DIY Electronic projects

Full Version: PRORACUN KLASICNIH EI TRANSFORMATORA
You're currently viewing a stripped down version of our content. View the full version with proper formatting.
Pages: 1 2 3
Imate li neki dobro odradjen pouzdan i ne preterano komplikovan proracun EI transformatora?<br>Ja cu Vam predstaviti jedno uputstvo koje je sastavio jedan moj prijatelj fizicar koje je kao i on poprilicno detaljno slozeno i mislim pomalo preterano. Voleo bi da ako se ko od vas razume u ovu oblast to pogleda i malo prokomentarise.<br>Na opstu radost i veselje naravno!
<p>Slavenko čovjek napisa na komšijskom forumu tekst koji je grijeh ne prepisati a nepoželjno kopirati pa ću navesti i link prema temi;</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;<a data-ipb='nomediaparse' href='http://arhiva.elitesecurity.org/t152555-Izrada-transformatora'>http://arhiva.elitesecurity.org/t152555-Izrada-transformatora</a></p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Tekst:</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>&nbsp;</p>
<div><strong>"Postoji mnogo tipova transformatora i klasifikuju se na mnogo načina. Postoje visokonaponski, niskonaponski, visokofrekventni, niskofrekventni, energetski, oni koji se koriste za varenje, punktovanje i mnogo drugih ali svi zajedno imaju tu karakteristiku da konvertuju jedan naponski ili strujni nivo u drugi koji nam je potreban. Isto tako postoji zaista jako puno različitih tipova jezgra koja se koriste u transformatorima ali svakako najčešća u primjeni su jezgra tipa EI i torusna mada u poslednjih 15-ak godina i feritna koja značajno smanjuju dimenzije transformatora, njihovu težinu i drastično smanjuju broj namotaja ali zato zahtijevaju korišćenje elektronike.</strong></div>
<div><strong>Ja ću ovdje da se fokusiram na transformatore koji imaju jezgro oblika EI limova, što znači da su im jezgra sastavljena od limova oblika slova E i limova oblika slova I. Takođe, radi jednostavnosti proračuna pretpostavit ćemo da : ga koristiš na klasičnom mrežnom napajanju frekvencije 50 Hz , da je indukcija B= 1 T, da je kvadratnog ili približno kvadratnog oblika, da je gustina struje u namotajima transformatora J=2.5 A/mm i da zanemarimo sve gubitke koji su realni i neizbiježni ali za snage transformatora recimo do 1 KW zanemarljivi.</strong></div>
<div><strong>To znači da formule koje će kasnije biti korišćene ne važe za napajanje primara čija je frekvencija različita od 50 Hz što je najkritičniji uslov od svih koje sam pobrojao. Da napomenem i ostale uslove: kada sam rekao indukcija B= 1 T , to ne mora da te zbunjuje iz prostog razloga što uglavnom ( 99.9 % ) jezgara koja se koriste su za indukcije jednake ili veće od 1 Tesle. Ako su za indukcije veće od 1 Tesle to znači da mogu da se koriste za snage veće od one koja bi se dobila ovim proračunom što za amaterske primjene nije od nekog posebnog značaja. Što se tiče podatka za gustinu struje od J=2.5 A/mm to je uzeto kao neka optimalna vrijednost koja omogućava da se namotaji ne bi grijali dok transformator bude radio, inače koriste se i veće gustine struje što zavisi od toga koji tip hlađenja transformatora je primijenjen ( uglavnom se koriste uljna i vazdušna hlađenja ).</strong></div>
<div><strong>Postavio si i pitanje da li se koriste neka hemijska sredstva ? Koristi se specijalni lak za lakiranje namotaja kako bi dobili mehaničku čvrstoću i kako bi se povećao probojni napon između svakog od slojeva koji su namotani ali za amaterske svrhe to nije nešto što je neophodno, znači u ovom slučaju to ne treba da koristiš.</strong></div>
<div><strong>Sada ćemo da se fokusiramo na to kako se jezgro transformatora rastavlja! Već sam ti na početku rekao da ćemo koristiti transformator sa EI limovima.</strong></div>
<div><strong>Kako ga rastaviti ? Svakako jedna od težih operacija da tako kažem pri premotavanju transformatora je rastavljanje njegovog jezgra iz prostog razloga što to jezgro može da bude vareno: takvo jezgro ti kao početnik ni slučajno ne kupuj da ti se transformator ne bi smučio odmah na početku, može da bude lakirano jezgro zajedno sa namotajima ili jednostavno da bude slijepljeno zbog njegovog pregrijavanja tokom vremena kada je radio. Najbolji slučaj je da se rastavlja bez problema što je i vrlo rijetka pojava.</strong></div>
<div><strong>Dakle najveći problem je rastaviti par prvih limova jezgra , posle već ide lakše.</strong></div>
<div><strong>Prvo što treba uraditi je da se skine lim preko koga se transformator ušrafljuje odnosno fiksira na neku podlogu gdje radi ( neki transformatori ga nemaju pa ako ga nema ni tvoj trafo onda slijedi sledeći korak a to je da izvadiš prvi I oblik lima koji ti je dostupan ( ako je slijepljen onda ga malo rastaviš nožem ) , pa onda dolazi lim oblika slova E koji je malo teži za izvući. Da bi ga oslobodio pokušaj i njega da rastaviš nožem tako da se odlijepi pa onda probaj da ga izbiješ ili izvučeš na drugu stranu uz pomoć kliješta ili kombinerki po cijenu i da ga oštetiš.( Ovo ti kažem jer ćeš vjerovatno oštetiti nekoliko limova koji se kasnije neće moći vratiti na njihovo mjesto s obzirom da si početnik ) ali to na početku tvoje karijere nije od tolike važnosti jer ćeš vremenom ako se budeš time bavio sigurno pronaći tebi najbolju metodu za rastavljanje ( Posledica uništavanja par limova će biti manja snaga transformatora jer se smanjila površina jezgra koju čine ti limovi ). Zatim ponovo vadiš lim I oblika pa onda E oblika sve dok jezgro ne bude kompletno rastureno. Vrlo je važno da ne oštetiš kalem na kome su namotani namotaji transformatora kako bi ga mogao ponovo iskoristiti kada budeš ti namotavao transformator. Skini svu žicu sa kalema što je namotana i nemoj da je koristiš za ponovno motanje jer je vjerovatno neupotrebljiva za ponovno motanje s pretpostavkom da je već dovoljno stara i da je lak sa žice ispucao prilikom odmotavanja. ( Zašto rizikovati da se ponovo premotava, ako postoji sumnja da je oštećena ).</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ono što trebaš da znaš je da svaki transformator ima barem jedan primar i barem jedan sekundar.</strong></div>
