+- DIY Electronic projects (https://forum.yu3ma.net)
+-- Forum: Sve ostalo - Everything else (https://forum.yu3ma.net/forumdisplay.php?fid=9)
+--- Forum: Sve i svašta (https://forum.yu3ma.net/forumdisplay.php?fid=41)
+--- Thread: Sve i svašta (/showthread.php?tid=650)
Pages:
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
100
101
102
103
104
105
106
107
108
109
110
111
112
113
114
115
116
117
118
119
120
121
122
123
124
125
126
127
128
129
130
131
132
133
134
135
136
137
138
139
140
141
142
143
144
145
146
147
148
149
150
151
152
153
154
155
156
157
158
159
160
161
162
163
164
165
166
167
168
169
170
171
172
173
174
175
176
177
178
179
180
181
182
183
184
185
186
187
188
189
190
191
192
193
194
195
196
197
198
199
200
201
202
203
204
205
206
207
208
209
210
211
212
213
214
215
216
217
218
219
220
221
222
223
224
225
226
227
228
229
230
231
232
233
234
235
236
237
238
239
240
241
242
243
244
245
246
247
248
249
250
251
252
253
254
255
256
257
258
259
260
261
262
263
264
265
266
267
268
269
270
271
272
273
274
275
276
277
278
279
280
281
282
283
284
285
286
287
288
289
290
291
292
293
294
295
296
297
298
299
300
301
302
303
304
305
306
307
308
309
310
311
312
313
314
315
316
317
318
319
320
321
322
323
324
325
326
327
328
329
330
331
332
333
334
335
336
337
338
339
340
341
342
343
344
345
346
347
348
349
350
351
352
353
354
355
356
357
358
359
360
361
362
363
364
365
366
367
368
369
370
371
372
373
374
375
376
RE: Sve i svašta - tesla017 - 11-01-2015
![[Image: tumblr_n6n4xr3aFK1rmt2jdo1_400.gif]](https://33.media.tumblr.com/32e21593bbf018b8881aa771fe7c3ce7/tumblr_n6n4xr3aFK1rmt2jdo1_400.gif)
RE: Sve i svašta - tesla017 - 11-02-2015
Neprocenjivo...
RE: Sve i svašta - ronovar - 11-03-2015
Neznam u koju temu da stavim pitanje pa cu ovdje da pitam....trebam da kupim LOG potenciometar koji se spaja na ulaz pojacala (koliko vidim 100K je nekvi optimum) pa sam nasao na ebayu ovaj potenciometar:
http://www.ebay.com/itm/100K-OHM-C100K-100KC-Anti-Log-Taper-Potentiometer-/250844076232
Sad posto treba da bude logaritamski buni me ovo Anti Log Taper Potentiometer sto to znaci? Jeli to to za audio pojacalo sto meni treba? Dakle za stisiti i pojacati zvuk.
RE: Sve i svašta - Braca - 11-03-2015
(11-03-2015, 11:35 AM)ronovar Wrote: Neznam u koju temu da stavim pitanje pa cu ovdje da pitam....trebam da kupim LOG potenciometar koji se spaja na ulaz pojacala (koliko vidim 100K je nekvi optimum) pa sam nasao na ebayu ovaj potenciometar:
http://www.ebay.com/itm/100K-OHM-C100K-100KC-Anti-Log-Taper-Potentiometer-/250844076232
Sad posto treba da bude logaritamski buni me ovo Anti Log Taper Potentiometer sto to znaci? Jeli to to za audio pojacalo sto meni treba? Dakle za stisiti i pojacati zvuk.
