Omegakg,
Ti u svakom slučaju direktno uzemljavaš G3 ako koristiš pentode.
Što se tiče G2 i G1, one mogu biti polarizovane kao i u klasičnim spojevima, gde sasvim lako namestaš radnu tačku, jedino što takav linearac smesta u GG spojeve su decoupling (uzemljivački) kondenzatori sa G1 i sa G2 ka masi.
Svi nešto beže od EL509/519 ili PL509/519?
Ta cev je nezgodna za opseg kraći od 20 metara jedino ako ih je više od tri paralelno i to zbog povelikog izlaznog kapaciteta.
Dve paralelno sasvim lako rade 10 metarski opseg a snaga im ni malo nije naivna.
Ono što je vrlo zanimljivo kod EL/PL 509/519 je to što ta serija cevi ima po DVA izvoda za svaku rešetku, i to sa suprotnih strana podnožja. Ta konfiguracija dozvoljava decoupling rešetki (uzemljavanje rešetki) kondenzatorima ili direktno sa obe strane podnožja.
Odnosno, savršeno su građeni izvodi upravo za GG spoj.
Anoda je na kapici i tako tvrdo uzemljavanje rešetki veoma obećava iziuzetno stabilan rad linearca.
ГУ50 (ne treba je pomešati sa "Osram" živinom ispravljačicom GU50) je naravno odlična cev, namenjena baš za predajne svrhe, ali u rangu snaga do 400W PEP dve EL/PL 519 ni malo ne zaostaju, čak su naprotiv možda dosta robusnije cevi na preopterećenje katodnom strujom i privremenom prekomernom discipacijom.
519 je svičerska cev sa veoma masivnom katodom koja može u piku podneti preko amper struje i na anodi čak do 8KVpk.
Mislim, poslednje u GG spoju sam napravio pre možda 25 godina i dosta sam toga zaboravio, ali ko jednom nauči da vozi bicikl, pliva i radi one stvari, nikad ne zaboravi i lako se podseti.
Dakle, imaš ovde srdačnu pomoć od nekoliko radioamatera koji još uvek rade i prave takve stvari, i od mene sa nekim bivšim iskustvom.
-----------------------------------------------------------------
Koju god cev(cevi) izabrao, koju god snagu izabrao, osnovna i važna pravila su sledeća:
-napon grejanja u granicama od max. +-5% od nominalnog (bolje što tačnije možeš),
-grejanje dovoditi nezavisnim paricama do svake cevi, od izvoda trafoa. Posebno na to obratiti pažnju kod cevi sa niskim naponom grejanja i većom strujom grejanja. Tako se obezbeđuju jednaki uslovi grejanja cevi.
-na svakoj cevi OBAVEZNO postaviti VF prigušnice odmah na izvode grejanja na samom podnožju cevi (može i spregnuta "common-mode" prigušnica od klasičnog EMI filtra samo sa dovoljno debelom žicom za tu struju grejanja).
Ta mera je veoma važna jer ti otklanja uticaj VF napona katode (posebno kod GG spoja) na i kroz grejna vlakna, a u dosta slučajeva jako produži vek izolacionih slojeva na samim grejnim vlaknima (važi za indirektno grejane cevi).
Takođe ti smanjuje potrebnu snagu pobude jer nema potrošnje kroz kapacitete katode ka grejnim vlaknima.
-kod paralelovanja više cevi, cevi moraju zauzeti simetričnu konfiguraciju u prostoru. Na primer 4 cevi, pravilan kvadrat gde su cevi na njegovim uglovima. Tri cevi, pravilan jednakostrani trougao i cevi na njegovim uglovima.
Otpornici katoda (OBAVEZNI za pouzdanu elektronsku simetriju cevi) jednako dugački sa podnožja u zvezdište između cevi i to zvezdište na masu baš tu u centru između cevi. Na isto zvezdište se što kraće, direktno sa podnožja dovode i uzemljenja rešetki (direktna ili kondenzatori).
Cevi treba smestiti dosta blizu, ali ne bliže od jednog prečnika pojedinačne cevi, da bi bilo omogućeno dovoljno opstrujavanja vazduha za hlađenje.
Anodni supresori (kalem preko otpornika) se stavljaju OBAVEZNO!
To što je nekom proradilo bez toga je isključivo posledica mehaničkog rasporeda koji je dobro ispao :-).
