Jedan moj prijatelj je godinama imao Erdel terijera. Gajio ga je dok nije terijer umreo od starosti.
Bio je to divan pas nalik plišanom medvediću, izuzetno dobar prema deci i neverovatno inteligentan pas.
Imam sve najbolje impresije o toj vrsti pasa. Malo je nemiran i ima veoma jake vilice pa ga je bolje držati ako se ima dvorište jer će vežbati kljove na nameštaju, a za njega je drvo sasvim slabo :-)
http://www.fildale.net/articles.php?article_id=11
Inače najpametniji pas koga sam video u svom životu je Akita Inu, koji je na žalost nenormalno skup i veoma redak.
Mislim da ih je manje od 500 na svetu.
Imao ga je jedan moj prijatelj iz Mrčajevaca jer ga je kao štene doneo iz Kanade i gajio do smrti.
Čovek ostane zaprepašćen inteligencijom tog psa!
Nije to samo dobra dresura. Akita razmišlja svojom glavom i donosi veoma logične odluke u vrlo komplikovanim situacijama.
Jednostavno svaki put kada sam bio u društvu Dragana Popa, bio sam zabezeknut nečim što je Mej uradila (tako je se zvala ženka Akite)!
Pas je ogroman, skoro kao bernardinac, izuzetne snage, dobroćudan prema deci, nepodmitiv kada je ostavljen sa zadatkom da nešto čuva, može da ga hrani samo par osoba koje su to od početka činile jer od nepoznate osobe neće uzeti hranu koliko god bio gladan i koliko hrana lepa bila.
Akita može umreti od gladi ako u blizini ne budu osobe koje je mogu hraniti.
Ima mnogo slučajeva gde je zabeleženo da Akita Inu, ukoliko gospodar umre, umire par dana posle njega, obično pored njegovog groba...
U psećoj "populaciji" nisam imao prilike za života videti ništa veličanstvenije od Akita Inu!
http://www.zivotinje.rs/enciklopedijaStrana.php?id=669
P.S.
Dragan Pop je držao kafić na autobuskoj stanici u Mrčajevcima i Mej je se vrzmala stalno po autobuskoj. Dragan joj je napravio uprtače od vojničkih uprtača i deca su je stalno jahala držeći se za te uprtače. Mej je prema deci bila kao neka velik pseća mama, pažljiva i nežna, pazeći da dete ne padne dok je jaše.
Sve je to sama činila bez nadzora, jer je Dragan radio unutar kafića.
Naprotiv, kada je ostavi u svom dvorištu sa naredbom da čuva, onda se samo pomoću tenka moglo ući unutra. Neverovatna transformacija iz nežne "mame" u pravog ratnog psa bez kompromisa.
Samo jedna malena naredba izgovorena šapatom "sejv" (pošto je dresirana kao štene u Kanadi) je bila dovoljna da Mej istog časa pretvori u zver pored koje ni vrabac više ne može ući u dvorište.
Bio sam svedok događaja u kafiću gde je na Draganovo pitanje jednom mom poznaniku: "da li nosiš oružje?" Ovaj odgovara sa "ne", Dragan je samo šapnuo nešto na engleskom i Mej je iz jednog sasvim nezainteresovanog ležanja, glave spuštene na prednje šape, jednim skokom kao munja zubima iščupala pištolj koji je bio za pojasom ovog mog poznanika i spustila ga na klupu separea ispred Dragana.
Prosto neverovatno! Nije ni košulju čoveku pocepala i ako se pištolj nije spolja video.
Desilo se brzo kao treptaj oka da smo i taj poznanik i ja ostali šokirani u trenutku!
Bila je to samo demonstracija jer nije bilo nikakvog neprijateljstva u kafiću, ali su bila ona ratna vremena kada je veliki broj ljudi nosio oružje.
Taj dogaćaj neću zaboraviti nikad.
Možda je to bila lična odlika same Mej? Možda se čitava rasa odlikuje takvom inteligencijom i vernošću?
Kasnije sam se raspitao i pročitao o tome i ukapirao da kod Akita rase te stvari nisu slučajnost vezana za pojedinačnog psa.
