DIY Electronic projects

Jasno. Kad dodje vreme za to pricacemo.
Ovo za majstora jesi u pravu, ali sa druge strane mene uvek nervira ono pitanje: A za sta ti je ovo...
I kad mu kazem za gramofon mogu istog momenta da zaboravim na bilo koju toleranciju i preciznost... Jer pristup radu bude: Sta ce ti to toliko precizno, ko jos pravi gramofon, nista ti ne brini ja cu to da ti sredim....

Razvijam sklop za žiroskopsko upravljanje borbenim vozilima za vojsku. To je sve što za sada mogu da kažem. Ako se na ovom komadu pokažeš, pa dobijem posao, biće nam dobro obojici.

Eto. I postaćeš mu još i super heroj.

E vala ne bih se setio nikad. Tako bih dobio savrsen i besplatan komad za prvu ugradnju

Ma, platiš đavolu da ne dođe on po svoje.

(01-13-2019, 05:05 PM)Zvu Wrote: [ -> ]Razvijam sklop za žiroskopsko upravljanje borbenim vozilima za vojsku. To je sve što za sada mogu da kažem. Ako se na ovom komadu pokažeš, pa dobijem posao, biće nam dobro obojici.

Eto. I postaćeš mu još i super heroj.

Vi se samo salite, ali nesto tako vrlo vrlo slicno ima i u nuklearnoj podmornici USS Growler SSG-577  

(01-13-2019, 12:06 PM)Braca Wrote: [ -> ]5532 je verovatno najviše korišćeni opamp u istoriji audio tehnike. Pošto spada u tzv. kompenzirana kola, on je stabilan pri jediničnom pojačanju.
Zavisno od uredjaja koji je ispred njega (kolika mu je izlazna impedansa), možda bi svi otpornici mogli da se smanje na 10K jer nema razloga generisati više šuma nego što je neophodno.

Gledaj da uzmeš proizvodnju TI jer je PSRR kod OnSemi relativno nizak  (80 do 100dB kod TI, 10 do 50dB, odn. do 100dB za NE5532/A kod OnSemi).

Pozdrav

Uradiću tako,smanjići na 10k,mada ne mora poslednji op biti u unity gain-u.

Pozdrav drugari, jel zna neko od vas dal ima smd mount za 9v baterijice, dakle nesto ko ovo, samo da nije TH:
https://www.globalpc.co.nz/prodimages/S5048.jpg

(01-17-2019, 06:55 PM)vsavic Wrote: [ -> ]Pozdrav drugari, jel zna neko od vas dal ima smd mount za 9v baterijice, dakle nesto ko ovo, samo da nije TH:
https://www.globalpc.co.nz/prodimages/S5048.jpg

Imas ovako nesto:
https://www.newark.com/keystone/1290/bat...dp/59K0294

Problem je zalemiti zbog velike povrsine. Vise je za montazu na kutiju, ali mozda moze da se iskoristi za to sto ti treba.

Hm, videh ove, al u pravu si ovo malo nezahvalno za lemljenje. A nesto za 12V A23?

Pozdrav drugari! Ponovo ja kuburim sa mozgom, nije da nisam ispregledao internet ali koliko mi se čini kad je neka glupost u pitanju ja ne mogu da je razvežem nikako. Postavio sam sliku kao primer balansiranog ulaza koji bi trebalo napajati sa jednostrukim napajanjem. [attachment=28420] 
Koliko sam shvatio iz čitanja svuda trebalo bi tačku koja je vezana u ovom slučaju na masu povezati za 1/2 napona napajanja u slučaju konektovanja na jednostruko napajanje?  a usput, dali to znači da svaki sledeći stepen (tipa buffer) treba da ima referencu ka 1/2 napona napajanja, i na koju tačku bi u tom slučaju vezivo masu izlaznog stepena, meni je logično da je povežem na masu napajanja... Dali referencu odrediti sa npr. 100k trimerom ili ima pametnijih rešenja? Unapred zahvalan Pametnjaković.

Ako ideš sa jednostrukim naponom R10 mora da ide na 1/2 napona.
Bafer takođe mora da ima 1/2 napona, ali ako imaš dc spregu između
njih on je već na dobrom nivou. Što se pojačala tiče baš i ne kapiram
šta pitaš, ali je jako važno da ta U1/2 tačka ima nisku otpornost izvora.
Znači, na razdelnik 1/2 ide op kao bafrer. Ovo je jako važno jer svaka
otpornost u toj tački remeti balans pojačavača jer direktno povećava
vrednost R10.,a to spečavaš na ovaj način.

Da li je neko pravio elektronike/kontrolere za webasta grijanja, u bagerima, kamionima i sličnim teretnim vozilima?

