Imao sam viška 741 opreacionih pojačivača u onim okruglim metalnim kućištima, pa mi je palo na pamet da ih iskoristim tako što ću sebi da napravim neko predpojačalce za testove pojačala u izradi.
mikikg mi je predložio da ih iskoristim tako što ću napraviti generator sinusnog napona koji mogu iskoristiti za testove pojačala...
Znam da si hteo nekako da iskoristis te LM741, steta da se bace. Po meni mozda neka korisnija sprava moze da se napravi sa njima gde nije bitno toliko perfomanse samog OP, recimo neki fini oscilator sinusnog napona sa veoma malom distorzijom. To recimo mozes da koristis za razne testove pojacala i merenje distorzije i ovaj LM741 to moze da radi super.
Evo ovde bas naletoh na video o tome pa mi palo napamet:
http://www.youtube.com/watch?v=vBsSASge7ls
Poenta kod merenja distorzije je prvo da imas neki vrlo pravilan izvor sinusnog signala sa sto manje harmonicnih komponenti. Jeri bas pokazuje na onom osciloskopu FFT dijagram (donji deo ekrana) gde se vide one linice, to su harmonici osnovne ucestanosti.
Prakticno sto manje harmonika ima to je distorzija manja. Postoji formula sa kojom se to tacno moze izracunati na osnovu nivoa pojedinacnih harmonika.
Ona ovo radi sa osciloskopom ali to sve bar za udio opseg moze da se radi sa zvucnom karticom od racunara. Dakle napravis oscilator za recimo 1kHz i preko PC gledas frekventni spektar (FFT, ima sigurno gomila besplatnih programa za to).
Prvo snimis FFT samog oscilatora da imas referencu a kada meris neko pojacalo onda meris na njegovom izlazu sa cistim aktivnim opterecenjem umesto zvucnika (4 ili 8 ohm otpornici) i napravis samo neki mali razdelnik da bi spustio to u prihvatljive granice za ulaz u zvucnu, da je ne spalis, recimo 1:100 razdelnik, moze i neki potenciometar samo dodaj dve antiparalelno silicijumske diode na izlazu iz tog razdelnika da potpuno osiguras da ti ne uleti u zvucnu veci napon od 0.7V.
Metoda je vrlo prosta a moze da se dobiju fini pokazatelji distorzije pojacivaca, THD.
Vrlo slicna metoda postoji za merenje intermodulacione distorzije, IMD, gde se umesto jedne ucestanosti puste dve odjenom (dva oscilatora), recimo 1kHz i 0.7kHz u potpuno istom odnosu-nivou. Vrlo je bitno da izbor ove dve frekvencije ne budu inace u harmonicnoj relaciji, dakle od 1k nije u relaciji za 0.7k jer od 1k harmonici su na 2k, 3k, itd a od ovih 0.7k su harmonici na 1.4k, 2.1k itd. Kapiras, da nebi inace jedni na druge uticali. I opet gledas FFT kao sto sam gore objasnio i to je to.
Kada se pojacivacu ubace ovako dve ucestanosti, za njega je to prakticno daleko teze da pojaca jer se tu javlja mix te dve ucestanosti, zbir i razlike i onda se onaj FFT dijagram potpuno "zashareni". Opet isto kao i sa THD, sto manje tih harmonika ima to je distorzija manja. Videces vec kada budes probao, kako se priblizavas maksimalnoj snazi pojacivaca tako ce sve vise onih linica (harmonika) u FFT da se pojavljuju. Dodatno mozes u taj oscilator da ugradis neki preklopnik pa da imas vise ucestanosti, recimo 1k, 5k i 10kHz jer se pojacivac razlicito ponasa pri razlicitim ulaznim frekvencijama, 1kHz je kao neki standard.
Inace ovu su metode za merenje relativno malih nivoa distorzije sto na "uvo" jako tesko mozes da ocenis pa je super da bas fino snimis karakteristiku nekog pojacivaca.
Pošto sam u završnoj fazi izrade pomenutog predpojačala iskoristio sam priliku da nacrtam šemu i pločicu za Wien-Bridge oscilator i evo šta sam do sada naškrabao:
[attachment=3243:LM741 WEIN-BRIDGE OSCILATOR sch.JPG]
Prva verzija pločice:
[attachment=3244:LM741 Wein-Bridge oscilator.lay6]
[attachment=3245:LM741 Wein-Bridge oscilator.pdf]
[attachment=3246:LM741 Wein-Bridge oscilator raspored.pdf]
Prvo zvezdu napravis pa posle sminkas, podebljavas masu itd ... Bitno je samo da vodovi koji idu sa neke komponente na masu stignu u jednu tacku, kako ce oni fizicki izgledati nije bitno ... Tehnicki to isto vazi i za tacke napajanja ...
<br>