Ovaj potenciometar ima obratnu karakteristiku u odnosu na standardni logaritamski pot i nije dobro rešenje za tvoju svrhu (morao bi da ga povežeš obratno i okrećeš na levo da bi dobio logaritamsku promenu
). Zato potraži standardni logaritamski potenciometar, kao što je napr. ovaj:http://www.ebay.com/itm/6pcs-ALPHA-C100K-Dual-Stereo-Potentiometer-Log-Taper-pots-Knurled-shaft-push-on-/391077810268?hash=item5b0e0dd05c:g:QaIAAOSweW5U95kr
Što se vrednosti tiče, to je pitanje kompromisa izmedju šuma (veća vrednost = veći šum) i opterećenja izvora zvuka za tvoj amp (veća vrednost = manje opterećenje). Ako se potenciometar nalazi izmedju dva opampa (prvi je buffer koji ga izoluje od izvora, a drugi je ulaz u poj. snage), onda je 10K uobičajena vrednost, u suprotnom je to 50 do 100K. Medjutim, vezivanje potenciometra direktno na ulaz poj. snage (bez buffer-a) se ne preporučuje, osim u jednostavnim uredjajima.
Pozdrav
RE: Sve i svašta - Аритон - 11-05-2015
https://www.youtube.com/watch?v=dMHrfu3awjk
RE: Sve i svašta - ronovar - 11-13-2015
Evo dok cekam potenciometar treba mi jos hladnjak koji cu imati za testiranje audio pojačala cca 50-100W/8R pa me zanima dali ce mi ovaj hladnjak biti dovoljan (dakle nece se ugradjivati u kutiju nego se biti na iverici i na njega cu sarafiti izlazne tranzistore) spajati prvi put na estiranje pojacala...pa me zanima dali je hladnjak dovoljan za tu svrhu?
http://www.ebay.com/itm/1pcs-aluminum-E-Heatsink-for-TDA7293-7294-LM3886-amp-DIY-300mm-70mm-40mm-/121661323962
Heatsink size:
Length:300mm
Height:70mm
Thickness:40mm
Substrate thickness：7.5mm
Weight:about 1.3kg
Ako nije onda cu kupiti jedan komad fisher SK56 150.
RE: Sve i svašta - Braca - 11-14-2015
(11-13-2015, 01:33 AM)ronovar Wrote: Evo dok cekam potenciometar treba mi jos hladnjak koji cu imati za testiranje audio pojačala cca 50-100W/8R pa me zanima dali ce mi ovaj hladnjak biti dovoljan (dakle nece se ugradjivati u kutiju nego se biti na iverici i na njega cu sarafiti izlazne tranzistore) spajati prvi put na estiranje pojacala...pa me zanima dali je hladnjak dovoljan za tu svrhu?Biće ti dovoljan ovaj hladnjak za testiranje.
http://www.ebay.com/itm/1pcs-aluminum-E-Heatsink-for-TDA7293-7294-LM3886-amp-DIY-300mm-70mm-40mm-/121661323962
Medjutim, da ovo ne bi ostalo na goloj tvrdnji, a i da bi se nešto naučilo, evo i aproksimativne analize tvoje situacije.
Prvi podatak koji nam je potreban je toplotni otpor hladnjaka Rth, koji se izražava u K/W (K = jedinica za temperaturu, numerički odgovara 1 stepenu C). Taj broj nam pokazuje koja je razlika temperature izmedju hladnjaka i okolnog vazduha potrebna za prenos toplotne snage od 1W. Pošto nam taj podatak ovde nije poznat, procenićemo ga poredjenjem sa sličnim hladnjakom. Za tu svrhu odlično će poslužiti hladnjak koji si naveo kao alternativu, tj. Fischer SK56 150. Taj hladnjak ima istu dužinu i debljinu (300 x 40 mm) i širinu od 100mm, pri čemu Fischer navodi Rth=0,35K/W. Pošto je tvoj hladnjak za nešto više od dva puta uži, a površina ide recipročno u formulu za Rth, tvoj hladnjak će imati minimalni otpor od 0,7K/W, koji ćemo još radi sigurnosti povećati na 1K/W.