Bez anodnih supresora paralelovane cevi začas postanu moćan puš-pul oscilator sa parazitnim induktivitetima anodnih vodova na UKT ili VHF (he he, pogotovo kad je sve vrlo uredno i simetrično izvedeno), i ko kaže da te cevi koje smo pominjali ne mogu da osciluju na UKT, taj nije u pravu.
Mogu i te kako, ali neefikasno i obično pogubno po cevi. Sa anodnim supresorima nema šanse.
Anodni supresori se stavljaju direktno na anodnu kapicu i svi se vezuju u zvezdište u centru figure koju formiraju cevi, a sa tog zvezdišta pa dalje ide ostalo.
Žica do anoda, na supresorima, od anodne prigušnice i od vodova DC napona treba namerno da je tanka da bi imala što lošiji Q faktor. Tako je umanjena mogućnost da proradi kao 1/4 ili 1/8 rezonator na UKT-VHF.
Jedino gde ti treba debela žica su: grejanja (niskonaponska), uzemljenja rešetki i kalemovi oscilatornih kola.
Na bilo kom drugom mestu je to greška. Seti se da se struje pojedinačnih cevi mere sa redom veličine 0.1A svega.
-prigušnice na grejanju i anodni supresori se postavljaju najpametnije tako da ne borave čitavom svojom dužinom u istoj ravni.
Zamisli da sa uglova kvadrata dovedeš četiri prigušnice ili supresora u centar tog kvadrata, potom taj centar utisneš ili izvučeš da ne počiva u istoj ravni. Kod četiri cevi na primer, ta figura liči na neku nisku četvorostranu piramidu.
Tako si minimizovao međusobne uticaje tih prigušnica ili supresora.
-kada tako kratko i simetrično izvedeš katode, rešetke i anode, onda anodna prigušnica i potencijalni otpornici za rešetke ne moraju stajati blizu cevi.
-Ose anodne prigušnice, izlaznog kalema i ulaznog katodnog kalema MORAJU biti smeštene tako da im međusobne ose budu pod pravim uglovima međusobno.
-Kako se motaju segmentirane prigušnice radi razuđene rezonanse, to imaš u Metzgeru.
- katodne kalemove ili prilagodna kola katode, naravno ispod metalne šasije, anodna kola sa kalemovima iznad šasije, gore kod cevi. Tako je sprečen uticaj između njih.
Takav rad obećava uspeh "na prvu".
Pozz
Ti u svakom slučaju direktno uzemljavaš G3 ako koristiš pentode.
Što se tiče G2 i G1, one mogu biti polarizovane kao i u klasičnim spojevima, gde sasvim lako namestaš radnu tačku, jedino što takav linearac smesta u GG spojeve su decoupling (uzemljivački) kondenzatori sa G1 i sa G2 ka masi.
Svi nešto beže od EL509/519 ili PL509/519?
Ta cev je nezgodna za opseg kraći od 20 metara jedino ako ih je više od tri paralelno i to zbog povelikog izlaznog kapaciteta.
Dve paralelno sasvim lako rade 10 metarski opseg a snaga im ni malo nije naivna.
Ono što je vrlo zanimljivo kod EL/PL 509/519 je to što ta serija cevi ima po DVA izvoda za svaku rešetku, i to sa suprotnih strana podnožja. Ta konfiguracija dozvoljava decoupling rešetki (uzemljavanje rešetki) kondenzatorima ili direktno sa obe strane podnožja.
Odnosno, savršeno su građeni izvodi upravo za GG spoj.
Anoda je na kapici i tako tvrdo uzemljavanje rešetki veoma obećava iziuzetno stabilan rad linearca.
ГУ50 (ne treba je pomešati sa "Osram" živinom ispravljačicom GU50) je naravno odlična cev, namenjena baš za predajne svrhe, ali u rangu snaga do 400W PEP dve EL/PL 519 ni malo ne zaostaju, čak su naprotiv možda dosta robusnije cevi na preopterećenje katodnom strujom i privremenom prekomernom discipacijom.
519 je svičerska cev sa veoma masivnom katodom koja može u piku podneti preko amper struje i na anodi čak do 8KVpk.
Mislim, poslednje u GG spoju sam napravio pre možda 25 godina i dosta sam toga zaboravio, ali ko jednom nauči da vozi bicikl, pliva i radi one stvari, nikad ne zaboravi i lako se podseti.
Dakle, imaš ovde srdačnu pomoć od nekoliko radioamatera koji još uvek rade i prave takve stvari, i od mene sa nekim bivšim iskustvom.
