DIY Electronic projects
Sve i svašta - Printable Version

+- DIY Electronic projects (https://forum.yu3ma.net)
+-- Forum: Sve ostalo - Everything else (https://forum.yu3ma.net/forum-9.html)
+--- Forum: Sve i svašta (https://forum.yu3ma.net/forum-41.html)
+--- Thread: Sve i svašta (/thread-650.html)



RE: Sve i svašta - Aca93 - 12-12-2014

I mene zanima Smile

Tda da li si dobio pm of mene?


RE: Sve i svašta - TDA - 12-12-2014

(12-12-2014, 09:17 PM)Makso Wrote: Gdje se tačno proizvodi?

Nisam siguran, ali ga svi predstavljaju kao naš proizvod...
Sad da li je marketing ili nešto drugo, to ostavljam drugima da procene...
http://www.benchmark.rs/artikal/test_tesla_tablet-3513/1


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-12-2014

(12-12-2014, 10:15 PM)TDA Wrote:
(12-12-2014, 09:17 PM)Makso Wrote: Gdje se tačno proizvodi?

Nisam siguran, ali ga svi predstavljaju kao naš proizvod...
Sad da li je marketing ili nešto drugo, to ostavljam drugima da procene...
http://www.benchmark.rs/artikal/test_tesla_tablet-3513/1

Quote:Nazvan u čast najvećeg srpskog naučnika Nikole Tesle, ovo je model koji je razvijen, osmišljen i dizajniran u Srbiji, tako da nosi status domaćeg proizvoda. Ukoliko to već nije i logično, sama proizvodnja tableta se ne dešava u našoj državi, pre svega što kod nas jednostavno ne postoje uslovi za takav poduhvat. Kao i mnogi drugi uređaji, Tesla tablet se proizvodi u zemlji Dalekog Istoka - Kini. Kompanija ComTrade se na ovom projektu razvijanja domaćeg tableta udružila sa jednim od najvećih svetskih proizvođača čipova - Intelom. Cilj je bio sledeći - ponuditi što više za pristupačnu cenu od stotinak i kusur evra. Evo šta sve od hardvera donosi Tesla.



RE: Sve i svašta - TDA - 12-13-2014

Eto odgovora za pažljive čitaoce... Smile


RE: Sve i svašta - mikikg - 12-13-2014

Opruga i teg ? .. Back to basics … Smile
Telefunken RA 770
http://www.analogmuseum.org/english/collection/telefunken/ra770/
Hehe, ova djunta gore ima 30 integratora i 140 op-ova raspolozivih za povezivanje Smile




RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-13-2014

(12-13-2014, 12:12 AM)TDA Wrote: Eto odgovora za pažljive čitaoce... Smile

svakako da ću ovo uzeti u obzir kad budem kupovao sledeći tv ili tablet...
.
negoli,je li neko od vas ovde koristio kapton traku umjesto liskuna i termopaste?
.
http://www.kupujemprodajem.com/Termalna-kapton-traka-30mm-X-40m-13981278-oglas.htm?filter_id=22388885
.
koristio je Dude ali nije više tu da prenese saznanja,je li koristio neko od prisutnih i ako jeste,kakva su iskustva?
mislio sam da probam u Sigma pojačalu...


RE: Sve i svašta - Braca - 12-13-2014

(12-13-2014, 04:53 AM)ikikg Wrote: Opruga i teg ? .. Back to basics … Smile
Telefunken RA 770
http://www.analogmuseum.org/english/collection/telefunken/ra770/
Hehe, ova djunta gore ima 30 integratora i 140 op-ova raspolozivih za povezivanje Smile

Na Mašinskom u KG ima jedna slična mašina, ali ne znam da li još uvek ima neko ko ume da je koristi.

Analognim kompjuterima se mnogi fizički fenomeni mogu na brz i elegantan način simulirati, i to u realnom vremenu. Posebno dobro i očigledno se simuliraju sistemi sa povratnom spregom. Moja generacija na Maš. fakultetu je išla na ETF u Bgd na vežbe iz automatskog upravljanja, koje su obavljane na Hewlett-Packard mašini.

