Thread Rating:
  • 0 Vote(s) - 0 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
uradi sam : opterećenje zvano "tupan"
#61
Lako si mogao napraviti i niskoinduktivni, tako što predvostručiš tu otpornu žicu i tako dvostrukom namotaš to.

To onda praktično biva bifilarni namotaj jer se mag. polja poništavaju.

Krajevi ti onda izlaze na jednoj strani i to je niskoinduktivna kontura.

Pozz
Reply
#62
Svrckajuci po audio sajtovima nadjoh fin projekat 'Pete Millett's Dummy Load'
Ne-induktivne otpornike 50W (100W sa hladnjakom) je nabavljao ovde.
Mozda se skupi dovoljno vas zainteresovanih za grupovinu? Cena otpornika mi izgleda pristupacna.
Reply
#63
16 komada od 17w/1om. Dva stringa 8x1 om.
vezani u paralelu daju 272w na 4 oma.

Skoro smo se igrali sa nekim ampom koji klipuje na 400w na 4 oma i ovaj teret tu snagu izdrzava 15-tak sekundi, dovoljno da se na osciloskopu
vidi ponasanje ampa u klipingu.

Ne secam se kolko me je kostalo da napravim ovu igracku, al s obzirom da sam je finansirao od "studentske užine" nije bilo nista posebno.

Verovatno nije ultra precizan otpor, niti je čisto rezistivan teret ,...... al dispira vrućinu Smile


Attached Files Thumbnail(s)

Reply
#64
Miki je u temi "A što činiš" odradio frekventu kompenzaciju dummy opterećenja od žičanih induktivnih otpornika, popravivši tim opterećenje na termogeno i neinduktivno u širem frekventnom opsegu (odlična ideja!).

Tome pridodajem predlog za kompenzovanje i dužine testnih kablova tog opterećenja, a već sam to pomenuo u jednom postu na istoj temi.

Način bi bio sledeći:

- mreža klasičnih induktivnh otpornika sačinjava jednu otporničku jedinicu od dve grupe po 8R, sa mogućnosti vezivanja grupa serijski ili paralelno, ili korišćenja jedne grupe pojedinačno (na primer: 16R, 8R, 4R...)

- kompenzaciona mreža se sastoji od takođe od dve grupe, natrimovane da kompenzuju pojedinačne grupe od 8R,

- otporničke grupe imaju svoje priključne terminale, a kompenzacione grupe svoje priključne terminale.

- sa terminala izabrane otpornosti, predenom paricom se vodi kabl do mesta koje želimo opterećivati.

- drugom predenom paricom vodimo korespodentnu kompenzacionu jedinicu na iste konačne tačke.

----------------------------------------------------

Dužina kabla će maltene ostati bez uticaja na kompenzaciju, u audio opsegu sa beznačajnom promenom karaktera opterećenja.
Imaćemo dobro kompenzovan uređaj kome dužina kablova do potrebnog mesta ne narušava kompenzovano stanje.

Može se meriti četvorožično, ali se može i kompenzovati takođe četvorožićno, sa sličnim efektima.

Pozdrav
Reply
#65
Kod mene trenutačno kanthal žica hvata audiofilsku patinu. Tongue 

Prošla je sezona roštilja tako da nemam di da tutnem šamotni valjak, pa sada čekam da počne sezona grijanja da nekome tko ima kaljevu peć dam u zadatak kada će kuriti drva da baci i moje opterećenje unutra. Mislio sam si da stavim u ror to na 250°C ali nekako sumnjam da bi to bilo dovoljno da se šamot pošteno zapeče.

Mislim si da prvo pečenje odradim u roru pa onda završno dam da se stavi u kaljevu peć.
Reply
#66
Malo i prakticnih rezultata.
Prvo slika kako sam uradio trenutno. (Macola imam u vidu to sa cetvorozicnom kompenzacijom, probacu i to).



Kao sto se vidi vodio sam racuna oko integriteta signala prilikom merenja, RG-58 (MIL) koaksialac 50Ohm za ulaz i izlaz i osciloskop terminiran na 50ohm.

Kako je konkretno ispalo procenite sami, na oscilogramima se vide situacije sa i bez kompenzacije.
Dakle nije bas savrseno ispalo ali je  mnoooooogooo bolje nego sto je bilo.
Konkretna kompenzacija mi je ispala 10Ohm + 0.1uF.

Bez kompenzacije:



Sa kompenzacijom:

Reply
#67
Razlika je više nego očigledna.

Naravno, za savršenu kompenzaciju treba više RLC elemenata da bi obuhvatili širi raspon frekvencija, ali za audio nema potrebe za tim.

