Da ne otvaram novu temu, par pitanja...

[Macola]

Ok. Skontao sam kako rade...
http://www.explainthatstuff.com/how-vacu...-work.html

Gasne i takve VFD rade tako što ih držiš "zategnutim" pomoću napona reda 100V, što je ispod granice paljenja.
Pozitivnim impulsom napona reda 20-30V, koji je superponiran tom konstantnom naponu, cev se trigeruje (pređe napon jonizacije, koji je reda 120V) i provede.
Kada je u provodnom stanju, pošto svaki segment ima serijski otpornik, napon na krajevima opadne na reda 80-tak V.
Gasi se negativnim impulsom, isto reda 20-30V plasiranim u istu tačku.

Tom metodom se mogu kontrolisati uključenje i isključenje svih gasnih cevi, od NIXI pa do običnih tinjalica poput bojlerske (i njima se mogu napraviti mnogo "slatki" VU-metri :-).

I vazdušni ili gasni varničari, kao i fluorescentne cevi sa hladnom katodom se daju kontrolisati na sličan način, samo što se koriste mnogo viši naponi triger impulsa.

Princip rada je veoma sličan radu dijaka ili tiristora, eventualno nekih triger dioda (ima još puno takvih elemenata, da ih ne nabrajam).
Za sve njih je zajednička osobina da iznad nekog napona prelaze u "karakteristiku negativne otpornosti".

Pražnjenje kroz jonizovanu stazu je nadasve veoma interesantna pojava.
Na primer, da bi se uspostavila varnica ili luk, između dva sferna predmeta, kojima su najbliže tačke na rastojanju od 1mm, u suvom vazduhu je potrebno oko 3KV napona.
Odmah po uspostavljanju luka, napon opadne na veličinu reda 20-30V (zavisno od struje), i na primer u luku sa promenom struje od 50-1000A, napon će se promeniti svega od 20-tak do 30-tak V.

Pošto je dU svega oko 10V, za promenu od reda čitavih 1000A, unutrašnja otpornost luka je reda desetak milioma, tj. izuzetno mala.

Zato su metode prenaponske zaštite (kod visokih napona), vazdušnim ili gasnim varničarom, izuzetno efikasne, jer mogu "progutati" neverovatne jačine struje.

Inače, napon "gorenja", tj. održavanja jonizovane staze u provodnom stanju, zavisi od materije koja je u njoj, pa kod gasnih cevi to zavisi od samog gasa (kao i boja svetla), dok kod električnog luka od materija u stanju plazme, koje učestvuju u luku.
Od istih stvari zavisi i napon jonizacije.

Jonizaciju takođe mogu prouzrokovati razne pojave, od brzih čestica (jonizujuća zračenja), preko elektromagnetnog talasa, pa do jakih električnih polja.

Postoji jedan veoma simpatičan eksperiment, gde se vidi kako snažan elektromagnetni talas jonizuje razređeni gas u običnoj sijalici sa vlaknom:



Sijalicu traba staviti u čašu, grlićem okrenutum na dole, naliti u čašu vode tako da potopi bar ceo grlić i malo iznad toga. Voda tu služi kao sredstvo hlađenja, da sijalica ne bi eksplodirala.
Eksperiment je lep, ali ne treba dugo da traje. Samo dok se voda nalazi na temperaturi ispod ključanja.

Možda će moja pričica biti korisna, a ne može da škodi (pogotovo ako se eksperiment sa mikrotalasnom izvodi nekoliko sekundi).

Van toga, gasne cevi se mogu koristiti i kao memorijski elementi (a tako se kod tih vrsta displeja ili kod ostalih tinjalica i ponašaju).
Okinuta cev će biti u provodnom stanju sve dok postoji napajanje ili do nailaska negativnog "reset" impulsa, dog ugašena sve do nailaska impulsa za paljenje ili kakvog drugog uzroka jonizacije.

Pozz