DIY Electronic projects
Sve i svašta - Printable Version

+- DIY Electronic projects (https://forum.yu3ma.net)
+-- Forum: Sve ostalo - Everything else (https://forum.yu3ma.net/forumdisplay.php?fid=9)
+--- Forum: Sve i svašta (https://forum.yu3ma.net/forumdisplay.php?fid=41)
+--- Thread: Sve i svašta (/showthread.php?tid=650)



RE: Sve i svašta - Macola - 12-16-2014

Sada sam pogledao čemu se radi HMAP.

Nekada se ta osobina materijala nazivala dielektričnom konstantom,a kasnije kada je utvrđeno da je mnogo složenija osobina u pitanju, ta se osobina zove permitivnost.

Permitivnost, kao jedna od osobina nekog izolacionog materijala, kazuje koliko će puta biti uvećan kapacitet nekog (ma na koji način formiranog) kondenzatora, kada je dielektrik taj materijal, u odnosu na istu figuru gde je dielektrik vakuum ili približno vazduh (vakuum=1, vazduh=1.0006).

Kada neki materijal ima na primer permitivnost u nekim uslovima =3 to znači da će trostruko uvećati kapacitivnost neke figure ako se koristi kao dielektrik, pri tim uslovima (frekvencija, vlažnost, temperatura, napon, bla bla).

Kao što rekoh, u novije vreme je utvrđeno da je permitivnost zavisna od dosta faktora, kao na primer: temperature, vlažnosti, frekvencije i td... Zato se odustalo od naziva dielektrična konstanta jer nije konstanta.

Evo ovde postoji neka nevelika lista materijala, i na sreću ima sva tri nama potrebna materijala na listi: poliamid (kapton traka), mica (liskun), silikon (silikonsko platno):

http://en.wikipedia.org/wiki/Relative_permittivity

Pretpostavićemo da nam je permitivnost termo paste uvek ista, i neka bude takva kakva jeste, jer moramo je mazati (mada sam ubeđen da se i kod nje značajno razlikuje od paste do paste, prema rastvaraču kog je proizvođač upotrebio), onda nam ostaje da uporedimo ostala tri materijala.

Dakle:
-poliamid (kapton traka) 3.4

-liskun, pošto je prirodni materijal varira od 3-6

-silikon 11.68

Ispada da će silikon veoma značajno uvećati kapacitivnost, odnosno čitavih 11.68 puta, što će reći najgori je po tom pitanju.
E sad, po pitanju termičke provodnosti rekao bih da je najbolji.

Zaključak je da kada nam je bitna minimalna parazitna kapacitivnost nekog neželjenog kondenzatora formiranog od komponentei rashladnog tela, onda je bolje birati liskun ili kapton traku.
Što se tiče termičke provodnosti, treba ispitati razliku između liskuna i kapton trake, takođe i izdržljivosti kapton trake u dužem periodu a na višim temperaturama, pa onda je upotrebiti umesto proverenog liskuna, ako položi test.

----------------------------
Emiter foloweri sa komplementarnim parom, kada su u izlazu, ukoliko je zadovoljen solidan decoupling napajanja, neće praviti problem jer "vrući" kraj su emiteri i baze, koji imaju minimalnu kapacitivnost prema hladnjaku, a interni kapaciteti prema kolektorima bivaju uzemljeni preko oba napajanja.

Takav problem se može pre očekivati od topologija gde su emiteri na napajanjima (stvarno ne znam kako je građena Sigma, ali pretpostavljam da su kolektori "vrući". Recite mi gde je šema i pogledaću link).

Najverovatnije je da se radi o tipičnom strujnom pojačavaču koji je veoma veoma brz, i uz malo nesrećnih okolnosti se formira induktivna petlja od hladnjaka, kutije i tih parazitnih kapaciteta, koji nisu naivni, posebno ako ima dosta izlaznih tranzistora, i dobili smo oscilator na srednjem ili kratkom talasu. Na sreću, pojačanje svih tranzistora veoma opadne pri tako visokim frekvencijama pa su amplitude male, inače bi pojačavač pregoreo.
 No, prisustvo bilo kakvog neželjenog signala definitivno će narušiti koristan signal, tj. zvuk u našem slučaju.

