
Reply
#44
(06-29-2015, 06:37 PM)Macola Wrote: Možda gušim malo, ali znam da ovaj podatak poslat upravo tebi nije pucanj u prazno. :-)

Veliko hvala Macola, ni malo ne gušiš već upravo suprotno, na pravi način elaboriraš što bi moglo pomoći i meni i svima ostalima koji se eventualno zapuste u sličnu avanturu. Treba još vidjeti da li u ovom slučaju uopće treba imati brzinu OP37 ili je OP27 i više nego zadovoljavajući.
Reply
#45
U nastavku ću prikazati neka mjerenja s različitim kondenzatorima na izlazu. Kondenzator je bio stalno priključena na izlaz, a izlazni napon je ručno uključen korištenjem OE prekidača. Korišteni su sljedeći kondenzatori: 4 paralelno spojena 4.7uF keramička, 22uF elko, 2200uF elko i 10000uF elko. Ispravljač je u svim slučajevima bio u CV režimu. (Iset postavljen na maksimum).


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#46
Za mjerenje s induktivnim teretom koristio sam 100uH prigušnicu (Bourns PM2120-101K-RC) i jednostavnu fet sklopku:

[Image: EKaXjol.jpg]

[Image: VKg4MsB.png]

Umjesto obične osciloskopske probe korišten je 4,7uF kondenzator i 50-omski "in-line" terminator:

[Image: BD78mwG.jpg]

Frekvencija je 100Hz, Uset=40V, a Iset=1A. Mjerenja u prilogu. Ne znam da li je ovo pravi način za testiranje (baš kao i u slučaju prethodnog posta s kondenzatorima). Vaši komentari i primjedbe su itekako dobrodošle.


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#47
Evo još malo novosti o napretku projekta. Ispravljač (ili dvojina) je napokon spakovana u kutiju, pošto-poto Smile Naime, kao što se može vidjeti iz priloga, front panel tek treba osmisliti. Privremeno sam iskoristio front panel koji je bio namijenjen za prvi prototip koji je trebao biti funkcionalan i bez MCU kontrole (multiturn potovi i eBay LED DMMovi). Uspio sam ga dobiti kao besplatan uzorak od bratova prijatelja koji se bavi stvarnim hardverom:

[Image: xdXB7w4.jpg]

Nažalost to nisam uspio iskoristiti zbog tužne priče sa spomenutim DMMovima pa je ista onda postala nosač za MCU, Keypad i BP PCBove. To sada izgleda ovako:

[Image: OEg8SNt.jpg]

[Image: vlvNpts.jpg]

[Image: pgoNsLn.jpg]

Molim uzmite u obzir da je ova nakaradnost provizorna i da finalni front panel tek treba osmisliti. U tom procesu vrlo moguće da će tri prije spomenuta PCBa biti spojena u jedan koji bi se trebao učvrstiti s unutarnje strane front panela. Taj PCB bi u stvari trebao postati ekstenzija BP PCB-a koji je montiran na izlaznim priključcima (binding posts odatle i kratica BP PCB). O tom dijelu će biti više riječi u sljedećem postu. U nastavku ovoga bih se osvrnuo na neke dileme i probleme mehaničke konstrukcije.

Kao prvo, AUX PCB je montiran na poklopac kutije iz jednostavnog razloga jer više se nije imao gdje smjestiti. Iako to ne izgleda najljepše čini se i da nije tako strašno. Zahtjeva nešto duže kabele od 220V i +5VDC izlaz za napajanje MCU i BP PCB ali ne smeta prilikom otvaranja ili zatvaranja kutije.
Kabel za +5VDC (uplateni plavo-bijeli) je također provizoran i biti će skraćen i najvjerojatnije oklopljen. U stvari sve što vodi prema front panelu je provizorno.

Drugo, "double decker" pristup pri montaži dva kanala ima očitu prednost: štedi prostor. Ipak treba uzeti u obzir da ako se nešto dogodi donjem kanalu da će trebati prvo demontirati gornji. Isto tako ako je i sve u redu i želi se nešto mjeriti na donjem kanalu to neće biti moguće dok je gornji montiran.
Moglo bi se reći da i ideja da se koristi zajedničko hladilo nije baš najpametnija jer su kanali mehanički ovisni, ali to mi se čini da je od sekundarnog značaju u usporedbi s prije spomenutim.

