(04-01-2019, 08:35 PM)Bocko Wrote: [ -> ]sigurno je bolji deblji_ kabal 
A produžni od 1,5 kvadrata je dobar za bušilice i sijalice...
Elektrode valja malko sušnuti pre upotrebe, oko 200 stepeni u rerni, ili maaalko namerno prilepiš elektrodu u sama se osuši, što tvoj aparatić baš i ne bi voleo...
Sa aspekta donora, odnosno generatora, može biti bolji, jer potrošač kratkoročno može biti manje zahtevan te generator bolje materijalno prođe u smislu KKD :-)
Neki pa potrošači nadoknade poprečni presek sa dva ili više tanjih - kablova.
U svakom slučaju, još nije otkriven gornji limit poprečnog preseka kabla :-)
Eeeh, generacijo, iskustvo je tu od presudnog značaja ?
Upravo mi je stiglo na Viber i ne mogu odoleti, mislim da je veoma blisko dešavanjima našeg foruma:
Hahaha
Sede ekonomista i pravnik i Elektroničar i pričaju šta je bolje imati ženu ili ljubavnicu i pravnik će reče ženu jer je po zakonu
Ekonomista reče ljubavnicu jer su troškovi povremeni
A elektronicar reče obe
Pa sto pitase ga a on će
Pa kad te zove žena ti kažeš da si kod ljubavnice a kad te ljubavnica zove ti kažeš da si kod žene
A ti na tavanu lemiš i lemiš...
Stari vic, čuo sam mnogo varijacija,ali svaki puta mi se osmjeh razvuče od uha do uha kada ga čujem.
(04-03-2019, 09:48 AM)Bocko Wrote: [ -> ]Eeeh, generacijo, iskustvo je tu od presudnog značaja ?
Čije iskustvo generacijo?
Jesi li ti ikad video dobrog fudbalera a da nije mnogo trenirao? :-)
Evo jednog pitanja koje će pomoći mnogim zavarivačima, nebitno profi ili amaterskim. Pitanje je za električare, energetičare, praktičare... Da li je bolje razmotavati ceo produžni kabal prilikom rada sa aparatima za zavarivanje, ili ne? Obzirom da dolazi do povećanja struje, može li doći do pregrevanja, možda i oštećenja produžnog kabla namotanog na motalici? Ja jesam imao priliku da mi se motalica sa namotanim kablom dobrog preseka, poprilično ugreje u toku rada.
Najbolje je razmotati ceo kabl i razbacati ga okolo.
Radi se o površini sa koje se odvodi toplota a koja je izložena okolnom vazduhu.
Dok je na koturu, samo spoljni sloj je izložen okolnom vazduhu dok se unutrašnji pregrevaju.
Što dublji sloj - to gore (toplije).
(04-03-2019, 12:05 PM)Leonardo Wrote: [ -> ]Pitanje je za električare, energetičare, praktičare... Da li je bolje razmotavati ceo produžni kabal prilikom rada sa aparatima za zavarivanje, ili ne?
Macola je naveo jedan razlog a drugi za razmotavanje je da nema induktivnosti. Imao sam situaciju da neki jaci motori nece da krenu sa namotanim kablom
interesantno je to da dva kabla uporedo namotana a sa suprotnim smerom struja ipak indukuju nešto...
Malo sam svajsovao po dvoristu pa sam probao sa produznim kablom od 20 metara sa pravih 3x1,5 mm2. Aparat je isto radio i direktno ukljucen u zid i preko produznog, nije bilo potrebno povecavati struju da bi vario.
Jeste ovaj moj aparat mali i verovatno mu je i to dovoljno, za neki jaci bi bilo pitanje da li bi i kako radio.
Ne kazem da tako treba ali za ovakve igracke izgleda zavrsava posao.
Za rutilnu elektrodu fi 2,5mm treba ti STVARNIH 70-80A za skoro sve što radiš.
https://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=...78OTUn65m1
Pri toj struji je napon gorenja luka oko 25V i snaga sekundara je oko max. 2KW. Trafou za to na primarnoj stani treba nešto približno oko 2,5-3KVA kod prosečnog trafo-aparata.
