Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Laboratorijski ispravljač sa PIC-om i LCD displejom
#21
<p>A jel mozes da postavis ovde plocicu i heks fajl?</p>
Reply
#22
<p>Evo heks fajla i plocice.</p>


Attached Files
.zip   ispravljac.zip (Size: 1,2 KB / Downloads: 32)
.pdf   mcp3202_ispravljac.LAY.pdf (Size: 32,89 KB / Downloads: 53)
Reply
#23

Zanimljiva je ova shemica. Ima hibridno resenje regulacije.

Ima analognu regulaciju napona (+ merenje i digitalno zadavanje) i ima merenje struje ali regulaciju na digitalnom nivou koja je relativno spora.

Tu se D/A konverzija (za zadavanje referetnog napona pa posledicno i ogranicavanje struje) radi preko PWM ali je zbog R/C filtera koji je neophodan za fino filtriranje povecana vremenska konstanta pa je strujna regulacija spora.

Jos moze ovo malo da se unapredi, recimo da se zamene 7805 sa LM317 i da se doda jos decoupling kondenzatora, to ce odmah primetno da radi malo bolje.

Inace bi bilo zgodno da se ovo "prepakuje" u neki bolji MCU i da se zadrzi ceo koncept isto, dakle neki MCU koji ima 12bit A/D (za dsPIC znam da ima, mozda ima i neki iz 18F serije) i da se ustedi onaj MCP chip.

Takodje ako bi se dodao dsPIC moze drasticno da se poveca frekvencija PWM-a (red 10x) sto moze za toliko da ubrza i strujnu regulaciju, poveca se PWM frek i smanji se R/C vremenska konstanta ili cak moze da se zadrzi ista vremenska konstanta ali da se dobije "finija" rezolucija zadavanja izlaznog napona.

BTW: Ako ste ukapirali kako radi BatoMM pojacaivac, odmah moze da vam bude zanimljivo recimo da se ceo "izlazni stepen" tog regulatora moze uraditi sa LM3886 gde bi on radio potpuno analognu regulaciju napona i struje (veoma brzo) dok bi se PIC tu bavio samo merenjem i zadavanjem referetnih vrednosti ne i samom regulacijom.

To ako je neko raspolozen da se pozabavi dizajniranjem jednog takvog ispravljaca to bi bilo odlicno resenje.

Macola ima onu jednu shemu sa dva LM3886 za LAB PS ali je ona cetvorokvadrantna, vecini bi bilo dovoljno i jednokvadratni regulator.

Reply
#24
<p>Ne bih ja nista menjao, znam da moze i drugacije i brze ali za kucnu upotrebu i hobi ovo je sasvim zadovoljavajuci ispravljac,gde nam ne treba odziv regulacije reda nekoliko uS.&nbsp;</p>
Reply
#25
<p>@mikikg, da li mozes staviti link na shemu za "sa dva LM3886 za LAB PS" . Pretpostavljam da bi kontrola mogla i preko dva DAC-a umjesto PWM-ova.</p>
Reply
#26

Moze i DAC, to je jos bolje naravno.

Evo shema Macolinog regulatora sa LM3886:

[attachment=6712:Low noise regulator_rev.pdf]



Attached Files
.pdf   Low noise regulator_rev.pdf (Size: 22,08 KB / Downloads: 64)
Reply
#27
Zna li neko neki High Side current Monitor, da moze da se nabavi kod nas.


Nasao jedino ovo u cometu
[/url][url=http://store.comet.bg/download-file.php?id=2106]ZXCT1081E5

To je neki sa naponskim izlazom, ali neke mi stvari nisu jasne u DS.

Zamisljao sam shunt da mi bude 0.1Ohm, sa strujom od negde 5Ampera.
Znaci imam pola volta razlike na Sense+- pinovima.
U DS kaze za preporucuju max od 150mV.
E sad u tom opsegu su nacrtali grafike, ako sam ja dobro primetio po njima.

Ja za 100mA, merim struju 104mA. Jer u opsegu 10mV ima gresku na izlazu 4mV. (Grafik ispod, pojacanje mu je 10x).
To mozda i moze da prodje, ali ja bi hteo da merim i struje od par mA
[Image: attachment.php?aid=11659]



Dodatno kazu da mu je apsolutna granica 800mV Sense+-.
Ali ne daju nikakve grafike za to. 
Kazu da preporucuju na tom naponu da se doda otpornik izmedju Sense- i Load  i da bude 10kOhm ( 9. strana DS).
Kako kazu za Isense- bias current da je oko 40nA. Sto na otporniku 10k pravi pad napona od 400uV, i puta 10x gain daje 4mV dodatnu gresku na izlazu.
I plus ono sto ne preporucuju taj opseg, pa nema grafika.