Transformator: prije nekoliko godina od jednog lokalnog "garaža" proizvođača torusnih trafoa naručio sam nešto što je deklarirano kao 2x150VA (2x48VAC). Znam da to NIJE dovoljno za planiranih 2x150W ali očekivao bih da isti može bez problema recimo isporučiti 1,5A po kanalu ili 150W u totalu. Ipak tek sada kada je sve na jednom mjestu i kada sam išao to malo testirati izgleda da to nije slučaj. Naime, iako mi je u sobi 29oC ovih dana još uvijek mi je malo previše da trafo lako ode uz takvo opterećenja na ~80oC. A ja brinuo o fetovima u pre- i post-regulaciji. Glavno hladilo takvo opterećenje gotovo da ne osjeti. Kako to vama izgleda? Ima li uopće negdje neka projekcija/proračun na osnovu kojega bi se moglo predvidjeti temperatura trafo-a (ok, valja znati/mjeriti karakteristike jezgre, no to bi mogao možda doznati od majstora koji ga je namotao).

Naravno kada je riječ o mehaničkoj konstrukciji najproblematičniji mi je front panel. Zato i takav kupus Smile. Prvo primijetite da je USB kabel (vidi dolje lijevo) spojen na konektor MCU PCB iako sam dao napraviti i mali PCB za eternet i USB utičnice:

[Image: SJk3o20.jpg]

Taj PCB koliko god sitan nisam montirao ni provizorno jer u trenutnoj situaciji nemam pravu ideju gdje to dodati: na frontu ili na stražnju stranu? Oboje su manje više zauzeti što dodatno govori u prilog da je inicijalno izabrana kutija ipak premalena za planirani kapacitet (posebice ako ispadne da je ovaj trafo kindergarden klase i da valja nabaviti nešto veće). Nasreću isti proizvođač za par eura više nudi i nešto veći (ali opet ne preveliki) model kutije koja bi mogla odgovarati (ideja je ne imati pola stola zauzeto ispravljačem Smile.
Ako bi se spomenuti USB (eternet je priča za sebe, ostavljam je za kasnije) stavio na front panel onda bi bilo dobro da je u stvari odmah nalemljen na MCU koji je inače nakačen na LCD. Isto tako bi onda i CC/CV LED indikatori mogli ići na tu istu ploču i finalno ista bi se mogla spojiti s Keypad PCB i niže s BP PCB. Ali, ovdje dolazimo do drugog problema. Budući je MCU nakačen na LCD to dodaje ~10mm dubine (za toliko se treba odmaknuti unutra, tj. od front panela) to će biti previše za izabrane tastere keypada, ali i za montiranje BP na izlazne "banana" (4mm) utičnice. Ako će trenutni MCU PCB postati "matična ploča" spajanjem s Keypad i BP PCB onda bi ista trebala imati rupu na mjestu LCD kojeg bi trebalo spojiti s nekim zgodnim konektorom (da se baš to ne lemi, ali možda i to igra ako drugačije neće ići). Ne znam trenutno kako nastaviti i posebice kakvu vrstu konekcije za LCD iskoristiti. Ne znam ni jesam li ovo dovoljno dobro opisao da bi netko shvatio i eventualno ponudio neki prijedlog.
Reply
#48
Profi!
Face up...make your stand and realise you're living in the golden years!
Reply
#49
Gde si radio ove kutije? Jako lepo svaka cast!
Reply
#50
Par riječi o prije spomenutom BP PCB. Osnovna namjera je bila omogućiti jednostavno i sigurno spajanja Sense ulaza na izlazne terminale kao i spajanje kanala u seriju i paralelu bez korištenja vanjskih kabela. U Slučaju serijskog spajanja izlazni napon se može udvostručiti (do 100V!), a u slučaju paralelnog istu stvar dobivamo sa strujom (do 6A ali s poštenim transformatorom i mijenjanjem par otpornika i do 10A tj. 5A po kanalu!). Ovaj PCB također ima na sebi iz zaštitu izlaznih priključaka (power i sense) što je izvedeno kombinacijom TVS, VAR i SAR.

