Omegakg,
Malo da dopunim izlaganje drugara koji ti pomažu oko ovog:
Pomenuo si sniženje napona grejanja cevi.
Oprez sa tim!
To se radi isključivo sa nekim vrstama cevi radi predgrevanja i (ili) brze spremnosti za rad (standby) i to bezuslovno podrazumeva uklonjene sve pozitivne napone koji mogu crpsti elektrone iz katode, sa bilo koje od rešetki ili sa anode.
Ne postoji brži način da sa sasvim umerenom snagom degradiraš torijumsko barijumski sloj na katodi nego sa niskom temperaturom katode.
Razornije je to nego povremeni rad sa dvostruko većom strujom katode od normalne!
Sa sniženjem napona grejanja reda svega 10% manje od nominalnog, vek cevi ti pada tipično na 1/5 normalnog radnog veka.
Dva dominantna efekta mogu biti u pitanju:
- povećana gustina elektronske emisije sa malih radijusa (hot spots), važi i za direktno i za indirektno grejane cevi.
- formiranje izolacionih oksida između emisionog sloja (torijum barijum i slične materije) i niklene cevčice u kojoj stoji vlakno (indirektno grejane cevi), ili sa tungsten vlakna koje obavezno ima takođe prevlaku (kod direktno grejanih cevi). A ovaj drugi efekat se često javlja i kod cevi kojima je temperatura katode nominalna a imaju dugotrajno odsustvo Ua i Ug2 (višečasovno ili višednevno).
Bolje +5% za napon grejanja nego -5%.
Ako imaš soft start za grejna vlakna, tako da ne doživljavaju stres kod zagrevanja iz hladnog stanja, sa naponom grejanja uvećanim za 5% cev može imati duži radni vek u vrlo stresnim uslovima, posebno kod periodičnih prekoračenja nominalnih mogućnosti (ICAS režim).
Površina katode nikad nije idealno ravnomerno napravljena i kod niskog napona grejanja (snižena temperatura katode) javlja se izraženija emisija sa mikroispupčenja i sa oštrih ivica krajeva katode.
Na tim mestima dođe do veoma velike gustine emisije po jedinici površine (hot spots) i ubrzo ti delovi budu razoreni termički.
Naglo habanje tih mikropovršina vremenom sve više smanjuje ukupnu površinu katode i kumulativno prirasta emisija po jedinici preostale površine. Proces je kako prolazi vreme sve brži i nepovratan. Emisioni sloj se jednostavno "oljušti" sa katode.
Slični mehanizmi dovode i do pojave oksida između emisionog sloja i metalne cevčice katode ili tungsten vlakna.
Takozvana "ogluvela cev". Takvima se ponekad može i pomoći povremenim snažnim forsiranjem temperature katode i istovremenim dovođenjem povećeg pozitivnog napona na prvu rešetku sa ograničenjem struje (takozvano "bombardovanje katode").
Ponekad i poneka cev probije taj oksid i povrati se, ali sasvim uspešno tek jedan manji procenat "ogluvelih cevi", i obično je to relativno kratak period "oporavka".
Nikako ne hladi katode na temperature manje od bar nominalnih ukoliko postoje naponi anoda i drugih rešetki!
Ono što kod jevtinih aplikacija skraćuje radni vek cevi više nego veliki broj radnih sati, uglavnom je to što se štedi na delovima, za ispravljač se ima ispravljač sa silicijumskim diodama koji je maltene trenutno spreman sa anodnim i G2 naponom, a na početku katode budu nedovoljno ugrejane.
Sa ispravljačkim cevima je situacija bila drastično povoljnija, osim za same ispravljačice (koje inače imaju robusnije katode pa bolje podnose hladni start).
Veoma dug vek cevi obećava prvo predgrevanje katoda, potom dovođenje Ua i Ug2 kada je postignuta normalna ili blago veća temperatura katoda.