Do 100KHz je puna kapa.
Reply
#68
Moze jos da se ovo usteluje ali mora da se proberu kondenzatori i da se postave paralelno sa samim opterecenjem i to reda 300 - 400pF keramicki, prakticno imamo LF kompenzaciju i HF kompenzaciju jer sami kondenzatori nemaju konstatnu Z naspram frekvencije pa se sve to malo medjusobno komplikuje.
Probao sam sad ovo od 50Hz do 15MHz ( Smile ), sinusna amplituda se ne menja bitno, vrlo malo odstupanja ima, dok bez kompenzacije to poludi skroz i varira prilicno.
Elem, od DC i jos 6 dekada frekvencije, malo li je za zicani otpornik, VSWR odlican za prvu polovinu HF-a Wink
Reply
#69
(10-03-2016, 05:50 PM)mikikg Wrote: Moze jos da se ovo usteluje ali mora da se proberu kondenzatori i da se postave paralelno sa samim opterecenjem i to reda 300 - 400pF keramicki, prakticno imamo LF kompenzaciju i HF kompenzaciju jer sami kondenzatori nemaju konstatnu Z naspram frekvencije pa se sve to malo medjusobno komplikuje.
Probao sam sad ovo od 50Hz do 15MHz ( Smile ), sinusna amplituda se ne menja bitno, vrlo malo odstupanja ima, dok bez kompenzacije to poludi skroz i varira prilicno.
Elem, od DC i jos 6 dekada frekvencije, malo li je za zicani otpornik, VSWR odlican za prvu polovinu HF-a Wink
Izuzetno interesantan rezultat, Miki!

Pokušavam da nadjem objašnjenje za ovo što si napisao, naime da se pri varijaciji frekvencije amplituda sinusa praktično ne menja.
Pretpostavljam da si kao generator koristio tvoj HP8111A. Pošto on ima izlaznu impedansu od 50R, sledi da ima osobine izvora konstantne struje, što opet znači da mu se izlazni napon menja sa impedansom opterećenja (to stoji i u DS).

Pošto si merenjem ustanovio da se amplituda slabo menja, sledi zaključak da je impedansa paralelnog spoja LC i RC člana praktično nezavisna od frekvencije, iako se impedansa idealnog kondenzatora smanjuje istim tempom kojim frekvencija raste, dok impedansa induktivnosti raste. Uzimajući idealni kondenzator od 0,1uF kao primer, on bi na početnoj frekvenciji od 50Hz imao impedansu od oko 32K, a na kraju (15MHz) oko 0,1R. Prema tome, na početku opsega generator vidi samo opterećenje (L + R), a na kraju bi struja tekla samo kroz RC član (kompenzaciju), odn. tada bi on predstavljao efektivno opterećenje generatora. Zbog toga bi njegov izlazni napon morao da pada s porastom frekvencije.
Medjutim, realni kondenzatori imaju i induktivnu komponentu, pa zbog toga na nekoj frekvenciji koja je zavisna od konstrukcije kondenzatora, njegova impedansa poprima induktivni karakter i impedansa ponovo raste, čime se smanjuje disipacija na serijskom otporniku.

Ako je ovo moje razmišljanje korektno, onda je pravo čudo da u ovom slučaju dve reaktivne grane u paralelnoj vezi imaju skoro identične, medjusobno inverzne promene karakteristika po frekvenciji i da je to postignuto bez neke komplikovane optimizacione procedure koja bi morala da uključi i detaljne modele komponenata. Hoću da kažem da to nije isključeno, ali obzirom na nelinearni karakter elemenata znam iz iskustva u drugim oblastima tehnike da nije jednostavno doći do takvog rezultata.

Zato sam gore i napisao da je ovo izuzetno interesantan rezultat.

Pozdrav
Reply
#70
Hvala Braco.
Tako su ispala merenja, ja sam cak probao i tropolnu kompenzaciju, jos bolje moze da se usteluje.
Ovo sto radim je manuelna mrezna analiza, da je sreca da imamo neki DIY VNA, eh kako bi to lepo bilo za izmeriti i namestiti kompenzaciju kakvu hoces i to tacno vides gain/phase i znas sta ti je ciniti.
U manuelnom modu sam pokusavao da dovedem pravougaoni signal sto blize idealnom sto bi bilo ekvivaletno ravnoj gain/fazi za neki relativno veci opseg ucestanosti, proverio sam i po amplitudi to je sve vrlo prihvatljivo.
Jedino sto moram samo jos korigovati kod merenja je da dodam 40ohm mali otpornik sa koaksialcem za in/out da proverim jos jednom, moguce da vidim refleksiju zbog neprilagodjene Z za koaks.
Reply
#71
Miki, super!!!  Jedino me muči onaj RC od 10 oma i 0.1 uF. On na višim frekfencijama preuzima
gro snage. Zbog toga 10 oma mora da bude veće snage. Znači da ima neku induktivnost. Pa onda
traži i on kompenzaciju ...
Onda kompenzacija negove kompenzacije
Huh
Reply
#72
(10-04-2016, 08:35 AM)branko tod Wrote: Miki, super!!!  Jedino me muči onaj RC od 10 oma i 0.1 uF. On na višim frekfencijama preuzima
gro snage. Zbog toga 10 oma mora da bude veće snage. Znači da ima neku induktivnost. Pa onda
traži i on kompenzaciju ...
Onda kompenzacija negove kompenzacije
Huh
Hm, mora da je neka vrsta telepatije bila na delu - upravo sam napravio par simulacija na tu temu i hteo da pišem Smile .