Ali to nije sve: budući gore spomenuti slučajevi nisu "standardni" (remote sensing, i interkonekcije) PCB omogućuje i dodatnu indikaciju (MCU kontroliranu) na način da je iznad svakog izlaznog/ulaznog priključka postavljena LEDica. To bi korisniku omogućilo da obrati dodatnu pažnju pri korištenju. I eventualno smanjilo izglede za havariju. Za ovo je korišten 16-kanalni LED driver s SPI (TLC5925) koji direktno ganja LEDice, signalne releje za Sense ulaze i uz malu pomoć vanjskog mosfeta power releje (za izlaze). U ovoj verziji PCB pokriveni su sljedeći scenariji:

[Image: sud8A7E.png]

LEDice iznad Sense ulaza su žute, a one iznad izlaza su zelene ili dvobojne pa se zelena mijenja u crvenu kada je riječ o spajanju koje zahtjeva dodatnu pažnju: u seriju ili paralelno. Da bi se izbjegla moguća greška prilikom MCU programiranja koja bi mogla dovesti do istovremenog aktiviranja releja za serijsko i paralelno spajanje na samom PCBu je hardkodirana zaštita od takvog slučaja. Možda iz dane tablice nije vidljivo da nedostaju dva scenarija: spoj u seriju i paralelno sa remote sensingom. To nije moguće izvesti sa samo dva signalna releja. Za to će trebati još dva. Isto tako na ovoj PCB bi se mogla dodati zaštita od reverznog spajanja sense kabela: Sense+ na udaljeni minus na trošilu i Sense- na plus (tamo daleko na trošilu).

Evo i nekoliko slika u prilogu kako to trenutno izgleda montirano na provizornom front panelu i s power relejima koji su zamijenjeni drugima: ovi su bili poziv za nesreću, ali sam to pravovremeno otkrio Smile.

[Image: Wt9OePW.jpg]

[Image: 2TLfVcs.jpg]

[Image: enJ9Uxk.jpg]

Eh, skoro zaboravih evo sheme:

[Image: PS1fEDJ.png]
Reply
#51
(07-11-2015, 06:49 PM)Omegakg Wrote: Gde si radio ove kutije? Jako lepo svaka cast!

Sve piše Smile Nisam radio: kupio u Italiji... http://www.modushop.biz/site/index.php?r...uct_id=474