Pozz
Malo da dopunim izlaganje drugara koji ti pomažu oko ovog:
Pomenuo si sniženje napona grejanja cevi.
Oprez sa tim!
To se radi isključivo sa nekim vrstama cevi radi predgrevanja i (ili) brze spremnosti za rad (standby) i to bezuslovno podrazumeva uklonjene sve pozitivne napone koji mogu crpsti elektrone iz katode, sa bilo koje od rešetki ili sa anode.
Ne postoji brži način da sa sasvim umerenom snagom degradiraš torijumsko barijumski sloj na katodi nego sa niskom temperaturom katode.
Razornije je to nego povremeni rad sa dvostruko većom strujom katode od normalne!
Sa sniženjem napona grejanja reda svega 10% manje od nominalnog, vek cevi ti pada tipično na 1/5 normalnog radnog veka.
Dva dominantna efekta mogu biti u pitanju:
- povećana gustina elektronske emisije sa malih radijusa (hot spots), važi i za direktno i za indirektno grejane cevi.
- formiranje izolacionih oksida između emisionog sloja (torijum barijum i slične materije) i niklene cevčice u kojoj stoji vlakno (indirektno grejane cevi), ili sa tungsten vlakna koje obavezno ima takođe prevlaku (kod direktno grejanih cevi). A ovaj drugi efekat se često javlja i kod cevi kojima je temperatura katode nominalna a imaju dugotrajno odsustvo Ua i Ug2 (višečasovno ili višednevno).
Bolje +5% za napon grejanja nego -5%.
Ako imaš soft start za grejna vlakna, tako da ne doživljavaju stres kod zagrevanja iz hladnog stanja, sa naponom grejanja uvećanim za 5% cev može imati duži radni vek u vrlo stresnim uslovima, posebno kod periodičnih prekoračenja nominalnih mogućnosti (ICAS režim).
Površina katode nikad nije idealno ravnomerno napravljena i kod niskog napona grejanja (snižena temperatura katode) javlja se izraženija emisija sa mikroispupčenja i sa oštrih ivica krajeva katode.
Na tim mestima dođe do veoma velike gustine emisije po jedinici površine (hot spots) i ubrzo ti delovi budu razoreni termički.
Naglo habanje tih mikropovršina vremenom sve više smanjuje ukupnu površinu katode i kumulativno prirasta emisija po jedinici preostale površine. Proces je kako prolazi vreme sve brži i nepovratan. Emisioni sloj se jednostavno "oljušti" sa katode.
Slični mehanizmi dovode i do pojave oksida između emisionog sloja i metalne cevčice katode ili tungsten vlakna.
Takozvana "ogluvela cev". Takvima se ponekad može i pomoći povremenim snažnim forsiranjem temperature katode i istovremenim dovođenjem povećeg pozitivnog napona na prvu rešetku sa ograničenjem struje (takozvano "bombardovanje katode").
Ponekad i poneka cev probije taj oksid i povrati se, ali sasvim uspešno tek jedan manji procenat "ogluvelih cevi", i obično je to relativno kratak period "oporavka".
Nikako ne hladi katode na temperature manje od bar nominalnih ukoliko postoje naponi anoda i drugih rešetki!
Ono što kod jevtinih aplikacija skraćuje radni vek cevi više nego veliki broj radnih sati, uglavnom je to što se štedi na delovima, za ispravljač se ima ispravljač sa silicijumskim diodama koji je maltene trenutno spreman sa anodnim i G2 naponom, a na početku katode budu nedovoljno ugrejane.
Sa ispravljačkim cevima je situacija bila drastično povoljnija, osim za same ispravljačice (koje inače imaju robusnije katode pa bolje podnose hladni start).
Veoma dug vek cevi obećava prvo predgrevanje katoda, potom dovođenje Ua i Ug2 kada je postignuta normalna ili blago veća temperatura katoda.
Pozz