Složićeš se da to i nije neka Bog zna kakva snaga ( oko 13A iz mreže max.).
E sad, koje vreme rada i kojim tempom ćeš variti, to određuje da li ćeš spržiti taj produžni sa preko 8.5A po mm kvadratnom...
samo da vas cuje Nindza pa ce vidite sas to varenje.
(04-03-2019, 04:15 PM)HomeMadeAudioProject Wrote: [ -> ]interesantno je to da dva kabla uporedo namotana a sa suprotnim smerom struja ipak indukuju nešto...
Produžni kabl sa svojom loše predenom paricom za fazu i nulu ima krajnje minimalan induktivitet kad je namotan u kotur a i kad je ispravljen.
Mala je razlika.
Ono što je ispravno Jevrem pomenuo pre važi za pojedinačne vodove većeg preseka kakvi se koriste za velike motore u dosta slučajeva, ili za trofazni triplet jer struje svake faze imaju vremenski pomeraj pa ne poništavaju kompletno polje.
Osim toga, pri koju stotinu ampera i više, svaki mikrohenri se oseti.
Na primer, kod punkt mašina dužina kljunova elektroda se zove "ispon".
Ispon formira jednu tipično pravougaonu konturu koja je jedan navojak sa vazdušnim jezgrom, a kad se umetne i komad onda dobije i pravo jezgro :-).
Kod punkt mašina reda 50+KW razlika dužine ispona od trafoa do vrhova elektroda, na primer 200mm vs 500mm praktično "pojede" polovinu snage trafoa, tj. reaktivni otpor te konture onemogući postizanje veće struje od oko pola one sa isponom od 200mm.
Naravno, ovo je samo primer koji ukazuje na logiku događaja kod nekog tipičnog primerka takve mašine, jer konačna suština je u površini konture ispona a ne u dužini...
Čisto da razumete logiku.
Produžni kablovi, kad su loše upredeni unutra i položeni na limenu podlogu, mogu osetno promeniti induktivitet i trošiti deo snage na histerezisno zagrevanje podloge.
maaa ne se mesam, samo kazujem...
Nije loše znati šta je pravi i korektan izraz, koji je na žalost "proteran" iz upotrebe zato što ne zvuči "pismeno" a u stvari je jedini ispravan izraz za to.
ha ha I meni se smrkne kad čujem amperaža,voltaža, vataža, omaža...iščupati deo sa pločice... xy puta nas je profesor opominjao i grdio dok napokon nismo počeli da koristimo prave reči na pravom mestu. a i sam ponekad varim tu i tamo...
Naravno, radije pečenje nego Č profile :-)
(04-03-2019, 07:08 PM)Macola Wrote: [ -> ]Složićeš se da to i nije neka Bog zna kakva snaga ( oko 13A iz mreže max.).
E sad, koje vreme rada i kojim tempom ćeš variti, to određuje da li ćeš spržiti taj produžni sa preko 8.5A po mm kvadratnom...
Ja licno sigurno necu da radim neki veliki posao. Vise mi je bilo interesantno kao eksperiment a vec imam produzni 3x2,5 mm2 od 12-13 metara koji ce mi posluziti za sve sto mogu da varim u dvoristu.
Ovo je bilo cisto kao neka mala proba da li moze da se vari par minuta na nekoj vecoj udaljenosti.
Verovatno ovih dana pada zamena strujnog kabla na aparatu sa 1,5 na 2,5 kvadrata.
kad smo vec kod aparata imam jedno pitanje. juce nisam uspeo da resim problem na jednom co2 varstroj 350a. Pregledao sam sve diode pojedinacno i kontaktor i nisam nasao sta moze biti problem. Radi par sekundi normalno i onda pocne da prekida i baci plamen iz rucke na materijal. Sto je radio isprekidano sam nasao da stezac zice ima problem sa lezajem na jednom mestu ali i dalje baci plamen svakih par sekundi kao da je plasma u pitanju sa velikim razmakom. Zatvarao sam gas da vidim da nije do njega ali se isto desavalo. Imate li ideju sta bi moglo da bude