-----------------------------------------------------------------
Koju god cev(cevi) izabrao, koju god snagu izabrao, osnovna i važna pravila su sledeća:
-napon grejanja u granicama od max. +-5% od nominalnog (bolje što tačnije možeš),
-grejanje dovoditi nezavisnim paricama do svake cevi, od izvoda trafoa. Posebno na to obratiti pažnju kod cevi sa niskim naponom grejanja i većom strujom grejanja. Tako se obezbeđuju jednaki uslovi grejanja cevi.
-na svakoj cevi OBAVEZNO postaviti VF prigušnice odmah na izvode grejanja na samom podnožju cevi (može i spregnuta "common-mode" prigušnica od klasičnog EMI filtra samo sa dovoljno debelom žicom za tu struju grejanja).
Ta mera je veoma važna jer ti otklanja uticaj VF napona katode (posebno kod GG spoja) na i kroz grejna vlakna, a u dosta slučajeva jako produži vek izolacionih slojeva na samim grejnim vlaknima (važi za indirektno grejane cevi).
Takođe ti smanjuje potrebnu snagu pobude jer nema potrošnje kroz kapacitete katode ka grejnim vlaknima.
-kod paralelovanja više cevi, cevi moraju zauzeti simetričnu konfiguraciju u prostoru. Na primer 4 cevi, pravilan kvadrat gde su cevi na njegovim uglovima. Tri cevi, pravilan jednakostrani trougao i cevi na njegovim uglovima.
Otpornici katoda (OBAVEZNI za pouzdanu elektronsku simetriju cevi) jednako dugački sa podnožja u zvezdište između cevi i to zvezdište na masu baš tu u centru između cevi. Na isto zvezdište se što kraće, direktno sa podnožja dovode i uzemljenja rešetki (direktna ili kondenzatori).
Cevi treba smestiti dosta blizu, ali ne bliže od jednog prečnika pojedinačne cevi, da bi bilo omogućeno dovoljno opstrujavanja vazduha za hlađenje.
Anodni supresori (kalem preko otpornika) se stavljaju OBAVEZNO!
To što je nekom proradilo bez toga je isključivo posledica mehaničkog rasporeda koji je dobro ispao :-).
Bez anodnih supresora paralelovane cevi začas postanu moćan puš-pul oscilator sa parazitnim induktivitetima anodnih vodova na UKT ili VHF (he he, pogotovo kad je sve vrlo uredno i simetrično izvedeno), i ko kaže da te cevi koje smo pominjali ne mogu da osciluju na UKT, taj nije u pravu.
Mogu i te kako, ali neefikasno i obično pogubno po cevi. Sa anodnim supresorima nema šanse.
Anodni supresori se stavljaju direktno na anodnu kapicu i svi se vezuju u zvezdište u centru figure koju formiraju cevi, a sa tog zvezdišta pa dalje ide ostalo.
Žica do anoda, na supresorima, od anodne prigušnice i od vodova DC napona treba namerno da je tanka da bi imala što lošiji Q faktor. Tako je umanjena mogućnost da proradi kao 1/4 ili 1/8 rezonator na UKT-VHF.
Jedino gde ti treba debela žica su: grejanja (niskonaponska), uzemljenja rešetki i kalemovi oscilatornih kola.
Na bilo kom drugom mestu je to greška. Seti se da se struje pojedinačnih cevi mere sa redom veličine 0.1A svega.
-prigušnice na grejanju i anodni supresori se postavljaju najpametnije tako da ne borave čitavom svojom dužinom u istoj ravni.
Zamisli da sa uglova kvadrata dovedeš četiri prigušnice ili supresora u centar tog kvadrata, potom taj centar utisneš ili izvučeš da ne počiva u istoj ravni. Kod četiri cevi na primer, ta figura liči na neku nisku četvorostranu piramidu.
Tako si minimizovao međusobne uticaje tih prigušnica ili supresora.
-kada tako kratko i simetrično izvedeš katode, rešetke i anode, onda anodna prigušnica i potencijalni otpornici za rešetke ne moraju stajati blizu cevi.
-Ose anodne prigušnice, izlaznog kalema i ulaznog katodnog kalema MORAJU biti smeštene tako da im međusobne ose budu pod pravim uglovima međusobno.
-Kako se motaju segmentirane prigušnice radi razuđene rezonanse, to imaš u Metzgeru.
- katodne kalemove ili prilagodna kola katode, naravno ispod metalne šasije, anodna kola sa kalemovima iznad šasije, gore kod cevi. Tako je sprečen uticaj između njih.
Takav rad obećava uspeh "na prvu".
Pozz