<div><strong>Ako ćemo ga koristiti samo na napajanju od 220 V onda ćemo naravno napraviti samo jedan primar za taj napon. Češći slučaj je da imamo više sekundara u zavisnosti od toga koliko različitih napona trebamo na izlazu transformatora , odnosno na njegovom sekundaru.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada sa teorije prelazimo na konkretno izračunavanje nama potrebnih podataka odnosno parametara koji su tebi potrebni .Ono što znamo na početku odnosno prije premotavanja transformatora je sledeće:</strong></div>
<div><strong>Up- Napon na primaru transformatora u Voltima</strong></div>
<div><strong>Us- Napon na sekundaru transformatora u Voltima</strong></div>
<div><strong>P – Njegovu snagu</strong></div>
<div><strong>Dimenzije jezgra koje su nam potrebne da bi izračunali snagu transformatora su prikazane na sl.3. To su dužine a i b koje se mjere u Cm.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Površinu jezgre transformatora ćemo označiti sa S i izračunati kada izmjerimo dimenzije a i b ( Cm ) sa Sl. 3. Dakle površina jezgra trafoa je:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>1. S= ab ( Cm )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Snaga transformatora P ( W ) se izračunava kao :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>2. P = S X S = S ( W ) , Izražava se u Watima</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada treba da izračunamo koliko navojaka n treba da namotamo da bi smo dobili napon od 1 V. To se radi na sledeće način :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>3. n= 45/ S ( navoja/voltu ) ,</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Treba da kažem da je ovdje broj 45 konstanta koja važi za pretpostavke koje sam gore naveo odnosno da je frekvencija napajanja 50 Hz i indukcija 1 T.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada računamo koliko namotaja trebamo na primaru transformatora - Np. Znamo da primar priključujemo na 220 V dakle da bi smo izračunali koliko namotaja ćemo imati na primaru koristimo se sledećom formulom:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>4. Np=n X Up = n X 220 ( namotaja na primaru )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Za broj namotaja na sekundaru koristimo se analogijom. Ako nam je potrebno 12 V na sekundaru onda broj namotaja sekundara Ns izračunavamo kao :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>5. Ns = n X Us = n X 12 ( namotaja na sekundaru )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle sada smo dobili podatke koliko namotaja traba na primaru i sekundaru i ono što nam je još ostalo je da izračunemo debljinu žice primarnog Dp i sekunkdarnog namotaja Ds. Da bi smo to znali treba prvo da izračunamo kolika će biti struja primara Ip a kolika struja sekundara Is.&nbsp;</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Snaga bilo čega u elektrotehnici je definisana kao:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>6. P = U I ( W )&nbsp;</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>što nam daje mogućnost izračunavanja struje ako su nam</strong></div>
<div><strong>poznate ostale dvije veličine. Pretpostavili smo na početku da su gubici&nbsp;</strong></div>
<div><strong>zanemarljivi što ima za posledicu da nam je snaga na sekundaru jednaka&nbsp;</strong></div>
<div><strong>snazi na primaru.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Struja primara se može izračunati kao :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>7.<span> </span>Ip = P/ Up , P je snaga koju smo izračunali na osnovu dimenzija jezgra u formuli br 2. i Up napon na primaru.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Struja koju računamo iz ove formule naravno izražava se u Amperima ( A )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sledeće što radimo je da izračunamo i struju na sekundaru transformatora naravno isto u Amperima ( A ) .</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>8.<span> </span>Is = P/ Us ( A ) , P je snaga koju smo dobili izračunavajući formulom&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Br.2 i Us je napon koji nam treba na sekundaru.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada prelazimo na izračunavanje debljine provodnika odnosno bakarne žice koju ćemo namotavati na primar i na sekundar. Debljinu žice na primaru označit ćemo sa Dp a na sekundaru sa Ds.</strong></div>
<div><strong>Pretpostavili smo da ćemo koristiti gustinu struje J= 2.5 A/mm .</strong></div>
<div><strong>Dakle debljina žice na za primarni namotaj se izračunava kao :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>9.<span> </span>Dp=0,7 √ Ip , ova formula znači da treba da izvadiš kvadratni korijen od struje primara Ip i da ga pomnožiš sa 0,7 i dobijaš debljinu žice u milimetrima.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Debljina žice na sekundaru ( takođe u mm ) se izračunava kao i u prethodnom slučaju samo sada umjesto Ip koristimo struju sekundara tj. Is.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>10.<span> </span> Ds=0,7 √ Is , dakle opet vadiš kvadratni korijen od Is i množiš sa 0,7</strong></div>
