DIY Electronic projects

ddanijel

Mashis ti, druže, temu. Na našu žalost život se sastoiji od puno semafora i slepih ulica.
A ne možemo da ih izbegnemo, kao i Slaviju pored koje stanujem. A pravo da ti kažem
i Zrenjaniski put kroz Borču je u haosu, uz radove gde kolone čekaju da naizmenično
prođu negde ispred Zrenjanina. Barem je tako bilo u ponedeljak. I sve ulazi u prosek.

Što se gramofona tiče, imam jedan babin na alternativnu energiju -navija se!

moj 1.6 16v benzin od oko 1300kg mase po gradu na računaru pokaže i 3.7 pa 4.4 pa 5.3 pa 3.8 sve to dok ga vozim u četvrtoj petoj na od 1300 do 1700 obrtaja radilice u minuti zavisno od nagiba puta i trenutnog stanja noge na gasu.
.
na autoputu dok održavam konstantnu brzinu od 120-130km/h bez obzira da li je ravno, uzbrdo ili nizbrdo potrošnja se pokazuje od 7.7 do 17l/100km ako je pristojan nagib. mereno na 1350km autoputa bez zastoja,prosek brzine izašao 93km/h. imao sreće pa nije bilo gužve ni zastoja svim putem.
.
isti autoput,držim nogu na gasu tako da u petoj idem oko 100-110km/h. kad naiđe brdo noga ostaje ukocena i brzina opada, dok je na nizbrdici situacija logično suprotna pri jednako pritisnutom gasu. uglavnom držim se zadate brzine i oko 600km puta nema gužve i sve teče kako treba. računar pokazuje prosečnu potrošnju na tih 600km od 5.7l/100km. šta je bitnije prosek brzine je preko 100km/h! zapravo kamioni sa limitiranom brzinom i svi ostali nelimitirani određuju zlatnu sredinu, u tom danu od mene postignutu.
nakon toga ide neviđena gužva koja sve odrednice stavlja po strani. čak i "od čepa do čepa" koju smatram pravim pokazateljem u datim uslovima vožnje.
.
znači,bez tng cng,bez turbine i sl. moja rbina na četiri točka ide od 3.nesto do koliko hoćeš.
.
sa druge stane brat od tetke je pre bezmalo godinu dana kupio mercedesa 2.2 dizel,koji po računaru troši 4.9 na prethodno pređenih preko 7000km. inače želi da me ubedi da sam se prešao što nisam kupio dizela,pa nisam imao volju da preciziram merenje od čepa do čepa za sve te kilometare,kao ni činjenicu da ni on ni ja nemamo novca da kupimo novog dizelaša pa da ne brinemo o ceni seta dizni,pumpe visokog pritiska,"parical filter", cene dizela kod nas i slično. sve ima uticaja na konačnu cenu, a sistem se pobrinuo da samo ekstremni mogu da se odrede i uštede. svi ostali mogu samo da...
.
lično ne verujem ekranima kompjutera,samo papirni računi u ruci sa svojim zbirom kilometara i ukupne cene mogu da kažu,svakom ponaosob, kako je prošao u odnosu evro/kilometar.
.
najjače mo je kad jedan reče da je išao iz Bgd u Beč prosečnom brzinom od 140km/h i da mu je 2.0 BMW trošio ispod 5 litara. a stigao je za manje od 7 sati...
.
da mislim da pređem više od 10-15000 km godišnje uzeo bi dizela ili neku opciju fabričkog benzinca / plina. ovako,miran sam sa opcijom većeg troška odnosa cena/kilometar samo uštedom neimanja turbine,seta dizni,partikal filtera,cene dizela...ugradnje atesta... jbg. plati i vozi se. ionako ćeš da platiš. samo se pomiri sa tim.
PS:
I da,nemam "plivajući zamajac", tj zamajac podeljene mase/cene,a ni novca da vozim automobil kojem će zamena istog trebati... uskoro.

He he, lepo se ispričaste kao na auto forumima. Tamo stvari brzo prerastu u svađu, a ovde gramofon i kafica izleče stvar :-)

Svi su nekim delom u pravu.