Dok pobudna frekvencija ostaje u audio domenu disipacija na prigušnom otporniku nije problem. Medjutim, struja kroz kondenzator jeste, jer pri amplitudi od 10V i frekvenciji od 20kHz kroz taj kondenzator teče struja od 87 mA,rms, dok je disipacija na otporniku tada oko 80mW. Za ilustraciju, pojačalo koje napaja mrežu ima tada snagu od 5W.
Pri testiranju pojačala s velikim propusnim opsegom četvrtkama više harmonike su dovoljno jake da izazovu još veću struju kroz kondenzator - na 10kHz ona iznosi oko 100mA.
O tome se mora voditi računa pri dimenzionisanju prigušnog člana.

Takodje, ne bih preporučio korišćenje ove mreže na visokim frekvencijama bez prethodnog detaljnog ispitivanja na višim naponima.

Pozdrav
Uprkos lepim rezultatima merenja na visokim frekvencijama, ne bih preporučio korišćenje ovog opterećenja za testiranje predajnika
Reply
#73
Moja ideja ja ovim otpornicima je prvo bila da dobijem korektan odziv kod testa opterecenja PSU sa cekicem (MOS-FET) i tu mi je trebao sto pravilniji odziv a to je povuklo za sobom da trebam imati korektan odziv u bas sirokom opsegu, daleko preko audio opsega, MHz su u pitanju iako pratim samo jednu jedinu ivicu signala Smile
Kolateralna dobit je bila sto sam tako dobio opterecenje za Audio opseg koje ima skoro ravnu frekvetnu karakteristiku, delovi dB odstupanja su u pitanju.
Poznata je meni ta problematika iz RF oblasti oko vestackih opterecenja, tamo se strogo vodi racuna oko impedanse, postoje bas specialni otpornici za te primene.
Reply
#74
Ne bi to ni valjalo za opterećenje predajnika.
Isuviše je kompleksna čitava mreža i razuđene građe, pa bi se javile svakakve nuspojave zbog razuđenosti svega.
Tu je provereno bolje koristiti specijalizovane terete sa specijalizovanim koaksijalnim smeštajem radi očuvanja osobina voda.

Ovo što je Miki napravio, obzirom da je od običnih otpornika, bila bi sjajna alatka upravo za audio opseg, jer su obićni "žičarci" jevtini i daju se lako naći. Takođe set za kompenzaciju je jevtin i nabavljiv.

Dobija se odličan dummy load maltene nabavljen na trafici.

Bifilarni žičarci se i teško nabavljaju i teško prave, a i cena im nije ni malo umiljata za veće snage.

Pozz
Reply
#75
(10-04-2016, 08:35 AM)branko tod Wrote: Miki, super!!!  Jedino me muči onaj RC od 10 oma i 0.1 uF. On na višim frekfencijama preuzima
gro snage. Zbog toga 10 oma mora da bude veće snage. Znači da ima neku induktivnost. Pa onda
traži i on kompenzaciju ...
Onda kompenzacija negove kompenzacije
Huh

Na žalost Jevreme, to se upravo tako i radi za širokopojasnu napravu.
Na primer, vertikalni pojačavač u osciloskopu često ima po 5-6 kompenzacionih mreža, ni malo naivnih.
Deo po deo opsega se sređuje upravo tako kako si rekao.
Zavojnice, kondovi, orpornici..., i takvih gomila, samo sve manjih vrednosti.
I tako se dohvati napr. 0-100MHz ili slično.