<div><strong>i dobiješ debljinu žice sekundara u mm.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Kada si sve ovo izračunao ostaje ti da kupiš ili na neki drugi način dođeš do lakirane bakarne žice i namotaš ovo. Ostaje mi da ti kažem da se koristi isključivo bakarna žica jer ima manji otpor i samim tim manji su gubici a ne aluminijumska žica kako je neko prethodno napisao jer bi u tom slučaju debljina žice bila veća i samim tim bi ti pravilo probleme prilikom namotavanja u smislu da više ne bi imao mjesta za namotavanje.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ako ti je potreban transformator manje snage to znači da ćeš koristiti manje debljine žice i imati veći broj namotaja pa kad budeš motao primar s obzirom da žica može da bude i debljine 0,05 mm pa je preporučljivo da uzmeš jednu deblju izolovanu žicu i da je zalemiš sa onom sa kojom namotavaš da ti se ne bi desilo da ti ta tanka žica posle pukne odnosno da bi napravio priključne izvode koji će biti dovoljno čvrsti kada budeš priključivao trafo na napajanje. Naravno da bi je zalemio prvo treba da skineš lak sa nje a to ćeš uraditi tako što ćeš ga spaliti na plamenu ( što je žica tanja to je spaljivanje kraće ) pa onda fino očistiš onaj dio žice koji je spaljen kako bi ga zalemio da napravi spoj sa onom izolovanom žicom koja će biti izvod primara i još to mjesto gdje si lemio treba da izoluješ.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Što se tiče mjerenja debljine žice koja se koristi za namotavanje transformatora treba još da ti kažem da prije nego izmjeriš debljinu žice treba da spališ lak sa nje jer se u današnje vrijeme lak žica uglavnom lakira dva puta pa bi ti rezultat mjerenja bio pogrešan. Najlakše je otići kod nekoga ko se bavi premotavanjem transformatora ili elektromotora pa kupiti žicu pa nema ni potrebe onda za merenjem njene debljine.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Kada si sve ovo namotao i izvukao izvode primara i sekundara ostaje ti da vratiš limove jezgra a to ćeš uraditi tako da ćeš prvo uklopiti sve limove oblika E ali naizmjenično jedan stavljaš sa jedne a drugi sa druge strane pa kad ih sve uklopiš onda samo posle ti ostaje da uklopiš između i limove oblika I i da stegneš jezgro da ne zuji i da probaš transformator. Naravno treba da budeš pažljiv kada uklapaš limove da ne oštetiš žicu koju si upravo namotao. Možda ti se sve ovo čini komplikovano ali kada se malo uhodaš vidjet ćeš da će ići vrlo lagano.</strong></div>
<div><strong>Preporučujem ti da prvo namotaš neki transformator snage 50 – 100 W jer ga je mnogo lakše motati za početnika s obzirom da nema puno namotavanja kao za neki od 1 W koji samo u primaru ima oko 6-9 hiljada namotaja.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Za pitanje u vezi transformatora kupljenog na buvljaku i da li mu treba premotavati primar odgovorit ću ti sutra nadam se, jer stvarno sam se umorio kucajući sve ovo za tebe.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Srećna ti Nova Godina i da nam u ovoj godini namotaš svoj prvi transformator !</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>S poštovanjem , Slavenko ....</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>[Ovu poruku je menjao Slavenko dana 10.01.2006. u 00:11 GMT+1]</strong></div>
<div><strong>[ Slavenko @ 02.01.2006. 23:28 ] @</strong></div>
<div><strong>Uroše evo ti sada odgovor na drugi dio pitanja !</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Naravno možeš da kupiš trafo na buvljaku, ali teško je odgovoriti na pitanje da li možeš da ostaviš primar od tog transformatora a da motaš samo sekundar iz jednog prostog razloga što niko ne može sa sigurnošću da ti odgovori da li je primar motan za 220 V na tom trafou, mada većina njih i jeste ali takođe može biti i kombinacija da postoji više izlaza na primaru tako da tebi kao početniku to predstavlja sigurno problem čak i ako bih ti objasnio kako da pokušaš da provjeriš.</strong></div>
<div><strong>Ako možeš da vjeruješ osobi koja ti prodaje transformator da on ima primar za 220 V to bi bilo najbolje i u tom slučaju bi naravno rastavio jezgro da namotaš samo sekundar. Međutim sada ponovo postoji jedan problemčić a to je da prilikom izrade transformatora u fabrikama oni itekako vode računa o indukciji jer motaju na hiljade trafoa i svaka ušteda u namotavanju je svakako dobrodošla, to znači da ne možeš sa sigurnošću da koristiš formule koje sam ti poslao jer se one odnose na pretpostavku da je indukcija B = 1 T što je je polazni korak za izračunavanje ostalih parametara transformatora. Dakle možda su oni uzeli stvarnu vrijednost indukcije recimo B=1.2 T pa njihov i tvoj proračun neće da se slažu, ali ima rješenje i za to :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle ako ne premotavaš, tj vjeruješ onome ko ti ga je prodao da je primar namotan za 220 V onda prije ikakvog rasturanja transformatora treba da izmjeriš instrumentom napona na sekundaru transformatora kada je on priključen na 220 V i taj podatak da zapišeš na papir kao Us.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Us- Napon na sekundaru (kada si trafo priključio na napajanje )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada znaš koliki ti je napon Us i onda dolazi faza rasturanja jezgra transformatora prema uputstvu koje sam ti dao u prvom dijelu.</strong></div>
<div><strong>Da ne zaboravim da kažem da je kod nekih transformatora prvo namotan sekundar pa tek onda primar, ako je to slučaj kod tvog trafoa onda moraš da skineš sve namotaje jer ne možeš premotavati sekundar a da ne razmontiraš primar a posle toga se ne preporučuje namotavanje sa starom odmotanom žicom.</strong></div>
<div><strong>Ako se pitaš kako da to prepoznaš prilikom kupovine transformatora odgovor je : na trafou imaš tanku i debelu žicu. Ako je deblja žica poslednja namotana, to pogledaj sa strane transformatora onda je sekundar motan posle primara a to znači da primar ne treba odmotavati, ako je motan za 220 V.</strong></div>