Istina je da je plin (TNG), kada se pravilno sve koristi i održava, pruža nešto (ne mnogo) jevtiniju vožnju od vrlo ekonomičnih turbodizela.
Od običnih dizelaša bez turbine i modernih rešenja, poput matorog Golfa 2, vožnja na TNG je skoro dvostruko ekonomičnija sa današnjim cenama goriva.

Ali kao što neko reče, oni odozgo (samo ću ih pogledati a neću reći koji "oni") se junački trude da sve opcije goriva svedu na slične pare po kilometru :-)

Možda ekonomija TNG sa sekvencijalnim uređajem i slobodno usisavajućim benc motorom ipak nešto bude bolja nego moderni turbo dizeli jer je dosta jevtinije opšte održavanje motora i pored silnih atesta, reatesta i ostalog.
Bude to pristojno ako se prelazi 20000+ Km godišnje. Znam to jer vozim na TNG+benzin već oko 20 godina.
Jevtiniji je i auto i održavanje i duži je životni vek motora kad je sve uredno podešeno.

Neki turbodizeli stvarno imaju fascinantno malu potrošnju prema potencijalnoj snazi koju razvijaju (naravno pri ekonomičnom režimu vožnje).
Tu sam recimo vrlo prijatno bio iznenađen sa BMW motorom 3.0 bi-trubo dizel (BMW 535d), koji u ekonomičnoj vožnji na autoputu, brzinom do linije ograničenja i "babljim" ubrzanjima (probano na 120Km/h tada) verovali ili ne (ni ja nisam tada dok nisam svojim očima video) troši celih 5 litara dizela.
Mrcina od fabričkih 300KS i 3L radne zapremine, a odokativno bar 1700 ili više kila.
No, ko je jednom vozio takvog, zna da ga za 5 minuta zabole živci od "bablje" vožnje i ne može da odoli a da se ne zakuca u sedište za sve pare.
I onda tih 5 litara bude samo u snovima, a realno bude 15 :-)

Pojavilo je se poslednjih godina i dosta modernih turbo benzinaca sa malo litara i mnogo konja, koji su takođe veoma ekonomični i čak postaju konkurentni turbodizelima po potrošnji para.

Međutim, kad je Nissan 80. godina izmislio motor sa dvoslojnim punjenjem i super siromašnom smešom (Bluebird sa neverovatnih 5L potrošnje benzina u to vreme) odmah su ih smišljeno klepili po ušima donošenjem propisa o količini azotovih oksida u izduvu. Propisi i istraživanja na tu temu su se sasvim slučajno pojavili odmah za tim motorom :-)
Normalno, Japanci se nisu odmah predali bez borbe (po običaju) i napravili su u izduvu gorionik za naknadno korigovnje izduvnih gasova.
Međutim, dok se baba naguzi - odoše Francuzi.
Prsli su sa "dvoslojnim motorom" na tržištištu kao licna.
Naftni koncern ih je zakucao kao zeca!

U svim tim propisima ima baš dosta procenata istine, ali ima i značajne količine zaluđica, poput zabrane pušenja cigareta u zavarivačkoj radionici :-).
Takve stvari, da bi prošle kod obespamećene javnosti, moraju sadržati značajnu količinu istine i biti potkrepljene gomilom naučnih i "naučnih" dokaza.
Drugačije ne bi mogle proći.

Elektro-automobili na primer imaju višestruku konverziju energije, od proizvodnje iste (da to kažemo tako jer je ne možemo proizvesti već samo konvertovati):
- počinje se od termoelektrane na ugalj ili mazut sa KKD reda možda 60-70% (min. 80% svetske proizvodnje elektične energije), potom transformatori distribucija i slično sa KKD reda 90+%, potom punjenje akumulatora sa KKD reda 80-90%, potom pretvarači za elektromotor u autu sa KKD reda 90+%, potom elektro motor sa KKD reda 90+%, potom tansmisija sa KKD reda 70-80% i na kraju pola tone litijuma koji je tako nežan materijal da se može sipati bebi u flašicu sa mlekom (šalim se naravno jer je jako otrovan i reaktivan sa svim i svačim).