Ne znam jesam li dobro shvatio ovaj DS.
Hocu da eksperimentisem sa nekim PSU (slican kao iz teme).
A da se ne zezam mnogo sa merenjem struje. Mislio sam da ubacim neki IC koji ce po mogucnosti da mi daje naponski izlaz, sa kojim posle mogu da radim regulaciju i prikaz na lcd. ( sa high side merenjem)
 Ako neko ima neki predlog...


P.S. mozda sam treba da postavim ovde:  Da ne otvaram novu temu, par pitanja..?


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#28
Za tako niske struje i precizno merenje nije taj IC preterano tacan.
Po specifikaciji se daje totalna greska u rasponu -3% do +3% i na to dodati temperaturni koeficijent od 30ppm/C.
Na to jos dodati gresku tvoje A/D konverzije (problemi sa referencom, shumom, temp-koeficijentom, itd) pa to na kraju sve i ne ispadne bas preterano tacno.
Moze se delimicno kompenzirati greska u SW ali generalno ne ocekuj neku veliku tacnost.

Ako ti treba nesto bas precizno za mA opseg, pogledaj ovo sto je Dave sa EEVBlog-a pravio:
https://www.youtube.com/watch?v=g7b5YZENvjY
Tu je objasnio princip merenja i prakticnu realizaciju …

Za LabPS mislim da nije toliko bitno imati apsolutnu tacnost prikazivanja struje ili napona, dosta je imati i 10mA ili 10mV rezoluciju. Pre svega ti je bitno da regulator radi korektno (dobar load i transient response) a ako ti treba precizno merenje prikljucis spoljni unimer jer nije ni malo lako dobiti tacnost jednog prosecnog 3 1/2 cifarnog unimera a kamo li 4,5,6 cifarnog.
Reply
#29
Evo jos jedne zanimljive realizacije ispravljaca.

Na ovom linku ima cela play lista.

Pozz
Reply
#30
Samo ukratko da sumiram razlicite postavke za te LabPS.

U sustini postoje prvo podela po topologiji, linearni, prekidacki ili kombinovani (prekidacki + linearni iza njega).

Sledeca podela je po nacinu regulacije (odrzavanje struje/napona).
Svakako je najbolja varijanta linearni regulator gde se regulacija radi iskljucivo u analognom domenu (nema MCU sa tim nista).
MCU samo daje referencu (0-5V, ekvivalent jednom potenciometru) koji regulator to posle obradjuje - ta postavka je moja varijanta sa modifikovanim BatoMM.

Sve ostale varijante gde MCU vrsi regulaciju (bilo kod linearnog ili prekidackog) ne mogu dati te perfomanse zbog relativno male brzine obrade signala (DSP) i ogranicene rezolucije A/D - D/A naspram nekog dobrog OP-a poput LME49xxx i slicni.
Reply
#31
Hvala na odgovorima. Mikiju narocito, korisno kao i uvek.

Svidja mi se koncept da se doda SMPS pre-regulator, ali mi je to previse napredno za sad.
Mislio sam da probam da osmislim za pocetak neki sa analognom regulacijom a digitalnim podesavanjem, kakva je i vecina na netu.
Hteo sam da pojednostavim merenje struje nekim IC-om, ali izgleda slaba vajda kod nas da se nabavlja.
Porucicu ovaj ZXCT da ga proispitam edukativno da li valja to necemu.

Taman mi daje priliku da uposlim ono aktivno opterecenje sto sam pravio, dok testiram.

http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=619

Sto se tice opterecenja, uspeo sam da uklonim oscilacije, ali mi se onda javili neki sitni problemi sa MCU pa me mrzilo dalje da ga debagujem. Ali bice jednom i to gotovo Big Grin
Reply
#32
(01-10-2015, 12:20 AM)Risto Wrote: Mislio sam da probam da osmislim za pocetak neki sa analognom regulacijom a digitalnim podesavanjem, kakva je i vecina na netu.
Hteo sam da pojednostavim merenje struje nekim IC-om, ali izgleda slaba vajda kod nas da se nabavlja.
Porucicu ovaj ZXCT da ga proispitam edukativno da li valja to necemu.