<div><strong>( Ne želim da te zbunim ali je važno da znaš da ako je kod transformatora Us manji od Up onda transformator smanjuje napon te ima veću struju na sekundaru i samim tim deblju žicu i obrnuto za transformatore kojima je Up manji od Us )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>E sada kada si rasturio jezgro odmotavaš žicu od sekundara tj. onu deblju i brojiš koliko namotaja ima i taj podatak zapiši na papiru kao Ns.&nbsp;</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada ti ostaje da izračunaš broj namotaja po voltu na sledeći način :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle već si zapisao vrijednosti za Us i Ns pa onda broj namotaja po voltu n izračunavaš kao :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>11. n = Ns/Us pa kad si ovo izračunao zapiši na papir vrijednost za n</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada ti ostaje da izračunaš koliko namotaja treba da namotaš da bi dobio napon koji je tebi potreban a to ćeš uraditi na sledeći način :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>12. Ns1 =n X Us1 gdje je:</strong></div>
<div><strong>Ns1 – novi broj namotaja za tvoj sekundar koji ćeš dobiti kada izračunaš gornju</strong></div>
<div><strong>Formulu br. 12.</strong></div>
<div><strong>Us1 – to je novi napon na sekundaru ( njega znaš, odnosno znaš koliki ti je napon&nbsp;</strong></div>
<div><strong>potreban)&nbsp;</strong></div>
<div><strong>n – predstavlja broj namotaja po voltu i njega si izračunao u formuli br. 11 ,dakle</strong></div>
<div><strong>isti taj broj treba da uneseš i u formulu br. 12 da bih dobio rezultat za Ns1&nbsp;</strong></div>
<div><strong>odnosno novi broj namotaja za sekundar.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ostaje ti da sada namotaš novi sekundar i da spakuješ jezgro, da ga stegneš odnosno učvrstiš i trafo je spreman za rad.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Slijedi primjer praktičnog izračunavanja za neki izmišljeni transformator kome ćemo ostaviti primar i premotati samo sekundar. Neka ovaj transformator ima na sekundaru napon Us = 12 V i neka smo pri odmotavanju sekundara izbrojali&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Ns = 54 namotaja.&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Dakle imamo podatke za :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Us=12 V</strong></div>
<div><strong>Ns = 54 Namotaja</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada izračunavamo koliko namotaja po voltu ima ovaj trafo, dakle :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>n = Ns/Us = 54/12 = 4,5 ( namotaja/ voltu )&nbsp;</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ovaj podatak nam zapravo govori koliko mi to namotaja trebamo namotati da bi smo dobili 1 V.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada kada znamo ove podatke recimo da nam je sada potreban napon na sekundaru od Us1= 6 V i da je to bio razlog premotavanja sekundara.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Onda nam ostaje da pomoću formule br. 12 , izračunamo novi broj namotaja na sekundaru Ns1 na sledeći način :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ns1 = n X Us1 = 4,5 X 6 = 27 namotaja</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle dobili smo rezultat da nam je prilikom premotavanja sekundara sa napona od Us =12 V na novi napon Us1 = 6 V potrebno namotati 27 namotaja, kao što vidiš duplo manje jer je i novi napon koji nam je potreban duplo manji.</strong></div>
<div><strong>Ako prilikom izračunavanja dobiješ da trebaš namotati npr. 29,4 namotaja onda naravno zaokružuješ rezultat na približnu vrijednost u ovom slučaju 29 namotaja.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>E sada da izračunam praktično i podatke za trafo koji ti je potreban :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Rekao si da ti treba trafo 9V/2A.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle od početnih podataka imamo :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Us = 9 V</strong></div>
<div><strong>Is = 2 A</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Odavde formulom br. 6 iz prvog dijela imamo jednačinu da je :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>P = UI , odakle možemo izračunati snagu transformatora koji ti je potreban dakle:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>P = 9 X 2 = 18 W</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada kad imamo snagu možemo izračunati i površinu jezgra koje ti je potrebno pomoću formule br. 2 iz prvog dijela a to je :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>P = S X S = S odakle slijedi da je:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>S = √P Dakle, površina jezgra u cm je kvadratni korijen od snage P pa slijedi :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>S = √P = √18 = 4,25 mm</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Odavde se može izračunati koje su to dimenzije a i b iz formule br.1</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Pisali smo S = ab, ali smo rekli u pretpostavkama da jezgro treba da bude kvadratnog oblika ili približno pa to znači da su dužine a i b jednake tj. a=b i odatle sada možemo pisati formulu br.1 kao :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>S = ab = aa = a odakle sada možemo izračunati širinu srednjeg stuba lima oblika E , odnosno debljinu jezgra pa slijedi iz prethodne formule da je :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>a = √S = √4,25 = 2,06 cm</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle dimenzije limova a i b bi trebale da budu oko 2 cm. Naravno da ćeš rijetko kada moći da pronađeš jezgro koje ima dimenzije a i b onakve kakve si izračunao , u našem slušaju 2,06 cm ali se treba potruditi naći nešto približno tako kao npr:&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Našao si jezgro gdje je a = 2 cm i recimo da je to standard onda ti ostaje da prilagodiš širinu jezgra b ali tako da kad pomnožiš ova dva broja dobiješ presjek koji smo izračunali.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle neka je:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>a = 2 cm&nbsp;</strong></div>