Ispada da bi manji zagađivač, i sa većim stepenom korisnosti, bio parni automobil koji bi se direktno ložio ugljem!
Elektroautomobil = premestač većeg zagađenja u zone gde žive ljudi koji nisu bitni manjini čovečanstva.

Istina je jedna čudna reč koja je u novije vreme vrlo rastegljiva po potrebi korisnika...


Svi smo pomalo u pravu sve dok ne dođemo do toga da auto pokrećemo na pedale.
E onda ćemo doći do testa da li šareni pasulj bolje vuče od belog i koji je jevtiniji :-)

Pozz

Da odgovorim, ko me vec pitao, fiatov 1.3 mjtd sam letos vozio u astri j 2013 godiste, auto je jos uvek kod prvog vlasnika, nesto malo preko 200000km, posle isteka garancije se odrzava kod mog drugara u servisu, auto je u odlicnom stanju, presao sam oko 300km sa njim iskljucivo po Beogradu, potrosnja je bila 8.5l/100.

Mozda ja ne znam da vozim ali to mu je bila potrosnja.

Isključivo po Beogradu sa 8,5L je odlična potrošnja.

slazem se, karaburma dorcol, karaburma borca, karaburma m.m.lug, to su otprilike relacije.

hoh, tek sad čitam neke postove od nešto ranije... interesantni stavovi, a ponajviše nastupi. samo opušteno,i brez štresa. samo "pričamo".

Da završimo u miroljubivom tonu, bez ikakve želje za daljom polemikom. Kačim dve slike sa vikija.
Prva daje pregled efikasnoeti (rasipanja) goriva pri vožnji kola, i to po gradu i na autoputu. Možete
da vidite da de ukupnaefikasnost na autoputu 20%, a u gradu 13%.
Druga daje potrošnju u funkciji brzine.





https://en.wikipedia.org/wiki/Fuel_econo...utomobiles

Trebalo je da u svom prilogu pomenem možda najbitniju karakteristiku motora o kome sam pisao (Mercedes C220CDI, 2009. god.), a to je njegov obrtni momenat. Taj parametar je najbitniji za vožnju u gradu i na normalnim brzinama na autoputu, reda 130km/h). U konkretnom slučaju, on iznosi 400Nm@1400 o/min, i to je ono što ga čini štedljivim. Kao proizvod obrtnog momenta i broja obrtaja, snaga je od značaja samo na velikim brzinama.
Moja brzina na autoputu u CH je 130km/h na brzinomeru, pri čemu je motor na 2000 o/min (ograničenje je 120km/h, ali zahvaljujući grešci brzinomera od oko 4km/h i zakonom definisanim odbicima od izmerene vrednosti, nikada nisam bio slikan na autoputu). U principu vozim sa tempomatom, čak i u gradu ako saobraćaj dozvoljava, jer je to garancija za minimalnu potrošnju.
Prvih nekoliko godina dolazili smo u RS češće autom (bar dva puta godišnje, 100% autoput) i tada mi je srednja godišnja potrošnja bila 5,2 l/100km.

Motor o kome je reč je 2011. godine modifikovan i u odnosu na moj (2008. god.) ima manju srednju potrošnju za 0,7 l/100km, pa cenim da bih sa njim imao bar za 0,2 litra manju srednju potrošnju.

Inače, stil vožnje i umešnost pri šaltovanju su takodje bitni faktori za potrošnju.

Pozdrav

(11-29-2018, 02:08 PM)ghostrider Wrote: [ -> ]

(11-28-2018, 11:59 PM)Аритон Wrote: [ -> ]Jos nisam video dizela da trosi 4 ili 5 l/100Km kada se vozi.
U gradu nijedan ispod 8l. Cak i taj 1.3 mjtd fiatov nije ispod 8l.
Jedini koji stvarno smesno trosi je polo 1.3 iz 82 godine.,, smesno i ide...

