Thread Rating:
  • 1 Vote(s) - 5 Average
  • 1
  • 2
  • 3
  • 4
  • 5
Programabilni 2-kanalni ispravljač (0-50V/3A) za samogradnju (sada EEZ H24005)
#61
Meni se topi entuzijazam svake godine po malo, a kako imam dosta godina tu je već baretina!
A po opisu (vid ) bi rekao da ti se pet banki već polako šunja prema vratima.
Reply
#62
Budući da se ispravljač napaja iz torusnog trafa odlučio sam dodati jednostavni softstart kako bi stuja pri uključenju bila donekle ograničena. Pregledao sam teme na forumu koje se bave ovom problematikom i htio bih ipak vaše mišljenje o sklopu koji namjeravam dodati. Riječ je o jednostavnom "power-up kašnjenju" napravljenog s 555 koji se napaja ispravljenom naponom koji već postoji u sistemu (onaj koji se koristi za napajanje MCU). Isto tako mislim koristiti 10omski NTC umjesto otpornika. Evo kako bi to izgledalo (na ulazu se vidi i zaštita, koja sama po sebi nije u funkciji softstarta):

[Image: RxZCrp9.png]

Kontakti releja su od 8A, upareni daju 16A, a trafo bi mogao u konačnici biti oko 400-500VA (pretpostavljam da će to biti dovoljno za dobiti 2x3A na 50V) i spaja se na izlaze X1-4 i X1-5. Pretpostavljam i da je 150ms dovoljno dugačko vrijeme (može se lako povećati za par stotina ms ako bude trebalo).
Reply
#63
Mozes R3 da premostis jednom diodom da bi se C3 brze isprazni posle iskljucenja uredjaja. 
Ako brzo iskljucis pa ukljucis uredjaj, C3 nece stici da se isprazni pa nece ni biti kasnjenja.
Dioda moze biti i neka shotky BAT43 ili neka slicna (moze i 4148).

Mada ja mislim da je ovakav sklopic mozda bolje napraviti sa nekim malecnim PIC-om koji ce da prati napon na sekundaru TR1(12V/6W) jer on trenutno nestaje sa gasenjem uredjaja i nece se javljati problemi zaostalog napona na vremenskom kondenzatoru prilikom brzog iskljucenja pa ponovnog ukljucenje.

Inace sve pohvale za projekat i za entuzijazam, koji nas od 50+ polako napusta (sto rece Branko).
Reply
#64
(07-22-2015, 08:04 AM)Gosha Wrote: Mozes R3 da premostis jednom diodom da bi se C3 brze isprazni posle iskljucenja uredjaja. 
Ako brzo iskljucis pa ukljucis uredjaj, C3 nece stici da se isprazni pa nece ni biti kasnjenja.
Dioda moze biti i neka shotky BAT43 ili neka slicna (moze i 4148).

Hvala! To sam previdio.
Reply
#65
Ti već imaš, koliko se sećam, pomoćno napajanje za MCU. Neka ti on kontroliše softstart. Mnogo je jednostavnije.
Reply
#66
(07-22-2015, 10:14 AM)gorankg Wrote: Ti već imaš, koliko se sećam, pomoćno napajanje za MCU. Neka ti on kontroliše softstart. Mnogo je jednostavnije.

Tako je, ovo bi trebao biti dodatak na tu pločicu. Tamo postoji softstart buck konvertera ali on je vrlo kratak (ispod 10ms) što mislim da nije dovoljno za ovu primjenu, ili?
Reply
#67
Valjalo bi da delay bude duze, recimo 1s, treba ipak vremena da se sve smiri.
Videces vec kad budes probao trafo, cuje se prilikom ukljucenja "toummm", to traje oko sekunde, nisam merio precizno ali definitivno nebih u sred tog zvuka pustao spravu u rad Wink
Reply
#68
(07-22-2015, 10:58 AM)mikikg Wrote: Valjalo bi da delay bude duze, recimo 1s, treba ipak vremena da se sve smiri.
Videces vec kad budes probao trafo, cuje se prilikom ukljucenja "toummm", to traje oko sekunde, nisam merio precizno ali definitivno nebih u sred tog zvuka pustao spravu u rad Wink