<div><strong>b= 2,125 cm ili približno.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Onda slijedi da izračunamo broj namotaja po voltu pomoću formule br 3</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>n = 45 / S = 45 / 4,25 =10,58 ( nav/V )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada možemo izračunati i koliko nam namotaja treba na primaru Np i sekundaru Ns , pomoću formula br. 4 i 5.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Np = n X Up = 10,58 X 220 = 2327,6 ≈ 2328 namotaja za primar</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ns = n X Us = 10,58 X 9 = 95,22 ≈ 95 namotaja za sekundar</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada nam trebaju struje primara Ip i sekundara Is da bi smo izračunali debljinu bakarne lak-žice kojom ćemo namotavati primar i sekundar .</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Struju Is već znamo jer si tražio da bude 2 A ( ako je nepoznata računa se iz formule br.8 ) dakle treba da izračunamo samo struju primara Ip koja se računa po formuli br.7 kao :</strong></div>
<div><strong>Ip = P/Up , P je snaga transformatora a Up napon primara Up = 220 V</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ip = P/Up =18/220 = 0,081 ( A )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Sada kada znamo Is i Ip možemo da izračunamo koja je debljina lak žice za primar Dp i sekundar Ds preko formula br. 9 i 10. Dakle :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ds = 0,7√Is = 0,7 √2 = 0,7 X 1,41 =0,987 mm ≈ 1 mm debljine, i za primar :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dp = 0,7√Ip = 0,7√0,081 = 0,7 X 0,285 = 0.1995 ≈0,2 mm debljine.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle da rezimiramo : Da bi namotao transformator 9V/2A trebaju ti :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dimenzije jezgra a = 2 cm , b = 2,125 i da namotaš na :</strong></div>
<div><strong>Primaru 2328 namotaja bakarnom lak-žicom debljine 0,2 mm i na&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Sekundaru 95 namotaja bakarnom lak-žicom debljine 1 mm i da sve limove vratiš na mjesto kako sam opisao u prvom dijelu i dobio si transformator koji si tražio.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Naravno pošto si početnik nemoj misliti da nećeš imati problema sa proračunavanjem jer sve zavisi od kojih polaznih podataka krećeš i treba da izabereš jezgro veličine koje je dostupno. Ako ti bilo šta bude pravilo problem imaš moj E-mail i javi se pa ćemo da ga riješimo ili se javi na formumu, svejedno.</strong></div>
<div><strong>Ima još zaista puno stvari koje treba znati o transformatorima ali ako budem imao vremena svakako ću to napisati možda u jednom od mojih sledećih javljanja. Nadam se da shvataš koliko vremena je potrebno da se sve ovo napiše a jedino to je razlog ako ne nastavim jer sam se sada posvetio programiranju i još boljem poznavanju paketa Office. ( Učenju nema kraja, taman kada pomisilš, sve si naučio naiđeš na nešto novo i neočekivano ).</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Puno te pozdravljam u nadi da ćeš uskoro namotati transformator !</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>PS: Dobro da sam se sjetio da te pitam, da li ćeš koristiti naizmjenično napajanje ili ti treba jednosmijerno. Ako ti treba jednosmijerno onda postoji još jedna korekcija pošto jednosmijerna vrijednost usmjerenog napona odnosno struje nije ista kao naizmjenična zbog elektrolitskih-og kondenzatora koji se koristi za peglanje signala ?</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>S obzirom da je objavljena relativno velika količina teksta koga sam ja nekoliko puta pregledao i otklonio greške koje sam primjetio bit ću zahvalan svakome ko pronađe neku koju sam možda propustio.&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Unaprijed zahvalan , Slavenko !Evo , i treći dio vezan za transformatore i posle ovoga slijedi pauza ne znam koliko duga jer ne zavisi od mene !</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Da nepomenem da sam nešto vrlo važno zaboravio u prva dva dijela izlaganja. Naime, dok sam opisivao izradu transformatora zaboravio sam naglasiti jednu vrlo važnu stavku a to je:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Kada se premotava ili namotava transformator vrlo je važno da primar i sekundar budu fizički razdvojeni a to znači :</strong></div>
<div><strong>Da posle namotavanja primara “ obavezno “ treba da se postavi jedan sloj izolacije preko primara kako bi se u slučaju korišćenja loše lak – žice spriječio proboj napona sa primara na sekundar odnosno pojave da se na sekundaru ne pojavi 220 V ili u slučaju pregorijevanja transformatora. Ta izolacija može da bude od papira zvanog prešpan ( ili nekog drugog koji se koristi u ove svrhe ) ili za manje transformatore može se iskoristiti i papirna traka tipa TESSA ili nešto slično , dakle dovoljno je obmotati kalem posle namotavanja primara jednom ili više puta zavisno od debljine izolacije ili papirne trake ( Pravilo je da to radimo sve dok se primarni namotaj vidi ).</strong></div>
<div><strong>Takođe treba voditi računa da se namotaji koji se namotavaju ne ukrštaju jer će te na taj način sačuvati mjesta da namotate i sekundar.</strong></div>
<div><strong>Pravilno namotavanje podrazumijeva motanje namotaja do namotaja i zategnuti žicu kada to radite, tako će te obezbijediti mjesta i za preostale namotaje.</strong></div>
<div><strong>Rekao sam da ću da pokušam da napišem još stvari vezanih za premotavanje transformatora pa se nadam da ću u narednih možda dva mjeseca ili manje zavisno od moga raspoloživog vremena i u zavisnosti od interesovanja vezanog za ovu temu pokazati postupno od kojih jednačina se kreće i kako se izvode sve ove dobijene formule koje sam ranije napisao, tako da će svi oni koje to interesuje imati formule kojima se u obzir uzima i indukcija , frekvencija, fluks i ostale stavke koje su pretpostavljene ili zanemarene u prva dva teksta.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Možda bih sada, pošto imam dovoljno vremena mogao da pokažem kako se dolazi do formule za izračunavanje debljine žice koja je pokazana u prethodna dva teksta.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ne znam da li znate, možda je interesantno napisati i to da je sa stanovišta izračunavanja podataka za transformatore ili elektro-motore vezano za debljinu žice bitnija veličina presjek provovodnika nego njegova debljina.</strong></div>
