(11-14-2015, 10:05 PM)Khadgar2007 Wrote: [ -> ]Macola samo da se malo nadovežem na tvoj post i dodam nešto. Mikikg je u temi sa LM10 ili si upravo možda i ti spomenuo da je tranzistor sa diodom u svojem kućištu(npr. NJL3281D ) upravo savršen za testiranje raznih hladnjaka jer je već "senzor" unutar kućišta tranzistora. Treba malo više "egzibicije" oko podešavanja snage koju tranzistor disipira neko kod otpornika ali ovako ne trebaš bušiti dodatnu rupu na hladnjaku za temperaturni senzor.
Tako ćeš testirati termičku otpornost pelete tog tranzistora prema "ostalom svetu", što uključuje ono što je Braca opisao, sve prelazne otpornosti ka okolini: spoj tranzistor-hladnjak sa sve paste, potom otpornost hladnjaka ka okolini, čak i emisiju spoljne strane tranzistora koja ne učestvuje mnogo ali ipak učestvuje.
Ono što sam napisao je merenje Rth samog hladnjaka.
Može se to takođe obaviti i sa dva pomenuta tranzistora, ali tako da jedan koristiš kao generator toplote, i korišćenjem interne merne diode saznaš termalnu otpornost TOG tranzistora prema hladnjaku, usput paste i izolacionog podmetača, a drugi takav koji je odmah pored njega kao merač temperature hladnjaka, ali pri tom moraš uzeti u obzir da se tom meraču pothlađuje ona slobodna strana te će greška u merenju biti stepen-dva možda (mada nije greda od greške).
Tako jednom muvom ubiješ dva udarca, osim što ti treba gomila pomoćnih stvarčica...
Ono što sam predložio sa metalnim otpornikom je sa razlogom.
Prvo taj otpornik može raditi sa 250*C ako treba, i da lagodno preživi pri tom, dok kod upotrebe tranzistora kao grejnog elementa moraš strogo voditi računa da njegov kristal ne pređe 150*C jer je onda gecrkt.
Dalje, da bi mogao emitovati konstantnu količinu toplote ka hladnjaku, taj tranzistor mora spolja imati čitav pomoćni sklop koji će biti dimenzionisan na takav način da U x I bude konstanta, nezavisno od temperature.
U prevodu, moraš imati povratnu vezu po struji i po naponu i njihov produkt držati konstantnim jer se pojačanje tog trandže menja sa temperaturom (bez regulacije će struja biti sve drugo samo ne konstantna (thermal runaway)).
To te automatski "šalje" ka izradi regulatora konstantne snage sa OTA analognim množačem, plus kontrola temperature pelete trandže da ga ne bi "overio" i zaštita koja ga isključuje u takvom slučaju.
Rekao bih da je malo komplikovano u odnosu na glupavi žičani metalni otpornik koji ima unutra žicu od konstantana i termičku zavisnost otpora u petoj decimali iza zapete.
Jednostavan je za montažu, ima veliku površinu prema hladnjaku i merenje unete snage je krajnje jednostavno (U x I).
Kada mu napraviš kućicu od stiropora okolo sa one slobodne strane, onda možeš računati da će najveći deo njegove toplote završiti upravo u hladnjaku a napolje "iscureti" baš malecki deo toga.
Rupe probušene za vezivanje takvog se mogu pozicionirati da nimalo ne smetaju posle kod montaže tranzistora, jer imaju povelliki raspon.
Kada zabušiš sondu u "srce" tela hladnjaka,
onda meriš temperaturu hladnjaka a ne i drugih stvari.
Merenje temperature ni malo nije naivno i uz malo nepažnje se načini strahovita merna greška koja odvede na stranputicu.
Toplota je poput prosute vode na suvu zemlju. Cureće ka mestima gde je niža temperaura tamo gde je manji otpor, i to više tamo gde je otpor manji i gde je niža temperatura, ali to ne isključuje ostala "curenja". Eto tako laički da to opišem.
U nekom homogenom medijumu će izvor toplote emitovati toplotu zrakasto na sve strane poput zvezde u kosmičkom prostoru, međutim tamo gde je medijum nehomogene strukture vladaju zakoni trodimenzionalnog širenja toplote u zavisnosti od svih termičkih otpornosti koje učestvuju.
Kada se na takvoj strukturi nađe i još koji izvor toplote (više tranzistora na istom hladnjaku) onda situacija postaje veoma složena (pitaj Bracu koliko to može da bude zamršeno jer je eminencija upravo u oblasti termodinamike).
Na primer, nekom telu od metala treba meriti temperaturu. Ni malo nije sve jedno da li je sonda unutar tog tela ili spolja prislonjena, takođe da li su joj dovodne žice debele ili tanke i da li su žice odmah do sonde izložene okolini.
Sve putanje sa kojih toplota može da "curi" ka okolini uneće mernu grešku, a to u nekim slučajevima može biti promašaj od možda pola mernog opsega čak:
-slobodna površina sonde,
-dovodni kablovi
Toplota ne ide putevima koje mi želimo već tamo gde joj je manji otpor.
Ovde ne smemo pomešati babe i žabe:
-Kada se meri Rth hladnjaka, onda se temperatura meri u jezgru hladnjaka, i temeratura okoline mora biti konstanta ili neprestano uneta u kalkulaciju, izvor toplote mora biti konstanta ili neprestano biti unet u kalkulaciju.
-Kada se meri Rth kućišta poluprovodnika, zbirno sa pastom i izolacijom prema hladnjaku, onda se temperatura meri na peleti, i temperatura hladnjaka mora biti konstanta ili neprestano uneta u kalkulaciju.
Rth hladnjaka za takvo merenje bi valjalo da bude << od Rth koji se meri.
Tu su već u maksimalnoj prednosti vodeni hladnjaci jer su veoma kompaktni za ogromne snage i može se računati da obična "česmovača" ima prilično konstantnu temperaturu u nekom ne predugom periodu.
Kada se na njima pametno zabuši kanal za vodu, može se računati na dosta konstantnu temperaturu na celoj površini takvog hladnjaka.
To bi otprilike bilo to.
Pozz
, hvala ti..