(01-19-2019, 10:22 PM)Makso Wrote: to paljenje nafte mora odraditi u roku 40-60s, ako to nije ispoštovano onda se sve gasi osim ventilatora
Zaboravih, kada se isključi na prekidač elektronika isključi pumpu, ostaje samo ventilator na punoj brzini i duva dok se ne ohladi kućište na kojem onaj bimetal koji je bio uslov da isključi grijač, i duva samo da rashladi kućište i onda se gasi ventilator.
Makso,
Ovo što sam boldovao je daleko kritičnija stvar nego što mnogi koji koriste gorionike na razne vrste goriva misle!
To je stvar koju ne treba ni u kom slučaju olako shvatiti jer se radi o ZAŠTITI OD EKSPLOZIJE, a ne samo o hlađenju kućišta i slično tome.
Hlađenje je samo korisna i usputna nuspojava (koja čak i smanjuje KKD gorionika), a osnovna namena je protiv-eksplozivna.
Da rastumačim rečeno, što će i drugima biti korisno, jer mnogi se u poslednje vreme bave raznim gorionicima na svakakva goriva, a pitanje je koliko su oprezni sa takvim pitanjima bezbednosti:
Prvo, da razjasnimo jednu veoma bitnu činjenicu: - čvrste i tečne materije ne mogu da sagorevaju, već samo gasovi koji nastaju zagrevanjem tih čvrstih i tečnih materija!
Samo gasovite materije mogu da gore!
Gorivo koje koristimo, bilo ono: ugalj, drvo, usitnjeno drvo, tečni naftni derivati i slično tome, pri zagrevanju "otpuštaju" gorive gasove i ti gasovi jedino gore.
Kada se proces "razigra" do te mere da sagorevanje gasova bude dovoljno snažno, da održi temperaturu goriva na toj meri da otpusta još gorivih gasova, onda proces više ne zahteva pomoćno i spoljno zagrevanje goriva, te proces postaje kumulativan i samoodrživ i konačno zavisi od količine goriva i količine prisutnog kiseonika.
Tada taj samoodrživi proces mora biti kontrolisan unetom količinom goriva i vazduha (kiseonika) inače prelazi u nekontrolisanu stihiju - požar ili eksploziju.
Dakle, čvrsta i tečna goriva moraju prethodno biti na temperaturi na kojoj počinju da isparavaju sagorivi gasovi iz njih.
Zato se drvo mora malo duže zagrevati pre nastajanja spontanog sagorevanja (potpaljivati), mazut malo kraće, bezin
još kraće ili ni malo, pošto isparava već na uobčajenim spoljnim tempraturama, dok se gasovita goriva pale trenutno, bez potrebe za predgrevanjem.
E u tome i leži prava opasnost!
Dakle, pošto svaki gorionik u osnovi jeste gasni gorionik u konačnom smislu, ispareni gasovi pri povišenim temperaturama mogu pri ugašenom stanju gorionika boraviti u izduvnom sistemu gorionika i u komori za sagorevanje.
Svi gorivi gasovi imaju poznat stehiometrijski odnos sa vazduhom, pri kom postaju eksplozivni, poput benzina, TNG i slično...
Mala je verovatnoća da se baš pogodi tačan odnos tih gasova i vazduha za eksplozivnu smešu, ali na žalost ipak se događa i posledice toga možemo videti na televizijskim vestima.
Dakle, kod gorionika na: čvrsta, tečna i gasovita goriva, uvek je sagorevanje obezbeđeno gasovitom fazom goriva i uvek se u izduvnom sistemu može dogoditi nesagorela, slučajno stehiometrijski podešena, eksplozivna smeša.
Posledice eksplozije su razorne i zavise od količine nakupljene smeše u nekom prostoru...
Zato se na SVIM gorionicima, neposredno pre paljenja (jer automatika ne zna da li je i koliko je prethodno bio vruć), OBAVEZNO obavlja proces PROVETRAVANJA izduvnog sistema, kome je vreme trajanja određeno gabaritima izduvnog sistema.
Mnogi taj proces posmatraju kao hlađenje elemenata gorionika i mogu skratiti vreme tog procesa, što je vrlo uobičajeno za naše prostore, gde mnogi obožavaju da "pametuju" a ne informišu se o razlozima postojanja nečeg.
Provetravanje bilo kog gorionka se mora obaviti pre paljenja i posle gašenja, pod obavezno!
Provetravanje mora trajati dovoljno dugo, da pouzdano ukloni i poslednje tragove zapaljivih gasova u izduvnom sistemu.
Provetravanje hladi i obogaćuje kiseonikom izduvni sistem, čim dodatno vrši dogorevanje čvrstih ostataka u izduvu.
Tako se veoma smanjuje verovatnoća eksplozije sistema, ali čak ni tako se ne smanjuje u potpunosti.
Zato izduvni sistem mora biti povremeno čišćen od taloga u kom se mogu kriti isparive materije koje se odvajaju tek pri višim temperaturama od uobičajene, što važi za bilo koji tip primarnog goriva.
Tek onda je zaštita potpuna.
Ljudi nemaju pojma kako mogu eksplodirati i kakve se eksplozije događaju od: ugljene prašine, drvne prašine, sitnog brašna i sličnih materija koje ni ne liče na eksplozivne materije.
Sve to bude samo stvar temperature koja će u nekoj lokalnoj zoni pokrenuti spontan i nezaustavljiv proces koji se kratkom vremenu pretvori u krajnje razoran.
Zato pamet u glavu kod pravljenja automatike za gorionike bilo koje vrste...