I ja bih ti preporučio analogni sa digitalnim podešavanjem. Igrao sam se sa PWM regulatorima direktno iz PIC-a, ali nije naivna stvar uopšte, po pitanju stabilizacije i regulacije. Mislim da je daleko lakše i jednostavnije klasika linearni i samo kontrola i prikaz sa nekim MCU-om. Bar za početak. Iskreno, mene je zalet u SMPS direktno iz kontrolera malo i obeshrabrio, tako da ga nisam nikada završio... radi to ali ne kako bih želeo.

Što se tiče merenja struje, mislim da možeš i sam da izradiš uz pomoć običnog diferencijalnog pojačavača, pa si onda potpuno fleksibilan... potražiću imam negde moje rešenje pa ću postaviti... zavisno od otpornika za pojačanje i njihove preciznosti možeš dobiti odlične rezultate. Jedino ako ćeš ići na visoke napone, moraš paziti koji OP ćeš koristiti. Postaviću šemu u toku dana.

Za visoke napone do 72V, ja sam još koristio i MAX4080 radio je sasvim korektno pa pogledaj i njega:
http://datasheets.maximintegrated.com/en...AX4081.pdf

Sve što ti treba a da ima vani, u Srbiji takođe možes kupiti putem domaćih posrednika. Jedino malo strpljenja taman dok razradiš ostatak Smile
Reply
#33
Za merenje struje, nisam stigao jos uvek da probam (nisam nabavio, planiram) ali mislim da je vrlo zanimljivo i prakticno resenje Allegro strujni senzori koji koriste HAL senzor za merenje struje i gde je shunt galvanski odvojen od ostatka elektronike.

Shunt se moze tako postaviti bukvalno gde hoces, do 2000 - 3000V se pravi izolacija a izlaz iz njega je naponska informacija.
Prave se za razne opsege struja od 0 do 50 ili 200A.
Bandwith tih senzora se krece oko 100kHz sto je vise nego dovoljno za razna primene.
Slicno je kao strujni transformator ali moze da meri DC ili AC.

http://www.allegromicro.com/en/Products/...r-ICs.aspx

Kod nas ima da se nadju u obliku malih skopljenih modula ili klot IC-ovi (naveo sam samo par kao primer, ima raznih u ponudi):
http://www.kupujemprodajem.com/ARDUINO-s...d=24703092
http://www.kupujemprodajem.com/Strujni-s...d=24703092

Ovo se takodje moze iskoristiti i za strujnu zastitu AMP/zvucnika, prosto za implementacju jer se shunt veze redno sa + izlazom iz AMP-a …

Ovi strujni senzori dakle u sebi imaju shunt i ne treba spoljni i njegova otpornost je zanemarljivo mala (reda mili-ohm) jer se tu ne prati pad napona nego jacina magnetnog polja … Vrlo pametno resenje …
Reply
#34
Ti Alegro su odlični po pitanju galvanskog razdvajanja, ALI imaju jedan problem, to je da su daleko od preciznog Sad Zbog Hall efekta, raznoraznih šumova, same metode debalansa itd... recimo ACS712 od 30A je po meni neupotrebljiv za struje ispod 100mA. Matematički 30A je opseg koji može da meri. Pošto je bipolarni senzor to znači da je 0-2.5V za -30A do 0A i 2.5V do 5V za 0A do 30A. Ima deltu od 66mV za 1A, pa ako uzmemo 10 bita AD to znači da je svega 13 digita za 1A. Takođe osnovni problem je i nulta vrednost. Ona je idealno 2.5V za 5.00V napajanja. Međutim inicijalni offset može ići prilično visoko, pa je kalibracija neophodna, greška bude i do par ampera bez kalibracije. Temperaturno je takođe nestabilan itd...
Ja sam za neke moje uređaje dobio odstupanja i čak do 5% za ceo merni opseg u željenom opsegu temperature...

Znači za potrebe prekostrujne zaštite i grublje prikaze struje je sasvim ok, ali za precizna merenje, ipak OP, odnosno neki integralac pa preko šanta.
Reply
#35
Da to je jasno da je OP/otpornik bolja varijanta, ovi Alegro su totalno drugi pristup koje nisam probao ali sam predpostavljao da nisu preterano precizni.