Heh, tu svaki parazit ima svog parazita i tako u nedogled.
Reply
#76
(10-04-2016, 09:33 AM)mikikg Wrote: Moja ideja ja ovim otpornicima je prvo bila da dobijem korektan odziv kod testa opterecenja PSU sa cekicem (MOS-FET) i tu mi je trebao sto pravilniji odziv a to je povuklo za sobom da trebam imati korektan odziv u bas sirokom opsegu, daleko preko audio opsega, MHz su u pitanju iako pratim samo jednu jedinu ivicu signala Smile
Kolateralna dobit je bila sto sam tako dobio opterecenje za Audio opseg koje ima skoro ravnu frekvetnu karakteristiku, delovi dB odstupanja su u pitanju.
Poznata je meni ta problematika iz RF oblasti oko vestackih opterecenja, tamo se strogo vodi racuna oko impedanse, postoje bas specialni otpornici za te primene.

Ideja za "Hammer" test je odlična.
Tu bi trebalo izbegavati čelične zavrtnje jer će uneti nelinearnosti u zavisnosti od veličine struje pobude, a Hammer se ne radi uvek sa malim strujama.
Čitava kutija bi trebalo da bude od nemagnetskog materijala, možda 10mm alu lim kao najbolja opcija (ako se može), zavrtnji od mesinga.

BH kriva nekih feromagnetskih elemenata u kutiji zna da unese vidljive promene u odnosu na ono što se napravi pri malim strujama.
To se već značajno pojavi pri višim frekvencijama od audio. Zabluda je da relativno mali gabariti zavrtanja ne prave probleme.
Pojave se problemi već i samo ako su blizu provodnika pod većom HF strujom (a ako je dosta struje onda zavrtnji i greju :-).
Reply
#77
He he, evo kako se ponaša gvožđe u blizini par KA pri oko 15 KHz :-)

https://www.youtube.com/watch?v=ohX_6IWjlFo
Reply
#78
Naravno, pri 10-20A su efekti neuporedivo manji ali vidljivi na prelasku sa tranzicije na zaravan.
Dovoljno je da kutija bude od čeličnog lima i terminali provučeni kroz nju, onda komad lima koji je između terminala bude saturirano jezgro u jednom navojku, sa par uH, što se i te kako vidi na megaherc ili više.
Ne da je nelinearno ponašanje nego baš nelinearno. Prvo je sama BH kriva lima prirodno nelinerana, a kad porastu struje onda uđe u saturaciju, i onda na primer do par ampera imate 2uH, a iznad toga 0.5uH :-).

Milina za HF kompenzaciju :-)

Već kod kutije za audio pojačalo, srdačno dajem preporuku da, ako je kutija od čeličnog lima treba izvaditi "kvadrat" između izlaznih terminala i njih namontirati na mesinganu ili nemetalnu pločicu, da se tako uklone feromagnetici u bliskom prostoru izlaznih vodova...
Reply
#79
(10-04-2016, 09:43 AM)Macola Wrote: Deo po deo opsega se sređuje upravo tako kako si rekao.
Zavojnice, kondovi, orpornici..., i takvih gomila, samo sve manjih vrednosti.
I tako se dohvati napr. 0-100MHz ili slično.
Heh, tu svaki parazit ima svog parazita i tako u nedogled.

Dovoljno je pogledati neku vrlo ozbiljnu sondu za osciloskop. Gomila kompenzacija
i specijalni koaksijalac kod koga centralni provodnik ima stotinak oma

Miki, zar taj čekič do 100-200W ne bi mogao da se odradi samo sa fetovima?
Reply
#80
Inače, kod ovog "indukcionog" samo je jedan navojak u pitanju, odnosno savijena bakarna cev sa komadom jezgra okolo kao fluks koncentratora (samo radi usmerenja energije na što uži prostor).

I potpuno prava cev bi imala isti efekat samo na širem području.

Prav vod je takođe jedan navojak jer se negde tamo ipak mora zatvoriti u kolo. Induktivitet toga je veći što je površina konture koju zatvara veća.

Možda zvuči kao off za ovu temu, ali nije.

Posmatranjem efekata kod velikih: snaga, struja, napona, upravo skreće pozornost na postojanje istih koji se pri manjim energijama teže zapaze.
Ovako se jasno zapaze i kasnije se zna na šta treba braćati pažnju, jer postoje i pri manjim nivoima, i uprkos mišljenjima da je to beznačajan nivo greške, to nije tako.

Običan komad dvožilnog kabla u slobodnom prostoru ima na primer okvirno: R=0.1R, L=2.0uH, C=150pF.

Na 1Khz je to na primer: R=0.1R, Xl=0.0126R, Xc=1060K.
Na 20KHz: R=0.1R, Xl=0.251R, Xc=53k,
Na 1MHz: R=0.1R, Xl=12.56R !!!, Xc=1K06.

I tako dalje...
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 3 Guest(s)