<div><strong>Zašto ?</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ako namotavate transformator i potrebna vam je lak – žica recimo debljine 0,7 mm i vi je nemate ali imate debljinu žice od 0,35 mm pa vam se nekao logično nameće rješenje da možete iskoristiti dva puta 0,35 mm da bi ste dobili 0,7 mm, odnosno da uduplate žice od 0,35 mm da bi ste eliminisali nedostatak žice debljine 0,7. Ako, mislite da ste u pravu grdno se varate.</strong></div>
<div><strong>Trebate preko formule za izračunavanje površine provodnika da izračunate koju površinu ima provodnik debljine 0,7 mm ( 0,38465 mm, ako sam dobro izračunao ) pa onda da izračunate i površine ostalih provodnika koje imate pa na osnovu toga tražita da zbirom površina dobijete 0,38465 mm i tek onda imate istu gustinu struje kao da koristite jedan provodnik debljine 0,7 mm.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Kao što sam i obećao sada ću da pokažem kako se dolazi do formule za izračunavanje debljine žice koja je pokazana u prethodna dva moja odgovora :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Prilikom izvođenja polaznih formula za bilo šta postoje neke pretpostavke pa je jedna i ovdje pretpostavljena a to je da je gustina struje J = 2,5 A/mm. To je ujedno i jedina pretpostavka od koje se polazi da bi se izvela formula za debljinu provodnika.&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Zašto je uzeto baš da je gustina struje J = 2,5 A/mm ? Može li biti veća ili manja ?</strong></div>
<div><strong>Odgovor je sledeći :</strong></div>
<div><strong>Za neke stvari postoje eksperimenti i probanje ili isprobavanje. Naime ustanovljeno je da je najoptimalnije rješenje upravo to da se usvoji gustina od 2,5 mm za provodnike koji imaju takozvano vazdušno hlađenje. Gustina struje praktično može da bude i malo veća ali je posledica grijanje provodnika, što je gustina veća grijanje provodnika je veće i samim tim veći dio energije se pretvara u toplotu koja svakako nije poželjna, pa je to i bio razlog usvajanja vrednosti od J=2,5 A/mm. Šta ako uzmemo manju gustinu ? Onda nećemo štedjeti na materijalu i onda bi sobzirom na ovu pretpostavku trebali izračunavati da li će žica moći stati na kalem transformatora pošto će imati veću debljinu i naravno ako je to od značaja induktivnost će biti neznatno drugačija ( Poslednja stavka je bitna kod VF transformatora ili transformatora koji rade u kombinaciji sa elektronikom, impulsni transformatori ).</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Da ne širim temu da krenemo konkretno na formule:</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Polazimo od gustine struje :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>13. J = 2,5 A/mm</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Površina provodnika ( ako je kružnog presjeka ) je :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>14. S = rx Pi , Pi = 3,14 : r – poluprečnik kruga ( provodnika )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Gustina struje J po definiciji je količnik struje I i površine provodnika pa onda možemo pisati :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>15.<span> </span> J = I / S</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Za one koji premotavaju trafoe ili slične stvari je bitan podatak debljina provodnika d, odnosno njegov prečnik a ne poluprečnik jer mikrometrom mjerimo debljinu ili prečnik provodnika i iz tog razloga moramo da poluprečnik r izrazimo preko prečnika kruga, odnosno provodika.</strong></div>
<div><strong>Dakle , poluprečnik r je duplo kraći od prečnika tj :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>16.<span> </span>r = d/2</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ako sada unesemo jednačinu 16 u jednačinu 15 dobijamo posle manjeg sređivanja sledeći izraz :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>17. J = 4 x I / d x Pi</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Iz jednačine 17 možemo da izračunamo d , odnosno debljinu provodnika na sledeći način :</strong></div>
<div><strong>Napomena : ( Zbog toga što ne znam u Wordu napisati dovoljno veliki znak za kvadratni korijen da bi sve stalo ispod njega , ne znam zapravo je li to moguće , umjesto znaka za njega koristit ću na dalje izraz Sqr ). Bio bih zahvalan nekome ko bi mi pružio tu informaciju ! ( Znam za manji znak kv. Korijena iz tabele simbola ) !</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>18.<span> </span>d = Sqr ( 4 x I / J x Pi )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Pa ako sada u jednačini 18 unesemo vrijednosti za Pi = 3,14 i J=2,5 A/mm i izračunamo šta se može izračunati ( dakle sve osim I ) dolazimo do sledećeg izraza :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>19.<span> </span>d = Sqr ( 0,5 x I )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Kvadratni korijen od 0,5 je 0,7 pa onda ako to izvlačimo ispred korijena će izgledati kao u sledećoj formuli :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>20.<span> </span>d = 0,7√I - Što je izraz za izračunavanje debljine provodnika koji&nbsp;</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>se koristi u praksi a i ja sam ga napisao u prethodna dva odgovora.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Da nepomenem da je još jedan izraz čest u korišćenju a izveden je takođe iz formule 19. na sledeći način :&nbsp;</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>O,5 koje se nalazi ispod korijena u formuli 19 se može napisati kao 1/2 pa odatle i malo drugačiji izgled formule 21. koji je identičan sa formulom 19 i samo je malo drugačije oblikovan :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Dakle :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>21.