Prema tome, ako na hladnjak dovedeš toplotnu snagu od 100W, njegova temperatura će biti za 100K viša od temp. okolnog vazduha, ali to još nije kraj priče jer postoji i toplotni otpor izmedju peleta tranzistora i hladnjaka, za koji ćemo za potrebe diskusije uzeti vrednost od 1K/W. Ovde je lako videti da ako imamo jedan tranzistor koji na hladnjak šalje 100W, temperatura na peletu će biti za 100K viša od temp. hladnjaka, dakle 200K iznad temperature ambijenta, što već odgovara temperaturi na kojoj teflon u tiganju počinje da se topi
. Ako imamo četiri trazistora za istu ukupnu toplotnu snagu, svaki od njih će se zagrejati za 25K izand hladnjaka, od. 125K iznad ambijenta, što je već vrlo blizu opasne zone (150 C na peletu).Medjutim, disipacija od 25W po tranzistoru sama za sebe ne znači ništa ako ne znamo radnu tačku tranzistora. Pretpostavljajući klasu AB i stepen korisnosti izlaznog para od 70% pri sinusnom signalu (testiranje), takav par bi imao snagu na priključku zvučnika od oko 116W, odn. 232W za oba kanala. To odgovara maksimalnoj vrednosti snage u tvom slučaju (2 x 100W).
Za ilustraciju, evo i poredjenja sa jednom verifikovanom konstrukcijom. Za pojačavač Q-Watt, Elektor zahteva hladnjak sa Rth=0,7K/W pri max. sinusnoj snazi od oko 220W. Vidimo da je taj proračun konzervativniji od našeg jer mora da uzme u obzir da se hladnjak nalazi u kutiji, a tada se više ne može računati sa 0,7K/W.
Preporučujem da pri testiranju hladnjak malo odigneš od iverice kako bi se dobili uslovi za formiranje tzv. prirodne konvekcije, odn. spontanog protoka vazduha kroz rebarske medjuprostore.
Želim ti puno uspeha pri testiranju pojačavača.
Pozdrav
RE: Sve i svašta - Macola - 11-14-2015
Ronovar,
Možeš se poslužiti uvek i jednostavnom empirijskom metodom da približno izmeriš performanse nekog hladnjaka.(zadovoljavjuća tačnost za neprofesionalnu upotrebu, pogotovo ako ga predimenzionišeš sa izvesnim stepenom sigurnosti)
Kao što ti reče Braca, ispravna orijentacija rebara hladnjaka je kada su rebra vertikalno i hladnjak se mora distancirati od podloge da bi se omogućilo ispravno opstrujavanje vazduha.
Zagrejan vazduh će se panjati na gore u svakom slučaju, ali efekat hlađenja značajno opadne kada je hladnjak donjim delom rebara "zalepljen" za podlogu.
Namontiraš ga upravo po toj preporuci na neku podlogu.
Nađeš neki od onih žičanih otpornika u metalnom kućištu, koji su predviđeni za montažu na hladnjak, namažeš ga uredno pastom i poput tranzistora stegneš približno u centar hladnjaka.
Oko otpornika napraviš "kućicu" od tankog stiropora da bi umanjio gubitke sa njega ka okolini, već da najveći mogući deo toplote bude unešen u hladnjak.
U centru sa suprotne strane napraviš kanal gde ćeš smestiti neku temperaturnu sondu, ali ne probušiš tako da stigne do otpornika (ja na primer ako mi debljina tela hladnjaka to dozvoljava, probušim poprečno rupu kroz sredinu "mesa" hladnjaka, iz kog izlaze rebra, i to odozgo da mi ne curi pasta).
Sondu treba tako smestiti da glava sonde i jedno par cm njenih žica budu "potopljeni" u telo hladnjaka (ako treba na glodalici se odradi kanal za polaganje sonde i dela žice).
Glavu sonde i taj deo njenog kabla naliješ termoprovodnom pastom.
To se radi zato da bi se maksimizovao prenos toplote na mernu sondu, a pri tom minimizovalo "curenje" iste kroz dovodne kablove.
Za takva merenja su tu u velikoj prednosti sonde čije dovodne žice su veoma tanke.
