To oko "neutralizacije" je mozda neadekvatan termin i bar ovde na forumu ga nismo tako spominjali ali smo daleko vise pisali o "frekvetnoj kompenzaciji" i "faznoj margini" sto je tehnicki ISTO!
Bilo da pravimo linearni regulator napona ili NF pojacalo ili HF pojacalo, svi oni koriste pojacavace sa negativnom povratnom spregom (NFB) i kod svih vaze potpuno ista pravila.
Jedino sto ih malo razlikuje u praksi su parazitivni problemi ali obzirom da nam je Macola podosta pricao o tome u NF tehnici, to je sve direktno primenljivo i na HF gde to ima veci uticaj nego kod NF.
Svi ti HF pojacavaci imaju parametre poput THD, SNR, IMD, PSRR i ostalo, dakle sve isto kao u NF.
Ono sto trebas uraditi je da povecas faznu marginu pojacavaca kako bi bio stabilan
E sad kako to uraditi prakticno je malo teze pitanje, ali pogledaj npr teme koje sam pisao oko LTspice i naponskog regulatora.
Trebas prvo ustanoviti kolika ti je fazna margina ili fazni pomeraj pri razlicitim frekvencijama i nivoima da bi video prvo "gde si" sa tim parametrima.
Dakle treba nam sto veca fazna margina (sto manji fazni pomeraj) i recimo preko 45 stepeni fazne margine se smatra da ce biti zadovoljavajuce bez oscilacija (nesto veci THD), ispod 20 stepeni sigurno ce prooscilovati, 90 stepeni je odlican rezultat a preko toga do teoretskog maximuma od 180 stepeni je sve bonus, bice ultra stabilan sa malim THD (bolja linearnost).
Zamisli sledecu situaciju, doveo si neki sinusni napon u AMP, nebitno dali je NF ili HF.
Bitno za ovu pricu je da imamo neku referetnu tacku u vremenu i uzecemo trenutak kada sinusni napon na ulazu bude 0V.
Pojacani izlazni signal ce se pojaviti ali ce vremenski biti malkice pomeren i ona vremenski referentna tacka ce sad biti nesto udaljena kod izlaznog signala. Ta vremenska razlika izmedju ulaza i izlaza kada sinusoida prolazi kroz nulu je kasnjenje tj fazni pomeraj i radi lakseg baratanja tom problematikom se izrazava u stepenima jer je nezavisna od frekvencije.
Fazna margina je ono sto nam je preostalo kada tu vrednost oduzmemo od 180 stepeni.
Laicki npr "potrosili" smo 45 stepeni zbog faznog pomeraja, ostalo nam jos 135 stepeni "fore" jer sveupukne ne smemo da predjemo 180 stepeni jer onda dobijamo oscilator (oscilator je kada imamo 360 ili 720 ili bilo koji celobrojni umnozak od 360 stepeni faznog pomeraja, racuna se 180 stepeni od NFB + 180 stepeni pojacavackog stepena; opet radi lakseg tumacenja se kaze da je oscilator pojacavac sa pozitivnom povratnom spregom).
Fazni pomeraj je direktno vezan za "brzinu" pojacavaca i "kasnjenje" se desava na pojacavackim elementima a prouzrokovano je njegovim nezeljenim osobinama i tu prednjace parazitivne kapacitivnosti gejta, sto je veci to nam vise skodi i zato smo mnogo puta spominjali da gde nam je kriticna brzina da treba birati MOS-FET sa sto manjim Qg (total gate charge). U HF tehnici se to sve dodatno komplikuje i mora se voditi racuna o PCB da losim rutovanjem mi ne dodamo jos parazitivne kapacitivnosti na inace ove sporne vrednosti koje imaju sami tranzistori.
Iz ovoga ti moze biti jasno kako prakticno da izmeris tvoj AMP.
Dakle treba ti osciloskop sa dva kanala, triger stavis na prvi kanal gde ti je ulaz i gledas izlazni signal koliko se pomerio.
Kada dobijes te oscilograme onda imas postavku sa kojom uz pomoc malo empiriskih metoda mozes da cackas kompenzaciju i da pratis kako ona radi i na kraju da ispravno izkompenzujes tvoj AMP.
Moglo bi se odraditi i merenje sa jednokanalnim osciloskopom ako on poseduje externi triger ulaz, znaci triger ulaz dovodis na ulaz od AMP a raspolozivim kanalom na osciloskopu pratis izlaz.
Inace matematka koja stoji iza toga je blagi uzas, veoma komplikovana i ne moze se tek tako izracunati, mnogo je tu nekih parametara u igri ...