Nije toliko (cjenovno) problem kutija već dobiti frontu i stražnji panel po želji. Ovaj frend od brata mi je "iskovao" to što je iskovao i to je bilo besplatno. Moja ideja je doći njemu, njemu sličnome ili čak i taljanu i pitati koliko košta za recimo 20-30 kom. Možda je ova količina sumanuta. Istovremeno budući da je projekt predstavljen i na dva engleska foruma i ako iole vrijedi ovo što radim (a trudim se da bude kako treba i da prvo sam ne požalim što sam nešto spojio na njega) da bi tu brojku mogli dostići. Naravno u slučaju taljana možda se nešto može smanjiti i na cijeni kutije ali od dosad pronađenog ovo je jako atraktivno ako se uzme u obzir plaćeno i dobiveno. Banana je kod ovakvih stvari trošak transporta. Nisam doduše puno istraživao što Kinezi nude u ovom slučaju. Znam za neke koji nude kutije za ozbiljne audio komponente ali kod istih nisam našao nešto u što bi valjalo ubaciti ispravljač. Možda ima nešto i na ovim našim prostorima vrijedno pažnje. Možda je vrijeme i da dublje počnem kopati po ovom forumu, tko zna  Blush.
Reply
#52
Došlo je i do stvarnog pomaka u dijelu MCU programiranja. Imao sam dosta teških trenutaka pogađajući SPI režime rada za svaku periferiju dodatno začinjeno podrazumijevanjima o MISO signalu (obrnuti smijer od MOSI, kada periferija šalje nešto MCU) i tome da imam u stvari tri SPI busa a ne samo jedan! Prvi je na samoj MCU PCB, i druga dva svaki na svojoj post-regulator PCB na kojoj se nalaze ADC, DAC i I/O ekspander (potreban da se uštedi na broju linija koje treba galvanski izolirati dovoljno brzim digitalnim izolatorima). Izolatori u slučaju jednog kanala nisu obavezni, ali u slučaju dva oni su neupitni inače bi preko MCU PCB minusi bili spojeni. Ne bi ni to bio problem kada se ne bi očekivala funkcionalnost koju nudi u prethodnom postu predstavljeni BP PCB Smile.
Dakle lako je kad MCU (kao master) šalje nešto prema periferiji (slave). Jasno uz pretpostavku da svaka periferija ima svoj CS (Chip select). No ni tu nije sve jasno. Naime iako je uobičajeno da je CS invertiran ima "životinja" koje se bude na neinvertirani signal. Recimo izabrani LCD Smile. Taj mi je dodatno zagorčio time što očekuje da i kada nije "budan" da mu SCLK i MISO miruju u nekom od stanja (0 ili 1)! No to je sada iza mene i taj dio radi. Da se vratim na MISO. Kako postoji samo jedan MCU a defakto tri SPI busa/sabirnice onda treba osigurati da sve druge periferije miruju dok netko nešto šalje MCU. To se samo po sebi podrazumijeva. Ali, u ovom slučaju baš zato što imam više SPI sabirnica na putu postoje digitalni izolatori koji NISU tri-state!!! Što vrijedi gledati kako dok ADC na prvom kanalu miruje dok ADC s drugoga pokušava nešto poslati ako se zaboravi da iako je na  ulazu izolatora prvog kanala MISO u tri-state (HiZ) u stvari biti nešto sasvim drugo NAKON što se prođe izolator. Nasreću i to je iza mene. Sve je pokrpano (da, trebalo je malo rezati i nadolemljivati na prvu verziju MCU PCB) i moglo se krenuti s programiranjem. Kada kod bude u nekom ljudskom stanju (dovoljno istestiran i debagiran) biti će javno dostupan na Bitbucket. Moguće da ću neke sekvence i snimiti kamkoderom i dignuti to kao video.
Do sada imam složen "welcome screen", "self-test" i postavljanje napona, struje i gornjih limita (emulacija OVP i OCP). Welcome screen sadrži prikazuje informaciju o modelu, firmware verziji, broju kanala, području rada, tipu pre-regulatora i ADC i DAC rezolucijama):

[Image: XU6Xzpo.jpg]

Inicijalni "self-test" gleda jesu li sve ovce na broju (budi sve redom po SPI, šalje inicijalne podatke i čita je li sve na svom mjestu). To može završiti ovako:

[Image: kNspv6A.jpg]

Ili recimo ovako ako namjerno otkačim SPI kabel koji vodi do drugog kanala:

[Image: wFTOEhs.jpg]

Neka ne brine što je sve na engleskom. Svi tekstovi će se moći prevesti, naposljetku govorimo o "open-source" projeku, u tome i je sva ljepota.
Isto tako zelene LEDice koje pripadaju drugom kanalu (lijeva strane) ne bi trebale biti u ovom slučaju aktivirane. To nije u stvari bug već nedostatak koda da se BP na pravi način ponaša.

Tri vrijednosti za svaki kanal biti će vidljive većinu vremena i to prikazane u dva retka. U ovisnosti o detektiranom režimu rada (što se dobiva preko I/O ekspandera) u prvom retku s većim fontom će biti prikazan izmjereni napon (CV režim) ili struja (CC režim). U sljedećem retku se onda prikazuje izmjerena i max. dopuštena struja (CV režim) ili napon (CC režim). U nastavku slijedi primjer kada su oba kanala u CV režimu (na prvom je spojeno trošilo, na drugom nije):

[Image: P2vfgcc.jpg]

Ako recimo prvi kanal uđe u CC režim, napon će biti zamijenjen stujom na izlazu:

[Image: 1z4jBJ2.jpg]

U slučaju da drugi kanal nije definiran ili nije prošao inicijalno testiranje, to će onda izgledati ovako (radi ono što može raditi):

[Image: a9N5MQJ.jpg]