Kao što mu ime kaže, njegovo korišćenje se zasniva na teoriji anlogije. Tako, na primer, model osc. kola sa prigušenjem ne razlikuje se od modela amortizera i opruge na kolima, ili od modela pulsiranja pritiska u cevnim vodovima.

Na žalost, digitalna tehnika skriva te veze i tako umesto apstrakcija i saznanja nastaju misterije oko sličnih fizičkih fenomena.

Pozdrav


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-14-2014

- Konobar, sipaj još jedan.
- Svetislave, kod kuće si, ja nisam konobar ja sam ti žena.
- Pa ja se sve pitam kad je konobar Rale obrijao brkove. Kako sam dospeo ovde?
- Doneli te za ruke i noge četvorica.
- Ok, konobar, sipaj još jedan.


RE: Sve i svašta - TDA - 12-14-2014

Hahahaha! Big Grin


RE: Sve i svašta - BeliNinja - 12-14-2014

(12-13-2014, 11:59 AM)Braca Wrote:
(12-13-2014, 04:53 AM)ikikg Wrote: Opruga i teg ? .. Back to basics … Smile
Telefunken RA 770
http://www.analogmuseum.org/english/collection/telefunken/ra770/
Hehe, ova djunta gore ima 30 integratora i 140 op-ova raspolozivih za povezivanje Smile

Na Mašinskom u KG ima jedna slična mašina, ali ne znam da li još uvek ima neko ko ume da je koristi.

Analognim kompjuterima se mnogi fizički fenomeni mogu na brz i elegantan način simulirati, i to u realnom vremenu. Posebno dobro i očigledno se simuliraju sistemi sa povratnom spregom. Moja generacija na Maš. fakultetu je išla na ETF u Bgd na vežbe iz automatskog upravljanja, koje su obavljane na Hewlett-Packard mašini.

Kao što mu ime kaže, njegovo korišćenje se zasniva na teoriji anlogije. Tako, na primer, model osc. kola sa prigušenjem ne razlikuje se od modela amortizera i opruge na kolima, ili od modela pulsiranja pritiska u cevnim vodovima.

Na žalost, digitalna tehnika skriva te veze i tako umesto apstrakcija i saznanja nastaju misterije oko sličnih fizičkih fenomena.

Pozdrav

Mojoj generaciji je profesor Ilija iz automatskog upravljanja srednjim prstom pokazivao formule na projekcijama sa grafoskopa, a vezbe nismo ni imali jer je Sarenac radio neki projekat pa nije imao vremena da drzi vezbe. A na ispitu nam se trazilo da pisemo program (u vezbanci) u MathLab-u koji nikada nisam ucio niti nam je neko pokazao. Zanimljivo, kako drustvo, a pogotovo skolstvo napreduje. No to vise nije ni bitno kad i onako nemas gde da nadjes pravi posao mas. inzenjera.


RE: Sve i svašta - Braca - 12-15-2014

(12-14-2014, 10:08 PM)BeliNinja Wrote: Mojoj generaciji je profesor Ilija iz automatskog upravljanja srednjim prstom pokazivao formule na projekcijama sa grafoskopa, a vezbe nismo ni imali jer je Sarenac radio neki projekat pa nije imao vremena da drzi vezbe. A na ispitu nam se trazilo da pisemo program (u vezbanci) u MathLab-u koji nikada nisam ucio niti nam je neko pokazao. Zanimljivo, kako drustvo, a pogotovo skolstvo napreduje. No to vise nije ni bitno kad i onako nemas gde da nadjes pravi posao mas. inzenjera.

Na žalost, očaj je zahvatio sve slojeve društva i skoro je nemoguće izdići se iznad toga. Strašno mi je teško kada vidim šta je postalo od mog bivšeg fakulteta, koji je i domaćoj i stranoj industriji i istraživačkim institutima dao više dobrih stručnjaka.

