DIY Electronic projects

Video sam specifikacije, ali me zanima iskustvo iz prve ruke...

Ima na dnu misljenje od korisnika , izgleda da se zale na bateriju ! samo 1905 mAh? A 5 incha ekran.

Nemam licno iskustvo ali mi deluje ok, 640 je bolja i skuplja mada nisu preterano skupi za win os mobilne...

Te jacine android koristim (bas slicne) i meni dovoljno a win bi trebao biti bolji...

Pošto ću u skorije vrijeme da ubacujem Apex AX11 u kutiju, interesuje me šta bi sve bilo potrebno da ubacim u kutiju kao npr.: zaštite, signalizacije i slično?
Možda bi se mogla otvoriti nova tema na ovo pitanje?

Dovoljno je samo još zaštitu da dodaš...
Evo kako je meni ispalo:
http://forum.yu3ma.net/showthread.php?tid=312&pid=36188#pid36188
Imaš negde na forumu onu koju sam ja nacrtao po Miletovoj šemi...

To je ovo http://forum.yu3ma.net/showthread.php?ti...9#pid34169 ?
I tu je samo zaštita od jednosmjernog napona?

Da, ali imaš još jednu zaštitu sa PRO izvodom...

Koju preporučuješ, šta bih dobio sa PRO izvodom?

Prekostrujna zaštita.
Mrzi me da tražim gde sam je okačio ali evo ti šema i PCB.

[attachment=14074]
[attachment=14075]

Pomazem drugaru da odradi maturski rad, u pitanju je multimetar sa skalom od ledovki gde pokazuje 3,4 razlicitih napona.

Hocu da mu dodam kao dodatnu opciju da moze da radi kao continuity tester.

Nalazio sam neke sheme na netu, ali uglavom rade na sledecem principu
http://www.talkingelectronics.com/html/C...ester.html

Tako da je ovde visok napon na sondama pa moze da aktivira PN spojeve i lazno registruje kratak spoj.
Mislim da je o tome bilo price na ovom forumu, ali nisam uspeo da nadjem temu gde se spominjalo.


Cilj mi je da napravim tester sa nesto nizim naponom da to malo bolje radi.
Posto vec koristim mcu,  mislio sam da iskoristim ADC i za pracenje te sonde.

Interesuje me da li to moze ovako da se odradi.
U simulaciji radi korektno.
Jedini problem koji vidim je ako se na sondu nakaci neki napon. Tada ce ovo sve da se zadimi. Pa mozda ima neko resenje, mislio sam da mozda onaj resetabilni osigurac moze da resi to?


Mislio sam da skidam tih nekih 600mV sa diode i onda da izdelim koliko mi je potrebno (100mV mislim).
 I onda taj napon ide na sondu.
 kada se prikaci mala otpornost na ovaj razdelnik napona,
napon ce da padne i ja cu citanjem ADC da postavim neku granicu na zeljenu otpornost.

Shema ce verovatno da objasni bolje.

P.S. verovatno ima boljih resenja tako da cu rado da promenim ovo.

p.p.s DA li bi bilo bolje da sam stavio samo razdelnik napona bez ove diode

(04-14-2015, 07:56 PM)TDA Wrote: [ -> ]Prekostrujna zaštita.
Mrzi me da tražim gde sam je okačio ali evo ti šema i PCB.

E hvala. Jel se napaja sa 24V ili može i neki drugi napon?

560R ti obara napon. Kod mene je radio na +/-35V.

To ću vidjeti testiranjem koji otpor odgovara, a pro izvod se veže na emiter PNP tranzistora?

Da.

Da pitam koja je razlika zmedju kalaja sa pijace i radnje ?ovaj sa pijace treba vecu temperaturu i tamniji je ali je mekshi ? ovaj iz radnje je tvrdji ali je sjajni treba manju temperaturu ne vidi se na slici na njemu pise pb38, sn60,cu2.

Taj pijačni ima više olova

Jeste ,vise je onako krhtiji !

