02-19-2020, 04:03 PM
100R u liniji napajanja je mnogo, naročito na višim frekvencijama, gde je PSRR opampa niži.
U međuvremenu sam sve mase oscilatora (osim releja) vezao na GP, ali nisam dobio nikakvu promenu.
Izgleda da na SMD pločici preko neke parazitne impedanse dolazi do dodatne pozitivne povratne sprege na IC1A i zbog nje nije moguće postići stabilno stanje na višim izlaznim naponima.
Nemam dokaza za tu hipotezu, ali to proizilazi iz teorije oscilatora s Wien-ovim mostom.
U svakom slučaju, dosadašnje intervencije na pločici nisu donele mnogo poboljšanja, pa na najnižem opsegu ostajemo pri dve alternative koje sam ranije izneo.
Stabilizacija oscilatora u prvoj dekadi traje na na TH pločici s dve lampe oko 7s (prvi prilog), na SMD pločici s dve lampe oko 14s (drugi prilog), a na SMD pločici s jednom lampom (LA3) oko 20s (treći prilog).
Tranzijenti na višim osezima nisu problem, što se vidi pri poređenju osilograma hladnog starta na 1700Hz (druga dekada). Vidimo da se prelazni proces na SMD pločici (četvrti prilog) završava možda sekundu kasnije nego onaj na TH pločici (peti prilog).
Treba još napomenuti da svi analogni oscilatori imaju dužu ili kraću vremensku konstantu u procesu stabilizacije amplitude. Kod oscilatora s lampom ona je najpre definisana vremenskom konstantom lampe, a kod drugih metoda stabilizacije ona zavisi od načina kojim se dobija signal za upavljanje izvršnim elementom (LDR, diode, FET, itd.).
Zavisnost te vremenske konstante od dizajna pločice, i to na najnižem opsegu frekvencije, za mene predstavlja poveliko iznenađenje, iako sam na prvom (improvizovanom) prototipu primetio da mi je na najnižem opsegu oscilator bio vrlo stabilan na mrežnoj frekvenciji i njenim umnošcima. Uklanjanjem izvora smetnje od 50Hz, ta pojava je nestala.
Pozdrav
U međuvremenu sam sve mase oscilatora (osim releja) vezao na GP, ali nisam dobio nikakvu promenu.
Izgleda da na SMD pločici preko neke parazitne impedanse dolazi do dodatne pozitivne povratne sprege na IC1A i zbog nje nije moguće postići stabilno stanje na višim izlaznim naponima.
Nemam dokaza za tu hipotezu, ali to proizilazi iz teorije oscilatora s Wien-ovim mostom.
U svakom slučaju, dosadašnje intervencije na pločici nisu donele mnogo poboljšanja, pa na najnižem opsegu ostajemo pri dve alternative koje sam ranije izneo.
Stabilizacija oscilatora u prvoj dekadi traje na na TH pločici s dve lampe oko 7s (prvi prilog), na SMD pločici s dve lampe oko 14s (drugi prilog), a na SMD pločici s jednom lampom (LA3) oko 20s (treći prilog).
Tranzijenti na višim osezima nisu problem, što se vidi pri poređenju osilograma hladnog starta na 1700Hz (druga dekada). Vidimo da se prelazni proces na SMD pločici (četvrti prilog) završava možda sekundu kasnije nego onaj na TH pločici (peti prilog).
Treba još napomenuti da svi analogni oscilatori imaju dužu ili kraću vremensku konstantu u procesu stabilizacije amplitude. Kod oscilatora s lampom ona je najpre definisana vremenskom konstantom lampe, a kod drugih metoda stabilizacije ona zavisi od načina kojim se dobija signal za upavljanje izvršnim elementom (LDR, diode, FET, itd.).
Zavisnost te vremenske konstante od dizajna pločice, i to na najnižem opsegu frekvencije, za mene predstavlja poveliko iznenađenje, iako sam na prvom (improvizovanom) prototipu primetio da mi je na najnižem opsegu oscilator bio vrlo stabilan na mrežnoj frekvenciji i njenim umnošcima. Uklanjanjem izvora smetnje od 50Hz, ta pojava je nestala.
Pozdrav