Posebno napominjem da takav efekat lako može izazvati sama sonda osciloskopa, pogotovo na x 1, gde je značajna njena kapacitivnost, a masa može biti zakačena na nepoželjnom mestu!
Takođe se može pojaviti interakcija tog kapaciteta kroz Y kondenzator neuzemljenog osciloskopa!


Provera postojanja potencijalnih oscilacija, a pomoću osciloskopa, se vrši isključivo sondom x 10 (10-tak pF) i to na sam vrh sonde se namesti otpornik reda nekoliko desetina do nekoliko stotina oma, zavisno od impendanse mesta koje pipamo.
Taj će otpornik umanjiti Q faktor  novostvorene figure i struja kroz tu figuru neće biti velika, pa je šansa za provociranje oscilacija minimalna. Što veći otpornik to bolje (stotine oma), mada se formira niskopropusni filter sa kapacitetom sonde. Signal je umanjen ali se ipak jasno vidi ako ima oscilacija.


Ne treba zaboraviti da je reaktivna otpornost kondenzatora od svega na primer 1nF na 10MHz svega oko 16 oma!
100pF će imati oko 160 oma, ali ako mu se na putu nađe zgodna induktivnost od na primer svega oko 2,5uH, formiraće se serijsko oscilatorno kolo na oko 10MHz, gde se reaktivni otpori oba elementa poništavaju i preostanu samo mali termogeni otpori. Na rezonantnoj frekvenciji kroz takvo kolo može poteći nekoliko desetina ampera pri tpičnim naponima napajanja veoma brzog pojačala, i izazvati veoma primetne razlike napona na "štangli" od mase. Naravno, eto nam nove i vrlo neželjene pozitivne povratne sprege i simpatičnog oscilatora potpuno nove konstrukcije koja se može i patentirati :-) 
Najbolji način prevencije je strogo vođenje računa o fizičkoj građi veoma brzog pojačala. Treba ga tretirati kao predajnik ili linearac, već u samom startu gradnje. 
Nekada nije bilo tih problema jer su korišćeni "lenji" tranzistori i "lenje" topologije, dok sada već pola pojačavača može raditi kao predajnik na dugom ili srednjem talasu.

Kako rešavati problem ukoliko smo sigurni da postoje parazitne HF oscilacije?

Najprostiji način je da se izoluju hladnjaci, potom uzemlje kroz otpornik od par oma (tako se umetne serijska otpornost koja umanjuje Q, a hladnjakje ipak uzemljen i ne smeta ulazima).
Međutim kada je to neizvodljivo, onda se može pokušati sa premestanjem centralnog zvezdišta mase upravo na hladnjak, i to birati mesto gde ga zašrafiti.
Ukoliko i to ne ide, onda ostaje da se izvrši kompenzacija pojačavača upravo na učestanosti na kojoj je sklon oscilovanju, i to je najlakše uraditi na VAS stepenu gde je najveće pojačanje.  Problem može rešiti kalemče otpornik i kondenzator, ponekad i strogo neinduktivni još jedan "lakši" Zobel smešten na različito mesto, tj. da se masa tog drugog Zobel od nekoliko oma i nekoliko stotina pF veže na neku drugu tačku mase, zavisno od građe naprave (najpametnije je eksperimentalno, jer je nemoguće sve nijanse događaja predvideti).

Pozdrav prijatelju HMAP


RE: Sve i svašta - Macola - 12-16-2014

Upravo sam pogledao šemu Sigme i začudo drejnovi su na napajanju, što daje minimalnu mogućnost uticaja kroz kapacitete prema hladnjaku.

HMAP prijatelju, ili si izazvao oscilacije samom sondom osciloskopa, ili je problem u induktivitetu sors vodova mosfeta (induktivni žičani otpornici).

Ukoliko je sonda, onda ništa, problem i ne postoji.
Ukoliko opisanom metodom utvrdiš postojanje oscilacija, onda preko žičanih otpornika u sorsovima treba staviti po jedan neinduktivni otporničić od nekoliko oma (4,7-10tak) i oni će umanjiti Q faktor sors vodova.
Možda može pomoći i nekoliko desetina oma na red sa ona dva kondenzatora od 47pF između drejna i gejta gornjih mosfeta.
Može se umiriti  Q faktor čak i dugačkih žica ili pcb vodova ako između krajnjih tačaka tog voda vežeš nekoliko neiinduktivnih oma (može 0.25W, dovoljno je jer oscilacije neće ni nastati). To je inače jedan od opasno dobrih "štoseva" za smirivanje dugačkih vodova :-).