O da, čuje se taj "toummm" Smile. Recimo s C3=10u i R3=82K bi imao ~900ms. Pretpostavljam da bi to NTC poput ovoga trebao izdržati. Nego ima li smisla dva NTC-a spojiti u seriju kako bi se max. struja prepolovila?
Reply
#69
Prvo pohvale za do sada uradjeno.-
Da deda da jedan savjet. Trafo opterecen elektrolitima, bio torusni ili klasicno jezgro u trenutku ukljucenja se
ponasa kao da je u kratkom spoju-preslikava se stanje sekundara na primar.
Jedini mjerodavan podatak, da je prelazni rezim ukljucenja zavrsen je napon na elektrolitu poslije ispravljanja.
Kad si ulozio ovoliko truda i materijala, mada ovo rjesenje moze da radi kao sto si zamislio, jedan komparator
koojem bi stanje kontrolisao napon na elektrolitima a isti komandovao premostavanjem predotpora u primarnom
krugu bio bi pravo rjesenje.-

pOz
Reply
#70
(07-22-2015, 10:42 AM)prasimix Wrote:
(07-22-2015, 10:14 AM)gorankg Wrote: Ti već imaš, koliko se sećam, pomoćno napajanje za MCU. Neka ti on kontroliše softstart. Mnogo je jednostavnije.

Tako je, ovo bi trebao biti dodatak na tu pločicu. Tamo postoji softstart buck konvertera ali on je vrlo kratak (ispod 10ms) što mislim da nije dovoljno za ovu primjenu, ili?

Kašnjenje, uključenje relea glavnog napajanja i provere napona uradi preko MCU jer ti se on napaja preko tog pomoćnog napajanja. LM555 je potpuni višak kad već imaš MCU.
Reply
#71
(07-22-2015, 07:20 PM)gorankg Wrote: Kašnjenje, uključenje relea glavnog napajanja i provere napona uradi preko MCU jer ti se on napaja preko tog pomoćnog napajanja. LM555 je potpuni višak kad već imaš MCU.

Uf, čovječe, baš me guraš da na kraju napravim zaista dobar ispravljač. Nisam se još oporavio ni od tvog prvog "otrova" s TFT-touch displejem i ponovno mi otvaraš oči  Wink. Čitavo vrijeme nekako gledam da se ispravljač može upogoniti i bez MCU-a tj. da on nužno ne mora biti tu od samog početka, ali evo još jednog razloga da se to pobije. U slučaju da MCU preuzme stvar čemu uopće relej i ntc? Zašto ne triac ili mosfet i potpuna kontrola kruga u kojem se nalazi glavni trafo?
Reply
#72
(07-22-2015, 02:49 PM)emiSAr Wrote: Prvo pohvale za do sada uradjeno.-
Da deda da jedan savjet. Trafo opterecen elektrolitima, bio torusni ili klasicno jezgro u trenutku ukljucenja se
ponasa kao da je u kratkom spoju-preslikava se stanje sekundara na primar.
Jedini mjerodavan podatak, da je prelazni rezim ukljucenja zavrsen je napon na elektrolitu poslije ispravljanja.
Kad si ulozio ovoliko truda i materijala, mada ovo rjesenje moze da radi kao sto si zamislio, jedan komparator
koojem bi stanje kontrolisao napon na elektrolitima a isti komandovao premostavanjem predotpora u primarnom
krugu bio bi pravo rjesenje.-

pOz

Hvala na ideji. Malo je nezgodno što bi rečeno do neke mjere trebalo poduplati budući da imam dva kanala.
Reply
#73
Heh, 4 MOS-FET u sekundaru je prava stvar!
Ako bi se odlucio na tu varijantu, vise stvari bi tako resio, povecao bi efikasnost, soft-start je onda jednostavan i nema releja niti ntc. Tu ce vec MCU imati malo vise posla ali ako se uzme 32bitni procesor ili DSP i racunajuci ostale stvari koje treba da radi, nebi trebalo biti poteskoca.

PS: Mada ima mali problem, trebali bi ti MOS-FET bez body diode a to je sad retskost naci ...
Reply
#74
EmiSar ti je dao pravi savet oko toga.

Ono što je konačna validacija stanja ispravljača je napon na izlazu ispravljača.

Obični releji se prave sa naponima za: 3, 5, 6, 9, 12, 24, i 48VDC tipično, a mogu se naći i na 60VDC čak.

Svi ti releji imaju masivan histerezis. Na primer: relej sa špulnom od 24VDC će zakopčati već na nekih 18-20V a otpustiće tek ispod 3V otprilike.

