Quote:Steluju se veoma lako.
Otpornik od 22k sluzi za polarizaciju baze.
Njegova vrednost zavisi od pojacanja BD139.
 
U principu on se podesava ovako.
1. Mesto tog otpornika se stavi potenciometar od 22k.
2. Na izlaz pretvaraca se zakaci nominalno opterecenje. U slucaju ovog pulsera koji pravis, 100k otpornik. To je 1,5mA izlazne struje, sto je vise nego dovoljno.
3. Polako pocinjes da smanjujes trimer od 22k, do momenta dok ne dobijes nominalni napon od 150-152V na izlazu.
 
Dalje je bitno da podesis otpornik od 1k koji je vezan na red sa 1n u kolektoru BD139.
Ovo je snaber, koji sluzi da pokupi 'flayback' naponske premasaje pri iskljucenju tranzistora, obzirom da mu je maksimalni Ucb oko 100V.
Moze lako da se desi da ovi pikovi premase 100V i vremenom ti ostete tranzistor.
Da se ovo ne bi desilo, taj otpornik se steluje tako sto se na kolektor BD139 zakaci osciloskop
sonda mora da bude 1:10, i osciloskop postavljen na 5V/div
kako bi se izbeglo moguce ostecenje ulaznog dela
Osvetljenje pojacas, tako da slika bude bas intenzivna
i onda ukljucis pretvarac.
Po potrebi podesi volt/div
tako da na ekranu dobijes jasnu sliku na kojoj se vide siljci pri iskljucenju tranzistora
sada podesavas vrednost otpora od 1k do te tacke dok ti naponski premasaju ne budu reda velicine 15-20V maksimalno.
Mozes da ih stelujes dok ne nestanu skroz, ali postoji mogucnost da udjes u nepovoljan rezim po tranzistor
kada si sve ovo zavrsio, onda podesavas kondenzator od 10nF
taj kondenzator sluzi da stabilise rad BC546 koji sluzi kao histerezisni regulator napona. Odnosno kada napon na njegovoj bazi dosegne 0,7V, on ubija oscilovanje BD139
Ovaj kondenzator se u praksi krece od 100pF do 100nF. I zavisi prvenstveno od kasnjenja koje formira punjenje izlaznog elektrolita maksimalnom strujom koju daje trafo.
Ovo je dostupno racunanju, ali nema potrebe da se zajebajes sa tim.
Steluje se tako sto ubodes lepo osciloskop u recimo kolektor od BD139 i polako povecavas taj kondenzator do momenta kada dobijes stabilne cetvrtke
odredjenog PWM-a koje ne beze po osciloskopu
(ne jitteruju, ako cemo strucno)
tada si zavrsio pretvarac.
Ostalo je jos samo da ti kazem broj navojaka za svaki od namotaja N1, N2 i N3.
N1 je primar trafoa i ima 15 navojaka zice od 0,3mm.
N2 je namotaj za povratnu spregu i ima 80 navojaka zice od 0,1-0,2mm, sta god da imas.
N3 je sekundar i mota se 300 navojaka zice 0,1mm
N1 i N2 se motaju jedan preko drugog, pa se onda stavlja izolacija pa N3.
N1 i N2 motaj lepo, navojak do navojka, N3 mozes da motas divlje.
Sto se tice trafoa, mozes da koristis neki maleci feritni trafo, sa jezgarcetom vecim od 5x5mm
(dakle sa presekom vecim od 25mm^2)
takodje mozes da koristis i gvozdeni trafo, recimo izlazni iz nekog starog radija.
Radice, ali je saturacija mekog zeleza visoko, pa ce ti pretvarac raditi jako nisko
na oko 2-3kHz.
da, zaboravio sam kljucnu stvar. Lako moze da se desi da ti pretvarac ne proosciluje. Onda moras da zamenis izvode N2. To je samo znak da si obrnuo fazu.