Staviš sve to lepo na neki sto na kom ćeš vršiti eksperiment (koji može potrajati koji sat) i u toj prostoriji, bar metar daleko od eksperimenta, ali obavezno na istoj visini od poda, i ne tik do zida, postaviš obični sobni termometar da bi bio svestan temperature okoline na kojoj je eksperimentalni set.
Potom napojiš otpornik iz nekog DC lab ispravljača de možeš meriti struju i napon i tako imati podatak o snazi koja je uneta u sistem.
"Nadoziraš" neku snagu, potom dugo čekaš dok temperatura hladnjaka ne prestane da raste.
Snagu postepeno povećavaš dok ne dostigneš neku maksimalnu željenu temperaturu hladnjaka (ja obično idem do 80*C), i da ti u veoma dugom periodu temertura hladnjaka ostane nepromenjena.
Poznata uneta snaga, poznata temperatura okoline, poznata temperatura hladnjaka, poznat položaj hladnjaka, i Rth se izračuna sasvim lako...
Pozz
RE: Sve i svašta - Khadgar2007 - 11-14-2015
Macola samo da se malo nadovežem na tvoj post i dodam nešto. Mikikg je u temi sa LM10 ili si upravo možda i ti spomenuo da je tranzistor sa diodom u svojem kućištu(npr. NJL3281D ) upravo savršen za testiranje raznih hladnjaka jer je već "senzor" unutar kućišta tranzistora. Treba malo više "egzibicije" oko podešavanja snage koju tranzistor disipira neko kod otpornika ali ovako ne trebaš bušiti dodatnu rupu na hladnjaku za temperaturni senzor.
RE: Sve i svašta - mikikg - 11-14-2015
Da, NJL3281D moze da posluzi kao odlican "heating" element sa integrisanim temp senzorom i da se skoro perfektno prati ponasanje nekog hladnjaka na koji je montiran.
Unosimo konstatnu snagu u tranzistor a didoda prati promenu temperature u vremenu, sto sporije raste temperatura to je bolji hladnjak …
Cak sa ovim tranzistorom i ne moramo da se bavimo temperaturom, mozemo to merenje bazirati na promeni napona na diodi, pratimo sa unimerom prebacenim na DIODE opsegu koji pokazuje napon, recimo nesto oko 0.455V na sobnoj temperaturu pa do nekih 0.300V na skoro 100*C.
Test se krece sa jednom istom pocetnom temperaturom (sobnom ili 0 sa ledom), i pratimo koliko vremena treba da stigne na ovih 0.3V dok u tranzistor guramo neku konstatnu snagu (odrzavamo U i I).
Onaj koji bude imao najduze vreme taj je pobednik
RE: Sve i svašta - ronovar - 11-14-2015
Zahvaljujem na opisu...sada mi je malo jasnije kako sistem funkcionira...narucio sam Fisher SK 56 200 SA jedan komad koji ce mi posluziti za sva testiranja...sad me zanima jos jedno...jeli bolje busiti taj fisher hladnjak i nanjega sarafiti izlazne tranzistore ili je bolje uzeti L profil koji se nasarafi na taj SK56 hladnjak i onda samo busim L profil na donjoj strani koja je u zraku i na nju vezem tranzistore...po nekoj logici mi izgleda to ok posto je aluminij tanji od SK56 i trebao bi da odvodi bolje toplinu na SK56 nego da sam usarafio direkt tranzistor na SK56.
A druga prednost je da ne trebam busiti uvijek SK56 za razlicitie pojaciviace kad testiranam na SK56...time se ocuva SK56 i na njemu su samo tri rupe koje drze L profil na koji sarafim i lakse busim L profim kada montiram izlazne tranzisore.
Hladnjak mi treba da dodje oko utorka pa cu staviti sliku kad stigne...mozda sam gore u krivu ali zato pitam da naucim..meni ovo gore nekako izgleda logicno sa L profilom na SK56.