(05-02-2015, 02:09 PM)samuki Wrote: [ -> ]Da pitam koja je razlika zmedju kalaja sa pijace i radnje ?ovaj sa pijace treba vecu temperaturu i tamniji je ali je mekshi ? ovaj iz radnje je tvrdji ali je sjajni treba manju temperaturu ne vidi se na slici na njemu pise pb38, sn60,cu2.

Samuki,

Legure olovo kalaj za lemljenje su razvijane više od dva veka i ta legura "pb38, sn60,cu2" sa 2% bakra spada među najbolje legure za lemljenje jer ima veoma postojan lem na vibracije i naprezanja.
Osim toga ima i odličnu provodljivost.
Takva legura je tipično između 70-100 eura/Kg, zavisno od ostalih aditiva.

Pijačar može biti bilo kog sastava jer nam uvaljuju svakakvo đubre, kako ko stigne.
Osim što je uglavnom veoma lošeg kvaliteta za lemljenje, punioc može biti i naknadno hemijski agresivan po metale, a mehaničke osobine katastrofa.

Na žalost prava potencijalna opasnost je to da se lako može desiti da je upotrebljeno olovo iz nekih recikliranih izvora, gde niko nije proverio njegovu radijacionu ispravnost, i može se desiti da poseduje remenetnu radioaktivnost koja je vrlo opasna po zdravlje a ne vidi se nikako.

Mi smo na žalost zemlja koja nije regulisala mnogo toga oko uvoznih zakona, a takođe ima i mnogo švercovane robe.
Kod nas svako uvaljuje šta hoće, namerno ili slučajno.

Tu treba biti veoma oprezan jer olovo se često iskopava u nalazištima koja sadrže i radioaktivne rude.
Ne treba koristiti stvari koje sadrže olovo ukoliko to nije došlo iz renomirane firme.

Imam poznanike po nekim ustanovama koje se tim bave i od njih sam saznao da je najopasnija po zdravlje upravo alfa radioaktivnost, i ako je njena prodornost tako mala da ne može proći kroz par cm vazduha.

To je najopasniji oblik ako se unese u telo i dovoljne su male doze za ozbiljnu pretnju po zdravlje.
Ujedno je još opasnije što se takva radijacija inače veoma teško detektuje i brojači namenjeni za to maltene moraju doći u neposrednu blizinu ispitivanog predmeta i imati prozorče od mikronski tanke zlatne folije, jer alfa čestice ne prolaze kroz staklo kod standardne gajgerove cevi.

Treba se kloniti tog neproverenog olova i makar obavezno oprati ruke limuntusom posle upotrebe takvog kalaja, za svaki slučaj...
Inače, limunska kiselina je dekontaminator za takve stvari.

Nikog ne želim da plašim ali ovo su vrlo moguće činjenice.

Pozz

Macola je u potpunosti u pravu.

Posle Prvog Golfskog rata (USA protiv Iraka) ustanovljeno je da čestica urana 238 (U238 ili depleted uranium) veličine 5 mikrona, koja se udahne i ostane u plućima, posle 10 godina izaziva leukemiju ili neku drugu vrstu raka. Taj izotop, koji se koristi kao penetrator u mecima za probijanje oklopa i bunkera, raspada se najvećim delom alfa zračenjem.

Amerikanci su ovo saznali lečeći svoje vojnike koji su raščišćavali teren posle prve masovne primene te municije pri razbijanju jedne iračke tenkovske kolone. Skoro svi vojnici iz te jedinice su pomrli od raka, a čovek koji je omogućio da ta informacija procuri u javnost morao je da pobegne iz Amerike.

Pošto je olovo krajnji proizvod radioaktivnog raspada urana, postoji verovatnoća da se u nedovoljno prečišćenom materijalu nadje i nešto urana i zato leguru za lemljenje treba nabavljati isključivo od proizvodjača sa reputacijom. 

Štednja na kalaju za lemljenje se ne isplati!

Pozdrav

Ma ima da bacim ovaj sa pijace ! Zato je tako jeftin 250g kosta kao ovaj u radnji od 17grama!