Samo opet polazimo od toga kolika preciznost merenja struje nam treba.
Traziti preciznost od npr 1mA na 30A je malo sumanuto … sta ce nam to Smile To je skoro 16bit-a ciste rezolucije kod A/D a to je ehheeej problematika napraviti.
To ne moze da se izvede sa jednim opsegom merenja ni pod razno. Zato unimeri/ampermetri imaju to podeljeno na vise opsega (prebacivanje razlicitih otpornika i/ili promena pojacanja kod OP-a, PGA).

Iz mog ugla gledanja, indikator struje i napona na jednom LabPS je dovoljno da ima 3 cifre, ajd 4 cifre za prikazivanje, i vise mi znaci da npr 3 cifre budu tacne a kad mi zatreba da stvarno izmerim tu nesto precizno tu je Sanwa, Fluke, HP i ostala ekipa koja je napravljena da to meri kako treba …

Evo prakticna situacija iz Audio tehnike posto je to na forumu aktuelno, sta mi znaci da kada prikljucim AMP i indikator struje mi pokaze 128.23mA? Nista mi to ne znaci. Ajd orijentaciono znaci mi da amp radi korektno (npr bilo sta sto ulazi u opseg od 100-150mA) … Mene tu recimo mnoooogo vise interesuje emiterska struja pojedinacnih izlaznih tranzistora i tu MORA das se nabode voltmetar Smile Ili napon na nekom specificnom spoju, opet moram da prikljucim spoljnu mernu spravu …

Dakle cilj nam je da napravim laboratoriski izvor napajanja i svu paznju treba usresrediti pre svega na tehnicke perfomansama samog regulacionog sklopa i tu ima smisla utrosoti vreme i novac … Ne pravimo laporatoriski unimer, niti moze to da se naprvi tek tako Wink

Evo jedan HP, inace fenomenalan LabPS ima "samo" 10mV i 10mA rezoluciju …
Hocemo nesto bolje za decimalu od HP-a? Tesko sine Smile



https://www.youtube.com/watch?v=-04CQ0Mug1o
Reply
#36
Vidjao sam te alegro da mere struju BLDC-a u ESC.

Ma nije meni potrebna nikakva preciznost Big Grin ja to onako
Mislio sam nekih 5A max i ako uzmem 10bit ADC imam 5mA rezoluciju. Ako ispostujem to sa diferencijalnim i ostatkom to mi je i vise nego dovoljno.
Cak i ako radim kompenzaciju softwerom nije kraj sveta.
Sto se tice napona maksimalno bi isao do 30V.

Ima li neke preporuke za pristupacan OP za ovu primenu. Predpostavljam RailToRail, Offset nizak.

Za pocetak cu da probam u LTSpice-u.
Reply
#37
10bit rezolucija, predostavljam onda da ces raditi sa nekim 8bit MCU …
Veruj mi nije ni malo jednostavno dobiti tu "cistu" rezoluciju. Morao bi da odradis maksimalno dobro filtriranje i morao bi da potrosis dosta CPU vremena na "average" funkciju (100 do par hiljda puta oversampling) a to pojede 90% raspolozivog CPU vremena jer za average moras koristiti deljenje, jos ako je Floating Point matematika to jede zesce resurse ...
Za cistu 10bit rezolucio bi valjalo da koristis bar 12bitni A/D … A zbog CPU vremena bar to da radi sa clock-om od 40-50-100MHz … ARM M3/M4 i slicni kontroleri ...
Reply
#38
(01-10-2015, 03:42 PM)mikikg Wrote: Traziti preciznost od npr 1mA na 30A je malo sumanuto … sta ce nam to Smile To je skoro 16bit-a ciste rezolucije kod A/D a to je ehheeej problematika napraviti.
To ne moze da se izvede sa jednim opsegom merenja ni pod razno. Zato unimeri/ampermetri imaju to podeljeno na vise opsega (prebacivanje razlicitih otpornika i/ili promena pojacanja kod OP-a, PGA).