<span> </span>d = Sqr ( I / 2 )</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Imam još malo vremena pa ću dodati i sledeće :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Kroz literaturu sam sretao i sledeće po meni gluposti a iskusniji posjetioci ovog sajta bi mogli da daju svoje mišljenje o tome :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Naime kažu : Ako premotavate transformator onda morate da uzmete u obzir i gubitke ( Ne znam, što bi to uopšte razmatrali sa trafoima snage koje motaju obični smrtnici ).&nbsp;</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Pa onda se uvodi korekcija tako da na izlazu sekundara dobijeni broj namotaja množe sa 1,1 da bi kao pokrili te gubitke. Meni ovo izgleda glupo jer se na taj način dobija uvećan napon na sekundaru za 1,1 , pogotovo ako motate sekundar za malo veći napon.</strong></div>
<div><strong>Pitam se šta su dobili sa ovim ( osim većeg Us ) i da li su ikada praktično motali trafo i da li znaju kako da izmjere snagu sekundara ako ga ne mogu predvidjeti proračunom ( tj. ako nemaju dovoljno podataka o parametrima jezgra ).</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Ja nisam energetičar ali sam svakako učio elektrotehniku kao i svaki elektroničar , pa sam mišljenja da ako već hoće da uzmu u obzir i sve ukupne gubitke onda bi prvo trebali da znaju koja snaga im je potrebna na sekundaru pa bi onda snaga primara u stvari bila snaga sekundara uvećana za snagu gubitaka i naravno sve to još malo uvećano da trafo ne bi bio opterećen baš 100 %.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Još jednom , volio bih kada bi se neko javio da , da svoj komentar oko korekcije gubitaka na način sa korekcijom ( x 1.1 ) i na način na koji ja mislim da bi to trebalo uraditi.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>I naravno da ne zaboravim i osnovne jednačine transformacije :</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>22.<span> </span>Up : Us = Np : Ns</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>23.<span> </span>Ip : Is = Ns : Np</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>I naravno malo o tehnici namotavanja !</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Trafo može da se mota ručno ili preko motalice. Ako se planirate baviti time ili vam često trebaju trafoi sa nekim vanstandardnim naponima ili jednostavno ako vam se to dopadne svakako da bi ste trebali da planirate pravljenje motalice, na čiju osovonu se stegne kalem na koji namotavate i naravno dodate neki elektromotor sa regulacijom okretanja i povežete ga na neki način sa osovinom motalice ( zavisno od ideje ) , pa još i neki brojač – mahanički ili digitalni sa brojanjem naprijed – nazad svakako da će vam se motanje trafoa dopasti , naravno samo pod uslovom da ste sačuvali kalem gdje namotavate od oštećenja , inače pravljenje novog kalema bar meni je dovoljno odbojno da odustanem od namotavanja.&nbsp;</strong></div>
<div><strong>Dok sam bio zaluđen ovim stvarima , sebi sam napravio dvije motalice: manju za transformatore do nekih 20 W koja je namotavala maksimalnom brzinom od oko 100 namotaja u sekundi i na koju sam svojevremeno bio ponosan i koja ima pogon manjim elektromotorom naravno sa regulacijom brzine i digitalnim brojačem koji broji napred – nazad i koji mi je usput rečeno pravio veliki problem dok praktično nisam našao rješenje kako da dam brojaču do znanja kada da broji unaprijed a kada u nazad , odnosno kada se odmotava i kada se namotava. Rješenje je bilo jednostavno ( kada sam saznao ) samo je trebalo naći nekoga ko je to znao, a ja sam to saznao preko jednog meni veoma dragog prijatelja dipl. Ing Elektronike Dragana Dimitrijevića koji je radio u Ei u Nišu i kome sam se obraćao kada god je to bilo potrebno i za bilo koju informaciju. I naravno kada sam to već pomenuo onda želim i da mu se zahvalim i na ovaj način što nikada nije ništa krio barem ne od mene ali me je ponekad pustio da razmišljam ne bi li našao rješenje.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>I na kraju moram priznati da sam poslednji trafo namotao prije možda nešto više od 5 godina , ali ću uskoro malo da se podsjetim, trebat će mi dva komada.</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div><strong>Toliko do sledećeg javljanja pozdrav ! A možda bi neko od kolega mogao i da nastavi ! "</strong></div>
<div>&nbsp;</div>
<div>Program koji to dobro računa po ovome kako je Slavenko napisao,ali nisam probao praktično. Pitanje je staje li žica u kalemsko tijelo - probaću i objaviti ovde ako neko ne proba prije mene:</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>[attachment=4528TongueroracunTransformatora.zip]</div>
Jooooooj! Taj tvoj jaran je odprilike kao ovaj moj profesor!<br>Trebao bih da uzmem godisnji odmor da sve ovo procitam prevedem i svarim na Vladanovski jezik.<br>No dobro mala sala pogledacu ovo a i postavicu ja moj proracun pa da vidimo na cemu smo.<br><br>Konkretan povod ove teme je pokretanje gradnje pojacala za koji cu namotati transformator a mislio sam da bi bilo lepo napraviti i jednu kolekciju uradjenih proverenih proracuna raznih tyransformatora za razne namene kao sto su pojacala punajci pretvarace starteri razni aparati itd.
<p>Nije ovo tako komplikovano kako izgleda vjeruj mi-kad sam ja skontao svako će. Mogu reći da se proračun dobro slagao sa jednim iskrinim EI transformatorom kojeg sam premotavao,izmjereni i izračunati broj volt-navojaka bio je jako jako sličan.</p>
Ma niko nij ni rekao da jeste samo je mnogo teksta a mene mrzi da citam! proracun je ok samo za razliku ja dodajem tih 1.1 za gubitke i zato mi se javlja nesto malo povecan napon od projektovanog. Nikako da nakacim moj racun lose ispada kada prebacim iz wordu u txt ako nista nakacicu word dokument.