Mnogi "ozbiljni" inzenjeri se ne usudjuju to da racunaju "rucno", najcesce se rade simulacije pa onda potvrda rezultata sa prakticnim merenjem.
Bilo da pravimo linearni regulator napona ili NF pojacalo ili HF pojacalo, svi oni koriste pojacavace sa negativnom povratnom spregom (NFB) i kod svih vaze potpuno ista pravila.
Jedino sto ih malo razlikuje u praksi su parazitivni problemi ali obzirom da nam je Macola podosta pricao o tome u NF tehnici, to je sve direktno primenljivo i na HF gde to ima veci uticaj nego kod NF.
Svi ti HF pojacavaci imaju parametre poput THD, SNR, IMD, PSRR i ostalo, dakle sve isto kao u NF.
Ono sto trebas uraditi je da povecas faznu marginu pojacavaca kako bi bio stabilan
E sad kako to uraditi prakticno je malo teze pitanje, ali pogledaj npr teme koje sam pisao oko LTspice i naponskog regulatora.
Trebas prvo ustanoviti kolika ti je fazna margina ili fazni pomeraj pri razlicitim frekvencijama i nivoima da bi video prvo "gde si" sa tim parametrima.
Dakle treba nam sto veca fazna margina (sto manji fazni pomeraj) i recimo preko 45 stepeni fazne margine se smatra da ce biti zadovoljavajuce bez oscilacija (nesto veci THD), ispod 20 stepeni sigurno ce prooscilovati, 90 stepeni je odlican rezultat a preko toga do teoretskog maximuma od 180 stepeni je sve bonus, bice ultra stabilan sa malim THD (bolja linearnost).
Zamisli sledecu situaciju, doveo si neki sinusni napon u AMP, nebitno dali je NF ili HF.
Bitno za ovu pricu je da imamo neku referetnu tacku u vremenu i uzecemo trenutak kada sinusni napon na ulazu bude 0V.
Pojacani izlazni signal ce se pojaviti ali ce vremenski biti malkice pomeren i ona vremenski referentna tacka ce sad biti nesto udaljena kod izlaznog signala. Ta vremenska razlika izmedju ulaza i izlaza kada sinusoida prolazi kroz nulu je kasnjenje tj fazni pomeraj i radi lakseg baratanja tom problematikom se izrazava u stepenima jer je nezavisna od frekvencije.
Fazna margina je ono sto nam je preostalo kada tu vrednost oduzmemo od 180 stepeni.
Laicki npr "potrosili" smo 45 stepeni zbog faznog pomeraja, ostalo nam jos 135 stepeni "fore" jer sveupukne ne smemo da predjemo 180 stepeni jer onda dobijamo oscilator (oscilator je kada imamo 360 ili 720 ili bilo koji celobrojni umnozak od 360 stepeni faznog pomeraja, racuna se 180 stepeni od NFB + 180 stepeni pojacavackog stepena; opet radi lakseg tumacenja se kaze da je oscilator pojacavac sa pozitivnom povratnom spregom).
Fazni pomeraj je direktno vezan za "brzinu" pojacavaca i "kasnjenje" se desava na pojacavackim elementima a prouzrokovano je njegovim nezeljenim osobinama i tu prednjace parazitivne kapacitivnosti gejta, sto je veci to nam vise skodi i zato smo mnogo puta spominjali da gde nam je kriticna brzina da treba birati MOS-FET sa sto manjim Qg (total gate charge). U HF tehnici se to sve dodatno komplikuje i mora se voditi racuna o PCB da losim rutovanjem mi ne dodamo jos parazitivne kapacitivnosti na inace ove sporne vrednosti koje imaju sami tranzistori.
Iz ovoga ti moze biti jasno kako prakticno da izmeris tvoj AMP.
Dakle treba ti osciloskop sa dva kanala, triger stavis na prvi kanal gde ti je ulaz i gledas izlazni signal koliko se pomerio.
Kada dobijes te oscilograme onda imas postavku sa kojom uz pomoc malo empiriskih metoda mozes da cackas kompenzaciju i da pratis kako ona radi i na kraju da ispravno izkompenzujes tvoj AMP.
Moglo bi se odraditi i merenje sa jednokanalnim osciloskopom ako on poseduje externi triger ulaz, znaci triger ulaz dovodis na ulaz od AMP a raspolozivim kanalom na osciloskopu pratis izlaz.
Inace matematka koja stoji iza toga je blagi uzas, veoma komplikovana i ne moze se tek tako izracunati, mnogo je tu nekih parametara u igri ...
Mnogi "ozbiljni" inzenjeri se ne usudjuju to da racunaju "rucno", najcesce se rade simulacije pa onda potvrda rezultata sa prakticnim merenjem.