Totalno si u pravu imam drugare koji imaju dizele I isto mi  kazu nijedan dizel pogotovu leti sa ukljucenom klimom I zimi nema sanse da trose ispod 8l .Otvoren put ok oko 6litara ako se ne cepa I vecina dizela je 2000cm.Ja licno vozim fokusa 1.6 tng I.potrosnja je u gradu 11-12 l leti sa ukljucenom klimom I evo sad zimi.isto oko 12l ali.ja ga bas cepam po gradu.Otvoren put 9.5l

Moj Clio 1.5 dci na duzim relacijam ne prelazi 4.5l/100km. Prosle godine sam presao celu Makedoniju (magistralnim putem) sa 3.9l.
Ako se voze kratke relacije izadje na 5.5 do 6l/100km.

"Elektroautomobil = premestač većeg zagađenja"
zakljucak je tacan iako racunica nije skroz, (ispravite, ko zna jos preciznije)
KKD termoelektrane je manji od pomenutih 60%:
KKD rankine-ovog ciklusa je~35-40% a sa dva ili tri pregrejaca i regeneracijom moze da izadje na preko 50%
medjutim, sopstvena potrosnja termoelektrane nije mala (reda 10%).
70+% imaju gasne turbine ali to je druga stvar, njihov udeo je manji i sage su im do 200MVA
druga je stvar u pitanju, energiaj se ne baca vec koristi za parno grejanje otuda veliki KKD
zatim, prenos i distribucija bi trebalo da imaju veci kkd, recimo 95%, osim sto se kod nas krade struja a i to spada u smanjenje kkd
transmisija u fiksnom prenosu recimo 10:1 kakav je kod elektricnih automobila verujem da nije toliko strasna i da ima kkd 90++%
za kraj, mozda nekom nije ocigledno, pomenuti kkd se mnoze pa je ishod manje vise isti, nema ustede u kolicini zagadjenja, vec se stvar premesta iz grada u neko udaljeno mesto

S aspekta štednje energije, elekrični automobil ima smisla samo ako se akumulatori pune obnovljivom energijom.

Inače, najefikasnija toplotna mašina koju čovečanstvo poznaje je sporohodi (ispod 120 o/min) dvotaktni motor velike snage (najjači do sada ima snagu od 86MW), sa stepenom korisnosti od preko 55%. Takvi motori se koriste za pogon velikih brodova (kontejneri, tankeri), ali i za proizvodnju električne energije.

Pozdrav

Poenta električnih automobila jeste što se sagorevaju fosilna goriva da bi se dobijala električna energija. To većina neobaveštenih pokušava da navede kao negativnost el. vozila međutim stvarnost je dosta drugačija.

Efikasnost - kada se fosilna goriva sagorevaju samo na jednom ili par mesta (termoelektrane) iskoristivost istih je mnogo viša. Samim tim je i zagađenje manje.

Zagađenje - istina je da se gleda da se zagađivači izbace iz grada jer je gustina naseljenosti velika. Međutim, svaka od termo elektrana mora da ispunjava određene uslove nametnute ekološkim propisima i zakonima. Moraju imati filtere i prečistače, a pepeo se odlaže na jedno mesto. Sa automobilima na fosilna goriva količina zagađenja zavisi od savesnosti vlasnika i održavanja motora. Emisiju otrovnih gasova na tehničkom pregledu niko ne kontroliše niti isključuje vozila iz saobraćaja. X puta na našim ulicama možete videti dostavna, a i privatna vozila kojima plavi dim kulja iz auspuha, a kad dodaju gas umeju da zagarave tri automobila iza. Garež i otrovni gasovi se nerazređeni dostavljaju direktno u stotine hiljada plućnih krila.

Suštinski da, jeste premeštanje zagađenja ali je zagađenje manje i kontrolisanije nego dopustiti da svako ima svoj agregat na fosilna goriva.

Plastičan primer su toplane. Da li je efikasnije da se svako greje na gas ili ugalj u sopstvenom stanu/kući ili da se voda greje na jednom mestu i šalje u domove? Plus tome dodati zagađenje i troškove dostavljanja gasa i uglja do svakog pojedinačnog doma.