Namotaj releja za premošćenje soft-start otpornika jednostavno napajaš sa sekundara sa najvećim elko na izlazu.

Zener diodom na red sa namotajem i izborom napona špulne, možeš se prilagoditi lako za rang DC izlaza od 3-150VDC.

Dakle, tek kada se obavi punjenje izlaznih elko do specifičnog treshold koji namestiš relejem i zenericom, relej će zakopčati i ostati uključen. Kratki udari preopterećenja neće ostaviti efekta na taj relej, ali totalni kratak spoj hoće i umesto trafoa pregoreće ti samo soft start otpornik, što je moraš priznati bolji slučaj nego trafo...

Evo pogledaj data od nekih releja:

http://www.fujitsu.com/uk/pdut/detail/11...ys/FTR-F1R

P.S.

Tako ti sklop ostaje nezavistsan od MCU, pa može i bez njega.
A sa MCU, ja bih na primer stavio dva trijaka i pobudu sa malenim DC/DC izolovanim konvertorom. Jedan trijak na red sa soft start otpornikom, drugi direktan.
Tako možeš imati i power off osim soft starta i sa MCU naravno svakakve detekcije u smislu zaštite.

Ako na primer imaš slobodan jedan pwm u MCU, baferuješ ga sa BC639 i BC640, kroz kondenzator uđeš u primar malenog trafoa (reda veličine toroida R10-12mm) i sa njegovog galvanski razdvojenog sekundara pokrećeš gejtove trijaka DC negativnom DC strujom.
Tada trijak ne pravi nikakav "ujed" u polutalasu, za razliku od čak zero crossing gde je neminovan "ujed" od bar nekih 10-12V amplitude pa sinus bude malo izobličen i nosi više harmonike ka daljoj opremi. Zato DC pobuda.

Kako napraviti jednim trafojčetom soft start , normalan rad i power off?
Relativno lako.
-primar trafojčeta kada je priključen kroz kondenzator, toleriše širok opseg pwm bez DC bias jezgra poput AHB topologije. Taj će se pwm pojaviti na sekundaru, gde će nula uvek biti tačno na srednjoj vrednosti izlaznog talasnog oblika.
Dakle, pwm-om možeš menjati odnose amplituda negativnog i pozitivnog polutalasa na sekundaru. Naravno, amplitude su obrnuto srazmerne odnosima vremena impulsa.

Onda napraviš jednostavan naponski komparator za gejt "direktnog" trijaka, u vidu obične zener na red sa gejtom, i onda:
-kada želiš power on sa soft startom, aktiviraš pwm na MCU sa nekom omanjom veličinom duty, potom povećaš duty kad želiš da ti zakopča direktni trijak, a isključiš pwm kada želiš power off.

Nacrtaću ako si zainteresovan.
Reply
#75
Hvala Macola još jednom. Zanimljiv je ovaj relej koji si naveo. Nisam znao da postoji tako široki raspon napona. No, sad sam već polako otrovan idejom da se napravi nešto s MCU kad je već tu i imam viška linija (i PWM izlaza ali i ADC ako treba). Bilo bih mi drago ako bi imao vremena nešto nacrtati kao što si predložio. Ne razumijem pravu prednost korištenja dva triaca odnosno kombinacije s NTC-om ako bi se sve moglo pod kontrolom MCU-a izvesti s jednim, ili ne bi?
Našao sam jučer zanimljiv članak gdje je čitava stvar zgodno pokrivena i teoretski i praktično (vidi dokument u prilogu).
Ima još jedna stvar koja se nije spomenula u par zadnjih postova, a to je struja magnetizacije/saturacije torusa, koja ako dobro razumijem ne ovisi o tome koliki je i da li je spojen kondenzator na sekundaru. To je isto nešto što se događa u prvih nekoliko milisekundi nakon paljenja. O tome govori npr. firma Tauscher, a u prilogu je dokument u kojem hvali svoje rješenje.


Attached Files
.pdf   03-12-0092(12-15p).pdf (Size: 2,25 MB / Downloads: 13)
.pdf   R_current_inrush_avoider.pdf (Size: 2,18 MB / Downloads: 13)
Reply
#76
Važi Prasimix,

Nacrtaću malo kasnije neke predloge.

