09-23-2014, 11:08 AM
Evo i jednog jednostavnijeg metoda koji se zasniva na merenju sopstvene učestanosti oscilatornog kola i, bar za jedan broj primena, ne traži spoljašnji signal generator. Naime, za pobudu se koristi generator četvrtki koji poseduje svaki osciloskop, i čija je frekvencija obično 1kHz.
Zavojnici čija se induktivnost meri vežemo paralelno kondenzator dobrog kvaliteta (NP0, polipropilen ili sl.) i što bolje tačnosti. Vrednost kondenzatora odredimo tako da sopstvena učestanost osc. kola bude 4-5 puta viša od frekvencije generatora. Pretpostavka je da imamo neku predstavu o tome kolika je induktivnost zavojnice.
Jedan kraj osc. kola onda spojimo sa generatorom četvrtki kondenzatorom reda veličine 50-500pF, a drugi kraj sa masom. Jedan kanal osiloskopa spojimo sa izlazom generatora četvrtki (taj kanal će biti i triger osciloskopa), a drugi kanal na vrući kraj osc. kola (iza sprežnog kondenzatora). Vremensku bazu podesimo tako da vidimo jednu poluperiodu četvrtki.
Pod dejstvom odskočne pobude, koja po prirodi sadrži veliki broj viših harmonika, doći će do rezonantnog oscilovanja LC kola. Sada je potrebno odrediti tu frekvenciju i na osnovu poznatog kapaciteta iz jednačine za sopstvenu učestanost izračunati induktivnost.
Evo i praktičnog primera: zavojnica koju imam (jedna polovina mrežnog filtera) ima induktivnost od oko 40mH. Sa paralelnim kondom od 10nF očekivana sopstvena učestanost je 7,96kHz. Za spregu sa osciloskopom koristim NP0 kond od 470pF (probao sam prvo sa 47pF da ne bih previše opteretio gen. četvrtki, ali je oscilacija bila slaba).
Na priloženoj slici sa osciloskopa vide se detalji merenja. Unutar jedne poluperiode četvrtki imamo tri upotrebljive periode osc. kola. Postavljanjem markera izmedju dve periode dobijamo frekvenciju od 4,08kHZ, koju moramo da pomnožimo sa 2 da bismo dobili pravu vrednost rezonantne frekvencije, tj. 8,16kHz. Tačnost nije loša, pogotovo ako se uzmu u obzir tolerancije komponenata i rezolucija vremenske baze osciloskopa.
U principu, markere treba postaviti izmedju maksimalno mogućeg broja perioda jer se tako implicitno vrši osrednjavanje merenog rezultata. Pritom treba izbegavati pikove koji se poklapaju sa udarnom i padnom ivicom četvrtke jer oni predstavljaju tzv. prinudne oscilacije, za razliku od slobodnih, koje se nalaze izmedju. U konkretnom slučaju, uz malo podešavanja po horizontali mogao sam ovde da izvršim merenje preko tri periode, ali je za demonstaciju metoda i ovo dovoljno.
Pozdrav
Zavojnici čija se induktivnost meri vežemo paralelno kondenzator dobrog kvaliteta (NP0, polipropilen ili sl.) i što bolje tačnosti. Vrednost kondenzatora odredimo tako da sopstvena učestanost osc. kola bude 4-5 puta viša od frekvencije generatora. Pretpostavka je da imamo neku predstavu o tome kolika je induktivnost zavojnice.
Jedan kraj osc. kola onda spojimo sa generatorom četvrtki kondenzatorom reda veličine 50-500pF, a drugi kraj sa masom. Jedan kanal osiloskopa spojimo sa izlazom generatora četvrtki (taj kanal će biti i triger osciloskopa), a drugi kanal na vrući kraj osc. kola (iza sprežnog kondenzatora). Vremensku bazu podesimo tako da vidimo jednu poluperiodu četvrtki.
Pod dejstvom odskočne pobude, koja po prirodi sadrži veliki broj viših harmonika, doći će do rezonantnog oscilovanja LC kola. Sada je potrebno odrediti tu frekvenciju i na osnovu poznatog kapaciteta iz jednačine za sopstvenu učestanost izračunati induktivnost.
Evo i praktičnog primera: zavojnica koju imam (jedna polovina mrežnog filtera) ima induktivnost od oko 40mH. Sa paralelnim kondom od 10nF očekivana sopstvena učestanost je 7,96kHz. Za spregu sa osciloskopom koristim NP0 kond od 470pF (probao sam prvo sa 47pF da ne bih previše opteretio gen. četvrtki, ali je oscilacija bila slaba).
Na priloženoj slici sa osciloskopa vide se detalji merenja. Unutar jedne poluperiode četvrtki imamo tri upotrebljive periode osc. kola. Postavljanjem markera izmedju dve periode dobijamo frekvenciju od 4,08kHZ, koju moramo da pomnožimo sa 2 da bismo dobili pravu vrednost rezonantne frekvencije, tj. 8,16kHz. Tačnost nije loša, pogotovo ako se uzmu u obzir tolerancije komponenata i rezolucija vremenske baze osciloskopa.
U principu, markere treba postaviti izmedju maksimalno mogućeg broja perioda jer se tako implicitno vrši osrednjavanje merenog rezultata. Pritom treba izbegavati pikove koji se poklapaju sa udarnom i padnom ivicom četvrtke jer oni predstavljaju tzv. prinudne oscilacije, za razliku od slobodnih, koje se nalaze izmedju. U konkretnom slučaju, uz malo podešavanja po horizontali mogao sam ovde da izvršim merenje preko tri periode, ali je za demonstaciju metoda i ovo dovoljno.
Pozdrav