Ispisah veliki post, a onda obrišem. Zvučalo kao lament nad sudbinom, a od toga niko ništa nema.
Elem, poslednjih 5 dana aktivno trošim klasičnu muziku (na zvučnicima pošto moja lepša polovina nije baš ljubitelj klasike no nije tu od srede - uglavnom slušam na slušalicama na poslu ali to nije ni približno ovome), a odmaram uz Džoni Keša. Sad, za Keša neću ništa da nabacujem jer tu nisu toliko bitni albumi (bar meni) koliko pojedine pesme koje imaju određeni vajb koji mi prija. Glede klasike - živimo u vrlo uzbudljiva vremena. Da ne dužim, par albuma me je kupilo. Koliko dugo će se vrteti, ne znam - verovatno dok mi se ne smuče.
Arvo Pärt - Simphony No.1
Arvo Pärt - Summa
Arvo Pert - estonski kompozitor klasične muzike koji živi i radi u Berlinu. Neverovatno otkriće za mene. Smeštaju ga u koš sa velikanima koji su upokojeni po par stotina godina.
Tu se nekako našao i Hans Cimer (nije klasičar ali ipak ozbiljan kompozitor) i njegov rad na filmu Interstellar - neverovatno. Ovde ozbiljniji zvučnici dolaze do izražaja jer ladno ima tonova na 20-25Hz - pokušavao je da objasni stvari orguljama. Ne sme se (preterano) pojačavati jer postoji ozbiljna mogućnost da prošetate membrane po susedstvu
Čuje se vazduh kako prolazi kroz cevi kad orgulje dišu - ako se skine lossless.
Glede albuma kao celine, ima nekih zaokreta (po mom mišljenju) kod Perta - u smislu da mi album ili ne deluje dovršeno ili da se tu nalaze kompozicije kojima možda i nije baš mesto. Moguće da tu ima mog nepotpunog razumevanja tematike jer nemam decenije staža slušanja klasične muzike pa da odmah shvatim šta se htelo reći nekim albumom. Nasuprot tome, Hans Cimer drži za ruku i vodi kroz celu priču. Deluje mi kao da nije pravio muziku za film već za sebe, a oni su je iskoristili za film. U svakom slučaju, koncepcijski jako dobro povezan, a redosled pesama smislen. Jako lep, kompletan album. Pri tom je Kris Nolan ispao car
Elem, poslednjih 5 dana aktivno trošim klasičnu muziku (na zvučnicima pošto moja lepša polovina nije baš ljubitelj klasike no nije tu od srede - uglavnom slušam na slušalicama na poslu ali to nije ni približno ovome), a odmaram uz Džoni Keša. Sad, za Keša neću ništa da nabacujem jer tu nisu toliko bitni albumi (bar meni) koliko pojedine pesme koje imaju određeni vajb koji mi prija. Glede klasike - živimo u vrlo uzbudljiva vremena. Da ne dužim, par albuma me je kupilo. Koliko dugo će se vrteti, ne znam - verovatno dok mi se ne smuče.
Arvo Pärt - Simphony No.1
Arvo Pärt - Summa
Arvo Pert - estonski kompozitor klasične muzike koji živi i radi u Berlinu. Neverovatno otkriće za mene. Smeštaju ga u koš sa velikanima koji su upokojeni po par stotina godina.
Tu se nekako našao i Hans Cimer (nije klasičar ali ipak ozbiljan kompozitor) i njegov rad na filmu Interstellar - neverovatno. Ovde ozbiljniji zvučnici dolaze do izražaja jer ladno ima tonova na 20-25Hz - pokušavao je da objasni stvari orguljama. Ne sme se (preterano) pojačavati jer postoji ozbiljna mogućnost da prošetate membrane po susedstvu
Čuje se vazduh kako prolazi kroz cevi kad orgulje dišu - ako se skine lossless.Glede albuma kao celine, ima nekih zaokreta (po mom mišljenju) kod Perta - u smislu da mi album ili ne deluje dovršeno ili da se tu nalaze kompozicije kojima možda i nije baš mesto. Moguće da tu ima mog nepotpunog razumevanja tematike jer nemam decenije staža slušanja klasične muzike pa da odmah shvatim šta se htelo reći nekim albumom. Nasuprot tome, Hans Cimer drži za ruku i vodi kroz celu priču. Deluje mi kao da nije pravio muziku za film već za sebe, a oni su je iskoristili za film. U svakom slučaju, koncepcijski jako dobro povezan, a redosled pesama smislen. Jako lep, kompletan album. Pri tom je Kris Nolan ispao car