Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - Printable Version +- DIY Electronic projects (https://forum.yu3ma.net) +-- Forum: Sve ostalo - Everything else (https://forum.yu3ma.net/forumdisplay.php?fid=9) +--- Forum: Sve i svašta (https://forum.yu3ma.net/forumdisplay.php?fid=41) +--- Thread: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana (/showthread.php?tid=2755) |
Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - 1van - 08-04-2022 Zanimaju me Vaša mišljenja povodom mogućnosti korišćenja pepela (iz toplana) za izgradnju puteva. Koji deo otpada stvarno može da se koristi (jer npr. toplane proizvode više vrsta otpada, i pitanje je kako ga skladište i odvajaju) i kako (ne možemo samo da "prospemo" pepeo negde, mora da se prvo pretvori u neku smesu?), koje tehnologije i standardi moraju da se koriste i poštuju, kako utiče na živi svet, itd... Ostaviću ovde par referenci iz tehničke specifikacije sa jedne od naših javnih nabavki. Hvala na komentarima Quote:Урадити геомеханички елаборат који треба да укључи геотехничке препоруке за израду насипа од летећег пепела ради димензионисања коловозне конструкције. Quote:Геомеханичка истраживања треба да обухвате теренске истражне радове и лабораторијска испитивања за потребе изградње саобраћајнице као и испитивање подобности пепела добијеног сагоревањем угља из топлане као материјала за израду насипа, постељице и носећег слоја коловозне конструкције предметне саобраћајнице. Quote:Програмом обухватити следећа лабораторијска испитивања: Quote:г) Испитивање пепела са депоније без додатка везива Quote:д) Испитивање пепела са депоније са додатком везива (цемента/креча) Quote:4. Хемијска карактеризација пепела Quote:5. Студија о процени утицаја на животну средину RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - zbotic - 08-04-2022 Ja sam se do prije petnaestak godina bavio projektiranjem cesta, između ostalog i autoceste Zagreb - Split - Dubrovnik. Ne znam u koju svrhu biste koristili pepeo iz termoelektrane. Ako je za izradu donjeg stroja ceste onda eventualno za poboljšavanje granulometrije materijala ili kao vezivo u donjem nosivom sloju (tamo gdje se radi tzv. cementna stabilizacija). Poboljšanje granulometrije moglo bi se raditi i u asfaltnim slojevima. U smislu čvrstoće, odnosno nosivosti tako izrađenog sloja, jedini ispravan način je negdje napraviti pokusnu dionicu i onda pokušati dobiti neki zadani modul stišljivosti sloja npr. 100Mpa za donji nosivi sloj. Ako se to može dobiti onda u konstrukcijskom dijelu to ima smisla. Što se tiče kemijskog utjecaja cesta na okoliš sve ovisi o propusnosti prirodnog materijala i količini štetnih tvari. Glinoviti, homogeni materijali dozvoljavaju svašta, krški materijali i blizina izvorišta ništa. U konačnosti mislim da će sve to biti komplicirano i cjenovno neisplativo. RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - zbotic - 08-04-2022 Materijali nastali izgaranjem na visokim temperaturama neizbježno imaju i nekakvu radioaktivnost pa i tu treba biti oprezan, da nije toga eventualno bi se nešto tako moglo koristiti za izradu pješačkih staza, trotoara i slično... RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - branko tod - 08-04-2022 Pepeliste termo elektrane Nikola Tesla, dimenzije oko 1,5 puta 3,5 km. https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/strategija/primena_elektrofilterskog_pepela_u_putogradnji_g2g09_projekat.pdf https://en.wikipedia.org/wiki/Fly_ash_brick Fly Ash Bricks RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - zbotic - 08-04-2022 Kada bi u Hrvatskoj bilo velikih količina takvog otpada iz termoelektrane, ja bih predložio da se to koristi pri sanaciji