Dodajte potpuni izostanak vagona cisterni, izostanak kamiona koji razvoze to do pumpi, izostanak pumpi na gore pomenutu povećanu efikasnost i smanjeno ukupno zagađenje.

(12-01-2018, 03:37 PM)Zvu Wrote: [ -> ]Poenta električnih automobila jeste što se sagorevaju fosilna goriva da bi se dobijala električna energija. To većina neobaveštenih pokušava da navede kao negativnost el. vozila međutim stvarnost je dosta drugačija.

Efikasnost - kada se fosilna goriva sagorevaju samo na jednom ili par mesta (termoelektrane) iskoristivost istih je mnogo viša. Samim tim je i zagađenje manje.

Zagađenje - istina je da se gleda da se zagađivači izbace iz grada jer je gustina naseljenosti velika. Međutim, svaka od termo elektrana mora da ispunjava određene uslove nametnute ekološkim propisima i zakonima. Moraju imati filtere i prečistače, a pepeo se odlaže na jedno mesto. Sa automobilima na fosilna goriva količina zagađenja zavisi od savesnosti vlasnika i održavanja motora. Emisiju otrovnih gasova na tehničkom pregledu niko ne kontroliše niti isključuje vozila iz saobraćaja. X puta na našim ulicama možete videti dostavna, a i privatna vozila kojima plavi dim kulja iz auspuha, a kad dodaju gas umeju da zagarave tri automobila iza. Garež i otrovni gasovi se nerazređeni dostavljaju direktno u stotine hiljada plućnih krila.

Suštinski da, jeste premeštanje zagađenja ali je zagađenje manje i kontrolisanije nego dopustiti da svako ima svoj agregat na fosilna goriva.

Plastičan primer su toplane. Da li je efikasnije da se svako greje na gas ili ugalj u sopstvenom stanu/kući ili da se voda greje na jednom mestu i šalje u domove? Plus tome dodati zagađenje i troškove dostavljanja gasa i uglja do svakog pojedinačnog doma.

Dodajte potpuni izostanak vagona cisterni, izostanak kamiona koji razvoze to do pumpi, izostanak pumpi na gore pomenutu povećanu efikasnost i smanjeno ukupno zagađenje.

Prevideo si gubitke u toplovodima koji nisu ni najmanje zanemarljivi. Te gubitke nemas u slucaju da svaki dom i ma svoj izvor toplote.

A ovo sa elekjtricni automobilima je Pandorina kutija. Niko ne postavlja pitanje od cega se prave elektromotori i koliko zagudjuje industrija koja te sirovine i elektromotore pravi.

Ljudi, sve je to Vrzino kolo. Cinjenica je da tehnologija sa elektrovozilima mora da se isplati, ali opet kao i sve ostalo pa i ta tehnologija potice iz potreba vojske. A vojska nije profitabilna isntitucija (bar tako mislimo).

Za gubitke u toploti do potrošača ne znam koliki su kao što ne znam koliki su gubici energije pri loženju kod sebe kući pa o tome ne mogu da pisem.

Za proizvodnju el motora barem je jasno. Isto pitanje može da se postavi i za motore sa unutrašnjim sagorevanjem koji imaju mnogo vise pokretnih delova. Tesko da su isplativiji, ekološkiji za napraviti, a nekmoli lakši za održavanje.

Na teme za i protiv elektro vozila pisalo je premnogo ljudi širom sveta.
I jedni i drugi perfektno odbrane svoj rad, tako da možemo reći da je vrlo veliki procenat istinitosti sadržan i u za i u protiv.
Znači, stvarna istina je u sivoj zoni, rastegljiva po potrebi korisnika :-)
Ostaje samo još da rastrebimo šta ćemo sa ogromnom količinom litijuma.
Verujem da će budućnost doneti nešto mnogo bolje od ovog ponuđenog...

Žil Vernov Nautilus je se napajao proizvodnjom struje pomoću alkalnih metala.