Gejtovi sa aspekta HF frekvencija su prilično "uzemljeni" preko parazitnog kapaciteta Cdg i preko tih 47pF, te se lako može formirati oscilator od induktiviteta na sors vodovima, gde se pozitivna povratna veza javlja kroz kapacitet Cds koji je reda 350pF. Tako se može formirati klasičan sors oscilator (nalik onim emiterskim oscilatorima za UKT, samo ovde na KT zbog većih kapaciteta i induktivnosti sorsa).

Sa tih 350pF Cds, dovoljno je svega oko 0.9uH serujski za tih tvojih 9MHz. To mi mnogo liči na parče pcb od nekoliko cm i žičarac od 0.22R, mada najpre mislim da si sondom isprovocirao oscilacije.

Proveri molim te onako kako sam rekao pa javi.



Pozz


RE: Sve i svašta - Jevrem - 12-16-2014

Testirao sam pre par godina termicku provodnost silikonskog izolatora i liskuna i silikon je imao daleko losiju termicku provodnost. Razlika u temperaturi izmedju tranzistora i hladnjaka je bila i po 10 stepeni dok je liskun imao 3-4 stepena. U pitanju je bio SMPS punjac akumulatora 1,5kW sa jednim parom IRFP460.

Sem toga ako je neko popravljao stare pojacavace koji vrlo lako zaosciluju, u servisnoj dokumentaciji je navedeno da se ispod tranzistora obavezno stavi mica izolator, da se doda gate otpornik i postavi kondenzator gejt-sors i to razlicit za p i n tip feta


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-16-2014

(12-16-2014, 09:04 PM)Macola Wrote: Upravo sam pogledao šemu Sigme i začudo drejnovi su na napajanju, što daje minimalnu mogućnost uticaja kroz kapacitete prema hladnjaku.

HMAP prijatelju, ili si izazvao oscilacije samom sondom osciloskopa, ili je problem u induktivitetu sors vodova mosfeta (induktivni žičani otpornici).

Ukoliko je sonda, onda ništa, problem i ne postoji.
Ukoliko opisanom metodom utvrdiš postojanje oscilacija, onda preko žičanih otpornika u sorsovima treba staviti po jedan neinduktivni otporničić od nekoliko oma (4,7-10tak) i oni će umanjiti Q faktor sors vodova.
Možda može pomoći i nekoliko desetina oma na red sa ona dva kondenzatora od 47pF između drejna i gejta gornjih mosfeta.
Može se umiriti  Q faktor čak i dugačkih žica ili pcb vodova ako između krajnjih tačaka tog voda vežeš nekoliko neiinduktivnih oma (može 0.25W, dovoljno je jer oscilacije neće ni nastati). To je inače jedan od opasno dobrih "štoseva" za smirivanje dugačkih vodova :-).

Gejtovi sa aspekta HF frekvencija su prilično "uzemljeni" preko parazitnog kapaciteta Cdg i preko tih 47pF, te se lako može formirati oscilator od induktiviteta na sors vodovima, gde se pozitivna povratna veza javlja kroz kapacitet Cds koji je reda 350pF. Tako se može formirati klasičan sors oscilator (nalik onim emiterskim oscilatorima za UKT, samo ovde na KT zbog većih kapaciteta i induktivnosti sorsa).

Sa tih 350pF Cds, dovoljno je svega oko 0.9uH serujski za tih tvojih 9MHz. To mi mnogo liči na parče pcb od nekoliko cm i žičarac od 0.22R, mada najpre mislim da si sondom isprovocirao oscilacije.

Proveri molim te onako kako sam rekao pa javi.



Pozz

možemo ovde http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=223&pid=32615#pid32615 nastaviti,da ne ostanu ovako dobri tekstovi van te teme... probam pa javim! Smile


RE: Sve i svašta - Braca - 12-16-2014

(12-16-2014, 08:31 PM)Macola Wrote: Dakle:
-poliamid (kapton traka) 3.4

-liskun, pošto je prirodni materijal varira od 3-6

-silikon 11.68

Maki, na prvi pogled nešto mi se ovde nije načisto uklapalo, jer u opštem slučaju, kod čvrstih materijala dobri toplotni provodnici su loši dielektrici u kondenzatorima. Zato mi je ovaj podatak za silikonsko platno bio malo sumnjiv.