postojećih odlagališta otpada u velikim gradovima, budući je tendencija da se takva odlagališta napuštaju i saniraju, a ide se na pretežno odvajanje i reciklažu otpada. Zatrpavanje odlagališta ne traži nekakve posebno otporne materijale, a zbog potrebe otplinjavanja na takvim mjestima ionako nije za očekivati nikakvo korištenje u skoroj budućnosti. RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - branko tod - 08-04-2022 To je nemoguca misija zbog transporta. Zamisli transport fine prasine 30-50 km, i to stotine kamiona. Do ove deponije pepeo se transportuje uz pomoc vode i izbacuje se topovima koji imaju mlaznice od aluminijum oksida koje potraju nedelju dve jer ih unisti pepeo. Barem je tako bilo. Deponija pepela Nikiola Tesla RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - zbotic - 08-04-2022 Nisam razmišljao o tom problemu, eventualno da se prašina stabilizira odnosno granulizira nekim jednostavnim postupkom, npr. miješanje s glinom u nekakvim spiralnim transporterima itd... bla bla bla.... RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - branko tod - 08-04-2022 Ovako izgleda kada pepeliste ostane suvo, a dune vetar: RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - 1van - 08-05-2022 Hvala Vam puno na komentarima! Kasnije ću pročitati detaljno, pa se vraćam sa tehničkim pitanjima Uglavnom, ja sam se zainteresovao lično zbog ove javne nabavke: https://jnportal.ujn.gov.rs/tender-eo/46199. I koliko sam shvatio žele da koriste pepeo za "izradu nasipa, posteljice i nosećeg sloja kolovozne konstrukcije". Moja glavna pitanja su vezana za ekološki aspekt: - Nus proizvodi pored pepela (ako ih ima) - "Kvalitet/Toksičnost/Radioaktivnost?/..." pepela iz toplane (Energetika Kragujevac) - Transport pepela nekih 15ak kilometara iz grada u divljinu (nadmorska razlika oko 300-400m) - Uticaj pepela (u bilo kom obliku) na životnu sredinu (inače ovoj kraj nije gusto naseljen ali ima mnogo obradive površine, bašta, voćnjaka i sl, a pored toga je i poznato lovište - manje bitno što je lovište, ali ima i puno vrsta životinja). Lokacija: https://www.google.com/maps/place/Be%C5%A1njaja/@44.0013113,21.0250714,13.46z/data=!4m5!3m4!1s0x4756dc4a5b4f8e3f:0xb84ed86b3cdedf52!8m2!3d43.9627738!4d21.0789979 RE: Izgradnja puteva korišćenjem pepela iz toplana - zbotic - 08-05-2022 Budući da sada znamo zašto pitaš odgovor je slijedeći: Najvjerojatniji problem može biti slobodni sumpor u pepelu iz termoelektrane. Potencijalno možda kadmij, arsen i ukupna veličina radioaktivnosti. Problemi će biti manje izraženi ukoliko se radi o vodonepropusnom tlu. Ako za to područje postoje karte slivnih područja za izvorišta vode (što je standardna hidrogeološka praksa), svakako se takvi materijali ne bi smjeli koristiti u prvoj i drugoj zoni zaštite izvorišta. Ja ne bih ni u trećoj zoni zaštite izvorišta, ako je količina sumpora velika. Na karti su vidljivi vodotoci i toponimi tipa "bunar", dakle opasnost je vjerojatna, ali je treba dokazati. Postoje metoda određivanja zona izvorišta preko obojene vode i ulijevanja u pripremljene istražne bušotine. Zona zaštite izvorišta karakterizirana je vremenom potrebnim da voda koja se izlije u prirodu (npr. kiša) površinskim ili procjednim putem dođe do izvorišta. Ako se za navedenu cestu radi studija utjecaja na okoliš i primjenjuju novi materijali svakako bi zaključak studije trebao biti provedba prethodnog testa. Ovako "po sjećanju", ostalo ne bi trebao biti značajniji problem. Evo brzim guglanjem jedan diplomski rad kako se sve koristi otpad iz termoelektrane. Diplomski radovi inače budu najobjektivniji https://repozitorij.fkit.unizg.hr/islandora/object/fkit%3A232/datastream/PDF/view |