Što se tiče velikih magnetizacionih struja pri uključenju trafoa, još od pedesetih je poznato da je ta veličina minimalna kada se izvrši prvo okidanje upravo na vršnoj vrednosti polutalasa (90* po prolasku kroz nulu). Odnosno još iz perioda korišćenja tiratrona.
Nešto sam se pre nekog vremena i raspravljao sa nekim našim formašem oko toga i objašnjavao da kada postoji soft start to je besmislena komplikacija sklopa.
To je veoma važno tek kod direktnog pokretanja većih trafoa bez soft start i kada je opterećenje termogeno.
E onda se stvarno, metodom okidanja na vrhu polutalasa u prvom impulsu, može "ušuškati" trafo da krene maltene bez stresa.

Sa kapacitativnim opterećenjem je udar neminovan, ovakav ili onakav...
Odnosno da budem jasniji, taj kapacitativni udar je manji kada se izvrši opaljenje u ZC, a magnetizacioni na piku polutalasa, pa ti biraj koje je zlo veće :-)

Najveća struja koja može da ti protekne kroz primar trafoa u bilo kom trenutku je ograničena termogenim otporom primara i ne može nikako preći veličinu Uac_pk/Rdc primara.

Kada imaš veliki elko na izlazu sekundar je skoro u kratkom spoju te od udara koji je blizak tom Uac_pk/Rdc_prim ne možeš pobeći.

Obe struje (struja punjenja elko i magnetizaciona primara) relativno brzo opadaju u vremenu pa kada se ima soft start kolo onda će inrush struja biti ograničena na max Uac_pk/Rdc+Rsoft_st i to u najgorem slučaju.

Ako pogodiš vrh periode pri uključenju, čeka te masivan udar punjenja elkos a mali magnetizacioni udar.
Ako pogodiš prolaz kroz nulu onda te čeka jak magnetizacioni udar a daleko manji udar punjenja elko.
Ako pogodiš negde između, onda su oba poprilična i pitanje je da li će njihova suma biti veća od jednog pojedinačnog.
Dakle kako se okreneš zadnjica ti je pozadi, - što bi rekao Mao Ce Tung :-)

Mnogi hvale svoja rešenja, posebno ako to treba nekom da se proda, i naravno uvek imaju naučno objašnjenje za poboljšanja koja nude.
Počev od Oxygen free bakra u kablovima pa do inrush limitera sa okidanjem u piku polutalasa.

Kada se malo dublje "zabodemo" u količinu štetnosti koja može da potekne od pojedinačnih opisanih pojava, doći ćemo do sledečih zaključaka:

1) Kada startujemo primar u prolazu kroz nulu onda:
-magnetizaciona struja u prvom polutalasu dostigne veliku vrednost jer nema KEMS na primaru, jezgro se prvim polutalasom jako predmagnetiše jednim polaritetom i trafo polako izlazi iz saturacije jezgra sa tendencijom eksponencijalnog opadanja inrush struje. To potraje nekoliko, do nekoliko desetina perioda.

-brzina porasta struje ne može biti prevelika jer napon raste od nule ka piku, a čemu je suprotstavljen Rdc primara.

-mali nagibi porasta struje izazivaju manji mehanički stres na žicama namotaja koje nisu dobro stegnute ili lakirane te je manja mogučnost oštećenja laka na njoj.

-sekundari su kratkospojeni sai elkos koji se pune od nule i jedino su tome suprotstavljeni dinamički Ri dioda, napon njihove barijere, ESR elkos, Rdc vodova i Rdc sekundara, međutim i dalje je nagib struje (dI/dt) relativno mali.
Poluprovodničke pelete od dioda nisu ugrožene sa hot spots koje nastaju kod velikog dI/dt zapravo delom od magnetskih dejstava, delom zbog vremena uspostavljanja provođenja cele širine pelete.

-Na rasipnim induktivnostima se ne događaju prevelike prenaponske pojave koje mogu izazvati odzvonjavanje na diodama i povećane gubitke u njim, opet zbog relativno malog nagiba porasta struje.

2) Uključenje u vrhu polutalasa (90* posle prolaza kroz nulu):

-napon 230Vac mreže ima trenutnu vrednost od 324Vpk i tome su suprotstavljeni Rdc primara i rasipne induktivnosti trafoa sa kratkospojenim sekundarom.

-Brzina porasta struje je ogromna i određena je samo sa Llk, tj. rasipnim induktivnostima trafoa kome je kratkospojen sekundar.