Medjutim, pošto se pod silikonom podrazumeva silicijum polimer, njegovim karakteristikama je moguće upravljati prillikom proizvodnje. Na primer, od jedne vrste silikona prave se rukavice za rad s vrelim predmetima.

Kod firme AAVID THERMALLOY sam našao materijal Thermalsil III koji oni nude za izradu izolacionih pločica za poluprovodnike. Njegova permitivnost je 2,5, a koef. provodljivosti toplote 1 W/m/K. Rekao bih da predstavlja solidan materijal za tu namenu, jer liskun ima koef. toplotne provodljivosti od 0,71, a kapton 0,46 W/m/K. Za ilustraciju, aluminijum ima koeficijent od 200 W/m/K.

Pozdrav


RE: Sve i svašta - Macola - 12-17-2014

Super! Sada imamo vredne podatke o tome.
Pozz


RE: Sve i svašta - Braca - 12-17-2014

(12-17-2014, 12:12 AM)Macola Wrote: Super! Sada imamo vredne podatke o tome.
Pozz

Ima tu još jedna sitnica: pored koeficijenta, o ukupnom rezultatu provodjenja toplote odlučuje još i debljina pločice. Prema tome, ako je liskunska pločica dva puta tanja od silikonske, obe će imati sličan toplotni fluks (kod liskuna se mora uzeti u obzir i pasta).


RE: Sve i svašta - TDA - 12-18-2014


http://www.brightsideofnews.com/2011/05/03/not-a-joke-texas-instruments-unveil-sexy-amplifier/
Big Grin


RE: Sve i svašta - Makso - 12-19-2014

Svima koji danas slave Sv. Nikolu neka je sa srećom i da slave još dosta godina. Smile


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-19-2014

(12-19-2014, 10:26 AM)Makso Wrote: Svima koji danas slave Sv. Nikolu neka je sa srećom i da slave još dosta godina. Smile

i od mene takođe! Smile


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-19-2014

http://www.zivotinje.rs/vestiStrana.php?id=10871&name=heroj-spasio-patku-zaglavljenu-u-smrznutom-jezeru-foto&tip=vesti


RE: Sve i svašta - emiSAr - 12-19-2014

Svima koji slave Nikoljdan srećna slava

----------------------------------------
Malo off: na danasnji dan 1912 (otac mi pricao dok je bio ziv) rijeka Bosna, nepunih 10 km od izvorista zaledila i preko leda
prelazila natovarena zaprezna kola.Prethodno su vidjeli lisicu kako je presla preko leda. I danas se na istom lokalitetu
mogu vidjeti lisice, maltene izmedju kuca.-
-------------------------------------

pOz


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-19-2014

Smile samo ne vjerujem da leda ima kako je nekada bilo... sve se mijenja,a priroda me brine...


RE: Sve i svašta - Aca93 - 12-19-2014

Hvala takodje! Big Grin


RE: Sve i svašta - TDA - 12-19-2014

Srećna slava svima koji je danas slave! Vaistinu Smile


RE: Sve i svašta - Macola - 12-19-2014

Srećna slava!


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-19-2014




RE: Sve i svašta - TDA - 12-19-2014

Bez reči sam. Samo još da reše i povratne informacije sa vrhova prstiju i biće skoro potpuno...


RE: Sve i svašta - Makso - 12-19-2014

Postoji li zamjena za ovu ploču FSP122-3M01?


RE: Sve i svašta - HomeMadeAudioProject - 12-22-2014

ovi iz Tarzanije su skroz na skroz ludi!
.
Tarzanija.com
Dragi naši čitaoci, spremamo
vam veliko iznenađenje za
jubilej!
:
http://global-4-lvs-turing-7.opera-mini.net/hz73-08/23052/0/-1/fbcdn-photos-d-a.akamaihd.net/efg=eyJpIjoiYiJ9&oh=404e58fe02e7175ab3d87155fc285abd&oe=55442AE5&__gda__=1430018264_ce65f6987e1407a578bea252b7892fc6/774057814/1908479_785002854869171_5104362136571662818_n.png.jpg

Smile