<p>Evo mog kompletnog toka proracuna. Voleo bih da pogledate i ocenite kako vam se cini. Na kraju je odradjen jedan univerzalan list sa tokom proracuna koji moze da se odstampa kao obrazac za izradu proracuna.<br>
Ukoliko Vam se ovo dopada objavicu kompletan rad sa tablicama za zicu trafo limove a i primere transformatora. Sve ovo je trebalo da se odstampa i ukorici kao jedna mala knjizica za transformatore sa mogucnoscu da se novi proracuni naknadno dodaju.<br><br>
&nbsp;</p>
<p>Sve zajedno</p>

h&feature=endscreen&NR=1

<p>Valja li pravt trafo limove od ong farbanog lima za pokrivanje (0.40mm)??</p>
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Makso" data-cid="10562" data-time="1381861432">
<div>
<p>Valja li pravt trafo limove od ong farbanog lima za pokrivanje (0.40mm)??</p>
</div>
</blockquote>
<p>&nbsp;</p>
<p>ne.</p>
<p>Zbog čega, i od kojeg se može pravt?</p>
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Makso" data-cid="10565" data-time="1381863915">
<div>
<p>Zbog čega, i od kojeg se može pravt?</p>
</div>
</blockquote>
<p>Zasto bi se mucio praveci trafo, kad imas na internetu da kupis jeftino, transformatore ogrovnih snaga?!</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Imas vise opcija, kupis trafo, pa ga premotas na zeljeni napon kod majstora za premotavanje motora.</p>
<p>Ja sam tako uradio kupio trafo 1kw preko oglasa za 10e i jos 10e dao coveku koji mi je namotao 2 sekundara, zicu 3mm.</p>
<p>Napaja mi B500 od Mileta, sa tako debelom zicom ne pada nimalo napon. Cak mi se trafo greje samo kad je potenciometar na minimumu. Smile</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Takodje skoro sam video u oglasima covek prodaje torus 4 sekundara po 40V, snage 1,5Kw za oko 50e. Puni su oglasi torusa i trafoa...</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Mozes i da pravis SMPS, ovde ima sema koliko hoces. Kad je Samukiju uspelo, uspece i tebi. Smile</p>
<p>Ovo sam kupio pre skoro godinu dana preko oglasa.</p>
<p>Prodao mi covek iz Beograda za 45e.</p>
<p>Kutija od aluminijuma, bocne stranice hladnjaci celom duzinom, unutra torus 500W/2x40V, 2 kond. 55.000mF/70V i grec 25A.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Zasto bi onda pravio trafo od limova, da to bude tesko ko cudo i da mucis?</p>
<p>Samo prevrni oglase. Smile</p>
<p>Koji bi bilo dobro premotat za Legend StageMaster</p>
<p>1)&nbsp;<a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.pik.ba/artikal/6877804/transformator-trafo/'>http://www.pik.ba/artikal/6877804/transformator-trafo/</a></p>
<p>2)&nbsp;<a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.pik.ba/artikal/6877877/transformator-trafo/'>http://www.pik.ba/artikal/6877877/transformator-trafo/</a></p>
<p>??</p>
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Makso" data-cid="10580" data-time="1381934099">
<div>
<p>Koji bi bilo dobro premotat za Legend StageMaster</p>
<p>1)&nbsp;<a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.pik.ba/artikal/6877804/transformator-trafo/'>http://www.pik.ba/artikal/6877804/transformator-trafo/</a></p>
<p>2)&nbsp;<a data-ipb='nomediaparse' href='http://www.pik.ba/artikal/6877877/transformator-trafo/'>http://www.pik.ba/artikal/6877877/transformator-trafo/</a></p>
<p>??</p>
</div>
</blockquote>
<p>Broj 2 definitivno!</p>
<p>Limovi su novi, nisu zardjali lakse ce ga majstor rasturiti.</p>
<p>A i vece je snage koliko vidim 800VA, sto je sasvim dovoljno za Legend stereo.</p>
<p>&nbsp;</p>
<p>Vidi sa majstorom koliko moze da stane zice i koje debljine, pa nek stavi 2 sekundara npr.45-50V / 6-10A...</p>
<p>Nek stavi i dodatni sekundar da ima 12V/1A. To je za ventilator i releje.</p>
<p>Ok, i ja sam mislio na taj drugi, em što je jači a i nov je.</p>
<p>A premotavanje &nbsp;sam ja mislio urad tolko znam.</p>
<p>Za sad će biti samo jedan kanal, a za dodatni sekundar možda je bolje stavt 15V jer sam namontiro APEX kontrolu ventilatora, a onda mi je lako spustiti na 12V.</p>
<blockquote class="ipsBlockquote" data-author="Makso" data-cid="10621" data-time="1382011425">
<div>
<p>Ok, i ja sam mislio na taj drugi, em što je jači a i nov je.</p>
<p>A premotavanje &nbsp;sam ja mislio urad tolko znam.</p>
<p>Za sad će biti samo jedan kanal, a za dodatni sekundar možda je bolje stavt 15V jer sam namontiro APEX kontrolu ventilatora, a onda mi je lako spustiti na 12V.</p>
</div>
</blockquote>
<p>Ne sumnjam da znas, ali nikada ne mozes rucno namotati 2-3mmm debelu zicu lepo i pedantno, kao sto to moze majstor na motalici.</p>
<p>Slobodno stavi 15V, ja cak stavljam oko 18V, pa spustim na zeljeni napon preko tranzistora i diode, kao na ovoj semi npr.</p>
[quote name="Makso" post="10621" timestamp="1382011425"]<br><br>
Ok, i ja sam mislio na taj drugi, em što je jači a i nov je.<br>
A premotavanje sam ja mislio urad tolko znam.<br>
Za sad će biti samo jedan kanal, a za dodatni sekundar možda je bolje stavt 15V jer sam namontiro APEX kontrolu ventilatora, a onda mi je lako spustiti na 12V.[/quote] Ja sam mislio uzeti taj trafo , prodaje covjek u Kiseljaku ali sam odustao zbog postarine , težina preko 5kg, pa sam uzeo neispravne atx i poceo praviti napajanja sa ee33 trafoima smps Smile
<p>Pošta je 13KM do 10kg.</p>
<p>To je za mene nekako komplikovano. Smile</p>
Pages: 1 2 3