Iz mog ugla gledanja, indikator struje i napona na jednom LabPS je dovoljno da ima 3 cifre, ajd 4 cifre za prikazivanje, i vise mi znaci da npr 3 cifre budu tacne a kad mi zatreba da stvarno izmerim tu nesto precizno tu je Sanwa, Fluke, HP i ostala ekipa koja je napravljena da to meri kako treba …

Evo jedan HP, inace fenomenalan LabPS ima "samo" 10mV i 10mA rezoluciju …
Hocemo nesto bolje za decimalu od HP-a? Tesko sine Smile

Slažem se Miki, suludo je ići 1mA na 30A, ali ako uzmemo i najmanji po pitanju mernog opsega recimo ovaj ACS712ELCTR-05B-T (opseg je 5A bipolarno), i kod njega je situacija da rezolucija ide svega na 28mA po digitu. Po meni, malo je "truba" za lab ispravljač da ima rezoluciju od 30mA. Ako se uzme neki PIC sa 12bita internim ADC-om, možda je problem rešen. Pogledati recimo seriju PIC16F178x. Jeftini, odličan PWM izlaz, 12 bita ADC, 2xOPAMP i to kvazi-diferencijalni ulazi kod AD-a, 8 bita DAC.  

Opet ponavljam, nema boljeg načina za merenje struje sa HALL senzorima u nekim žešće energetskim kolima, priključiš i siguran si, galvanski odvojeno, ali kod lab ispravljača kod koga i to razdvajanje nije nužno, radi se sa 30-ak V, par ampera, lagano se dobaci i 1mA rezolucija u dve skale ili sa 12bita AD-om bez skaliranja klasičnim šantom.
Reply
#39
Ma može to i sa PIC16F676 Smile Evo jednog proverenog kola, temperaturno stabilan (pogledati LM317 kolo) sa odličnom preciznošću. Urađen je oversamling u PIC-u, interni oscilator na 4MHz.

.pdf   panelmetar_sch.pdf (Size: 28,79 KB / Downloads: 41)

Znači kod je optimizovan za PIC16F676, ne kao što stoji na šemi.


Code:
// PANELMETAR v1.0
// LCD 2x8 HD44780 kompatibilan
// meri NAPON i STRUJU
// dva tastera za potrebe offseta i kalibracije merenja
// OVERSAMLING zbog povecanja rezolucije!

// Nebojsa Pejcic, epraktikum.iz.rs
// Started: 26. Decembar, 2004

//   o───┐
//  U1  ┌┴┐
//      │ │R1
//      └┬┘
//       ├────o U2          U1 = AD_IN * (Uref/AD_RES) * ((R1/R2)+1)
//      ┌┴┐
//      │ │R2
//      └┬┘
//       │
//      ─┴─

#include <pic.h>
#include "delay.h"
#include "delay.c"
#include "lcd.c"

#define XTAL_FREQ  4MHZ

#define AD_NAPON   0 // podesavanja za AD kanale an koje su vezane sonde
#define AD_STRUJA  1

#define NORMAL     0 // metod merenja AD konverzijom
#define OVERSAMPLE 1

unsigned char brojac;
unsigned int result;

bit dozvola;

unsigned int izmereni_napon_raw;
unsigned int izmerena_struja_raw;
unsigned int napon_za_prikaz;
signed char offset_napona;
signed char offset_struje;

#define PORTBIT(adr, bit)    ((unsigned)(&adr)*8+(bit))
// tasteri
static bit   Taster_SET    @  PORTBIT(PORTC, 1); //
static bit   Taster_GORE   @  PORTBIT(PORTC, 2); //
static bit   Taster_DOLE   @  PORTBIT(PORTC, 5); //

//izlazi
static bit   RELE   @  PORTBIT(PORTA, 7); //
static bit   BIPER  @  PORTBIT(PORTA, 6); //

// PROMENLJIVE
bit na_1_sekundu;
bit skeniraj_tastaturu;
bit ukljuci;
bit na_64ms;
bit bipni;
bit set_blink;
bit temp_flag;

unsigned int podeseno;
unsigned int tekuce;
unsigned int temp_za_podesavanje;
unsigned char uvecanje;

//-----------------------------------------------------------
//     Procedura za citanje AD konvertora u PIC12F675
//-----------------------------------------------------------
unsigned int ReadADC(unsigned char ADC_Channel)
{
 volatile unsigned int ADC_VALUE;
/* Selecting ADC channel */
 ADCON0 = 128 + (ADC_Channel << 2) + 1;
         //^-right justify           ^-ADON
 DelayUs(2);   //
 ADRESL = 0;  /* Resetting the ADRES value register */
 ADRESH = 0;

 GODONE = 1;     /* Staring the ADC process */
 while(GODONE);  /* Wait for conversion complete */