Imam dva webasta koji rade na 12V ali na oba elektronika neispravna, jedan sam bio sredio i radio je par dana (tada je elektronika bila ispravna samo je instalacija bila u prekidu) i samo u toku rada sve stalo, kako sam god zamišljao nešto napraviti ne ide bez nekog Arduina, STM-a i slično, a cilj je da to bude što manje gabaritno.?

Ne poznajem problematiku kod webasta ali ako mozes objasniti sta radi ta elektronika da li samo ima funkciju odrzavanja neke temperature ili pored toga postoji jos nesto.

Ukoliko postoji slozen proces upravljanja onda je najbolje to resiti sa nekim mikrokontrolerom.

Stari webasto grejači nisu imali ni E od elektronike. Sve je funkcionisalo preko termičkih "osigurača", bimetalnih.
Ovi noviji se igraju sa promenom brzine turbine/ventilatora i brzinom impulsa koji se šalju na pumpicu za gorivo.
Nije nemoguće odraditi, samo treba vremena i webasto u rukama

Nije ni ovo nešto mlado, rađeno je 90-tih godina, radi se o Eberspacher d1l webasteru, ovaj ima kontrolnu elektronika koja se brine o radu samog webastog. Ukratko da objasnim princip rada, dakle kada se aktivira na prekidač, nakon 2-4 sekunda se pali ventilator sa pola brzine i pali se grijač i pumpa za gorivo (ima puls možda svakih 1s, mislim 1s on - 1s off), onda ima na kućištu bimetal koji da signal elektronici kada je nafta zapaljena i blago zagrijano kućište da bi isključio grijač, to paljenje nafte mora odraditi u roku 40-60s, ako to nije ispoštovano onda se sve gasi osim ventilatora da bi on opet nakon nekoliko minuta ponovo pokušao, a ako upali naftu u tom roku onda isključuje grijač a ventilator prebacuje na punu brzinu i ostaje izlaz za pumpu aktivan.
Pošto ovaj nema temperaturni termostat nego obični prekidač tako da se gasi od strane vozača kada postane vrućo u kabini.

Zaboravih, kada se isključi na prekidač elektronika isključi pumpu, ostaje samo ventilator na punoj brzini i duva dok se ne ohladi kućište na kojem onaj bimetal koji je bio uslov da isključi grijač, i duva samo da rashladi kućište i onda se gasi ventilator.

Evo uputstvo sa šemama povezivanja i opisom rada

http://www.80-90.co.uk/techhelp/Eber_Web...MANUAL.pdf

Još malo informacija
https://www.letonkinoisvarnish.co.uk/ecu_failures.html

Ovde imaš vremenski dijagram https://www.butlertechnik.com/downloads/...Manual.pdf

Sve sam to pregledo ali ništa nisam našao korisno, da mi je bar naći šemu elektronike, elektroniku ću opet pregledati detaljno, ali sumnjam na neki od integrala da nije uredu, napajanje je uredno na pcb-u i poslije stabilizatora, imam dva ovakva seta webastog sa istim problemom na obe elektronike, ajde ta jedna nije bila kod mene i došla je neispravna, a ova druga je radila par dana i stala, a vrlo je nezgodna za mjerenje instrumentom kad je sva lakirana, provjeriću opet detaljno sve elemente pa javljam.

Pa sam zato pitao da li neko ima neko rješenje da napravim novu elektroniku ako ovu ne rješim?.

Šemu elektronike ćeš teško naći.
Pretresi postojeću, detaljno. Da ti nije neki od otporničića izgoreo (video si na drugom linku koji sam ti poslao, 56r). Da li procesorče ima napajanje (proveri da li ima napajanja na 4011, LM2903).
To što je pločica lakirana nije neki veliki problem. Budi srećan da nije zalivena.
Napiši koji su ti modeli grejača, 25 xxxx xx xx xx (ove 4 cifre su bitne), pa da probamo da nešto osmislimo oko pomoći.

(01-19-2019, 10:22 PM)Makso Wrote: [ -> ]to paljenje nafte mora odraditi u roku 40-60s, ako to nije ispoštovano onda se sve gasi osim ventilatora

Zaboravih, kada se isključi na prekidač elektronika isključi pumpu, ostaje samo ventilator na punoj brzini i duva dok se ne ohladi kućište na kojem onaj bimetal koji je bio uslov da isključi grijač, i duva samo da rashladi kućište i onda se gasi ventilator.

Makso,

Ovo što sam boldovao je daleko kritičnija stvar nego što mnogi koji koriste gorionike na razne vrste goriva misle!

To je stvar koju ne treba ni u kom slučaju olako shvatiti jer se radi o ZAŠTITI OD EKSPLOZIJE, a ne samo o hlađenju kućišta i slično tome.