-Pelete dioda bivaju ugrožene sa velikim di/dt a znamo da im mogućnost podnošenja toga nije beskonačna veličina već sasvim konačna.

-Na rasipnim induktivitetima su velike prenaponske pojave koje dovode do snažnog odzvonjavanja sa parazitnim kapacitetima trafoa i dioda.

-mehanički stres je veći zato što je udarnog tipa.

-vrlo čujna smetnja u okolnim uređajima poreklom od prenaponskih pojava na Llk i velikog dI/dt.
------------------------------------------------------------
E sad, šta je veća šteta procenite sami i vidite onda koliko ima markentiških trikova u naglašavanju nekih osobina nečeg a prećutkivanju nekih drugih osobina tog istog...

Kompromis koji bi mogao da nahrani vukove a da ovce ostanu u istom brojnom stanju je: da se trafo sa neopterećenim sekundarom startuje u vrhu polutalasa, potom sekundar kroz svoj Rsoft pripoji na ispravljačku grupu i to tako da se to pripajanje startuje u prolazu kroz nulu :-).
Tako bi sve krenulo meko kao pamuk.
Naravno da se i to da izvesti, nego pitanje je komplikovanosti i ekonomičnosti...


----------------------------------------------------------------------

Umesto komplikacije kola za detekciju ZC i odmeravanje 90* posle ZC, dovoljno je staviti malo veći Rsoft_st, na primer nešto reda 10R 15W.
Tako snažan samo iz razloga što treba žica da mu podnese udarne struje koje nisu naivne i to najveću u prvom polutalasu.
Inače nije potrebna tolika snaga otpornika. Mnogi pogreše sa procenjenom snagom tog otpornika i ne uzmu u obzir gustinu struje kroz žicu, te im onda kratko traje bez razloga. Tu treba staviti masivniji žičani otpornik bez obzira što se neće grejati jer nema vremena za to.
Bitno je da ima dovoljno debelu žicu koja može podneti takve udare mnogo godina bez kvara.


Tebi sistem kreće neopterećen pošto imaš aux napajanje za kontrolu rada i možeš jednostavno samo sačekati nekoliko perioda da ti izlazni napon glavnih ispravljača dostigne nešto malo ispod nominalne veličine.

Desetak-dvadesetak R neće bitno promeniti veličinu punjenja elkos jer se iz njih u prvi mah ne troši.

Tipične Rdc otpornosti trafoa sa primarom na 230Vac i snage 200VA se kreću od oko 4-8 oma zavisno od tipa i konstrukcije trafoa.
Udarna struja primara ne može biti veća od (usvojićemo najgori slučaj od 4Rdc) 324V/4R=81Apk.
Pretpostavim osada da smo stavili 15R 15W kao soft start otpornik...

15+4R=19R, 324Vpk/19R=17A, što je sasvim prihvatljiva veličina.
Jezgro se neće previše namagnetisati jednim polaritetom kada to uključimo u ZC, i trafo će se već posle nekoliko polutalasa izvuči iz DC saturacije.
Struja kratkog spoja je daleko manja i diode kao i elkos se manjim nagibom pune bez stresa, posebno ako se primar okine u ZC jer napon sekundara počinje od nulte vrednosti u prvom polutalasu i struja narasta po sinusnom zakonu.

Sa većim inrush otpornikom je prednost okinuti prvi  polutalas upravo u prolazu kroz nulu.
To se jako lako izvodi pomoću ZCD optokalera tipa MOC306x i trijaka i pri tome se dobija galvanski razdvojeno upravljanje.
Mana većeg inrush otpornika je samo njegov gabarit i ništa više, a prednosti vrlo korisne.

PTC (lapsus, mislim na NTC) je odlična stvar, ali pod uslovom da obavezno sačekamo jedno 10-15 minuta da se ohladi pa tek posle toga izvršimo ponovni start. Ukoliko ranije startujemo dok je još vreo, biće kao da ga nismo ni stavili.
Stari dobri i glomazni žičani otpornik nema taj problem...

Dakle, jednostavno i vrlo jevtino rešenje, a svakako bezbednije od releja u kom su daleko manja varnična rastojanja između namotaja i kontakata a takođe vremenom zna da postane garav unutra te preko ugljenisanog sloja "pomeša" mrežni napon i sekundarni :-) je sledeće:


.pdf   SStrt.pdf (Size: 12,2 KB / Downloads: 21)

(primedba autora: Na šemi upravo mislim na PTC kao opcionu zaštitu od preopterećenja za vreme soft starta. Upotrebljiv je onaj od degaussinga od CRT TV, posebno ako se prisloni tesno uz inrush otpornik)

Kompromisno velika udarna magnetizaciona struja, meko punjenje elko.

