07-15-2015, 10:37 PM
Milan je u pravu. Ukoliko nisi do sada radio sa cevima, bolje je onda početi sa manjom cevi i naponima reda 300-400V.
"Napadni" malo Metzgerov priručnik od strane 283-320 i od 338-366.
Imaš ovde na forumu to izdanje. Skoro ga je linkovao Branko_tod a i ja sam pre jedno godinu dana negde u "literatura". Radi se o istom izdanju: četvrto, dopunjeno, Beograd 1985.
Pokojni YU2BR je vrlo "gusto", "komprimovano" pisao (jer priručnik i pored toga ima više stotina strana), i kad se čita, mora se znati da svaka reč ima izvesnu "težinsku vrednost", te treba čitati pažljivo i polako, a još je bolje više puta se vratiti na isti tekst.
Uz ne previše iskustva sa cevima, definitivno je najlakše napraviti linearac u GG spoju (sa uzemljenim rešetkama).
GG linear radi stabilno i većini početnika jer je to osnovna odlika GG spoja, gde rešetke predstavljaju svojevrsnu "pregradu" između niskoimpendansnog ulaza i visokoimpendansnog izlaza. Reakcija kroz parazitne kapacitete je vrlo mala i takođe veoma mala šansa da proosciluje linearac.
Veća ti je šansa da proosciluje ako ne staviš anodne supresore kod vezivanja više cevi paralelno, nego od reakcije izlaz ulaz.
U GG spoju ti može raditi baš ogroman izbor cevi (takođe dosta njih sa osnovnom namenom za audio amp).
Jedino kod pentoda treba koristiti isključivo one koje imaju nezavistan izvod treće rešetke (a ne one kojima je treća spojena interno na katodu).
To naravno važi za GG spoj, inače nije od posebnog značaja kod spoja sa zajedničkom katodom.
Sa pentodom koja ima internu vezu katode i G3 ne možeš tako lako izbeći da ti u GG spoju proradi kao oscilator :-).
Izbor cevi ti je ogroman u raznom spektru snaga. U GG će lako raditi sve one stare TV, radio i amp cevi, od EL34, EL36, 6L6, PL504, PL509, PL519 i td i td. Mogu se ponekad jevtino iskopati.
Ako imaš kontrolu napona G1 radi podešavanja u AB klasu (sa naravno obaveznim kondenzatorom ka masi radi HF uzemljenja G1), onda možeš koristiti vrlo širok opseg napona napajanja, od 200-1500V, zavisno od cevi i njenog maksimuma. I naravno baš mnogo vrsta cevi.
Na primer, cevi PL 519 ni malo neće škoditi svega 200V anodnog napajanja, jedino će razviti manju snagu, i moraš malo podesiti G1 za AB klasu, ali sa tim naponom nečeš moći tek tako lako da je spržiš ma šta radio sa njom.
Zato napraviš glavni anodni ispravljač tako da ti sekundar trafoa ima više izvoda (ili upotrebiš poseban trafo za anodne napone i varijak ispred), počneš sa najmanjim naponom i kada ti to lepo proradi sa manjom snagom, onda povećaš napajanje, prepodesiš malo, i tako dok ne postigneš punu snagu.
Tako je bezbedno i uz put možeš bez skupljih posledica ispravljati greške (koje su neminovne jer imati šemu bez apsolutno kopirane fizičke građe KT linearca, isto je kao i da nemaš šemu).
Štaviše, radnu šemu sam kreiraj, koristeći razne korisne detalje iz šema GG spojeva koje nađeš. Sigurno si do sada primetio da su sve skoro iste osim malenih razlika oko G1 i supresora na anodama kod paralelovanih cevi.
Osnovno je da tvoj izlaz iz onog čim pobuđuješ GG linearac, dobro prilagodiš na niskoimpendansni ulaz katoda GG pojačala, da imaš takođe kontrolu napona G1 (bez obzira što neke šeme to nemaju, jer ništa lakše nego to podesiti na 0V ili spojiti na masu).
Tako možeš uz posedovanje par vrsta podnožja jedno pored drugog, imati mogućnost probe sa nekoliko tipova cevi, Prisustvo par podnožja, ako su baš međusobno blizu, neće narušiti stabilnost GG pojačala jer im parazitni kapaciteti još uvek nisu dovoljno kritični za opseg kratkog talasa (iznad 100MHz bi već i to samo za sebe moglo biti problem).
Izlazne filtre ili trafoe i ulazni prilagodni trafo možeš napraviti tako da su na nekoj plastičnoj cevi i da dole imaju izvode koji pasuju u neko zgodno podnožje od neke malo veće cevi. Tako možeš na oba mesta za njih staviti dva podnožja za cevi i zabadati razne verzije prilagodnih kola-trafoa.
Kao što poštovani EmiSar reče, GG pojačalo će ti snagu drajvera proslediti na antenu i pridružiti tome svoju snagu, pa je GG spoj osim nekih manica koje ima ipak odličan kao "štediša" broja predstepena. Već predajnik koji imaš u postojećem obliku je dobar drajver.
Ono što se snage tiče, push-pull uvek može izvući najviše snage sa nekim konkretnim cevima, međutim teži je za pravljenje jer te neminovno čeka "neutralizacija", odnosno prevencija protiv samooscilovanja.