Obratite pažnju na tastere u prvoj koloni (boje uzete po šemi daljinskog upravljača): one predstavljaju "funkcijske tipke" (F1-F4) i odgovaraju onome što će se prikazivati u meniju/izborniku s desne strane. Ostatak su složene kao telefonska tipkovnica (0-9, * i #). Ideja je da se do svake opcije može doći pritiskanjem minimalnog broja tastera. Isto tako važne funkcije poput Fine (sitno) i Coarse (grubo) mijenjanje izlaznih parametara (povećavanje ili smanjivanje) trebalo bi biti izvedeno preko "hotkeys" na numeričkim tasterima. Jasno ovdje dolazimo do stare priče o korisnosti interfejsa/sučelja i korisničkim željama odnosno o prebacivanju "koji idiot je ovo programirao" ili "koji idiot bi htio tako to koristiti". Iz dosadašnje prakse mogu reći da je bolje u više iteracija doći do upotrebljiva softvera nego kuhati nešto godinama i na kraju nikad ništa isporučiti.

Za kraj mogu reći/ponoviti da je su sve SPI periferije testirane, imenom: DAC, ADC, I/O expander (na post-regulatoru), LED driver (na BP PCB), RTC, vanjski EEPROM, LCD i eternet (na MCU PCB). I meni jedno tužno otkriće: eternet ne ostaje u igri s postojećim MCU (ATmega32u4 kao kod Arduino Leonardo) ako se koristi Arudino IDE. Dodavanje lib-a za eternet (EtherCard) u kombinaciji s onime za LCD, a i onih samog Arduina premašuje kapacitet MCU-a. To znači da u sljedećoj iteraciji idemo na jači MCU, kako sada stvari stoje ništa ispod ATmega2560 iako sa idejama koje se samo roje lako moguće da bi i to moglo biti premalo Wink. Bez obzira na to, ideja je osigurati lijep set funkcija unutar 32K okvira i objaviti prvu verziju MCU PCB sa spomenutim ATmega32u4. Nadam se da će se i lista tih funkcija uskoro posložiti pa ću je onda objaviti.
Reply
#53
Sve čestitke za dosad urađeno! Uložio si ogroman trud i vidi se da baš svemu poklanjaš dosta pažnje. Moje sugestije bi se otprilike svele na sledeće:

Dodao bih veći TFT grafički displej sa touchscreen-om. Ne podiže ti cenu uređaja previše a nudi ti dosta u mogućnostima interfejsa prema korisniku. Ona tastatura desno je po meni preglomazna a TFT ti rešava i taj problem. Na kraju, tako imaš i jedan PCB manje.
Po meni su ethernet i usb za ispravljač suvišni ali je ok to što si i o tome mislio. Ja bih ih svakako ostavio na prednjem panelu zbog dostupnosti.  
Za MCU bih odabrao neki STM32F4 ARM.
Ovaj BP i sve što si u vezi toga osmislio je fenomenalan. Ovako na brzinu pregledano ne vidim da si išta izostavio. Zaista svaka ti čast!
Reply
#54
(07-11-2015, 09:25 PM)gorankg Wrote: Dodao bih veći TFT grafički displej sa touchscreen-om. Ne podiže ti cenu uređaja previše a nudi ti dosta u mogućnostima interfejsa prema korisniku. Ona tastatura desno je po meni preglomazna a TFT ti rešava i taj problem. Na kraju, tako imaš i jedan PCB manje.

Da, uvođenje takvog displeja bi ubilo par muha jednim udarcem. Vidim da na eBayu postoje već i verzije koje gotovo da isto koštaju kao ovaj koji trenutno koristim Huh. Ostaje pitanje komunikacije. Kod nekih se spominje da imaju SPI jer drugo posebno u slučaju male ATmege mi ne igra (8 ili 16-bitni paralel). Kada sam krenuo u ovo touchscreen mi je izgledao kao SF za ispravljač ali što da ne? Smile. Ako i ne zatvorim ovu kutiju s njime sljedećoj ne gine takvo rješenje! Hvala.

(07-11-2015, 09:25 PM)gorankg Wrote: Za MCU bih odabrao neki STM32F4 ARM.