Sekvence pokretanja mogu biti dve:
-prvo pokrenuti "SoftStrt" pin, a po stečenim uslovima mu pridružiti i "Direct&Soft" pin,
-prvo pokrenuti "SoftStrt" pin, potom bez vremenskog razmaka njega isključiti a pokrenuti "Direct&Soft" pin.

Oba slučaja su sasvim ok, mada drugom dajem prednosti jer će dioda D3 obezbediti ostanak pobude za TRIAC1 i u drugom slučaju.
 Kod isključenja (off) se razmišlja samo o pinu "Direct&Soft".

Zašto ostaje pobuda na soft start trijaku TRIAC1?  Zato što po uključenju TRIAC2, TRIAC1 ionako neće više provoditi jer za MOC3063 treba oko 12V napona za okidanje gejta sa ZCD.
Razlog za "držanjem" TRIAC1 u provodnom stanju za vreme preklapanja na TRIAC2 je taj što TRIAC2 ima najmanju naponsku razliku kod preklapanja bez obzira na trenutak uključenja u odnosu na trenutni mrežni napon, a kasnije će u svakom polutalasu postati provodan sa svega par volti razlike na krajevima, što obezbeđuje malu deformaciju talasnog oblika mreže. (kad bi i on bio ZCD onda bi mu u svakom polutalasu trebalo oko 12V da okine, i deformacija sinusa je ipak mala ali vidljiva. Nalikuje crossover izobličenju kod audio amp).
Suština je da TRIAC1 ostane pobuđen u preklapanju, posle više ne mora, i ako tako upravljate onda možete izbaciti D3.

Ovo rešenje konzumira dva pina od MCU.
----------------------------------------
Kada se nema pinova viška onda se može uraditi sledeće:


.pdf   Pin_manje.pdf (Size: 6,98 KB / Downloads: 12)


Tako se štedi jedan pin i sekvenca je sledeća:

Inicijalno je pin od na primer PIC MCU proglašen ulazom i to je stanje off jer je pin visokoimpedansan. Ni jedna led od optokaplera ne provodi. Pri butovanju MCU  prirodno stanje je off.

Soft start bi bio proglašenje dotičnog pina u izlaz, asm naredbom TRISx. On je normalno i inicijalno u stanju LOW (ako se niko prethodno nije bavio njim) i povući će LED od MOC3063 dole, pri čemu će TRIAC1 biti startovan u prvom ZC.

Za Direct se samo taj isti pin digne na HIGH. Sa ekstremno malim vremenom preklopa reda 150nS će LED od MOC3053 biti energizirana i TRIAC2 preuzeti provođenje čim stekne uslov za to.

Stanje off se opet obavlja proglašenjem pina za ulazni...





Pozz
Reply
#77
Prasimix,

Ono što sam iscrtao deluje komplikovanije od jednog releja i NTC (hvala Khadgar2007).

Za NTC (opet hvala) sam objasnio šta mu je mana oko vrućeg starta, a dva trijaka nude soft start i off cele naprave

Taj off može imati izvesne prednosti, tj. može se sasvim hardverski zaštititi trafo od kratkog spoja na sekundaru:
-primer probijanja diode na ispravljaču od čega se ničim trenutno ne štitiš.

Hardverska zaštita bi na primer merila struju primara malim strujnim trafoom i njim okinula neki mali tiristočić koji može prinudno zalečovati obe LED od optokaplera u off stanje.

Drugo  rešenjce koje bi moglo da radi preko MCU je da se oko reed relej cevčice namota dovoljan brojj navoja da kod kratkog spoja sekundara zalepi reed kotakt makar na trenutak.
Taj trenutak je dovoljan da povuče reset od MCU i obori kompletan sistem na primer, koji je stndardno posle boot u off trafoa...
Naravno reed cevku treba smestiti prvo u neku plastičnu cev pa onda namotati namotaj kroz koji će proći ili struja primara ili struja sekundara. Možda je bolje struja sekundara pre ispravljača jer treba daleko manje navoja a i bezbednije je.