Zadatak koji ste dobili na ispitu iz Automatskog upravljanja odnosi se na Simulink, a to je grafički intefejs programa Matlab (Matrix Laboratory). Simulink ustvari predstavlja kopiju logike analognog računara. U odnosu na ovaj poslednji, Simulink-om se ne povezuju hardverski integratori i ostali sklopovi, već njihove softverske kopije.

Uzgred, prisetimo se da su na analognim računarima razvijeni sistemi upravljanja "Galeba", "Jastreba" i "Orla". Sedamdesetih i osamdesetih godina je Institut "M. Pupin" proizvodio i izvozio u Rusiju tzv. hibridne računare, kod kojih je digitalni računar upravljao povezivanjem komponenata analognog dela i obradjivao izlazne rezultate, što znači da su naši inženjeri potpuno vladali tim znanjima i bili ravni onima na Zapadu. Zato je osnovano pretpostaviti da su napr. noviji modeli Miga i Suhoja razvijeni uz pomoć te tehnologije. Generalno gledano, vojna industrija SFRJ je bila na visokom nivou i zapošljavala vrhunske inženjere, a oni su bili školovani na domaćim univerzitetima. To se na Zapadu ne oprašta i zato je, zajedno sa zemljom, ta industrija morala da nestane, jer veliki i moćni ne trpe konkurenciju. Verovatno je malo poznato da je ugovorom iz Dayton-a, kojim je završen gradjanski rat u BiH, istovremeno uništena vojna industrija Srbije, uključujući i Vojno-tehnički institut. Naime, taj ugovor sadrži i odredbe kojima je to "regulisano".

Pozdrav


RE: Sve i svašta - mikikg - 12-15-2014

(12-15-2014, 01:33 PM)Braca Wrote: Uzgred, prisetimo se da su na analognim računarima razvijeni sistemi upravljanja "Galeba", "Jastreba" i "Orla". Sedamdesetih i osamdesetih godina je Institut "M. Pupin" proizvodio i izvozio u Rusiju tzv. hibridne računare, kod kojih je digitalni računar upravljao povezivanjem komponenata analognog dela i obradjivao izlazne rezultate, što znači da su naši inženjeri potpuno vladali tim znanjima i bili ravni onima na Zapadu. Zato je osnovano pretpostaviti da su napr. noviji modeli Miga i Suhoja razvijeni uz pomoć te tehnologije. Generalno gledano, vojna industrija SFRJ je bila na visokom nivou i zapošljavala vrhunske inženjere, a oni su bili školovani na domaćim univerzitetima. To se na Zapadu ne oprašta i zato je, zajedno sa zemljom, ta industrija morala da nestane, jer veliki i moćni ne trpe konkurenciju. Verovatno je malo poznato da je ugovorom iz Dayton-a, kojim je završen gradjanski rat u BiH, istovremeno uništena vojna industrija Srbije, uključujući i Vojno-tehnički institut. Naime, taj ugovor sadrži i odredbe kojima je to "regulisano".

Pozdrav

Mislio si na ovako nesto, "Joukowski-Profil" sta god to bilo Smile Lici mi da je vezano za aerodinamiku Smile




RE: Sve i svašta - Braca - 12-15-2014

Jeste, Miki, mada je ovde izabran jedan netipičan problem da bi se pokazalo kako analogni računar i to može. Uzgred, u ovom primeru se radi o hidrodinamici, tj. o strujanju nestišljivog fluida (tečnosti) oko profila. Aerodinamika se bavi proučavanjem strujanja stišljivih fluida kao što je vazduh. Zbog promene temperature matematika aerodinamike je puno složenija i na analognom računaru se može rešavati tek u uprošćenoj formi.

Na ovom primeru se vidi jedna velika prednost analognog računara, a to je brzina kojom se generišu rezultati. Promena vrednosti nekog parametra na potenciometru trenutno pokazuje uticaj na rezultat. Zamislimo sada model aerodinamike aviona pri variranju, recimo, napadnog ugla krila. Svaka promena vrednosti ugla daje neku novu aerodinamiku i to trenutno.