 ADC_VALUE = ADRESL;/* Getting HSB of CCP1 */
 ADC_VALUE+= (ADRESH << 8); /* Getting LSB of CCP1 */

 return (ADC_VALUE);     /* Return the value of the ADC process */
}


unsigned int AD_Average(unsigned char chanel, unsigned char oversample)
{
 #define AVERAGE_COUNT 64
 #define AVERAGE_COUNT_OVERSAMPLE 8  // 13bita, dodali smo 3bita na 10interni AD
                                     // znaci oversample ide 2^3 puta manje deljenja
 unsigned char k;                    // pa je 64/8 = 8
 unsigned long average;

 average = 0;
 for(k=1; k <= AVERAGE_COUNT; ++k)
 {
   average+=ReadADC(chanel);
   DelayUs(100);
 }
 if(oversample)
 { // koristimo oversampling metodu za povecanje rezolucije
   return(average/AVERAGE_COUNT_OVERSAMPLE);
 }
 else
 {
   return(average/AVERAGE_COUNT);
 }
}

void interrupt isr(void)  // 1uS
{
 unsigned char clock1;
 unsigned char clock2;

 if(T0IF)   //ide na 64ms  @ 4Mhz
 {
   T0IF = 0;
   TMR0 = 6; //(256-250) = 6         1us*256*250 = 64000us

   na_64ms = 1;

   if(++clock1>15)  // ~1 sek
   {
     na_1_sekundu = 1;
     clock1=0;
     //RB7 ^= 1;
   }
   if(++clock2>2)  // ~100mS
   {
     clock2=0;
      // da bipne
     if(ukljuci)
     {
       if(bipni)
       {
         BIPER=1;
         ukljuci=0;
         bipni=0;
       }
     }
     else
     {
       ukljuci=1;
       BIPER=0;
     }
   }

 }
}

//************************************************************************
//                             main
//************************************************************************
void main(void)
{
 TRISA = 0;        /* use a led on RB0 - set as output */
 PORTC = 0;
 TRISC = 0b00111111;        /* use a led on  set as output */
 OPTION = 0b10000111;  //1:1 WDT, pullups disabled

 // timer init
 INTCON = 0b10000000;     // Enable peripheral interrupts
 T1CON = 0b00000001;  //   16-bitni brojac sa preskalerom 1:1
 PEIE   = 1;              // ukljuci periferijske interapte
 PIE1   = 0b00000001;     // ukljuci samo TMR1 interapt

 T0IE = 1;
 //TMR1IE = 1;

//  ADCON1 = 0b10000100; // D A D A A  VDD VSS 3/0

 GIE = 1;

 DelayMs(50);      //-- Power up delay

 // initialize the LCD
 lcd_init();                // Initialize the LCD display

//  DelayMs(150);       //-- Power ON Delay

 dozvola = 0;

 while(1)
 {

   if(na_1_sekundu)
   {
     na_1_sekundu = 0;

     // obrada tastature i OFFSETA !!!!
     if(!Taster_GORE)
     {
       if(Taster_SET) offset_napona++; else offset_struje++;
     }
     if(!Taster_DOLE)
     {
       if(Taster_SET) offset_napona--; else offset_struje--;
     }
     // -----------------------------------
     
     izmereni_napon_raw  = AD_Average(AD_NAPON, OVERSAMPLE);
     izmerena_struja_raw = AD_Average(AD_STRUJA, OVERSAMPLE);
     lcd_gotoxy(1,0);
     //AD_IN * (Uref/AD_RES) * ((R1/R2)+1)
     if(izmereni_napon_raw != 0)
     {                                                        // +15    Vdd  ADres    R1   R2
       napon_za_prikaz = (unsigned int)((float)(izmereni_napon_raw+offset_napona)*(5.00/8192)*((27.0/10.0)+1)*1000);
     }
     else napon_za_prikaz = 0;

     if(napon_za_prikaz<10000)
     {
       print4(napon_za_prikaz, 1);
     }
     else
     {
       print4(napon_za_prikaz/10, 2);
     }
     lcd_putch('V');
     lcd_gotoxy(1,1);                               // +16
     print4((unsigned int) (((float)(izmerena_struja_raw+offset_struje)*0.226056134259259259)), 1);
     lcd_putch('A');
   }
 }
}
//*********** END OF main
Reply
#40
A evo i odličnog naponskog stabilizatora kojim će te zameniti 7805 iz prethodne šeme. OBAVEZNO naštelovati 5.000V pre priključenja na mikrokontrolerski deo.
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)