Ipak je GG pravi izbor za manje iskustva.
Pozz
"Napadni" malo Metzgerov priručnik od strane 283-320 i od 338-366.
Imaš ovde na forumu to izdanje. Skoro ga je linkovao Branko_tod a i ja sam pre jedno godinu dana negde u "literatura". Radi se o istom izdanju: četvrto, dopunjeno, Beograd 1985.
Pokojni YU2BR je vrlo "gusto", "komprimovano" pisao (jer priručnik i pored toga ima više stotina strana), i kad se čita, mora se znati da svaka reč ima izvesnu "težinsku vrednost", te treba čitati pažljivo i polako, a još je bolje više puta se vratiti na isti tekst.
Uz ne previše iskustva sa cevima, definitivno je najlakše napraviti linearac u GG spoju (sa uzemljenim rešetkama).
GG linear radi stabilno i većini početnika jer je to osnovna odlika GG spoja, gde rešetke predstavljaju svojevrsnu "pregradu" između niskoimpendansnog ulaza i visokoimpendansnog izlaza. Reakcija kroz parazitne kapacitete je vrlo mala i takođe veoma mala šansa da proosciluje linearac.
Veća ti je šansa da proosciluje ako ne staviš anodne supresore kod vezivanja više cevi paralelno, nego od reakcije izlaz ulaz.
U GG spoju ti može raditi baš ogroman izbor cevi (takođe dosta njih sa osnovnom namenom za audio amp).
Jedino kod pentoda treba koristiti isključivo one koje imaju nezavistan izvod treće rešetke (a ne one kojima je treća spojena interno na katodu).
To naravno važi za GG spoj, inače nije od posebnog značaja kod spoja sa zajedničkom katodom.
Sa pentodom koja ima internu vezu katode i G3 ne možeš tako lako izbeći da ti u GG spoju proradi kao oscilator :-).
Izbor cevi ti je ogroman u raznom spektru snaga. U GG će lako raditi sve one stare TV, radio i amp cevi, od EL34, EL36, 6L6, PL504, PL509, PL519 i td i td. Mogu se ponekad jevtino iskopati.
Ako imaš kontrolu napona G1 radi podešavanja u AB klasu (sa naravno obaveznim kondenzatorom ka masi radi HF uzemljenja G1), onda možeš koristiti vrlo širok opseg napona napajanja, od 200-1500V, zavisno od cevi i njenog maksimuma. I naravno baš mnogo vrsta cevi.
Na primer, cevi PL 519 ni malo neće škoditi svega 200V anodnog napajanja, jedino će razviti manju snagu, i moraš malo podesiti G1 za AB klasu, ali sa tim naponom nečeš moći tek tako lako da je spržiš ma šta radio sa njom.
Zato napraviš glavni anodni ispravljač tako da ti sekundar trafoa ima više izvoda (ili upotrebiš poseban trafo za anodne napone i varijak ispred), počneš sa najmanjim naponom i kada ti to lepo proradi sa manjom snagom, onda povećaš napajanje, prepodesiš malo, i tako dok ne postigneš punu snagu.
Tako je bezbedno i uz put možeš bez skupljih posledica ispravljati greške (koje su neminovne jer imati šemu bez apsolutno kopirane fizičke građe KT linearca, isto je kao i da nemaš šemu).
Štaviše, radnu šemu sam kreiraj, koristeći razne korisne detalje iz šema GG spojeva koje nađeš. Sigurno si do sada primetio da su sve skoro iste osim malenih razlika oko G1 i supresora na anodama kod paralelovanih cevi.
Osnovno je da tvoj izlaz iz onog čim pobuđuješ GG linearac, dobro prilagodiš na niskoimpendansni ulaz katoda GG pojačala, da imaš takođe kontrolu napona G1 (bez obzira što neke šeme to nemaju, jer ništa lakše nego to podesiti na 0V ili spojiti na masu).
Tako možeš uz posedovanje par vrsta podnožja jedno pored drugog, imati mogućnost probe sa nekoliko tipova cevi, Prisustvo par podnožja, ako su baš međusobno blizu, neće narušiti stabilnost GG pojačala jer im parazitni kapaciteti još uvek nisu dovoljno kritični za opseg kratkog talasa (iznad 100MHz bi već i to samo za sebe moglo biti problem).
Izlazne filtre ili trafoe i ulazni prilagodni trafo možeš napraviti tako da su na nekoj plastičnoj cevi i da dole imaju izvode koji pasuju u neko zgodno podnožje od neke malo veće cevi. Tako možeš na oba mesta za njih staviti dva podnožja za cevi i zabadati razne verzije prilagodnih kola-trafoa.
Kao što poštovani EmiSar reče, GG pojačalo će ti snagu drajvera proslediti na antenu i pridružiti tome svoju snagu, pa je GG spoj osim nekih manica koje ima ipak odličan kao "štediša" broja predstepena. Već predajnik koji imaš u postojećem obliku je dobar drajver.
Ono što se snage tiče, push-pull uvek može izvući najviše snage sa nekim konkretnim cevima, međutim teži je za pravljenje jer te neminovno čeka "neutralizacija", odnosno prevencija protiv samooscilovanja.
Ipak je GG pravi izbor za manje iskustva.
Pozz