I jos mi nije jasno kad se pusta pojacivac dali trebam taj SK56 fisher uzemljiti? Utičnica u zidu za 220V mi nema uzemljenje ima samo fazu i nulu koje je spojeno na automatski osigurac na razvodnom ormaricu. Pa me zanima cini mi se da sam procitao ovdje da hladnjak treb aobavezno uzemljiti inace neznam sto ce se dogoditi ako se ne uzemlji.
RE: Sve i svašta - Braca - 11-14-2015
@Mikikg:
Miki, nisi potpuno u pravu.
Tranzijentnim merenjem se odredjuje vreme dostizanja stacionarnog stanja sistema, a na njega utiču dva procesa: širenje toplote po masi hladnjaka, odn. uravnoteženje temperature po masi, i njeno odvodjenje sa površine istog. Od interesa za primenu u pojačavačima je samo ovaj drugi proces i zato se mora čekati sve dok temperatura hladnjaka ne postane konstantna.
Još par napomena u vezi merenja i proračuna.
Merenje je neophodno kod nestandardnih geometrija, a pre svega u cilju odredjivanja performansi hladnjaka ugradjenog u kutiju pojačavača. Vrednosti Rth koje dobijamo od proizvodjača hladnjaka važe za idealizovan slučaj (neometano strujanje oko hladnjaka, pretpostavka homogenog temperaturskog polja, odsustvo makro strujanja u prostoriji gde se izvodi eksperiment, itd.) koji u ugradjenom stanju ne važi. Ako se želi optimalni dizajn (priprema serijske proizvodnje), merenje je jedini mogući pristup.
Medjutim, danas na tržištu ima toliko dokumentovanih hladnjaka da postoji velika verovatnoća da se nadje neki koji je geometrijski sličan hladnjaku kojim neko raspolaže, kao što je u mom prilogu bio sluičaj. Tada se jednostavnim skaliranjem površine dolazi do dovoljno pouzdane vrednosti Rth.
Bez direktne veze sa prethodnim prilozima, još jedna napomena opšteg karaktera: imam utisak da se sticanje veštine procene reda veličine nekog fenomena na osnovu nekoliko osnovnih podataka polako ali sigurno gubi iz obrazovnog procesa tehničkih disciplina. Često je moguće dostići 80% tačnosti nekog rezultata samo uzimanjem u obzir osnovnih podataka i procesa.
U jednoj diskusiji na diyAudio forumu primetio sam da i vrlo kompetentni ljudi ne vladaju tom disciplinom.
Pozdrav
RE: Sve i svašta - mikikg - 11-14-2015
Ovaj tranzistor NJL3281D je vrlo zanimljiv u vise pogleda, moze da posluzi kako za merenje tako i kao izvrsni element istovremeno.
Na njegovoj povrsini mozemo da dobijemo i da odrzavamo koju hocemo temperaturu, vrlo brzo i u vrlo velikoj dinamici.
Recimo jedna od ideja koju kanim da probam je grejac za OCXO, taj tranzistor se postavi preko silikonskog izolatora, direktno na plocicu gde je quarz i oscilatorski IC (Si5351) i tako mogu da drzim te komponente na relativno konstatnoj temperaturi, podgrevam ih u okvirima boljim od +/-1*C.
Cim se stabilise temperatura tih komponenti, posebno kristala, dobije se za klasu bolje perfomanse, stabilnost generisane frekvencije se povecava za jednu ili vise dekada!
Isto tako moze da posluzi kao "owen" (pecnica) za bilo koju drugu vrstu reference, razne zenerice ili IC. Kada se stabilise temperatura gde one rade dobija se drasticno stabilnije ponasanje sprave.
Cak se pravi i dupli owen, kutija u kutiji i to koriste u oscilatorima za GSM i GPRS primene.
Dakle ovaj tranzistor i LM10 kao mali regulator i moze da posluzi kao programibilni grejac
RE: Sve i svašta - mikikg - 11-14-2015
@Braca
Da tako je, ja sam samo spomenuo onih 0.3V vise kao neku granicu ispod koje se ne sme ici jer ce pregoreti tranzistor.