To je bila vizija za desetku, u 18. veku! Lapsus 19. veku.

(12-01-2018, 03:17 PM)Braca Wrote: [ -> ]S aspekta štednje energije, elekrični automobil ima smisla samo ako se akumulatori pune obnovljivom energijom.

Pozdrav

upravo tako,potpuno se slažem! ne mora biti ni električni, ali izvor energije treba i mora biti obnovljiv na ekološki i najbolje prirodan način. inače sva priča o ekologiji pada u vodu.

Nisam zelio da komentarisem kada ste zakuhali, ali posto ste se prebacili na tehnicku diskusiju... 

Macola je spomenuo nova unaprijedjenja u dizajnu motora sa unutrasnjim sagorjevanjem. Za one koje zanima vise informacija na tu temu zelim da postavim nekoliko referenci...

1. Mazda je prosle godine predstavila fantastican motor, i po mom misljenju jedno od najvecih unaprijedjena u dizajnu u ovoj dekadi. Radi se o njihovom skyactiv x, koji je navodno 30% efikasniji od trenutnih skyactiv motora. Motor je benzin sa auto-sagorjevanjem (poput dizela). U normalnom radu ne koristi svijecice. Svi veliki proizvodjaci su od ovog koncepta davno odustali pod misljenjem da ovo nije moguce za izvesti... Sto je ustvari impresivno je to da su ovi motori vec u proizvodnji i biti ce u novoj generaciji svih mazdi.
2. Jos efikasniji koncepti koji mozda nece biti uskoro u proizvodnji su RCCI motori sa mjesavinom dizel i benzin goriva koji ce dostizati efikasnosti oko 60%. Ovo cak stavlja u sjenu i motor koji je braca spomenuo cija je efikasnost oko 50%. 
3. U istom clanku mozete naci link koji opisuje nove vrlo efikasne toyotine motore

Posljednjih godina, cini mi se da skoro sve inovacije u ovoj oblasti dolaze iz Japana. Europa kao da je prestala da razmislja unaprijedjenju trenutne tehnologije. 

Zelim da postavim jos jedan video koji demonstrira koliko tip voznje utice na potrosnju goriva. Specificno radi se o stajanju na semaforima.



Ovo objasnjava zbog cega apsolutno svi autobusi pravljeni u Japanu, automatski ugase motor na semaforu.
A sto se tice ekologije, mislim da su sva ova unaprijedjenja dosla poprilicno kasno za nasu planetu. Nemam ni gram sumnje da ce ekoloska zagadjenja nastaviti eksponencijalno da rastu, i da je problem dostigao kataklizmicne proporcije. Umjesto da pokusavamo naci rijesenje za vec nastalu stetu, mi nemamo nikakav ozbiljan plan za smanjenje rasta zagadjenja.