Digitalna simulacija sa pojednostavljenim modelom danas može da ti uradi takav proračun relativno brzo, ali pre 40 godina to nije bio slučaj. A ako se model usloži, tada mora da se čeka na rezultate. Jedan trivijalan primer: preamp iz LA vol. 5 simuliran pomoću LTspice IV na laptopu Lenovo sa Intel i7 (4 CPU) ima brzinu računanja od nekih 7 msec/sec CPU. Ako hoću da vidim tranzijentne efekte DC kompenzacije (vrem. konst. od 1 sec) zajedno sa dif. signalom od 1kHz, i simuliram samo 1 sec realnog vremena, moram da čekam na rezultate oko 150 sekundi. Na analognoj mašini to dobijam trenutno.

Pre 14 godina sam bio u jednom čuvenom američkom institutu i zaprepastio se kada sam video da oni akustičke pulzacije u cevnoj mreži jednog višestepenog klipnog kompresora i dalje simulraju analognim računarom. Problem koji se pri tom rešava sastoji se od nalaženja mogućih rezonantnih mesta u toj šemi, jer ako ih ima, a nisu prigušene, takav kompresor (to su mašine snage od po više MW) može da sruši zgradu u kojoj se nalazi pre nego što prvi činovnik uspe da pobegne. Ja sam tada već imao svoj prvi program za digitalnu simulaciju takvih mreža iza sebe, a oni su tek pre pet godina objavili rad iz koga se vidi da prelaze na digitalne metode.
Razlog je što na analognoj mašini jednim sweep-om generatora funkcije odjednom nadješ sva rezonantna mesta!

Pozdrav


RE: Sve i svašta - samuki - 12-15-2014

Macolin avatar Smile


RE: Sve i svašta - Macola - 12-16-2014

Ha ha, legendo Samuki :-)


RE: Sve i svašta - Macola - 12-16-2014

(12-13-2014, 10:48 AM)11277 Wrote: .
negoli,je li neko od vas ovde koristio kapton traku umjesto liskuna i termopaste?
.
http://www.kupujemprodajem.com/Termalna-kapton-traka-30mm-X-40m-13981278-oglas.htm?filter_id=22388885
.
koristio je Dude ali nije više tu da prenese saznanja,je li koristio neko od prisutnih i ako jeste,kakva su iskustva?
mislio sam da probam u Sigma pojačalu...

HMAP,
Vrlo jednostavno možeš da utvrdiš razliku u kvalitetu.
Treba ti dve termosonde ili dva neka termometra i dva modela grejnog elementa na dva potpuno ista hladnjaka u identičnim uslovima što se položaja i sobnih uslova tiče.

Grejni elementi mogu biti oni žičani otpornici u metalnom kućištu, što se šrafe na hladnjak, i to bi bilo najbolje jer se njima može ispitati i gornja granična temperatura koju mogu podneti takve izolacije. Takvi otpornici smeju raditi i na 250*C.

U nedostatku takvih mogu se upotrebiti bilo kakvi tranzistori snage koji se šrafe na hladnjak, naravno isti i u istom kućištu, napajani iz zajedničkog ispravljača i sa dimenzionisanim istim strujama kolektora.

Meri se temperaturna razlika između grejnog elementa i hladnjaka. Ona izolacija koja napravi manju temperaturnu razliku hladnjak-grejač, ima manju termičku otpornost i bolja je sa tog aspekta.

Drugi test, gde je bolje koristiti otpornike, je izdržljivost izolatora na visoke temperature (bar 150*C) i to u roku od nekoliko časova rada.

Ako nekom od njih popusti pritisak zategnutosti zavrtnja, taj ne treba koristiti.
--------------------------------
Po pravilu treba izbegavati one plastične čepove jer se teško sada mogu naći onakvog kvaliteta kakav je  bio nekad.
Zato mi se najviše dopadaju kućišta poput TO-247 i slična, gde nije potreban izolacioni čep oko šrafa.
Za industriju, u nekim težim uslovima, nikad ne koristim čepove. Radije stavim izolator od liskuna ili silikonskog platna ispod cele komponente, pa je odozgo kratkom šinom stegnem sa dva šrafa (nalik klips-u, samo sa šrafovima).
To nikad do sada nije omanulo ni posle dve-tri decenije surovog rada pri visokim temperaturama (na primer IGBT BUP314 u TO-218AB kućištu sa metalnim krilom, sa discipacijom od 100+W po komadu i 560V napona na kolektoru).
Na par mesta gde sam stavio čep oko šrafa, i to komad kvalitetan iz stare garde, ipak je posle par godina opao pritisak na hladnjak sa zna se kakvim posledicama.
To mi je bila škola za vrlo velike dicipacije pojedinačnog tranzistora. Ako se može, bolje direktno na hladnjak pa hladnjak izolovati, a ako ne može onda kako sam rekao.

