(04-20-2020, 07:39 PM)branko tod Wrote: Bilo bi pametno ovo gurnuti u odvojenu temu. Možda zatreba još nekom,
a u ovoj opštoj temi će postati izubljena za koji mesec.

(04-20-2020, 07:40 PM)mikikg Wrote:

(04-20-2020, 07:39 PM)branko tod Wrote: Bilo bi pametno ovo gurnuti u odvojenu temu. Možda zatreba još nekom,
a u ovoj opštoj temi će postati izubljena za koji mesec.

Moze, i da se postavi finalna shema sa svim izmenama.

(04-22-2020, 08:16 PM)branko tod Wrote: Novi vozić satelita kreće

https://www.space.com/spacex-earlier-starlink-6-launch-date-april-2020.html

(04-22-2020, 03:10 PM)Vlada021 Wrote: Imam pitanje koje mi se vrzma po glavi u vezi izlaznog jezgra na d klasi pojačala. Malo sam se uhvatio računanja čisto da shvatim koje su granice nekih jezgra u odnosu na snage izlaza. Recimo da imamo 36Vrms@4R, to znači da je tu 9Arms, i sad ako imamo jezgro koje ulazi u saturaciju od 7.5A - to ne bih trebalo da teram do maximuma bez obzira što je jezgro za Imax 26A?, ili mi je nešto pobeglo.
Ako tako gledam onda isto jezgro ali na 47Vrms@8R pije vodu...
Hvala

(04-22-2020, 10:56 PM)MacolaVlado,Maksimum saturacije nekog jezgra zavisi od: Wrote: - jačine polja B, tj. broja ampernavojaka,
- veličine konkretnog ili distribuiranog procepa,
- materijala jezgra,
- temperature jezgra,
- frekvencije,
- orijentacije polja...

Trenutno su najbolja jezgra za D klasu od Ferroxcube:

http://ferroxcube.home.pl/prod/assets/gaptor.htm

I evo ti aplikacione note oko toga:



----------------------------------------

Što se tiče proračuna kod nekih drugih jezgara, tu treba uzeti uslove za rad pri 100 stepeni Celzijusa, pogledati krive permeabiliteta vs: frekvencija, temperatura, amplituda polja.

Za sve uzmeš maksimalno loše uslove pa realno opteretiš sa najviše do dve trećine od toga. U test uslovima pri kojima je rađen DS, temperature se održavaju u posebnim komorama i jezgro ima sjajne uslove, odnosno - u takvim uslovima će biti ispoštovan DS garantova (naravno ako ih vidiš i pročitaš sve one notice ispod :-)

Kod D klase moraš računati na DC komponentu koja je definisana pik vrednošću koja može doći na zvučnik, kroz najniži otpor zvučnika ili zvučne kutije u bilo kom delu njegovog frekventnog opsega.
Imaš na primer neke zvučnike kod kojih kriva impendanse padne pri nekim frekvencijama ispod 1 om, a deklarisani su kao zvučnici od 8 oma...

Stoji da je nosilac na neku stotinu kiloherca, ali stoji da je jezgro biasovano u svakoj poluperiodi audio signala, jednim polaritetom, tj. sa aspekta jezgra i nosioca, takoreći jednosmernom strujom.

Dakle, ako ti na primer pojačalo ima split napajanje od recimo +-50V i imaš zvučnike od recimo 8 oma, kojima kriva impendanse u nekom delu pada na najmanje 2 oma, sledi da možeš imati DC bias jezgra od 50/2=25A.
I recimo da jezgro pri 25C ponosi tih 25A, pri 100C će to opasti tipično za oko bar 30% ili više, zavisno od materijala.

Uvek radi proračune sa parametrima na 100C da bi bio siguran.

P.S.

Ako je naznačena saturacija nekog jezgra na recimo 7.5A, pri nekoj temperaturi, to se odnosi na vršnu (pik) amplitudu polja a od toga je tek x 0.707rms dozvoljeno.