DIY Electronic projects

Zanimaju me Vaša mišljenja povodom mogućnosti korišćenja pepela (iz toplana) za izgradnju puteva. Koji deo otpada stvarno može da se koristi (jer npr. toplane proizvode više vrsta otpada, i pitanje je kako ga skladište i odvajaju) i kako (ne možemo samo da "prospemo" pepeo negde, mora da se prvo pretvori u neku smesu?), koje tehnologije i standardi moraju da se koriste i poštuju, kako utiče na živi svet, itd...

Ostaviću ovde par referenci iz tehničke specifikacije sa jedne od naših javnih nabavki. 

Hvala na komentarima

Quote:Урадити геомеханички елаборат који треба да укључи геотехничке препоруке за израду насипа од летећег пепела ради димензионисања коловозне конструкције.

У свим карактеристичним фазама израде пројектне документације пројектант је дужан да се консултује и усаглашава решења са одговарајућим службама и надзорима Секретаријата за инвестиције, надлежним предузећима која су власници комуналне инфраструктуре и вршиоцем спољне техничке контроле пројекта.

Quote:Геомеханичка истраживања треба да обухвате теренске истражне радове и лабораторијска испитивања за потребе изградње саобраћајнице као и испитивање подобности пепела добијеног сагоревањем угља из топлане као материјала за израду насипа, постељице и носећег слоја коловозне конструкције предметне саобраћајнице.

Quote:Програмом обухватити следећа лабораторијска испитивања:

Испитивања физичких својстава пепела
Испитивања механичких својстава пепела без и са додатком везива (цемента/креча)
Испитивања механичких својстава мешавина у функцији времена

Напомена: Сви узорци за испитивања механичких својстава се добијају збијањем према стандрадном Прокторовом опиту.

Quote:г) Испитивање пепела са депоније без додатка везива

Узимање узорака пепела са депоније
Одређивање физичких показатеља пепела: гранулометријски састав, стање конзистенције, специфична тежина
Добијање узорака за испитивања механичких карактеристика (стандардни Прокторовм опит)
Одређивање једноаксијалне чврстоће
Одређивање параметара чврстоће директним смицањем
Одређивање параметара деформабилности (едометарски опит) (за узорке неговане 14 дана)
Одређивање CBR вредности 
Одређивање отпорности на мраз (за узорке неговане 14 дана)
За тачке од 4, 5 и 7 испитати својства у функцији времена (после 1 и 14 дана).

Quote:д) Испитивање  пепела са депоније са додатком везива (цемента/креча)

Извести активности од 4) до 8) за пепео са додатком цемента /креча.
Напомена: Пепео са депоније узети са 4 места и правити узорке за испитивања од мешавине.
За свако испитивање радити најмање две пробе, а у случају одступања резултата више од 20% у односу на већу вредност, три пробе.

Општа напомена: сва испитивања радити према важећим СРПС ЕН стандардима.

Quote:4. Хемијска карактеризација пепела

Пројектом је предвидети хемијску карактеризацију пепела са аспекта излуживања тешких метала. Тест излуживања треба да обухвати лабораторијску анализу узорка пепела применом теста излуживања, односно перколације према CEN BT/TF 151 стандарду.
Узорци воде који се добијају након теста излуживања треба да иду на хемијску анализу која подразумева коришћење и примену софистицираних, савремених инструменталних техника као што је HPLC-ICP-MS. Наведена  инструментална техника омогућава мерење тачне, поуздане и ниске концентрације тешких метала у узорцима. Од елемената који се анализирају, предвидети велики обим јер су по свом садржају значајни сви наведени тешки метали: антимон (Sb), арсен (As), бакар (Cu), баријум (Ba), кадмијум (Cd), никл (Ni), олово (Pb), селен (Se), хром (Cr) и цинк (Zn). Поред тешких метала предвидети и анализу следећих јона: сулфата (SO42-) и флуорида (F-).

Програмом обухватити следеће активности:

Узорковање репрезентативног пепела који ће бити уграђен у путну инфраструктуру. Број узорака може бити и до пет у зависности од позиције, локације и типа пепела који треба испитати.
Тест излуживања на репрезентативним узорцима пепела.
Хемијска анализа отпадне воде након теста излуживања, применом HPLC-ICP-MS инструменталне технике.
Оцена карактеристика пепела и потреба за модификацијом уз одговарајући стабилизатор.
Програмом обухватити и препоруке за:

- експлоатацију,
- могућност уградње у путну инфраструктуру, уз поштовање еколошких аспеката,
- безбедну примену са аспекта утицаја на животну средину и
-будућу примену пепела.

Quote:5. Студија о процени утицаја на животну средину
Студијом је потребно сагледати постојеће стање животне средине на предметној локацији и потенцијалне и значајне утицаје изградње и експлоатације предметне саобраћајнице, односно уградње пепела у конструкцију саобраћајнице на чиниоце животне средине, и то:
Утицај на квалитет ваздуха,
Утицај на квалитет подземних и површинских вода,
Утицај на квалитет земљишта,
Утицај на екосистеме и биодиверзитет,
Социјални аспекти потенцијалних утицаја,
Утицај на  намену и коришћење земљишта и инфраструктуру,
Утицај на природна и културна добра,
Утицај на предеоне и пејзажне карактеристке подручја,
Утицај буке и вибрација,
Процена утицаја на животну средину у случају саобраћајне незгоде.
На основу сагледавања могућих утицаја на животну средину, студијом је потребно предвидети мере и услове за превенцију, спречавање, смањење и отклањање штетних утицаја, како у фази изградње, тако и у току експлоатације предметне саобраћајнице. Такође, студијом је потребно предвидети мере праћења стања животне средине у зони пројектованог објекта (мониторинг животне средине).