Hlađenje je samo korisna i usputna nuspojava (koja čak i smanjuje KKD gorionika), a osnovna namena je protiv-eksplozivna.

Da rastumačim rečeno, što će i drugima biti korisno, jer mnogi se u poslednje vreme bave raznim gorionicima na svakakva goriva, a pitanje je koliko su oprezni sa takvim pitanjima bezbednosti:

Prvo, da razjasnimo jednu veoma bitnu činjenicu: - čvrste i tečne materije ne mogu da sagorevaju, već samo gasovi koji nastaju zagrevanjem tih čvrstih i tečnih materija!

Samo gasovite materije mogu da gore!

Gorivo koje koristimo, bilo ono: ugalj, drvo, usitnjeno drvo, tečni naftni derivati i slično tome, pri zagrevanju "otpuštaju" gorive gasove i ti gasovi jedino gore.

Kada se proces "razigra" do te mere da sagorevanje gasova bude dovoljno snažno, da održi temperaturu goriva na toj meri da otpusta još gorivih gasova, onda proces više ne zahteva pomoćno i spoljno zagrevanje goriva, te proces postaje kumulativan i samoodrživ i konačno zavisi od količine goriva i količine prisutnog kiseonika.
Tada taj samoodrživi proces mora biti kontrolisan unetom količinom goriva i vazduha (kiseonika) inače prelazi u nekontrolisanu stihiju - požar ili eksploziju.

Dakle, čvrsta i tečna goriva moraju prethodno biti na temperaturi na kojoj počinju da isparavaju sagorivi gasovi iz njih.


Zato se drvo mora malo duže zagrevati pre nastajanja spontanog sagorevanja (potpaljivati), mazut malo kraće, bezin
još kraće ili ni malo, pošto isparava već na uobčajenim spoljnim tempraturama, dok se gasovita goriva pale trenutno, bez potrebe za predgrevanjem.

E u tome i leži prava opasnost!

Dakle, pošto svaki gorionik u osnovi jeste gasni gorionik u konačnom smislu, ispareni gasovi pri povišenim temperaturama mogu pri ugašenom stanju gorionika boraviti u izduvnom sistemu gorionika i u komori za sagorevanje.

Svi gorivi gasovi imaju poznat stehiometrijski odnos sa vazduhom, pri kom postaju eksplozivni, poput benzina, TNG i slično...

Mala je verovatnoća da se baš pogodi tačan odnos tih gasova i vazduha za eksplozivnu smešu, ali na žalost ipak se događa i posledice toga možemo videti na televizijskim vestima.

Dakle, kod gorionika na: čvrsta, tečna i gasovita goriva, uvek je sagorevanje obezbeđeno gasovitom fazom goriva i uvek se u izduvnom sistemu može dogoditi nesagorela, slučajno stehiometrijski podešena, eksplozivna smeša.

Posledice eksplozije su razorne i zavise od količine nakupljene smeše u nekom prostoru...

Zato se na SVIM gorionicima, neposredno pre paljenja (jer automatika ne zna da li je i koliko je prethodno bio vruć), OBAVEZNO obavlja proces PROVETRAVANJA izduvnog sistema, kome je vreme trajanja određeno gabaritima izduvnog sistema.
Mnogi taj proces posmatraju kao hlađenje elemenata gorionika i mogu skratiti vreme tog procesa, što je vrlo uobičajeno za naše prostore, gde mnogi obožavaju da "pametuju" a ne informišu se o razlozima postojanja nečeg.

Provetravanje bilo kog gorionka se mora obaviti pre paljenja i posle gašenja, pod obavezno!

Provetravanje mora trajati dovoljno dugo, da pouzdano ukloni i poslednje tragove zapaljivih gasova u izduvnom sistemu.
Provetravanje hladi i obogaćuje kiseonikom izduvni sistem, čim dodatno vrši dogorevanje čvrstih ostataka u izduvu.

Tako se veoma smanjuje verovatnoća eksplozije sistema, ali čak ni tako se ne smanjuje u potpunosti.
Zato izduvni sistem mora biti povremeno čišćen od taloga u kom se mogu kriti isparive materije koje se odvajaju tek pri višim temperaturama od uobičajene, što važi za bilo koji tip primarnog goriva.
Tek onda je zaštita potpuna.

Ljudi nemaju pojma kako mogu eksplodirati i kakve se eksplozije događaju od: ugljene prašine, drvne prašine, sitnog brašna i sličnih materija koje ni ne liče na eksplozivne materije.

Sve to bude samo stvar temperature koja će u nekoj lokalnoj zoni pokrenuti spontan i nezaustavljiv proces koji se kratkom vremenu pretvori u krajnje razoran.

Zato pamet u glavu kod pravljenja automatike za gorionike bilo koje vrste...