Takođe je dobra praksa (ko ima živaca) staviti tranzistor na neku bakarnu ili AL deblju pločicu od nekoliko kvadratnih cm površine i bar 5mm debelu, direktno, pa ispod cele pločice staviti izolator, kome više nije kritčna ni termička otpornost a ni visoka koncentracija snage na maloj površini.
Ujedno se dobije veća termička inercija komponente i veća otpornost na kratke udare velike discipacije i naravno ukupno manja termička otpornost ka hladnjaku.

Kada se koristi čep, na primer na TO-220, obavezno se mora upustiti (frezenkovati) ivica rupe, da ivice ne poderu liskun, što dodatno pokrade i onako već malu površinu hlađenja. dodatno ako se prejako stegne krilce se izvije i opet smanji površinu kontakta.
Kada se TO-220 stegne spreda, šinom, bez rupe za šraf, termička otpornost je bolja od one koju fabrika predviđa, pogotovo ako i ta prednja gredica solidnom površinom naleže na komponentu.

Setićeš se da sam iz LM3886 izvlačio ono što se ne da izvućii ni u crtanom filmu, a pomoću ovog:
[attachment=11270]
[attachment=11271]

Mislim, hlađenju se treba pristupiti malo paranoično, i to se posle dosta godina pokaže kao pravi izbor

Pozdrav prijatelju


RE: Sve i svašta - mikikg - 12-16-2014

@Macola
Mislim da je HMAP-ovo pitanje bilo vise vezano sa parazitivne kapacitete izmedju hladnjaka i tranzistora i kako koji izolator utice na to nego o termalnom provodljivosti (mada je super sto si i to objasnio).

Mada koliko ja svatam to oko parazitivne kapacitivnosti se da vrlo lako izmeriti, prisrafis klot tranzistor jedan sa liskunom, jedan sa onim gumenim/silikonskim izolatorom i jedan sa kaptonom pa da vidimo sta kaze C-metar Wink
Imam osecaj da ce liskun da pokaze najmanju kapacitivnost …


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-16-2014

(12-16-2014, 05:52 AM)mikikg Wrote: @Macola
Mislim da je HMAP-ovo pitanje bilo vise vezano sa parazitivne kapacitete izmedju hladnjaka i tranzistora i kako koji izolator utice na to nego o termalnom provodljivosti (mada je super sto si i to objasnio).

Mada koliko ja svatam to oko parazitivne kapacitivnosti se da vrlo lako izmeriti, prisrafis klot tranzistor jedan sa liskunom, jedan sa onim gumenim/silikonskim izolatorom i jedan sa kaptonom pa da vidimo sta kaze C-metar Wink
Imam osecaj da ce liskun da pokaze najmanju kapacitivnost …

baš tako mikikg,odlično si me ispratio - mada nikako ne škodi saznati ni ovo što je Macola ispisao,čitko pitko i jasno na prvu Smile

zapravo se radi konkretno o ovom slučaju:  http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=223&pid=32449#pid32449  pitanje sam postavio više iz razloga da ne kupujem kapton ako neko već ima loša iskustva sa njim. niko se do sad nije javio sa baš lošim iskustvima ali takođe niko tu traku i nije testirao onako ozbiljno kako je Macola to opisao. za sad je kapton traka sa linka kao onaj najpoznatiji čardak... Smile


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-16-2014

[attachment=11272]


RE: Sve i svašta - TDA - 12-16-2014

Hahahaha! Smile