Takva zaštita je zapravo urgentni vid zaštite koji štiti trafo od proboja ispravljačkih dioda. Jednostavan i jevtin.
Samo na kratko cimne reset od MCU i on ode ponovo u boot, gde naravno čeka ručnu komandu za on.

Kod tih proboja greca ili diode u sekundaru, ako topljivi osigurač baš pravilno nije dimenzionisan (a često nije) zna trafo da pregori. Od toga ga ni malo ne štite ni svemirski strujni limiti na stabilizatoru.

Eto jedne sitne "cake".  Jedino što nije izvodljiva samodijagnostika u tom prvom događaju, ali je ponašanje toliko karakteristično da se ne može pogrešiti.

Autodijagnozu već možeš imati u drugom pokušaju starta.
Pošto se uvek u uključenje kreće sa soft start kroz inrush otpornik, on će pretrpeti povišenu discipaciju neko vreme i ako imaš  WDT za porast napona sekundara, pošto taj napon neće sad porasti, možeš prekinuti pokušaj starta, sačuvati inrush otpornik čitavim i postaviti poruku o karakterističnom kvaru za proboj ispravljača u sekudaru. Tj. autodijagnozu problema.

Pozz
Reply
#78
Viš vraga, nisam niti razmišljao o soft startu sa triakom. Na hrvatskom forumu manje više koristimo Elektorov soft start koji bome nije mali, ili kombinaciju NTC + relej koju je Pass koristio u svojim Alephima. Pretpostavljam da bi se ovaj sklopić mogao iskoristiti na način sličan Passovom. Znači umjesto MCUu napon za okidanje optocouplera se recimo uzme sa glavnih napajačkih elektrolita a za optocouple koji odkida triak2 se napravi neki delay pa da on okine recimo 5 sekundi nakon puštanja pojačala u pogon. Ili umjesto uzimanja napona sa glavnih elkosa namota se neki pomoćni namot na trafo pa se sa njime okida soft start.

Znam da kod mene u pojačalu koje sam napravio i stavio soft start sa NTC+relej treba oko 2-3 sekunde nakon paljenja pojačala da relej prebrika NTC.

P.S.
Ti stalno spominješ PTC, nema mi neke logike da se koristi PTC(pozitivni temp koeficijent),da se možda nisi zabunio jer po meni sa porastom temperature bi trebao da pada otpor(NTC). Znači u startu imamo recimo 20ohma NTC, pa se recimo nakon 5 sekundi rada NTC grije,otpor mu se smanji i struja polagano raste,kao ča bi i u soft startu trebalo biti.
Reply
#79
Hvala druže na budnom oku. Dešava se meni da napravim tako serijski lapsus. Ispravio sam ispred ona mesta gde sam mislio na NTC a napisao PTC.

Onaj PTC, koji sam na šemi stavio kao opcioni, pripada ovim zaštitnim prekostrujnim elementima i stvarno je PTC :-):

http://www.digikey.com/product-search/en...ses/656272

Pozz
Reply
#80
Pojačalo je već malo zahtevnija priča od ispravljača, posebno ako u sebi sadrži i osetljiv preamp.

Tada je veoma bitno da talasni oblik zadrži savršen sinusni oblik bez i najmanje deformacije (bar onoliko dobar koliko je u mrežnom napajanju, a to je obično prilično sumnjiv slučaj :-).

Kod takvih slučajeva je bolja transformatorska pobuda trijaka TRIAC2, koji vodi glavnu struju.
Pobuda gde se visokofrekventni napon ispravlja i trijak praktično pobuđuje negativnom jednosmernom strujom gejta.
U tom slučaju trijak biva konstantno provodan i ne unosi crossover u mrežni sinus.

Sklop za soft start može da ostane isti kao i u prethodnom slučaju za ispravljač, a samo bi bilo još kvalitetnije staviti DC pobudu za TRIAC2.

Međutim, ako je amp samo snagaš sa ulaznim naponom reda 200mV do volta onda potpuno zadovoljava rešenje za ispravljač, iz prethodnih postova. Takav amp ne može "osetiti" crossover mrežnog napona reda 2V na 324Vpk.

Odnosno, da budem precizan, problem bi potencijalno mogao da se javi tek ako se sa istog trafoa napaja phono preamp ili mic preamp. Srećom je prilično uobičajeno za takve preamp da imaju sasvim nezavisno i veoma dobro filtrirano napajanje.

Pozz
Reply


Forum Jump:


Users browsing this thread: 1 Guest(s)