Mora se sve drzati iznad tih vrednosti i da se gleda kada temperatura postane konstantna.
RE: Sve i svašta - Braca - 11-14-2015
(11-14-2015, 10:58 PM)ronovar Wrote: Zahvaljujem na opisu...sada mi je malo jasnije kako sistem funkcionira...narucio sam Fisher SK 56 200 SA jedan komad koji ce mi posluziti za sva testiranja...sad me zanima jos jedno...jeli bolje busiti taj fisher hladnjak i nanjega sarafiti izlazne tranzistore ili je bolje uzeti L profil koji se nasarafi na taj SK56 hladnjak i onda samo busim L profil na donjoj strani koja je u zraku i na nju vezem tranzistore...po nekoj logici mi izgleda to ok posto je aluminij tanji od SK56 i trebao bi da odvodi bolje toplinu na SK56 nego da sam usarafio direkt tranzistor na SK56.
A druga prednost je da ne trebam busiti uvijek SK56 za razlicitie pojaciviace kad testiranam na SK56...time se ocuva SK56 i na njemu su samo tri rupe koje drze L profil na koji sarafim i lakse busim L profim kada montiram izlazne tranzisore.
Hladnjak mi treba da dodje oko utorka pa cu staviti sliku kad stigne...mozda sam gore u krivu ali zato pitam da naucim..meni ovo gore nekako izgleda logicno sa L profilom na SK56.
I jos mi nije jasno kad se pusta pojacivac dali trebam taj SK56 fisher uzemljiti? Utičnica u zidu za 220V mi nema uzemljenje ima samo fazu i nulu koje je spojeno na automatski osigurac na razvodnom ormaricu. Pa me zanima cini mi se da sam procitao ovdje da hladnjak treb aobavezno uzemljiti inace neznam sto ce se dogoditi ako se ne uzemlji.
Ronovar,
Princip montaže tranzistora na hladnjak je da se dobije što je moguće manji termalni otpor izmedju kućišta tranzistora i hladnjaka. To znači da i karakteristike paste ili podloške za električnu izolaciju igraju veliku ulogu, a ima ljudi koji površinu hladnjaka i tranzistora pre montaže poliraju.
Cela prethodno izneta teorija važi za idealan slučaj kada izmedju tranzistora i hladnjaka nema toplotnog otpora.
Prema tome, ideja sa L profilom ide u suprotnom pravcu. Taj L profil možeš sebi da predstaviš kao žicu izmedju ispravljača i potrošača - što je žica tanja, tim je veći otpor i neželjeni pad napona. Pored toga, umetanjem L profila unosiš u sistem još jedan kontaktni otpor (izmedju L profila i hladnjaka) i na taj način povećavaš temperaturu unutar tranzistora.
Medjutim, ako je hladnjak dovoljno efikasan, a ovaj sa Rth=0,3K/W za tvoje namene to jeste, u svrhu testiranja možeš se poslužiti i L profilom. Termalni otpor će sigurno biti veći nego kod direktne montaže, ali bez poznavanja detalja teško je reći za koliko će biti veći.
U svakom slučaju, voditi računa da kontakt izmedju L profila i hladnjaka bude što "intimniji" i svakako uzeti puniji profil.
Ne bi bilo loše da pročitaš neki uvodni tekst na ovu temu. Trenutno mi ne pada na pamet konkretan naslov, ali sam siguarn da neko od članova ima neku preporuku.
Pozdrav
RE: Sve i svašta - Аритон - 11-15-2015
https://www.facebook.com/ArtMediaGroup/?fref=photo
https://www.youtube.com/watch?v=owRjJ-HRvjk
RE: Sve i svašta - Macola - 11-15-2015
(11-14-2015, 10:05 PM)Khadgar2007 Wrote: Macola samo da se malo nadovežem na tvoj post i dodam nešto. Mikikg je u temi sa LM10 ili si upravo možda i ti spomenuo da je tranzistor sa diodom u svojem kućištu(npr. NJL3281D ) upravo savršen za testiranje raznih hladnjaka jer je već "senzor" unutar kućišta tranzistora. Treba malo više "egzibicije" oko podešavanja snage koju tranzistor disipira neko kod otpornika ali ovako ne trebaš bušiti dodatnu rupu na hladnjaku za temperaturni senzor.