Po meni izuzetna pasmina.
Bio je to divan pas nalik plišanom medvediću, izuzetno dobar prema deci i neverovatno inteligentan pas.
Imam sve najbolje impresije o toj vrsti pasa. Malo je nemiran i ima veoma jake vilice pa ga je bolje držati ako se ima dvorište jer će vežbati kljove na nameštaju, a za njega je drvo sasvim slabo :-)
http://www.fildale.net/articles.php?article_id=11
Inače najpametniji pas koga sam video u svom životu je Akita Inu, koji je na žalost nenormalno skup i veoma redak.
Mislim da ih je manje od 500 na svetu.
Imao ga je jedan moj prijatelj iz Mrčajevaca jer ga je kao štene doneo iz Kanade i gajio do smrti.
Čovek ostane zaprepašćen inteligencijom tog psa!
Nije to samo dobra dresura. Akita razmišlja svojom glavom i donosi veoma logične odluke u vrlo komplikovanim situacijama.
Jednostavno svaki put kada sam bio u društvu Dragana Popa, bio sam zabezeknut nečim što je Mej uradila (tako je se zvala ženka Akite)!
Pas je ogroman, skoro kao bernardinac, izuzetne snage, dobroćudan prema deci, nepodmitiv kada je ostavljen sa zadatkom da nešto čuva, može da ga hrani samo par osoba koje su to od početka činile jer od nepoznate osobe neće uzeti hranu koliko god bio gladan i koliko hrana lepa bila.
Akita može umreti od gladi ako u blizini ne budu osobe koje je mogu hraniti.
Ima mnogo slučajeva gde je zabeleženo da Akita Inu, ukoliko gospodar umre, umire par dana posle njega, obično pored njegovog groba...
U psećoj "populaciji" nisam imao prilike za života videti ništa veličanstvenije od Akita Inu!
http://www.zivotinje.rs/enciklopedijaStrana.php?id=669
P.S.
Dragan Pop je držao kafić na autobuskoj stanici u Mrčajevcima i Mej je se vrzmala stalno po autobuskoj. Dragan joj je napravio uprtače od vojničkih uprtača i deca su je stalno jahala držeći se za te uprtače. Mej je prema deci bila kao neka velik pseća mama, pažljiva i nežna, pazeći da dete ne padne dok je jaše.
Sve je to sama činila bez nadzora, jer je Dragan radio unutar kafića.
Naprotiv, kada je ostavi u svom dvorištu sa naredbom da čuva, onda se samo pomoću tenka moglo ući unutra. Neverovatna transformacija iz nežne "mame" u pravog ratnog psa bez kompromisa.
Samo jedna malena naredba izgovorena šapatom "sejv" (pošto je dresirana kao štene u Kanadi) je bila dovoljna da Mej istog časa pretvori u zver pored koje ni vrabac više ne može ući u dvorište.
Bio sam svedok događaja u kafiću gde je na Draganovo pitanje jednom mom poznaniku: "da li nosiš oružje?" Ovaj odgovara sa "ne", Dragan je samo šapnuo nešto na engleskom i Mej je iz jednog sasvim nezainteresovanog ležanja, glave spuštene na prednje šape, jednim skokom kao munja zubima iščupala pištolj koji je bio za pojasom ovog mog poznanika i spustila ga na klupu separea ispred Dragana.
Prosto neverovatno! Nije ni košulju čoveku pocepala i ako se pištolj nije spolja video.
Desilo se brzo kao treptaj oka da smo i taj poznanik i ja ostali šokirani u trenutku!
Bila je to samo demonstracija jer nije bilo nikakvog neprijateljstva u kafiću, ali su bila ona ratna vremena kada je veliki broj ljudi nosio oružje.
Taj dogaćaj neću zaboraviti nikad.
Možda je to bila lična odlika same Mej? Možda se čitava rasa odlikuje takvom inteligencijom i vernošću?
Kasnije sam se raspitao i pročitao o tome i ukapirao da kod Akita rase te stvari nisu slučajnost vezana za pojedinačnog psa.
Po meni izuzetna pasmina.