Hm, ideja je sve napisati u Arduino IDE s kojim čini mi se da se velik broj ljudi familijarizirao. Jesu li ST-ovi MCU na bilo koji način podržani kroz spomenuti IDE? Na prvu mi to nalikuje na Arduino Due koji je njihov prvi ARM. Pretpostavljam da bi se na MCU PVB trebao onda spustiti na 3,3V?
Reply
#55
(07-12-2015, 09:37 AM)prasimix Wrote: Da, uvođenje takvog displeja bi ubilo par muha jednim udarcem. Vidim da na eBayu postoje već i verzije koje gotovo da isto koštaju kao ovaj koji trenutno koristim Huh. Ostaje pitanje komunikacije. Kod nekih se spominje da imaju SPI jer drugo posebno u slučaju male ATmege mi ne igra (8 ili 16-bitni paralel). Kada sam krenuo u ovo touchscreen mi je izgledao kao SF za ispravljač ali što da ne? Smile. Ako i ne zatvorim ovu kutiju s njime sljedećoj ne gine takvo rješenje! Hvala.

Trenutno su u trendu TFT LCD displeji sa integrisanim UART/SPI kontrolerom kao što je FT800. Velika prednost je što kontroler u sebi
sadrži sve potrebne primitive i touch kontroler. Koristeći jednostavne API funkcije programer može veoma brzo i jednostavno da
izradi kompletno grafičko okruženje za određeni projekat. Postoje integrisani API-ji recimo za kompletnu tastaturu, tako da se tako nešto
pravi za sat-do-dva.

Nešto jači sa cenom FT800 kontroler (koristio sam i veoma lepo radi):
http://www.mikroe.com/add-on-boards/display/connecteve/

Kineska verzija sa FT800 kontrolerom (jeftinija od mikroE):
http://www.hotmcu.com/43-graphical-lcd-t...cPath=6_16

I konačno nešto slično sa kineskim kontrolerima. Ovde koriste UART za komunikaciju sa master kontrolerom:
http://imall.itead.cc/nextion-nx3224t024.html
Ovaj poslednji sam naručio i čekam da pristigne ovih dana...
Reply
#56
Ukoliko uzmes neki ovakav poput FT800 sve mozes uraditi i bez da menjas MCU. Cena jeste visoka jer za istu mozes kupiti i neki po dimenzijama veci TFT ali onda ti treba jaci MCU i vise peripetija kroz softver. Eto, opet slatke glavobolje za tebe Wink
Reply
#57
Ima i ovakav:
http://www.ebay.com/itm/7-7-inch-TFT-LCD...1039825694

Jeste malo skuplji ali je displejčina sa dobrim mogućnostima. Kupio sam već takav i isporuka je ok. Izgleda super samo još nisam imao vremena da ga upotrebim.
Hoću reći da je ta firma vrlo korektna oko isporuke, a obećava i kvalitet izrade ovako na prvi pogled...
Reply
#58
(07-12-2015, 01:17 PM)Macola Wrote: Ima i ovakav:
http://www.ebay.com/itm/7-7-inch-TFT-LCD...1039825694

Jeste malo skuplji ali je displejčina sa dobrim mogućnostima. Kupio sam već takav i isporuka je ok. Izgleda super samo još nisam imao vremena da ga upotrebim.
Hoću reći da je ta firma vrlo korektna oko isporuke, a obećava i kvalitet izrade ovako na prvi pogled...

Auuu, ovaj je junački! Tu bi se mogao fino prikazivati recimo grafikon promjene struje i napona kod punjenja baterija, ili crtati/editirati krivulje napona i struja koje će se generirati itd. Jedino što zauzima gotovo čitav front panel kutije Smile
Reply
#59
prasimix

Svaka ti čast! Koliko imaš godina kada imaš toliko entuzijazma?
Reply
#60
(07-13-2015, 08:51 AM)branko tod Wrote: prasimix

Svaka ti čast! Koliko imaš godina kada imaš toliko entuzijazma?

Ha, ha, zar to ima veze s godinama ili sa stanjem duše, uma i duha (što je dobar temelj i za funkcionalno ili kako kažu zdravo tijelo koje onda omogućuje da se i fizički dio posla odradi). Doduše moram priznati da mi je vid u zadnju godinu dana oslabio pa kao iz vica babe sada umjesto oraha moraju nositi kokose Angel.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 2 Guest(s)