Tako ćeš testirati termičku otpornost pelete tog tranzistora prema "ostalom svetu", što uključuje ono što je Braca opisao, sve prelazne otpornosti ka okolini: spoj tranzistor-hladnjak sa sve paste, potom otpornost hladnjaka ka okolini, čak i emisiju spoljne strane tranzistora koja ne učestvuje mnogo ali ipak učestvuje.
Ono što sam napisao je merenje Rth samog hladnjaka.
Može se to takođe obaviti i sa dva pomenuta tranzistora, ali tako da jedan koristiš kao generator toplote, i korišćenjem interne merne diode saznaš termalnu otpornost TOG tranzistora prema hladnjaku, usput paste i izolacionog podmetača, a drugi takav koji je odmah pored njega kao merač temperature hladnjaka, ali pri tom moraš uzeti u obzir da se tom meraču pothlađuje ona slobodna strana te će greška u merenju biti stepen-dva možda (mada nije greda od greške).
Tako jednom muvom ubiješ dva udarca, osim što ti treba gomila pomoćnih stvarčica...
Ono što sam predložio sa metalnim otpornikom je sa razlogom.
Prvo taj otpornik može raditi sa 250*C ako treba, i da lagodno preživi pri tom, dok kod upotrebe tranzistora kao grejnog elementa moraš strogo voditi računa da njegov kristal ne pređe 150*C jer je onda gecrkt.
Dalje, da bi mogao emitovati konstantnu količinu toplote ka hladnjaku, taj tranzistor mora spolja imati čitav pomoćni sklop koji će biti dimenzionisan na takav način da U x I bude konstanta, nezavisno od temperature.
U prevodu, moraš imati povratnu vezu po struji i po naponu i njihov produkt držati konstantnim jer se pojačanje tog trandže menja sa temperaturom (bez regulacije će struja biti sve drugo samo ne konstantna (thermal runaway)).
To te automatski "šalje" ka izradi regulatora konstantne snage sa OTA analognim množačem, plus kontrola temperature pelete trandže da ga ne bi "overio" i zaštita koja ga isključuje u takvom slučaju.
Rekao bih da je malo komplikovano u odnosu na glupavi žičani metalni otpornik koji ima unutra žicu od konstantana i termičku zavisnost otpora u petoj decimali iza zapete.
Jednostavan je za montažu, ima veliku površinu prema hladnjaku i merenje unete snage je krajnje jednostavno (U x I).
Kada mu napraviš kućicu od stiropora okolo sa one slobodne strane, onda možeš računati da će najveći deo njegove toplote završiti upravo u hladnjaku a napolje "iscureti" baš malecki deo toga.
Rupe probušene za vezivanje takvog se mogu pozicionirati da nimalo ne smetaju posle kod montaže tranzistora, jer imaju povelliki raspon.
Kada zabušiš sondu u "srce" tela hladnjaka, onda meriš temperaturu hladnjaka a ne i drugih stvari.
Merenje temperature ni malo nije naivno i uz malo nepažnje se načini strahovita merna greška koja odvede na stranputicu.
Toplota je poput prosute vode na suvu zemlju. Cureće ka mestima gde je niža temperaura tamo gde je manji otpor, i to više tamo gde je otpor manji i gde je niža temperatura, ali to ne isključuje ostala "curenja". Eto tako laički da to opišem.
U nekom homogenom medijumu će izvor toplote emitovati toplotu zrakasto na sve strane poput zvezde u kosmičkom prostoru, međutim tamo gde je medijum nehomogene strukture vladaju zakoni trodimenzionalnog širenja toplote u zavisnosti od svih termičkih otpornosti koje učestvuju.
