Nisam kupovao te "sitne" delice na Ebay ali evo neki moj stav oko toga.
Prvo treba razmisliti zasto bi neko prodavao fake delove?
Naravno, zbog zarade.
Kako "zaraditi" na sitnim BC tranzistorima (da predpostavimo da su fake)?
Jako tesko!
Zasto tesko?
Zato sto silikonsko parce chipa koje se unutra stavlja "kosta" neki novac, ali mnogo vise od toga kosta plasticno kuciste, nozice, ambalaza i zaraditi tako je moguce ali ne sa nekim velikim profitom (eventualno ako prodas stotine hiljada ili milione komada).
Nesto u te tranzistore MORA da se stavi, da li je stavio BCxyz ili BCabc dodje mu na isto. Nista on tu bitno nije mogao da zaradi.
Totalno je druga prica staviti silikonski chip od BCjca u npr 2N3773 power tranzistor gde je potencialna zarada drasticno veca.
Najveca zarada bi bila na nakim relativno skupim delovima, razni SanKen ili MOS-FET tranzistori gde komad kosta 5-15-25$ ili neki drugi "egzoticni" delovi.
Dakle, premala je zarada ako bi se pravili fake BCjci, ne isplati nikako za nekog ko bi tako nesto radio.
To sto ti je prodavac odgovorio oko Hfe, mislim (naravno ne mogu 100% da tvrdim) da je istina jer svi ti tranzistori kada se (regularno) proizvode imaju neki opseg karakteristika i NAKNADNIM automatizovanim merenjem se tacno utvdi u fabrici kojoj klasi pripadaju i posle se tako markiraju.
To vazi za skoro sve poluprovodnike, od dioda i tranzistora do IC-ova. Mere se razni parametri i klasifikuju se, "ovi" su klase pojacanja tog-i-tog, "ovi" su za standardni temperaturni opseg, "ovi" za military i tako dalje a izvorno su svi dosli za jednog-istog wafer-a (velike Si ploce/diska koja se secka).
Eventualno postoji mogucnost da su tranzistori pogresno markirani u samoj fabrici pa su zbog toga otisli u promet po nekoj mizernoj ceni koju ovi nakupci koriste za ostvarivanje profita.
Tehnologija izrade silikonskog chipa je uzasno komplikovana (potrebno je preko 1500 proizvodnih koraka/faza, verovatno i isto toliko razlicitih masina!!!) i proizvodjacima se isplati da imaju cak skart od 5-10% od jednog wafera. Isto im se iplati da naknadnim merenjem tacno utvrde kojoj klasi karakteristika pripada tako proizveden chip nego da jos vise komplikuju i onako skup proces izrade kako bi dobili striktno neke karakteristike.
Klasican primer je izrada raznih PC procesora (Intel / AMD) i procesor markiran npr za 1.5GHz i onaj od 2GHz ili 3GHz poticu bukvalno sa istog wafera ali se naknadnim merenjem klasifikuju i adekvatno markiraju.
https://www.youtube.com/watch?v=aWVywhzuHnQ
Ja licno sve poluprovodnike kao i ostale R/C komponente kupujem iskljucivo preko zvanicnih distributivnih kanala jer mi se nikako ne isplati da "ustedim" cente na nekom delicu a da mi se to posle obije o glavu i da me kosta drasticno vise para ako bi trebao da servisiram te sprave.
Kupujem obicno neke gotove module gde su ti kinezi jednostavno nasli racunicu sa ogromnim kolicinama da snize cenu.
Prvo treba razmisliti zasto bi neko prodavao fake delove?
Naravno, zbog zarade.
Kako "zaraditi" na sitnim BC tranzistorima (da predpostavimo da su fake)?
Jako tesko!
Zasto tesko?
Zato sto silikonsko parce chipa koje se unutra stavlja "kosta" neki novac, ali mnogo vise od toga kosta plasticno kuciste, nozice, ambalaza i zaraditi tako je moguce ali ne sa nekim velikim profitom (eventualno ako prodas stotine hiljada ili milione komada).
Nesto u te tranzistore MORA da se stavi, da li je stavio BCxyz ili BCabc dodje mu na isto. Nista on tu bitno nije mogao da zaradi.
Totalno je druga prica staviti silikonski chip od BCjca u npr 2N3773 power tranzistor gde je potencialna zarada drasticno veca.
Najveca zarada bi bila na nakim relativno skupim delovima, razni SanKen ili MOS-FET tranzistori gde komad kosta 5-15-25$ ili neki drugi "egzoticni" delovi.
Dakle, premala je zarada ako bi se pravili fake BCjci, ne isplati nikako za nekog ko bi tako nesto radio.
To sto ti je prodavac odgovorio oko Hfe, mislim (naravno ne mogu 100% da tvrdim) da je istina jer svi ti tranzistori kada se (regularno) proizvode imaju neki opseg karakteristika i NAKNADNIM automatizovanim merenjem se tacno utvdi u fabrici kojoj klasi pripadaju i posle se tako markiraju.
To vazi za skoro sve poluprovodnike, od dioda i tranzistora do IC-ova. Mere se razni parametri i klasifikuju se, "ovi" su klase pojacanja tog-i-tog, "ovi" su za standardni temperaturni opseg, "ovi" za military i tako dalje a izvorno su svi dosli za jednog-istog wafer-a (velike Si ploce/diska koja se secka).
Eventualno postoji mogucnost da su tranzistori pogresno markirani u samoj fabrici pa su zbog toga otisli u promet po nekoj mizernoj ceni koju ovi nakupci koriste za ostvarivanje profita.
Tehnologija izrade silikonskog chipa je uzasno komplikovana (potrebno je preko 1500 proizvodnih koraka/faza, verovatno i isto toliko razlicitih masina!!!) i proizvodjacima se isplati da imaju cak skart od 5-10% od jednog wafera. Isto im se iplati da naknadnim merenjem tacno utvrde kojoj klasi karakteristika pripada tako proizveden chip nego da jos vise komplikuju i onako skup proces izrade kako bi dobili striktno neke karakteristike.
Klasican primer je izrada raznih PC procesora (Intel / AMD) i procesor markiran npr za 1.5GHz i onaj od 2GHz ili 3GHz poticu bukvalno sa istog wafera ali se naknadnim merenjem klasifikuju i adekvatno markiraju.
https://www.youtube.com/watch?v=aWVywhzuHnQ
Ja licno sve poluprovodnike kao i ostale R/C komponente kupujem iskljucivo preko zvanicnih distributivnih kanala jer mi se nikako ne isplati da "ustedim" cente na nekom delicu a da mi se to posle obije o glavu i da me kosta drasticno vise para ako bi trebao da servisiram te sprave.
Kupujem obicno neke gotove module gde su ti kinezi jednostavno nasli racunicu sa ogromnim kolicinama da snize cenu.