Ja sam se do prije petnaestak godina bavio projektiranjem cesta, između ostalog i autoceste Zagreb - Split - Dubrovnik.
Ne znam u koju svrhu biste koristili pepeo iz termoelektrane. Ako je za izradu donjeg stroja ceste onda eventualno za poboljšavanje granulometrije materijala ili kao vezivo u donjem nosivom sloju (tamo gdje se radi tzv. cementna stabilizacija). Poboljšanje granulometrije moglo bi se raditi i u asfaltnim slojevima.
U smislu čvrstoće, odnosno nosivosti tako izrađenog sloja, jedini ispravan način je negdje napraviti pokusnu dionicu i onda pokušati dobiti neki zadani modul stišljivosti sloja npr. 100Mpa za donji nosivi sloj. Ako se to može dobiti onda u konstrukcijskom dijelu to ima smisla. Što se tiče kemijskog utjecaja cesta na okoliš sve ovisi o propusnosti prirodnog materijala i količini štetnih tvari. Glinoviti, homogeni materijali dozvoljavaju svašta, krški materijali i blizina izvorišta ništa.
U konačnosti mislim da će sve to biti komplicirano i cjenovno neisplativo.

Materijali nastali izgaranjem na visokim temperaturama neizbježno imaju i nekakvu radioaktivnost pa i tu treba biti oprezan, da nije toga eventualno bi se nešto tako moglo koristiti za izradu pješačkih staza, trotoara i slično...

Pepeliste termo elektrane Nikola Tesla, dimenzije oko 1,5 puta 3,5 km.





https://www.putevi-srbije.rs/images/pdf/...ojekat.pdf

https://en.wikipedia.org/wiki/Fly_ash_brick


Fly Ash Bricks

[attachment=38079]
[attachment=38077]
[attachment=38078]
[attachment=38081]

Kada bi u Hrvatskoj bilo velikih količina takvog otpada iz termoelektrane, ja bih predložio da se to koristi pri sanaciji postojećih odlagališta otpada u velikim gradovima, budući je tendencija da se takva odlagališta napuštaju i saniraju, a ide se na pretežno odvajanje i reciklažu otpada.
Zatrpavanje odlagališta ne traži nekakve posebno otporne materijale, a zbog potrebe otplinjavanja na takvim mjestima ionako nije za očekivati nikakvo korištenje u skoroj budućnosti.

To je nemoguca misija zbog transporta. Zamisli transport fine prasine 30-50 km, i to stotine kamiona.
Do ove deponije pepeo se transportuje uz pomoc vode i izbacuje se topovima koji imaju mlaznice od
aluminijum oksida koje potraju nedelju dve jer ih unisti pepeo. Barem je tako bilo.

Deponija pepela Nikiola Tesla

Nisam razmišljao o tom problemu, eventualno da se prašina stabilizira odnosno granulizira nekim jednostavnim postupkom, npr. miješanje s glinom u nekakvim spiralnim transporterima itd... bla bla bla....

Ovako izgleda kada pepeliste ostane suvo, a dune vetar:

Hvala Vam puno na komentarima! Kasnije ću pročitati detaljno, pa se vraćam sa tehničkim pitanjima

Uglavnom, ja sam se zainteresovao lično zbog ove javne nabavke: https://jnportal.ujn.gov.rs/tender-eo/46199. I koliko sam shvatio žele da koriste pepeo za "izradu nasipa, posteljice i nosećeg sloja kolovozne konstrukcije".

Moja glavna pitanja su vezana za ekološki aspekt:
- Nus proizvodi pored pepela (ako ih ima)
- "Kvalitet/Toksičnost/Radioaktivnost?/..." pepela iz toplane (Energetika Kragujevac)
- Transport pepela nekih 15ak kilometara iz grada u divljinu (nadmorska razlika oko 300-400m)
- Uticaj pepela (u bilo kom obliku) na životnu sredinu (inače ovoj kraj nije gusto naseljen ali ima mnogo obradive površine, bašta, voćnjaka i sl, a pored toga je i poznato lovište - manje bitno što je lovište, ali ima i puno vrsta životinja).

Lokacija:
https://www.google.com/maps/place/Be%C5%...21.0789979

Budući da sada znamo zašto pitaš odgovor je slijedeći:

Najvjerojatniji problem može biti slobodni sumpor u pepelu iz termoelektrane. Potencijalno možda kadmij, arsen i ukupna veličina radioaktivnosti.

Problemi će biti manje izraženi ukoliko se radi o vodonepropusnom tlu. Ako za to područje postoje karte slivnih područja za izvorišta vode (što je standardna hidrogeološka praksa), svakako se takvi materijali ne bi smjeli koristiti u prvoj i drugoj zoni zaštite izvorišta. Ja ne bih ni u trećoj zoni zaštite izvorišta, ako je količina sumpora velika. Na karti su vidljivi vodotoci i toponimi tipa "bunar", dakle opasnost je vjerojatna, ali je treba dokazati. Postoje metoda određivanja zona izvorišta preko obojene vode i ulijevanja u pripremljene istražne bušotine. Zona zaštite izvorišta karakterizirana je vremenom potrebnim da voda koja se izlije u prirodu (npr. kiša) površinskim ili procjednim putem dođe do izvorišta. Ako se za navedenu cestu radi studija utjecaja na okoliš i primjenjuju novi materijali svakako bi zaključak studije trebao biti provedba prethodnog testa.

Ovako "po sjećanju", ostalo ne bi trebao biti značajniji problem.
Evo brzim guglanjem jedan diplomski rad kako se sve koristi otpad iz termoelektrane. Diplomski radovi inače budu najobjektivniji
https://repozitorij.fkit.unizg.hr/island...m/PDF/view