Kada se na takvoj strukturi nađe i još koji izvor toplote (više tranzistora na istom hladnjaku) onda situacija postaje veoma složena (pitaj Bracu koliko to može da bude zamršeno jer je eminencija upravo u oblasti termodinamike).
Na primer, nekom telu od metala treba meriti temperaturu. Ni malo nije sve jedno da li je sonda unutar tog tela ili spolja prislonjena, takođe da li su joj dovodne žice debele ili tanke i da li su žice odmah do sonde izložene okolini.
Sve putanje sa kojih toplota može da "curi" ka okolini uneće mernu grešku, a to u nekim slučajevima može biti promašaj od možda pola mernog opsega čak:
-slobodna površina sonde,
-dovodni kablovi
Toplota ne ide putevima koje mi želimo već tamo gde joj je manji otpor.
Ovde ne smemo pomešati babe i žabe:
-Kada se meri Rth hladnjaka, onda se temperatura meri u jezgru hladnjaka, i temeratura okoline mora biti konstanta ili neprestano uneta u kalkulaciju, izvor toplote mora biti konstanta ili neprestano biti unet u kalkulaciju.
-Kada se meri Rth kućišta poluprovodnika, zbirno sa pastom i izolacijom prema hladnjaku, onda se temperatura meri na peleti, i temperatura hladnjaka mora biti konstanta ili neprestano uneta u kalkulaciju.
Rth hladnjaka za takvo merenje bi valjalo da bude << od Rth koji se meri.
Tu su već u maksimalnoj prednosti vodeni hladnjaci jer su veoma kompaktni za ogromne snage i može se računati da obična "česmovača" ima prilično konstantnu temperaturu u nekom ne predugom periodu.
Kada se na njima pametno zabuši kanal za vodu, može se računati na dosta konstantnu temperaturu na celoj površini takvog hladnjaka.
To bi otprilike bilo to.
Pozz
RE: Sve i svašta - Macola - 11-15-2015
Da se nadovežem na malopređašnji post.
Na primer, kod merenja temperature okoline u nekoj prostoriji, od poda do plafona te prostorije može se temperatura razlikovati nekoliko stepeni ili još više od toga.
Zato na primer kažem da se temperatura u prostoriji meri na istoj visini od poda, na kojoj se nalazi eksperimentalno merenje, dovoljno daleko od eksperimenta da njegova toplota ne utiče na merenje temperature okoline, a dovoljno daleko od zida gde je snažno strujanje i odvođenje toplote iz prostorije, promaju i slične stvari da ne pominjem :-).
Kada je relativno mala razlika temperature hladnjaka od teperature okoline (na primer hladnjak 35*C a okolina 25*C) onda će greška u merenju temperature okoline od svega par stepeni uneti katastrofalnu grešku u obračunu Rth eksperimentalnog objekta.
Merenja su nezgodne stvarčice...
RE: Sve i svašta - Braca - 11-15-2015
Tako je, Maki. To bi zaista bilo to.
Posle skoro 40 godina bavljenja merenjima (1969. sam prvi put zalepio merne trake na strugarski nož i merio sile pri obradi na strugu), mogu da kažem da je temperatura jedna od najteže merljivih veličina u tehnici. Temperatura zapravo i nije fundamentalna fizička veličina, već samo manifestacija unutrašnje energije nekog objekta ili sistema. Pošto ova poslednja nije merljiva, merimo temperaturu kao njen efekat.
Suština toplote je takodje kompleksna, ma koliko nam se na prvi pogled činilo da je toplota poznat fenomen.
Što reče jednom Nelson Pass: "Vreme prolazi, a ima još mnogo toga što treba naučiti".
Pozdrav
RE: Sve i svašta - Dragan83 - 11-15-2015
Interesuje me kako da sacuvam layout fajl iz sprinta u pdf format, kopam po forumu vec duze vreme al nenadjoh nista o tome, secam se da sam negde video da je neko postavio slicno pitanje al neznam tacno gde, gledao sam neka dva klipa na youtube al nema konkretno nista o tome..