Ako shturo ali objektivno sagledamo problem u kojem se nalazimo...
- Na jednoj strani imamo siromasne zemlje, mislim na zemlje afrike i jugoistocne azije, koje objektivno nemaju mogucnosti da doprinesu rijesenju problema. Pozitivna strana je to da ove zemlje takodjer malo doprinose globalnom zagadjenju. Njihov dodatak je dakle zanemariv.
- Zemlje juzne amerike su u konstantnim previranjima, 50% su pod totalitaristickim rezimima kojima je ekologija zadnja rupa na svirali. Ostatak... Jedino cemu juzna amerika moze da doprinese je ubrzanje problema konstantnom deforestacijom i ogromnim farmama stoke.
-Bliski istok i Rusija benefituju toliko od trenutnog sistema da je nerelano ocekivati bilo kakav pomak sa te strane.
-Amerika jos uvjek debatira da li je globalno zagrijavanje istina ili mit. Sta ocekivati od nacije uskogrudnih, religijom opijenih i uz to konstantno bombardovanih propagandom naftnih korporacija? U Americi je ekologija postala pitanje slobode, i bilo kakav pokusaj donosenja zakona o zastiti okoline se prezentira kao ogranicavanje licne/korporativne slobode da zagadjuem okolinu. Bas kao sto se pitanje robstva predstavljalo kao "narusavanje slobode robovlasnika da posjeduju robove".
- Europa pokusava, ali formalno. Razjedinjena i neefikasna, nema nikakav plan... Evropski pokusaji i "klimatski sporazumi" koje svi potpisuju doprinose smanjenju CO2 emisije isto koliko "mirovinski sporazumi" doprinose miru u svijetu. Prakticno nula. Pojedine zemlje imaju fantasticne projekte (Skotska npr, i citava skandinavija generalno inzenzivno razvijaju nove nacine generisanja energije), o kojim kada citam samo zelim da se preselim tamo i molim ih da me puste da i ja radim tu. Ali sansa da ce se bilo koja zemlja ili ustanova od znacaja okoristiti o te projekte na vrijeme, je ista kolika je sansa da ce nase zemlje na balkanu da benefituju od blizine emancipovane evropske civilizacije... 
Evropi treba ekoloski Tito koji ima "petoljetni plan" na nivou kontinetna. Nista manje od toga, ali dzaba...
Ranije sam smatrao da ce barem neko u Europi da shvati da oni koji prvi dodju do masovne i jeftine obnovljive energije, garantirano ce da dobiju "ekonomski rat", i da ce, ako ne zbog ekologije ili drugih altruistickih motiva, onda zbog cistog interesa da se pojavi koherentna ideja ili put odmicanja od fosilnih goriva... Sad vise nemam takve iluzije. EU je previse bogata za svoje dobro.
- Na kraju, Kina... Kada sve nade za spas vrste vise o Kineskoj komunistickoj partiji, mislim da mozemo reci da je vec prekasno. Kina barem ima jasan plan na kojem radi intenzivno. 
Kina godisnje instalira vise solarnih panela nego eu i amerika zajedno. Njima je ekologija pitanje nacionalnog interesa. 
Razlog za ovo je jednostavan. Ogroman broj clanova Kineske partije su inzinjeri. od 2002 do 2007 svi clanovi Kineskog Politbiro-a su bili visoko obrazovani inzinjeri. U zadnjim godinama ovo je pocelo da se mjenja, i sada vlast preuzimaju "filozofi" i "advokati". Ocekuj da ce se promjeniti i njihova mogucnost efektivnog rijesavanja velikih problema i poduzimanja monumentalnih projekata od globalnog znacaja.

O balkanu ili ex-yu je nepotrebno i pricati. Zemlje i populacije koje ne znaju ni da odvoje ili recikliraju vlastito smece, ono sto djeca u Japanu nacue prije nego znaju napisati vlastito ime. Mi spadamo u ovu prvu grupu, s time da mislim da oni gladni i bosi ljudi u africi nisu toliko glupi kao mi pa da naprave deponiju od korita rijeke...

Ovo je ukratko moje misljenje. Nade nema. Popi pivo dok mozes.

Mogu da vam ponudim epohalno rešenje za jeftinu vožnju. Račun govori da bi 100 km
moglo da se prelazi za maks 200 dinara, a uz malo angožavanja i za 0 dinara!
Izlaz je prilagođavanju vozila na sugas. Uz malo znanja i dobre volje svako može da
napravi svoju privatnu "rafineriju"i da se vozi u radostii i veselju.


Doduše, mora se priznati da to i nije baš potpuno novo rešenje, jer je korišćeno već, a
kako stoje stvari verovatno mu se smeši svetla budućnost.


Kažu da troši tries kila drveta na 100 km, pa od načina nabavke sirovine zavisi i cena vožnje.
Ako nasekirate komšijinu šumu onda je džabe. Jedini problem je što od Beograda do
Niša morate da dva puta nahajcate vurunu. I sigurno idu bolje oni malo stariji automobili
koji nemaju dizne i elektroniku da se buni.
A spada u obnovljive i zelene izvore energije jer sirovine svake godine ozelenjavaju.

Evo i nacrta: https://www.pssurvival.com/PS/Gasifiers/...n_2001.pdf

He he he Paja i Jare na Bukovinu    ovo nije lose za agrgat